Poreklo prezimena, Novo Miloševo/Beodra (Novi Bečej) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva naselja Novo Miloševo (Gornji Banat), deo koji pripada nekadašnjem selu Beogra. Prema istraživanju Jovana Erdeljanovića "Srbi u Banatu". Priredi Poreklo stanovništva naselja Novo Miloševo (Gornji Banat), deo koji pripada nekadašnjem selu Beogra. Prema istraživanju Jovana Erdeljanovića "Srbi u Banatu". Priredi Rating:
You Are Here: Home » Autori » Aleksandar Marinković » Poreklo prezimena, Novo Miloševo/Beodra (Novi Bečej)

Poreklo prezimena, Novo Miloševo/Beodra (Novi Bečej)

Poreklo stanovništva naselja Novo Miloševo (Gornji Banat), deo koji pripada nekadašnjem selu Beogra. Prema istraživanju Jovana Erdeljanovića „Srbi u Banatu“. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

 

NAPOMENA (A. M.)Današnji gradić Novo Miloševo nastao je 27.11.1946. godine, spajanjem dva naselja: Beodre, koja se pominje još 1331. godine i Karlova (Dragutinova) koje su osnovali demilitarizovani srpski graničari 1751. godine. Nakon stvaranja Kraljevine SHS, Karlovo menja ime u Dragutinovo, u slavu pukovnika srpske vojske i potonjeg brigadnog đenerala Dragutina Ristića.

Selo je nekad pripadalo nekoj vlastelinki Beldori. Godine 1722. Selo se najpre zvalo Bodija, zatim Beka, pa Peadra (Nemci ga tako zvali) i najzad Beodra.

O postanku Beodre saopštio je Milivoje Tomić, sveštenik, ove podatke: Tri su brata dobroga imovnog stanja u Bijeljini, u Bosni, ubili Turčina i dopali tamnice. U tamnici su se molili redom svecima da ih spasu, i kad su se pomolili Sv. Stefanu, arhiđakonu, tamnička vrata se širom otvore i oni pobegnu i tako dođu u Bačku. Pošto ih je Sv. Stefan spasao, zavetuju se da ga slave. Jedan od njih nastani su u bačkom selu Pivnicama, a druga dva brata odu na drugu stranu. Potomci onog u Pivnicama (Uzun-Petar Radanov Bijeljanin?) pređe u Akaču. Ovi i drugi Srbi koji su tu stanovali ranije ili se skoro doselili podignu u Akaču crkvu Sv. Stefanu, jer su i drugi, prema njihovom pričanju, smatrali da će taj svetac i svima njima biti zaštitnikom. Na mestu te crkve sad stoji krst. Godine 1722. preselili su se ti Srbi sa Akača u Beodru, najpre u njen sadašnji jugozapadni kraj, gde im je bila i stara crkva Sv. Stefana, koja je stajala do 1884. godine kad je sazidana današnja nova crkva. Od tog roda iz Pivnica bilo je 14 sveštenika, od kojih dva još u Akaču, a ostali posle u Beodri.

U Akaču su bili samo Srbi, i oni su bili jedini stanovnici Beodre sve dok spahija Karačonji (Jermenin) nije počeo dovoditi Mađare i naseljavati ih. Da su iz Pivnica bili prešli i drugi rodovi tamo, vidi se po tome što se 1758. godine imenuje i pop Ćiril Dimitrijević, takođe rodom iz Pivnica. Po tome, štaviše, izlazi da je prešla veća grupa narodna u prvoj polovini 18. veka iz Pivnica, verovatno sa svojim sveštenikom – ili sveštenicima (Georgijem Popovićem?).

Mita Pušić tvrdi da je jedno pismo, izgorelo u vreme ovog rata (Prvi svetski rat – op. A.M.), žena ga spalila sa drugim hartijama i knjigama, ….. kazivalo da je Beodra naseljena 1722. godine. Po tome pismu su sa Akača u Beodru prvi došli Mukići i Dojčini, koji su izumrli. S Akača, iz Ade (?) i iz Perleza (?) su, veli Pušić, stajalo je u pismu, naseljeni u Beodru. No, ovo je pogrešno i odnosi se na Karlovo. U tom pismu nije bilo spomena o Mađarima među tim prvim srpskim stanovnicima Beodre. Tek je spahija doveo Mađare godine 1734.

