Порекло презимена, село Бочар (Нови Бечеј) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату". Приредио сарадник портала Порекло Александар Мари Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату". Приредио сарадник портала Порекло Александар Мари Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Бочар (Нови Бечеј)

Порекло презимена, село Бочар (Нови Бечеј)

Порекло становништва села Бочар (Горњи Банат), према истраживању етнолога Јована Ердељановића „Срби у Банату“. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Срби су се први населили. Као прве, насељене су фамилије: Попови, Зарићи, Лињачки, Остојини и Сенћански. Зарићи су били близу старе цркве.

Док није дошао спахија, били су богати људи. Свака је српска кућа имала земље, само је у три куће било “беземљака“: Јованови – “Туркулови“, Перкини и Ракићеви.  Земљу су продавали Немцима. Немци нису имали ни урбар, а цркву им је спахија подигао и издржавао. Зато је мало Срба остало овде.

У баштама у селу на западу и на северозападу, покрај рита, нашли су два костура у гробу у седећем положају.

Када је прављена стара црква – не зна се. Само се зна да је била на једном брежуљку у башти каштела Хертелендијева. Трагове је уништио спахија кад је то постало његово земљиште. Зна се да је тамо био крст и да су тамо стари одлазили, али је крста после нестало. Не зна се ни кад је зидана садашња црква.

Иконостас у цркви донет је из цркве у Врањеву, јамачно старе. Иконе су старинског типа, очевидно врло старе.

И стара је црква била украј рита. А стао је гробље било на брежуљку, на којем је сад црква, званом Умка.

 

РОДОВИ ПРЕМА “ИЗ ДОМОВНИКА ОД 1830. ГОДИНЕ“:

–        БАБШАНИ, сад МАРКУШЕВИ (15, Св. Никола); из Маркушице код Пећи под Арсенијем Чарнојевићем пресељени у Бапшу, а из Бапше овамо; има их у Подгорици и на Цетињу и у Меленцима, где се такође зову Маркушеви; има их одсељених у Србију, Срем (Јаково) и Бачку

–        БАЈИНИ (5, Св. Алимпије); из Баје

–        ГРУЈИНИ – КЛИЧОВАНОВИ (5, Св. Мрата), дошли из Кличе

–        ДАБИЋЕВИ – КОМЕДИЈАШЕВИЋИ (1, Св. Никола), из Меленаца; има их одсељених у Врањево

–        КАПЕТАНОВИ – ФИЛИПЧЕВИ (4, Св. арх. Михаил), старцу од преко 60 година чукундеда се доселио из Липове; звали су их Филипчеви, као и сад

–        ЛИЊАЧКИ (4, Ђурђевдан), били су из Влашке

–        МИЛОШЕВИ (1, Св. арх. Михаил); они су били једног рода с Капетановима, па после по Милошу добили ово презиме

–        ПАВЛОВИЋ (1, Св. Никола); старцу од преко 70 година деда дошао из Сегедина; тада дошао и његов брат у Карлово, одатле отишли у Нови Бечеј, где их и сад има; има један у Жомбољу, који је одавде одселио, и у Алексинцу

–        ПЕЊИНИ (6, Св. Никола), били су “из Влашке“, поседују стару земљу, имали су “полутину“ (пола сесије)

–        ПЕЧАНСКИ (1, Св. Никола), права фамилија изумрла, а из Кикинде је упао у кућу “Пећански – Адамов“

–        ПОПОВИ, дошли из Иђоша, они су “ударили колац“ селу, њих су звали “Кожукареви“, рачуна се бар 8-9 њихових колена у Бочару

–        ПОПОВИЋИ, сад ПОПОВИ (1, Св. арх. Михаил), ударили колац Бочару

–        РАДУЛОВИ – НЕМЕЋАНСКИ (4, Петковача), чукундеда дошао из Немета, тако су славили Св. арх. Михаила (имали су “по паора“); предак убио спахијског пандура и добегао овамо и зато променио славу, сад су “шесто колено“; има их и сад у Немету, има их и у Србији, у Крагујевцу и Александрову

