Списак племићких породица бачких Буњеваца Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује ко је од бачких Буњеваца и у ком периоду добио племићку титулу. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   АДАМОВИЋ Портал Порекло објављује ко је од бачких Буњеваца и у ком периоду добио племићку титулу. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   АДАМОВИЋ Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Списак племићких породица бачких Буњеваца

Списак племићких породица бачких Буњеваца

Портал Порекло објављује ко је од бачких Буњеваца и у ком периоду добио племићку титулу. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

АДАМОВИЋ Племство је добио Ђуро Адамовић 10.10.1625. године. Племићки лист дао му је цар Фердинанд II.

АЛАГА – Племићки лист и грбовница дати су им 15.06.1722. године

АМБРОЗОВИЋ – царица Марија Терезија дала им је племство 25.11.1760. године.

АНТУНОВИЋ – 1745. године

БАБИЋ – Угарску грбовницу и племићки лист добио је Фрањо Бабић у Бечу 12.08.1756. године, а с њим жена му Елизабета пл. Чакан.

БАРАШЕВИЋ – 06.06.1690. године издати племићки лист и грбовница.

БАРИЋ – 1737. године племићки лист и грбовница издати су Мији, његовој жени Марији Ребеки Пернтхалер (Pernthaller) и деци Јосипу и Ани-Катарини

БИБИЋ – Племићки лист и грбовницу (потврду старог грба из 1340.год.) добили су 30.10.1722. године у Бечу

БЛЕСИЋ – У Бечу су 23.02.1756. године, издати племићки лист и угарска грбовница браћи Јосипу и Николи Блесићу

БОШЊАК – Племство је добио Јосип Бошњак из Сомбора, 1770. године

БРЊАКОВИЋ – Породица потиче од оловског барона Грубишића. Јанко, потомак Бернарда (Брњака) Грубишића, био је уписан 1730. године међу племиће Бачке жупаније

БУКВИЋ – Илија Буквић, жена му Марија Франчишковић и син Лука из Суботице, добили су племићки лист и угарску грбовницу у Пожуну 28.10.1741. године

ВИДАКОВИЋ – Ђуро Видаковић добио је племићки лист и грбовницу 01.06.1690. године. Бројни су огранци ове буњевачке породице, а сваки огранак има свој надимак: Видаковић-Божан, Видаковић-Докман, Видаковић-Дурмиш, Видаковић-Хаднађ, Видаковић-Клинчар, Видаковић-Љубин, Видаковић-Мукић, Видаковић-Станић.

ВОЈНИЋ – (За препис дипломе од 04.10.1289. године, о додели привилегија Пољичким племићима, па и Војнићу из Рогознице, тврди се да је фалсификат). У Пожуну су 28.10.1741. године добили племићку повељу и угарску грбовницу браћа Иван и Стипан Војнић, жена Стипанова Анђела пл.Видаковић. Стипан Војнић де Бајша 04.01.1899. стекао је баронат. Има више огранака ове породице: Војнић-Хајдук, Војнић-Пурчар, Војнић-Рогић, Војнић-Тунић, Војнић-Мијатов, Војнић-Кортмиш, Војнић-Зелић, Војнић-Ђанин.

ВОЛАРИЋ – Стипан и Фрањо Воларић 1753. године

ВУЈЕВИЋ – Гргур Вујевић, жена му Анђела Вукчић, 1690. године у Лаксенбургу.

ВУКОВИЋ – Јероним Вуковић, у Бечу 19.01.1756. године

ГРАШКАЛОВИЋ – Ова је породица била међу најмоћнијима, а добила је највише племство – кнежевство (херцег) Светог Римског Царства. Донацијско племство су добили 1694. године, Угарски баронат 26.05.1732. године у Лаксенбургу; угарско грофовство добили су у Бечу: Антун Грашалковић де Ђарах (de Gyarah) и деца његова Антун, Францишка, Клара, Маријана и Терезија (05.04.1743. год.). Године 1784. добио је исти Антун кнежевство аустријских наследних земаља и Светог Римског Царства (немачког). Моћна и најбогатија породица у Подунављу потпуно је изумрла. Занимљиво је да је Антун Грашалковић добио племство и баронство, син му Антун постао гроф, а син његов Антун – кнез.

ГУГАНОВИЋ – 1745. године, огранак Павла Гугановића 19.06.1807. године променио је своје презиме у “pl. Šišković de Gödry (Гедријски).

ЂЕЛМИШ – Петар Ђелмиш добио је 31.03.1699. године у Лаксенбургу племићки лист и грбовницу. С њим су добили племство жена му Станка, брат Јаков и жена братова Олива.