Sa Šimuđa (moj dodatak – nalazi se u vranjevačkom ataru), sa Akača i sa Prečke (u ataru Karlova) i Morotve (u padejskom ataru) naselili su se u Beodru. To su sve bregovi na kojima se i sad nalaze tragovi naselja. Najpre se počeo naseljavati severni deo Beodre, sadašnji Veliki sokak.

Najstariji matrikularni protokoli započeti su 1749. godine. U Beodri je prvi rođen Maksa Mulić.

Sveštenik Tomić saznao je da je oko Akača nalažen novac kralja Milutina. Drveni krst, po predanju, prenet je iz Bjeljine. Vrlo lepo je izrezano dvanaest praznika gospodnjih, sa grčkim natpisom pod svakim. Vele, “od pre 300-400 godina“.

 

RODOVI POZNATOG POREKLA (IZ NAJSTARIJEG DOMOVNIKA PRVE DECENIJE 19. VEKA; sa Moriša su, vele, sve na “-ov“, “-ski“ i drugi, a oni iz Bačke uvek na “-ić“):

 

BATANJAC, -NJČEVI (2, Sv. Sava), iz Batanje, s Moriša; taj isti „koren“ ima i u Melencima, gde se još zovu starim prezimenom Savići.

BELIĆ (1, Sv. Stefan), došao iz Karlova.

BUDAKOVI (4, Đurđic), stara familija; misle da su iz Dalmacije.

VARADINAC, -ČEVI (4, Sv. Stefan), iz Varadina; rod Varadinac se najpre zvao Derbakovi; bili su nešto skrivili spahiji, pa pobegli u Varadin, a vratili se tek kad su umrli taj spahija i pandur mu i tada dobili sadašnje prezime.

VASIČINI – BIRKINI (5, Petkovača), stara familija, biće sa Moriša.

GAGIĆI, -EVI (5, Sv. arhanđel Mihail), iz Bačke; ima ih u Gornjem Bečeju.

GRČKI (4, Sv. arhanđel Mihail), iz Grčke znaju ih oduvek kao Srbe, ali se zna da je jedan od njih bio „Grk“.

GRUJINI – GATIJINI (2, Sv. Nikola; 2, Đurđevdan), ima zapisano i GRUJIĆ – s Akača, a u Akač došao na Čot (breg u Akaču) iz Bele Crkve.

DOROSLOVCI (10, Đurđevdan), stara familija; ima ih u Kumanima i Vranjevu, gde su otišli odavde; bili verovatno na Akaču, a Doroslov(o) je u Bačkoj.

ERDELJANOV (1, Đurđevdan), kao i Dragomirovi, Vlasi iz Erdelja; nisu imali staru zemlju.

ŽIVIĆI (1, Sv. Stefan), pre sto godina doselili se iz Sentmikluša.

MALEŠEVI – BURJAN – SAČAR (6, Sv. Nikola), stara familija; ima ih u Bačkoj; jednog su roda sa Parabuckim i verovatno iz Parabuda u Bačkoj.

MALI – ĐUKIČINI (4, Đurđic), prešli iz Karlova u Beodru.

MORUTVANSKI – RISTINI (3, Sv. Ignjatije), u starom domovniku: Morutvanac i Morutvanski; sad MORTVANSKI; sa Morotve, u padejskom ataru, Srbi, skoro pomađareni.

MAĆOŠEVI – BUZIJINI – MRAZOVI – ŠUMAROVI (14, Sv. Jovan), bili su Matejini, pa ih Mađari prozvali tako; s Akača su došli, a tamo verovatno iz Kumana.

MILIĆEV (1, „bugeri“ – nazareni odavno, te im se ne zna slava), materin otac ga doveo iz Karlova.

MOLAC – MOLCI, MOLČEVI (3, Đurđic), iz Mola, tamo se zovu Nikoličini.

MILIĆI, -EVI (9, Sv. Toma), još s Akača, došli iz Dalmacije.

NOVKOVI (2, Sv. Ignjat), iz Starog Bečeja, gde ih ima još.

PAJIĆ (1, Sv. Tiodor, Tiodorova subota), iz Melenaca.

PAJIĆ (2, Sv. Jovan), iz Karlova.

PARABUCKI (8, Sv. Nikola), iz Parabuća iz Bačke; kumovi sa Pušićima odavno.

