Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Срби су се први населили. Као прве, насељене су фамилије: Попови, Зарићи, Лињачки, Остојини и Сенћански. Зарићи су били близу старе цркве.
Док није дошао спахија, били су богати људи. Свака је српска кућа имала земље, само је у три куће било ”беземљака”: Јованови – ”Туркулови”, Перкини и Ракићеви. Земљу су продавали Немцима. Немци нису имали ни урбар, а цркву им је спахија подигао и издржавао. Зато је мало Срба остало овде.
У баштама у селу на западу и на северозападу, покрај рита, нашли су два костура у гробу у седећем положају.
Када је прављена стара црква – не зна се. Само се зна да је била на једном брежуљку у башти каштела Хертелендијева. Трагове је уништио спахија кад је то постало његово земљиште. Зна се да је тамо био крст и да су тамо стари одлазили, али је крста после нестало. Не зна се ни кад је зидана садашња црква.
Иконостас у цркви донет је из цркве у Врањеву, јамачно старе. Иконе су старинског типа, очевидно врло старе.
И стара је црква била украј рита. А стао је гробље било на брежуљку, на којем је сад црква, званом Умка.
РОДОВИ ПРЕМА ”ИЗ ДОМОВНИКА ОД 1830. ГОДИНЕ”:
– БАБШАНИ, сад МАРКУШЕВИ (15, Св. Никола); из Маркушице код Пећи под Арсенијем Чарнојевићем пресељени у Бапшу, а из Бапше овамо; има их у Подгорици и на Цетињу и у Меленцима, где се такође зову Маркушеви; има их одсељених у Србију, Срем (Јаково) и Бачку
– БАЈИНИ (5, Св. Алимпије); из Баје
– ГРУЈИНИ – КЛИЧОВАНОВИ (5, Св. Мрата), дошли из Кличе
– ДАБИЋЕВИ – КОМЕДИЈАШЕВИЋИ (1, Св. Никола), из Меленаца; има их одсељених у Врањево
– КАПЕТАНОВИ – ФИЛИПЧЕВИ (4, Св. арх. Михаил), старцу од преко 60 година чукундеда се доселио из Липове; звали су их Филипчеви, као и сад
– ЛИЊАЧКИ (4, Ђурђевдан), били су из Влашке
– МИЛОШЕВИ (1, Св. арх. Михаил); они су били једног рода с Капетановима, па после по Милошу добили ово презиме
– ПАВЛОВИЋ (1, Св. Никола); старцу од преко 70 година деда дошао из Сегедина; тада дошао и његов брат у Карлово, одатле отишли у Нови Бечеј, где их и сад има; има један у Жомбољу, који је одавде одселио, и у Алексинцу
– ПЕЊИНИ (6, Св. Никола), били су ”из Влашке”, поседују стару земљу, имали су ”полутину” (пола сесије)
– ПЕЧАНСКИ (1, Св. Никола), права фамилија изумрла, а из Кикинде је упао у кућу ”Пећански – Адамов”
– ПОПОВИ, дошли из Иђоша, они су ”ударили колац” селу, њих су звали ”Кожукареви”, рачуна се бар 8-9 њихових колена у Бочару
– ПОПОВИЋИ, сад ПОПОВИ (1, Св. арх. Михаил), ударили колац Бочару
– РАДУЛОВИ – НЕМЕЋАНСКИ (4, Петковача), чукундеда дошао из Немета, тако су славили Св. арх. Михаила (имали су ”по паора”); предак убио спахијског пандура и добегао овамо и зато променио славу, сад су ”шесто колено”; има их и сад у Немету, има их и у Србији, у Крагујевцу и Александрову