ИВАНИЋ – Јосип, Иван и Мирко Иванић 1780. године

ИВАНКОВИЋ – Никола и Антун Иванковић проглашени су племићима у Бачкој жупанији 28.04.1744. године

ЈАКОБЧИЋ – Племство је добио Шимун Јакопчић из Суботице год. 1816. године

ЈАНЧОВИЋ – Никола Јанчовић, син му Мартин и снаха Урсула

ЈОСИЋ – 1805. године Балтазар Јосић.

КРАЈЧОВИЋ – добили су племићки лист и грбовницу у Бечу 26.06.1673. године

КАИЋ – Јаков Каић, жена му Јулија Гаврановић и деца Јелена, Јосип, Лука и Марко, задобили су племићки лист и грбовницу у Бечу 03.08.1796. године

КАЈИЋ – 22.11.1698. године

КНЕЗОВИЋ – Међу најстаријим буњевачким племениташима. У Бечу 27.11.1610. године

КОПУНОВИЋ – Гргур Копуновић 1791. године, од цара Леополда II.

КОВАЧ – 26.03.1613. године, племићки лист и грбовницу добили су од краља Матије II.

КОВАЧИЋ – Старином из Далмације, а први њен познати представник Гашпар Ковачић добио је обнову племства 1604. године

КУЈУНЏИЋ – Јосип Кујунџић, жена му Елизабета Бишоф (Bischof) 30.04.1835. године

ЛАТИНОВИЋ – Древна породица о којој мађарски писци мисле да јој је изворно име Латановић; 23.09.1719. године; Мисли се да је ова породица уз Грашалковиће била најмоћнија и најутицајнија.

ЛУЧИЋ – Андрија Лучић из Суботице добио племство 1776. године

МАМУЖИЋ – 1687. године

МАНДИЋ – Иво Мандић из Лемеша добио је племићки лист и грбовницу у Бечу 01.03.1688. године

МАНИЋ – Племићки лист и грбовницу добили су Блаж Манић и синови му Ђуро и Марко, 01.06.1690. године у Бечу.

МАРКОВИЋ – Сомборски капетан Дамјан Марковић, жена му Петронела Вукелић, добили су племство с повељом и грбовницом издатом 29.05.1690. године у Лаксенбургу.

МАРКУЛИН – Јанко Маркулин становао је у Суботици, где је 1776. године уписано његово племство

МАРТИНКОВИЋ – Ђуро Мартинковић и син му Јанко, добили су племићки лист и грбовницу у Бечу 17.05.1640. године

МИКОВИЋ – 31.05.1699. године

МИЛАШИН – Леополд II дао је племство 07.03.1791. године

МУКИЋ – Иван Мукић 1832. године

НИМЧЕВИЋ – Племство је стекао Максо Нимчевић 01.03.1751. године

НОВАКОВИЋ – Стипан, Петар и Пајо 1791. године

ОРЧИЋ – Матијаш и Ђуро Орчић 1776. године

ПАРЧЕТИЋ – Мартин Парчетић, жена му Олива Чувардић, 03.12.1753. године

ПАУКОВИЋ – Матија Пауковић, жена му Елизабета 1684. године, племићки лист и грбовницу од цара Леополда.

ПЕРЧИЋ – Јакову Перчићу и жени му Магдалени Пиштолар, дата је племићка повеља и угарска грбовница у Бечу 18.06.1757. године

ПИЛАСАНОВИЋ – 28.10.1741. године

ПИУКОВИЋ – Племићки лист и угарску грбовницу добили су у Бечу 28.10.1741. године Иван Пијуковић, жена му Марта Гарашевић.

ПРЋИЋ – Стипан Прћић 1561. године; потврда племства 1761. године

РАДИЋ – Мартин Радић, жена му Катарина Каиман, 24.01.1648. године у Прагу.

РУДИЋ – Томо Рудић 1755. године

САРИЋ – Стипан Сарић 1751. године

СТИПАНОВИЋ – 1752. године међу племиће Бачке жупаније уписан је Гајо Стипановић.

СУЧИЋ – Капетан Лука Сучић добио је племићки лист и грбовницу 1690. године

СУДАРЕВИЋ – 1751. године Гајо Сударевић

СТРИЛИЋ – Антун и Петар Стрилић 1791. године

ТОМАШИЋ – Иван и Андрија Томашић 1778. године

ФРАТРИЧЕВИЋ – Јаков 14.07.1791. године

ХОРВАТ – Андрија, Стипан, Јосип, Иван и Данило 1798. године

ШИШКОВИЋ – 1693. године Андрија Шишковићу, жена му Марија Scwarz.

ШОМШИЋ – Панкрације Шомшић добио је потврду старог племства и угарску грбовницу у Бечу 04.03.1716. године

ШОШТАРИЋ – 28.03.1602. године у Прагу.

