Презиме Миздарић – фурлански корени

23. септембра 2012.

коментара: 0

Сарадник портала Порекло из Бањалуке Синиша Јерковић кроз истраживање порекла презимена Миздарић осветљава мало познате детаље историје становништва Истре

Истра је у првој половини 17. вијека била подијељена на два дијела: југозападни који су држали Млечани и сјевероисточни који је припадао Хабсбурговцима. Дуж линије раздвајања у цијелом том раздобљу бијеснио је рат, који је веома често имао одлике герилског рата, а ускоци из унутрашњости Далмације су били главни носиоци ових сукоба. Епидемија куге која је избила 1630. године по приморским истарским градовима, поред ових ратних збивања, десетковала је свеукупно истарско становништво. За кугом је слиједила глад и општа привредна стагнација. Млетачки, али и Хабсбуршки извјештаји  из Истре тог времена препуни су прича о напуштеним селима, недостатку људи…Нови насељеници тражени су на различитим странама, понајвише у залеђу Далмације и у Херцеговини, Боки Которској и Млетачкој Албанији. Истовремено, са сасвим друге стране, из правца сјеверозапада, једна посебна група становника населила је  Истру у поменутом периоду. Били су то Фурлани или у народу познати као Крњели (Царгнел) који су долазили из планинског подручја источне Фурланије (Карнија), тачније са подручја тромеђе данашњих држава Словеније, Истре и Аустрије.

Фурлани

Крњели су већ од самог свог доласка представљали посебан етнички, али и социјални слој истарског становништва. За разлику од домицилног словенског становништва били су Млетачкој републици оданији романски етнички елемент. Насељавали су се углавном у градове, гдје су се највише бавили трговином и угоститељством, али и занатством. Веома брзо су постали синоним за градско становништво Истре, као супротност словенском становништву у  селима у залеђу. Иако су се сами Крњели веома брзо стапали са околним становништвом, социјална подјела на село и град, постала је окосница њихових међусобних односа. У перцепцији истарског сељака Крњел веома често представља трговца који барата са новцем, неријетко и зеленаша. С друге стране Крњели су донијели у Истру неке занате и технике које домицилно становништво раније није познавало као што су сушење пршута и ткање на великим ткалачким становима. Крњели су ово ткање организовали као мале мануфактуре, гдје се посао ткања преносио са оца на сина, а школовали су се и шегрти.

Оно што се може видјети у неким документима и архивама јесте да су се Крњели укључивали у млетачку администрацију  као нотари и да су веома често насељавали мање градове у јужној и западној Истри формирајући на тај начин имућан, трговачко-занатски, грађански слој у који су се временом претапали и поједини имућнији Словени из окружења. Презимена истарских Крњела су била карактеристична јер су се углавном завршавала на наставке –ис, -ас, -ос, -ес или су носила етничку ознаку, па тако имамо: Фабрис, Пренцис, Гелмис, Петрис, Мисдарис, Ровис, Фурлан, Крњел, Крњус, Удинезе и сл. Довољно је погледати данашњу топонимију тј. називе мјеста у Фурланији као што су Саурис, Микотис, Седилис, Немис и др. и схватити да је наставак –ис најтипичнији фурлански наставак не само за презимена, већ и за називе мјеста.

Још нешто о фурланској историји

Фурлане никако не можемо изједначити са Италијанима, јер они у својој суштини то нису, иако су се у Новом вијеку углавном италијанизирали. Као народ са посебним језиком, фурланским, који припада галороманској, ретороманској групи романских језика (језик ближи данашњем француском него италијанском), Фурлани су се формирали као народ у 10. вијеку наше ере од разнородних елемената. Основу популације свакако сачињава старо, махом келтско становништво, у античким изворима познато као Карни, које је у периоду Римског царства претрпјело извјесну романизацију. У 6. вијеку на  подручје Фурланије продиру словенска племена која су била бројна и свакако су учествовала у етногенези самих Фурланаца. Доста топонима и данас у Карнији и Фурланији има словенски коријен и значење. Као завршни слој треба посматрати германска племена  Готе, Ломбарде,  Франке, Баварце који су такође оставили одређени генетски траг.

За формирање и уобличавање фурланског етноса посебна је значајна вјерско-свјетована држава формирана на тлу Фурланије у 10. вијеку, тзв. Аквилејска патријаршија. Аквилеја је била вјерски центар читавог региона од најранијих времена хришћанства и доминирала је у том смислу и над Венецијом и Истром као епископски центар. По предању ову епископију установио је сам св. апостол Марко. Од тада па надаље Аквилеја у Фурланији ће постати јак хришћански центар у ком ће дјеловати св. Иларије Аквилејски, св. Јероним Стридонски и многи други свети оци. У периоду германских држава Острогота и Лангобарда  архиепископ Аквилеје ће добити титулу Патријарха и биће једини на западу са том титулом, која је и добијена као својеврсан отпор аспирацијама римских папа. У 11. вијеку Аквилејски патријарси добијају од Цара Светог Римског царства свјетовну титулу војвода и формирана је држава Фурланаца под називом Аквилејска Патријаршија (статус Патријарха у том смислу је био сличан статусу  владика кнезова код црногорских Срба). Симболи Аквилејске Патријаршије (златни орао на плавој подлози) тако постају и национални симболи Фурланаца.