PUŠIĆI (19, Sv. Nikola); paša nadenuo jednom od dvojice braće nadimak „Kobilar“, a drugom „Ajgirov“, a taj je drugi prešao u Beodru, ali se njegovi potomci zovu Pušići; tri brata iz Kera: jedan otišao u Srem, u Irig, od njega ima u Šapcu Sava Pušić; jedan ostao u Molu, a jedan prešao u Beodru (odnosno u jedno seoce pored Begeja); Radulaševići se zvali, a podelili se na tri grane: Stajići, Pušići i Kobilarevi i svi slave Sv. Nikolu; ovde su prva dva, a Kobilarevi u Keru u Bačkoj; Stajića ima samo jedna kuća; pored Kobilarevih su bili i Ajgirovi, koji su izumrli.

RADOVANOVI – TUPŠA (TUPŠIN) i PAČIRKIN (2, Sv. arhađel Mihail), iz Bosne, stara familija.

RADONIĆI (13, Sv. arhanđel Mihailo), iz Bačke; ima ih u mnogim bačkim selima, u Molu, Bečeju, Petrovom Selu, itd. i svi su jednog porekla sa Radonićima u Molu (od njih su prof. Jovan Radonić, koga su Mađari pogubili.

RAKIĆI, -EVI – KISELICINI – CINCAREVI (16, Sv. Luka), iz Starog Bečeja, iz Bačke.

RAUŠKI (15, Sv. Mrata), iz Mola u Bačkoj, ima ih i sad u Molu.

SEKULIN, sad SEKULIĆ (7, Sv. Nikola), čukundeda iz Kumana; stara familija; ovaj ovde ušao ženi u kuću i uzeo Sv. Nikolu.

STOKIĆI – DROMBULJAŠEVI (5, Sv. Jovan), stara familija, iz Gornjeg Bečeja, gde ih još ima.

TORNJANSKI – KULAŠEVI (10, Sv. Vasilije), biće da su sa Moriša, iz Tornja kod Batanje.

 

RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:

ARSENOVI – SVIRČEVI (13, Sv. Avramija), stara familija, prezime su dobili po čukundedi Arsenu.

BIROVLJEVI – PICULOVI (4, Sv. Jovan), stara familija; ranije je uvek bio od nih birov (knez), jer su dobro stajali.

VRSOVIĆI (3, Sv. Nikola), stara familija.

VUJADINOVI (2, Sv. Jovan), stara familija. –

DIMITRIJEVIĆI – ŠVABECOVI – ZECOVI – POPICINI, potomci pop-Ćire koji je živeo pre 200 godina, zvali ga “Popica“.

PINJAČEVI, – POP-ĆIRINI – VUKOVI (19, Sv. Stefan).

DRAGOMIROVI – MAKANOVI (3, Sv. Nikola), Rumuni, nisu stara familija.

ĐURINI – PUKINI (2, Petkovača).

PEČURKINI (2, Sv. arhanđel Mihail).

ZIMOLETINI (7, Petkovača); nosili i zimi i leti opaklije kao pastiri.

IVINI (6, Petkovača), pravo je prezime Marini, a Ivini je oduvek nadimak.

JANČIĆ (3, Sv. Jovan), stara familija; ima ih u Krsturu, gde su otišli odavde.

JELOVAC, -VČEVI – GIBANICA (1, Sv. Toma), stara familija.

JO(V)ANOVIĆI (Sv. Stefan), od njih samo Đorđe i Sima, čija kuća i sad stoji i Sima dolazi u nju, a živi na svome imanju u kikindskom ataru.

KOVAČEVI (19, Sv. Stefan), vidi Dimitrijevićeve i Popove; to je jedan od četiri brata (Janko Kovač).

LUKAČEVI – KUKOLJEVI – BELJINI (3, Sv. Nikola).

MAĐAROVI – RUSOVI (5, Sv. Vasilije), stara familija.

MAKRIN (MAKRINOVI) – GAVRILOVI (3) – ŽUMANČEVI (8, Sv. arhanđel Mihail), zvali se Gavrilovi, pa im spahijski upravitelji prezime promenili.

MATEJINI – KNEŽEV (1, Petkovača), došli sa Akača; ima jedan u Karlovu (majstor).

MILANKOVI – KURJAKOVI (2, Sv. Jovan; 1, Petkovača; 1, Sv. Stefan), stara familija.

MIROSAVLJEVI – POZDEROVI – PASULJEVI (7, Miholjdan), stara familija.

POPOVI – SURUTKINI (3, Sv. Jovan), jednog porekla sa Kovačevima, sa Dimirijevićima i Jovanovovićima (od četiri brata); predak im se zvao Beljanski (i sad ima u Bačkoj u više sela Beljanskih).

POPOVI – TOMINI – RODINI (16, Sv. Stefan).