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (16)

  • petar lucic

    Pokusavam da saznam vise o svojoj porodici. Do sada sam saznao da su u suboticu dosli iz turopolja i da su tamo 1560 dobili plemstvo i grb. Da li mogu da saznam od vas nesto vise. Otac mi se zove Matija lucic a deda Jakov lucic.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Петре,
      као прво морате уписати тачно презиме, јер овако морамо нагађати да ли је ЛУЧИЋ или ЛУЦИЋ. Као друго, да ли сте сигурни да се ради о вашим прецима? И треће, шта тачно желите сазнати, читав родослов или генетичко порекло или…? Ако мало прецизирате оно што вас занима, могу вас упутити. Успут, да ли су вам Лучићи преци по женској линији?

      Одговори
  • млађо

    Примјетих да је горе постављено знамење хералдички (не)исправно…јер видимо ”пропетог лава у злату на сребреном пољу” (хералдички десно)…обзиром да су злато и сребро ”метали”, оваква композиција није хералдички исправна „злато на сребро, то јесте, метал на метал не иде”…ако гријешим нека ме неко исправи 🙂

    Одговори
    • Aleksandar I1

      http://bunjevci.com/site/nacionalni-simboli/
      Аутор грба је Мирко Ј. Стојнић

      Одговори
      • млађо

        Хвала Ацо!
        Оно што је чудно, у тексту се јасно наводи хералдичко правило да се боје или метали не могу преклапати (боја на боју не иде, као ни метал преко метала)…на штиту имамо златног пропетог лава који је у ”злату” (метал), постављен на сребрено поље (метал)…што јасно крши поменуто хералдичко правило.
        Изгледа да аутор сам себе демантује…:)

        Одговори
        • Aleksandar I1

          Чини се да су заборавили да је бела боја у ствари сребро (метал).

          Одговори
          • млађо

            Мало је све то веома чудно, првенствено што господин Стојнић, иначе инжењер архитектуре по струци, бави се такође и хералдиком…па због тога није јасно како је дошло до ове ”забуне”.

            Одговори
  • petar lucic

    Prezime je luchic a interesuje me sve sto bih mogao da saznam jer neznam skoro nista. Luchici su mi direktni preci po ocevoj liniji . Ako mozda trzim previse, pokusajte da mi date barem ono okvirno. Primite moju zahvalnost unapred.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Петре,
      Историјски архив у Суботици је дигитализовао Индексе мат. књига рођених, умрлих и венчаних за три католичке и 2 православне цркве у самом граду те за католичке цркве у Бајмоку и Шупљаку. Први уписи датирају још од 1687. године. На жалост, за целокупне податке мора се лично посетити Архив (сваког радног дана сем понедељка) и тражити по оригиналним књигама јер њихова дигитализација још није готова (ради се на томе). Ипак, и ова скромна дигитализација је од великог значаја и једина је у читавој Србији. На основу тога би могли извршити реконструкцију породичног стабла све до краја 17. века уколико су припадали наведеним жупним црквама.
      Такође, с обзиром да су Лучићи племићки род, могуће је тражити разноврсне податке и списе који се чувају у посебним кутијама, а који су прикупљани током времена. Верујем да има нешто и о Лучићима. Документе је забрањено фотографисати, али се може платити фотокопирање или скенирање.
      Што се тиче генетичког прапорекла рода Лучића, потребно је неко од мушких потомака уради ДНК тест. У београдској лабораторији је могуће учинити тест на 23 маркера, а у најпознатијој комерцијалној лабораторији у Хјустону (FTDNA) могуће је направити тестове на 25, 37, 67 и 111 маркера као и читав низ других генетичких тестова (порекло појединца по женској линији, Family Finder итд.). Добијени резултат (y-DNA) вас може повезати са породицама на овим просторима и шире и то уназад неколико векова па и читав миленијум.
      Препоручујем да се упустите у обе врста истраживања, и преко мат. књига и преко генетике. Уколико сте заинтересовани за ове предлоге или имате неку дилему, слободно ми се јавите.
      Ево линкова:
      http://e-arhiva.suarhiv.co.rs
      http://dnk.poreklo.rs
      https://www.familytreedna.com/products.aspx
      http://www.dnk.rs/Pra-poreklo
      Са срећом!

      Одговори
  • petar lucic

    Hvala za vas trud dali ste mi dovoljno informacija da mogu sam da nastavim. Pozdrav.