–        РАКИЋИ (1, Ђурђевдан), стари их доселили из Меленаца; има и сад Ракића у Меленцима

–        СЕНЋАНСКИ (3, Св. арх. Михаил), били су из Сенте и зна се да су били богати људи

–        СТАРЧЕВИ (6, Ђурђевдан), предак дошао из Старчева, има их у Елемиру, Кикинди, Башаиду, али се не зна да ли су од њихове “лозе“

–        СТОЈАКОВИ (6, Св. Јован), прадеда дошао из Горњег Бечеја; има их и у Кикинди, где су одавде отишли, и један у Америци

–        ЦРЊАНИ (2, Петковача), старцу од 70 година деда дошао из Црње; има их и у Башаиду, а у Београду: Лаза и син Жива

–        ЦРЊАНИ – ВАРЗИЛОВИ (4, Ђурђиц), такође су из Црње, али нису род са претходнима и дошли су после

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АРСИНИ – КУРЈАКОВИ (1, Св. ах. Михаил)

–        БУЏАРОВИ (1, Св. Никола), нису од старине овде

–        ДАЧКОВИ (3, Св. Стефан), и сад “Дачкови“ (имали су “цео паор“ – цела сесија)

–        ЗАРИЋИ (1, Св. Јован), спадају у прве фамиллије које су се населиле у Бочар, били су близу старе цркве

–        ЈАНКОВИ, старо и право презиме

–        ЈОВАНУЧЕВИ (3, Св. Никола)

–        КОНТИНИ (3, Петровдан), има их у Кикинди

–        КРШНИЧАРИ (2, Св. арх. Михаил), а Перкин један је усвоје и зове се тако исто.

–        МИХАЈЛОВИ (3, Св. арх. Михаил)

–        НАДОШАНОВИ – ЈУРИШИНИ (1, Св. Мрата) (имали су по сесије)

–        ОСТОЈИНИ (1, Св. Никола), такође једна од првих фамилија које су се доселиле у Бочар

–        ПЕРИШИЋЕВИ, сдада у протоколу ПЕРКИНИ (2, Петковача)

–        ПЕТРИЋЕВИ (5, Св. арх. Михаил)

–        ПРЕКАЈСКИ (1, Св. арх. Михаил), има их и у Карлову (мој додатак – дан. Ново Милошево)

–        РУЖИЋИ (1, Ђурђиц), има их иу Кикинди, а одавде су отшли и у Врбас, у Бачкој

–        САВИНИ (3, Св. Јован)

–        СТАНУЛОВИЋИ (1, Св. Никола), има их у Немету (свештеник) и у Баранди (свештеник); отац им је био ковач код спахије и нису имали земљу, а доселио им се још деда или прадеда

–        СТОЈИНИ (3, Петковача)

–        УВАЛИНИ – ЖИКУЋИНИ (2, Св. Никола)

–        УВАЛИНИ (4, Петковача)

–        ЋУРЧИНИ (7, Св. арх. Михаил)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ЖИВКОВИ – ЈАНОШЕВИ – ТОМИНИ – ЈОВАНОВИ – КРЕСТИЋ – БЕШИНИ – МАРЈАНОВИ – МИЈАТОВИ – МОМИРОВ – ПАНИНИ – ПЕТКОВИ – СТОЈКОВИ – ТАСИЋ – ШОЛМОШАНОВИ

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

АДАМОВИ. – АБДУЛОВИ. – АЋИМОВ. – БЕЖУНАРОВИ. – БОГДАНОВИ, одселили се у Сенмиклуш. – ВЛА’ ПЕТРОВ. – ГИЗДУЛОВИ. – ГЛИШИНИ. – ДАНУЛОВИ. – ЈОВАНОВИЋ. – ЈОРГОВИЋ. – ЈОЦКОВИ. – ЈУГИН. – ЛИПИТАРОВ. – ЛУПУЛОВИ. – ТЕКМАНОВИ (1, Св. Никола), у Кикинди. – МАРТИНОВ. – БАШИНИ. – ОЗДОЛИНИ. – ПЕРИШИНИ. – РАНКОВ. – РОНЧЕВИ. – ЧОКОВ. – ШИЈАЧКИ.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (ИЗ НОВИЈЕГ ДОМОВНИКА):