RADOJČINI – ŠIJACI – LUDAJINI (18, Sv. Jovan), stara familija. – Posvađali se Filipčevi i Radojčini i Radojčini im poseku kukuruz, a jedan Filipčev naiđe i rekne: „Ovo je baš šijački!“ (šijački – ludo, mahnito; šijak – ludak, glupak).

ROCKOVI (5, Sv. Alimpije), stara familija.

SERB (Todor), posle SRBULOVI (2, Sv. Nikola), dve kuće kao i Dragomirovi; pravo i staro prezime im je Miloševi.

TRAJILOV (4, Petkovača), stara familija, poreklom Vlasi.

UZUROVI (3, Sv. Stefan), stara familija.

FILIPAC (sada FILIPOVI) – KUKAVČEVI, -VICE (16, Sv. Đurđic), stara familija, i sad ih zovu FILIPČEVI; slavili su Đurđevdan, pa molili vladiku da im promeni (dali mu četiri konja) i on odobri.

ŠTETA, -INI (jedni -IN), u domovniku i ŠTETIĆ (7, Sv. Vasilije), doselili se s Akača, a odakle tamo, ne znaju; pravo im je prezime bilo Miloševi.

 

IZUMRLI RODOVI:

AĆIMOV. – BOJIĆ. – VALKANJAC, -ČEVI. – GAVRILOVI, iz Mokrina. – DERIBAKIN, posle DERBAKOV. – DOJČINI, bila je najveća familija u Beodri kad se Baodra naselila (bilo ih 5 – 6 kuća, dok je od drugih bila po jedna). – NEDELJKOV (MARTINOV). – OLĆAN. – ORTUTVAJEVI, Vlasi. – SORINKIĆ. – TODOROV, izumrli pre tri godine. – UROŠEV, izumrli. – CVETINI.

 

ISELJENI RODOVI:

BAJIN. – BOBEL. – BOLTAČIJA. – BOČARAC. – BOČARSKI (2, Sv. Pantelija), u Zemunu trgovci. – BRASGO. – BUDIMAC. – VRANČEV. – ĐURKIN. – KONSTADINOVIĆ. – KULPINAC. – KURIĆ. – MARKOVI. – MEĆAŠ. – MIJAILOV. – MILIN. – MOJSILOV. – MOMIROVI. – NINKOVI. – OVULOV. – OSTOJIN. – PAVLOV. – PETROVI (i PETROVIĆ). – RANKOV. – ROŠUL. – STEJIĆ; otišao u Bašaid pre 30 godina. – STOJANOV. – TIDILOV, izumrli pre tri godine. – ČOBAN (Sv. Luka).

 

CIGANI:

STANIŠINI (1, Petkovača), kućevni Cigani, govore samo srpski, ali se samo međusobno žene; inače imaju i slavu i drugo kao Srbi.

 

RODOVI POZNATOG POREKLA (PREMA PODACIMA IZ NOVIJEG DOMOVNIKA):

BOGOSAVI – GRUJINI (12, Miholjdan), od Bogosava, sina Jovanova, a Jovan je iz Bele Crkve kao harambaša sa dvanaest momaka došao na Čot u Akač; Grujini od Gruje koji je ušao u kuću Jovanovu, uzeo ženu Bogosavovu sa kojom se bio saživeo, te su ubili Bogosava.

BOŽIĆEVI (2, Sv. arhanđel Mihail, odavno doseljeni iz Kanjiže).

VLAŠIĆ – GREBENAR (1, Sv. Jovan), odavno kao nadničari, došli iz Kikinde.

VULETIN (1, Đurđevdan), iz Mokrina.

GLIGORIN (1, Sv. arhađel Mihail), iz Iđoša; došli pre 25 godina.

GRUJIČKI (2, Sv. Jovan), iz Mola, odavno u Beodri.

DIMITRIJEVIĆ (1, Mitrovdan), iz Elemira.

ĐURIČINI (1, Sv. Nikola), iz Karlova.

ŽIVANOV (1, Petkovača), iz Iđoša.

ŽIVANOVI (1, Sv. Nikola), iz Karlova.

ŽIVANOVI (1, Petkovača), iz Iđoša.

ISAKOV (1, nazaren), iz Karlova.

JOVANOVIĆ (1, Đurđevdan), iz Srbije.

KARADŽIĆ (1, Petkovača), učitelj iz Kikinde.

KOJIĆ (1, nazaren), iz Bačke.

LADIČORBIĆ (1, Sv. Toma), berberin: otac iz Iđoša.