Фурланска држава ће већ од свог формирања  долазити у све већи сукоб са Венецијом која ће се покушати проширити на њену територију, што јој на крају и успјева 1420. године. Тада ће бити и одузета свјетовна титула од аквилејских патријараха, а самим Фурланцима бити остављена нека форма провизорне аутономије у оквиру Млетачке републике. У том положају ће Фурланци дочекати и рат за уједињење Италије и заједно са Венецијом ће постати њен дио 1866. године. Услиједиће интензивна италијанизација и потискивање аутохтоне културе и језика Фурланаца. Данас у самој Фурланији дјелује неколико аутономистичких организација која се залажу за очување фурланске аутономије, језика и идентитета.

О породици Миздарић

Историја породице Миздарић је уједно и историја фурланске заједнице у Истри. Презиме Миздарић је словенизирана форма фурланског презимена Мисдариис које се у оригиналној форми Мисдариис може пронаћи и данас у Италији, Словенији и Истри.

Као и већина Крњела Мисдарииси су се доселили у Истру крајем 17. и почетком 18.вијека.

У списку умрлих (1660-1704) градића Портола или Опртља у сјеверозападној Истри наводи се међу осталима и породица Мисдарис из Карније. In questa chiesa ebbero sepoltura anche i Manzioli, i Franceschini, i Bulfi, i Misdaris, i membri delle famiglie dei podestà e dei cancellieri, e i podestà stessi, come accadde del nobiluomo Girolamo Barozzi, morto nell’anno 1684. Овдје се каже да су цркви св. Ђорђа у Опртљу сахрањени међу осталим породицама градоначелника и нотара и чланови породице Мисдарис. У истим парохијским књигама налазимо и име свештеника Јосипа МисдарисаDebbo qui notare che anche cento anni addietro, e cioè nella seconda metà del secolo decimosettimo, il clero era tutto paesano. Infatti, oltre il pievano Pietro Millossa, noi troviamo i sacerdoti Pietro Castagna, Antonio e Giovanni Leonardis, Michele e Francesco Fachini, Giuseppe e Domenico de Piera, Battista Vesnaver, Pier Antonio Mil- lossa, Giovanni Bidriga, Giorgio Vigini, Bernardo Franceschini, Pietro eleva e Giuseppe Misdaris.

Овај податак да су свештеници поменуте цркве у Опртљу били сви сеоског поријекла говори нам и о социјалном успону Крњела у Истри. Иако су махом долазили као неимућни сељаци из планинских области Карније, у почетку као сезонска мушка радна снага,  Крњели се веома брзо, понајприје захваљујући одређеним вјештинама и занатима којима су се одликовали од домаћег становништва, а свакако и знањем млетачке варијанте италијанског језика, укључују у грађански слој свештеника, нотара и трговаца.

Већ у попису првих фурланских имиграната у Истру, а који се односи на мјесто Вишњан (Висигнано) налазимо извјесног Валентина Мисдариса: anno 1732 “Valentino Misdaris abitante in Visignano”.

Исто тако извјесни Modesto Misdariis је 1726. године уредио гробље у јужноистарском мјесту Момарану или Мутворану:Risulta che nel 1582 era pievano Vito de Vito e che nel 1726 era stato accomodato il cimitero da Modesto Misdaris mentre nel 1743 vennero poste le campane nel campanile, un’opera pregevole inserita nell’angolo sinistro della facciata.

Као писар и нотар у Ровињу помиње се извјесни Misdaris Pietro (1743-1758).

У попису Кризманика за пулска мјеста из 1825. године породица Мисдарис се јавља у два мјеста: Медулину и Лижњану.

Горњи подаци који помињу Мисдарисе као фурланску породицу у Истри на више локација говоре нам да су се Misdariisi доселили у Истру у периоду око1660. године, да су населили млетачки дио, тј. западни приобални дио Истре. Сама та позиција говори нам да су се морали доселити из оног дијела Фурланије који је био у посједу Млетачке Републике. У историјским изворима налазимо податке о породици Мисдариис у фурланском граду Оваро, 50 км сјеверно од Удина, тако да је Оваро и његова околина највјероватније мјесто одакле су Мисдарииси доселили у Истру 1660. године, а Оваро се као мјесто поријекла наводи за још неке фурланске породице насељене у Вишњану. Не можемо тачно утврдити које мјесто у Истри су Мисдарииси прво населили. Судећи по подацима то би могао бити Опртаљ и Ровињ, али и у околини Пуле се јављају већ 1726. тако да је сасвим могуће да се више одвојених породица Мисдариса расељавало по Истри. Видимо такође да су кроз ту једну генерацију  од досељеника постали уважени грађани локалних заједница који учествују у обновама цркви, запошљавају се као нотари и бивају сахрањени у црквама заједно са венецијанским племством и грађанима.

                        Градић Оваро у Јулијским Алпама, мјесто одакле су Misdariisi доселили у Истру

Иако презиме Misdariis има фурлански наставак –ис тешко је рећи било шта друго о значењу самог презимена без познавања фурланског језика. Не знамо да ли би презиме могло бити изведеница од „мистро“ у значењу господин или мајстор што се као ознака појављује уз имена већине досељеника из Карније као нпр. mistro Lodovico Artico dalla Cargna, mistro Floriano Zulian q. Zuane, carniello, muratore itd.

АУТОР: Синиша Јерковић, август 2012.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.