– РАКИЋИ (1, Ђурђевдан), стари их доселили из Меленаца; има и сад Ракића у Меленцима
– СЕНЋАНСКИ (3, Св. арх. Михаил), били су из Сенте и зна се да су били богати људи
– СТАРЧЕВИ (6, Ђурђевдан), предак дошао из Старчева, има их у Елемиру, Кикинди, Башаиду, али се не зна да ли су од њихове ”лозе”
– СТОЈАКОВИ (6, Св. Јован), прадеда дошао из Горњег Бечеја; има их и у Кикинди, где су одавде отишли, и један у Америци
– ЦРЊАНИ (2, Петковача), старцу од 70 година деда дошао из Црње; има их и у Башаиду, а у Београду: Лаза и син Жива
– ЦРЊАНИ – ВАРЗИЛОВИ (4, Ђурђиц), такође су из Црње, али нису род са претходнима и дошли су после
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
– АРСИНИ – КУРЈАКОВИ (1, Св. ах. Михаил)
– БУЏАРОВИ (1, Св. Никола), нису од старине овде
– ДАЧКОВИ (3, Св. Стефан), и сад ”Дачкови” (имали су ”цео паор” – цела сесија)
– ЗАРИЋИ (1, Св. Јован), спадају у прве фамиллије које су се населиле у Бочар, били су близу старе цркве
– ЈАНКОВИ, старо и право презиме
– ЈОВАНУЧЕВИ (3, Св. Никола)
– КОНТИНИ (3, Петровдан), има их у Кикинди
– КРШНИЧАРИ (2, Св. арх. Михаил), а Перкин један је усвоје и зове се тако исто.
– МИХАЈЛОВИ (3, Св. арх. Михаил)
– НАДОШАНОВИ – ЈУРИШИНИ (1, Св. Мрата) (имали су по сесије)
– ОСТОЈИНИ (1, Св. Никола), такође једна од првих фамилија које су се доселиле у Бочар
– ПЕРИШИЋЕВИ, сдада у протоколу ПЕРКИНИ (2, Петковача)
– ПЕТРИЋЕВИ (5, Св. арх. Михаил)
– ПРЕКАЈСКИ (1, Св. арх. Михаил), има их и у Карлову (мој додатак – дан. Ново Милошево)
– РУЖИЋИ (1, Ђурђиц), има их иу Кикинди, а одавде су отшли и у Врбас, у Бачкој
– САВИНИ (3, Св. Јован)
– СТАНУЛОВИЋИ (1, Св. Никола), има их у Немету (свештеник) и у Баранди (свештеник); отац им је био ковач код спахије и нису имали земљу, а доселио им се још деда или прадеда
– СТОЈИНИ (3, Петковача)
– УВАЛИНИ – ЖИКУЋИНИ (2, Св. Никола)
– УВАЛИНИ (4, Петковача)
– ЋУРЧИНИ (7, Св. арх. Михаил)
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
ЖИВКОВИ – ЈАНОШЕВИ – ТОМИНИ – ЈОВАНОВИ – КРЕСТИЋ – БЕШИНИ – МАРЈАНОВИ – МИЈАТОВИ – МОМИРОВ – ПАНИНИ – ПЕТКОВИ – СТОЈКОВИ – ТАСИЋ – ШОЛМОШАНОВИ
ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:
АДАМОВИ. – АБДУЛОВИ. – АЋИМОВ. – БЕЖУНАРОВИ. – БОГДАНОВИ, одселили се у Сенмиклуш. – ВЛА’ ПЕТРОВ. – ГИЗДУЛОВИ. – ГЛИШИНИ. – ДАНУЛОВИ. – ЈОВАНОВИЋ. – ЈОРГОВИЋ. – ЈОЦКОВИ. – ЈУГИН. – ЛИПИТАРОВ. – ЛУПУЛОВИ. – ТЕКМАНОВИ (1, Св. Никола), у Кикинди. – МАРТИНОВ. – БАШИНИ. – ОЗДОЛИНИ. – ПЕРИШИНИ. – РАНКОВ. – РОНЧЕВИ. – ЧОКОВ. – ШИЈАЧКИ.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (ИЗ НОВИЈЕГ ДОМОВНИКА):
– БОГДАНОВ (1, Митровдан), из Иђоша
– ГАВРАНЧИЋ (1, Ђурђевдан), из Кикинде