    Одговори
  • Ignacije Parčetić

    Dobro ste zapazili da istorijski bela boja dolazi od srebrne. Ta kombinacija dolazi od redodržave Bosnae Argentinae, te je i istorijska zastava time inspirisana, ali ona je u praksi plavo bela, slogan je glasio : Bunjevački bajrak (ne barjak, kako se sada govori) je plavo – bili…
    Heraldički je zaključak ispravan, ali obratite pažnju na boju grive lava, ona je crvenija i tamnija, radi se o boji iz prirode, a ako je zlatna, ona ide na belo polje, koje heraldički i istorijski simboliše srebrno, ali nije srebrno.
    Detaljnije o svim elementima grba, zastave i koplja na:http://bunjevci.com/site/nacionalni-simboli/
    Autor usvojenog grba i zastave je dipl.arh.Mirko J. Stojnić, predsednik heraldičke sekcije UPIDIV-a član IRADa (New York) International registry of Artists and Designers. Od 1956., ICSIDa, ICOGRADE, ATYPI a i međunarodnog Londonskog društva heraldičara.
    Po broju plemićkih grbovnica Bunjevci su na prostoru bivše Jugoslavije dobili procentualno najviše austrijskih (ne austrougarskih iako je i njih bilo) plemstava kao armalisti – vojni plemići, naročito za borbu sa Otomanskom vojskom. Imali su 18 austrijskih generala (samo Filipovići su dali 7) i 3 feldmaršala, koje sada drugi svojataju kao svoje.
    Novija istraživanja Markovića i Antunovića, pokazuju da je njihovo srednjevekovno plemstvo prethodno bilo mletačko, odnosno srpsko i mletačko (Drvenarovići).

    Одговори
  • Даниела

    Откуд српска породица Миковић међу Буњевцима?ово сасвим сигурно није тачно..

    Одговори
    • Defendor

      Вероватно се неко изјаснио као Буњевац и тако завршио међу њима.

      Одговори
      • Даниела

        31.05.1699. у Луксембургу је издато племство тј грб и печат браћи Авраму и Адаму Миковићу, њиховим женама и синовима Вуку, Виду Ђорђу и још једном. Од те четворице синова настале су 4 „гране“ Миковића у Србобрану. Мој предак је био Ђорђе, имам породично стабло све до њега. Према томе, нису били Буњевци. Можда су неки у међувремену постали, али ови којима је грбовница и племство издато , били су Срби.

        Одговори
  • Bunjevačka Hrvatica

    Da malo pozna(je)te Bunjevce, znali bi da je Miković i subotičko bunjevačko prezime (danas nose imena Antun, Grgo, Josip, Kata, Marinko, Ružica, Stipan, Milovan – sve ove Bunjevce/ke koje sam pobrojala nacionalno se osećaju Hrvatima: MIlovan je književnik, Ružica je supruga narodnog poslanika Žigmanova, Marinko je predsednik hrvatskog sportskog udruženja…

    Одговори
  • Ignacije Parčetić

    Na mađarskom sajtu http://adatbazisokonline.hu/adatbazis/a-57_-k-19-libri-regii
    nalaze se ovi Mikovići:

    63.114 Adatlap Ramenár János, Janusich Tamás, DvekárGredely András, Topolovszky-Vissák Mátyás-András, Mikovics-Ivanek András,Tamás,Márton,János, Horgh-Ivanussich-Bánszky Mátyás,András Körös a39 Ferenc 1
    2. 63.114 Adatlap Ramenár János, Janusich Tamás, DvekárGredely András, Topolovszky-Vissák Mátyás-András, Mikovics-Ivanek András,Tamás,Márton,János, Horgh-Ivanussich-Bánszky Mátyás,András Körös a57 Ferenc 1
    3. 63.114 Adatlap Ramenár János, Janusich Tamás, DvekárGredely András, Topolovszky-Vissák Mátyás-András, Mikovics-Ivanek András,Tamás,Márton,János, Horgh-Ivanussich-Bánszky Mátyás,András Körös a39 Ferenc 1
    4. 63.114 Adatlap Ramenár János, Janusich Tamás, DvekárGredely András, Topolovszky-Vissák Mátyás-András, Mikovics-Ivanek András,Tamás,Márton,János, Horgh-Ivanussich-Bánszky Mátyás,András Körös a57 Ferenc 1
    5. 65.560 Adatlap Jankovics-Mikovics Zakariás,Rista,Gergely,Gábor Szerém a39 Ferenc 1
    6. 65.560 Adatlap Jankovics-Mikovics Zakariás,Rista,Gergely,Gábor Szerém a57 Ferenc 1
    7. 65.560 Adatlap Jankovics-Mikovics Zakariás,Rista,Gergely,Gábor Szerém a39 Ferenc 1
    8. 65.560 Adatlap Jankovics-Mikovics Zakariás,Rista,Gergely,Gábor Szerém a57 Ferenc 1

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top