–        БОГДАНОВ (1, Митровдан), из Иђоша

–        ГАВРАНЧИЋ (1, Ђурђевдан), из Кикинде

–        ГЕЦИЋ (1, Св. Стефан), из Иђоша

–        ГЛИГОРИН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша

–        ДАВИДОВ (1, Св. Никола), из Чоке, дошао као слуга

–        ИЛИЈИН (1, Ђурђиц), дошао из Сенмиклуша

–        МИРКОВИ (1, Св. Јован), отац дошао из Валкања као пудар

–        МУНЋАН (1, Св. арх. Михаил), из Иђоша

–        ОДОШАНОВИ – ДЕМУНОВИ (4, Св. арх. Михаил), биће да су из Деме

–        ОЏИН (1, Св. Јован), из Меленаца

–        ПЕРИЋ (1, Ђурђевдан), из Мокрина

–        ПОПОВ (2, Св. Игњатије), из Карлова

–        РАКАЗОВ (1, Св. арх. Михаил), из Карлова

–        СТАНЧУЛОВ (1, назарен), из Иђоша

–        СТОЈАНОВИЋ (1, Св. Никола), из Кикинде

–        ТАТОМИРОВ (1, Св. Алимпије), из Иђоша

–        ЋИРИЋ (1, Св. Никола), из Сенмиклуша

–        ЧЕЛЕКЕТИЋ (1, Св. Стефан), дошао из Мокрина

ИЗВОР: Јован Ердељановић – “СРБИ У БАНАТУ“; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (7)

  • sinisa perisic

    PERISICIMA IZ BOCARA JE SLAVA SV STEFAN A DOSLI SU ZA VREME ARSENIJA CARNOJEVICA IZ CRNE GORE OKOLINE NIKSICA

    Одговори
  • branislav kuzmančev

    Interesuje me poreklo prezimena Kuzmančev,naime živeli su u Bočaru,moj deda Pera Kuzmančev,rodjen je 1888 u Bočaru,umro 1975.u Bočaru,ja sam zadnji muški poromak
    ove porodice,rodj.1958.

    Одговори
  • Milan Dragaš

    Ne spominjete prezime Dragaš, Ja sam naslednik zemlje i dela kuće u Boćarima

    Одговори
    • BILJANA VESKOV( KOŠNIČAR)

      BOČAR, AKO SI POREKLOM BOČARAC, TREBAO BI DA ZNAŠ I NAZIV ( Č /KAO ČOVEK , ANE Ć/KAO ĆURAN!!! „NASLEDNIK „KUĆA I ZEMLJA SU U BOČARU, A NE BOĆARIMA.

      Одговори
  • Milica Stanacev

    Zanima me nesto o prezimenima:Stanacev,Rakazov,Budakov,i Gagic ako nesto znate molim vas javite mi.Ja sam iz Novog Miloseva krsna slava Djurdjevdan

    Одговори
  • vojislav ananić

    Бочар

    Припадао је ЧанадскоЈ жупанији. Забележен је 1211. 1561 држао га је Димитрије Овчаревић. Тада је имао 12 кметова. 1564 је изгледа опустео и био дуго пуст. На мапи од 1723—5 означен је као ненасељен. 1740 имао је 14 породица са три ожењена сина. Те године живеле су у Бочару ове породичне старешине: кнез Jonitz Czubaitji, Ђурађ Богданов, Будиша Лињак, Остоја Ђурић, Мила Будин, Милић Станојев, Никола Зарић, Јован Перишић, Живко Bregacz, Стојко Средњи, Секула Кобилић, Петар Сенћанин, Петар Петровић и биров Радивој Прекајац. 1753 забележен је као српско насеље. 1773 имао је 191. дом. 1803 купио га је Јозеф Хертеленди и почео насељавати Немцима. Данас чини део општине Милошева.
    Потеси: Богомоља, Валум (или Валом), Ланиште, Песак, Торина, Ходаје, Ширина.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top