– ГЕЦИЋ (1, Св. Стефан), из Иђоша
– ГЛИГОРИН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша
– ДАВИДОВ (1, Св. Никола), из Чоке, дошао као слуга
– ИЛИЈИН (1, Ђурђиц), дошао из Сенмиклуша
– МИРКОВИ (1, Св. Јован), отац дошао из Валкања као пудар
– МУНЋАН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша
– ОДОШАНОВИ – ДЕМУНОВИ (4, Св. арх. Михаил), биће да су из Деме
– ОЏИН (1, Св. Јован), из Меленаца
– ПЕРИЋ (1, Ђурђевдан), из Мокрина
– ПОПОВ (2, Св. Игњатије), из Карлова
– РАКАЗОВ (1, Св. арх. Михаил), из Карлова
– СТАНЧУЛОВ (1, назарен), из Иђоша
– СТОЈАНОВИЋ (1, Св. Никола), из Кикинде
– ТАТОМИРОВ (1, Св. Алимпије), из Иђоша
– ЋИРИЋ (1, Св. Никола), из Сенмиклуша
– ЧЕЛЕКЕТИЋ (1, Св. Стефан), дошао из Мокрина
ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
1. децембар 2012. у 21:24
sinisa perisic
PERISICIMA IZ BOCARA JE SLAVA SV STEFAN A DOSLI SU ZA VREME ARSENIJA CARNOJEVICA IZ CRNE GORE OKOLINE NIKSICA
3. септембар 2014. у 23:52
Dušica Perišić
Tačno! I meni je moj pokojni otac tako rekao!Njegov deda je rođen u Bočaru 1899. i slavio je ,kao i mi danas Sv.Stefana!Mi sada živimo u Subotici.
12. фебруар 2013. у 16:22
branislav kuzmančev
Interesuje me poreklo prezimena Kuzmančev,naime živeli su u Bočaru,moj deda Pera Kuzmančev,rodjen je 1888 u Bočaru,umro 1975.u Bočaru,ja sam zadnji muški poromak
ove porodice,rodj.1958.
12. август 2013. у 15:34
Milan Dragaš
Ne spominjete prezime Dragaš, Ja sam naslednik zemlje i dela kuće u Boćarima
10. јун 2015. у 10:58
BILJANA VESKOV( KOŠNIČAR)
BOČAR, AKO SI POREKLOM BOČARAC, TREBAO BI DA ZNAŠ I NAZIV ( Č /KAO ČOVEK , ANE Ć/KAO ĆURAN!!! “NASLEDNIK “KUĆA I ZEMLJA SU U BOČARU, A NE BOĆARIMA.
14. новембар 2015. у 16:44
Milica Stanacev
Zanima me nesto o prezimenima:Stanacev,Rakazov,Budakov,i Gagic ako nesto znate molim vas javite mi.Ja sam iz Novog Miloseva krsna slava Djurdjevdan
15. септембар 2017. у 10:37
vojislav ananić
Бочар
Припадао је ЧанадскоЈ жупанији. Забележен је 1211. 1561 држао га је Димитрије Овчаревић. Тада је имао 12 кметова. 1564 је изгледа опустео и био дуго пуст. На мапи од 1723—5 означен је као ненасељен. 1740 имао је 14 породица са три ожењена сина. Те године живеле су у Бочару ове породичне старешине: кнез Jonitz Czubaitji, Ђурађ Богданов, Будиша Лињак, Остоја Ђурић, Мила Будин, Милић Станојев, Никола Зарић, Јован Перишић, Живко Bregacz, Стојко Средњи, Секула Кобилић, Петар Сенћанин, Петар Петровић и биров Радивој Прекајац. 1753 забележен је као српско насеље. 1773 имао је 191. дом. 1803 купио га је Јозеф Хертеленди и почео насељавати Немцима. Данас чини део општине Милошева.
Потеси: Богомоља, Валум (или Валом), Ланиште, Песак, Торина, Ходаје, Ширина.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.