MAVRENSKI (1, Petkovača), iz Melenaca.

MICIĆ (1, Petrovdan), iz Melenaca.

MUNĆAN (1, Sv. Nikola), sajdžija, došao iz malog Sentmikluša.

NEMEŠEV (1, Sv. arhanđel Mihail), odavno došao iz Kikinde.

PAVLIĆ (1, Đurđic), otac došao iz Kikinde.

PETROVIĆ (1, Sv. Nikola), iz Srbije.

PLAVKIĆI (1, nazaren), došao „ispod Arada“, iz Batanje.

POPOVI (2, Sv. Ignjatije), iz Karlova.

POPOVIĆI (10, Sv. Nikola), od Jug-Bogdanova korena; stara familija; čukundeda došao iz Ivande; Popovići iz Ivande su se tamo doselili odavno i najpre su se zvali Jugovići. Ali kako su zbog tog prezimena stradali od Turaka, prozovu se Savići. Posle je bilo od njih šesnaest sveštenika u Ivandi, i po tome se prozovu Popovićima. Prema saopštenju Milivoja Tomića, sveštenika u Beodri: Popović, učitelj u Barandi, imao gramatu po kojoj su Popovići u Ivandi bili Jugovići, potomci Jug-Bogdanovi. Tu je povelju dao kralj Milutin ocu Jug-Bogdanovu. Ona je izgorela u vreme Mađarske bune, kad je Baranda stradala. Ime tome učitelju Popoviću Tomić nije mogao saznati, ali je sa više strana dobio pouzdana svedočanstva da je ta povelja postojala. Od tih Popovića u Ivandi su i današnji Popovići i Vlaškalići (-ini) u Vranjevu; prezime Vlaškalije dobili su oni u Vranjevu na ovaj način: jedan njihov predak ubije nekog vrlo nečovečnog spahijskog pandura i da bi izbegli kaznu, on i njegovi prebegnu u Vranjevo. Kad su ih pitali odakle su, oni su, da bi zametnuli trag, odgovorili: „Odonud, iz Vlaške!“. I tako dobiju naziv Vlaškalije. I oni i njihovi rođaci u Ivandi slave Sv. Nikolu i na isti način kazuju o svome poreklu. Šesnaest sveštenika od njih je bilo u Ivandi i pre toga, pre njihovog doseljavanja. –

UZUN-PETAR RADANOV BJELJANIN, iz Bjeljine, jedan od tri brata koji su dobegli u Bačku, naselili se u Pivnicama. Njihovi potomci pređu u Akač. Od njih je bilo 14 sveštenika: dva u Akaču, a ostali u Beodri; po crtežu stabla na kome je zapis: „Izveo jerej Stevan Kovačev“, Uzun Petar Radanov Bjeljanin imao je sinove Stepana i Subotu. Od Stepna su Dmitar i Sekula. Sekulina grana je izumrla. od Dmitra sinovi su: jerej Kirilo, Stojan i Joan. Od Kirila, koji je imao pet sinova, bili su Kirilovići, koji su izumrli, a bilo je Kirilovića od ovog roda u Novom Bečeju. Od Stojana nema nikoga. Od popa Jovana su Popovi. Od ostala četiri sina Kirilova su Dimitrijevići. Subota je imao četiri sina: od Radosava i od Petra nema nikoga, od Janka kovača su Kovačevi; od jereja Jovana su Joanovići, od kojih su danas još samo Simon i Đorđe. Svi ogranci slave Svetog Stefana; prof. Đorđe Joanović je od njih, možda je pop Timotej Joanović 1758. godine bio njihov predak.

POPOVIĆ (1, Sv. Jovan), iz Karlova.

PUŠKAŠ (1, Mitrovdan), doseljen iz Kikinde.

SVIRČEVI (1, Sv. arhanđel Mihail), otac došao iz Iđoša.

STOJANOV (1, Sv. arhađel Mihail), iz Kikinde.

FELBABOV (1, Sv. Mateja), mati ga dovela iz Bašaida.

CUCIĆI (1, Sv. Jovan), iz Karlova.

ČOKIĆEVI (1, Sv. Tiodor), došao iz Karlova posle rata.

DŽILITOVI (2, Sv. Nikola), iz Gornjeg Bečeja.

 

RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:

BAČIN (1, Sv. Jovan), kolar, doveden u Beodru.

GAVRILOVIĆ (1, Đurđevdan), učitelj.

GRUJIĆ (1, Mitrovdan), stara familija.

KNEŽEV, stara familija. –

KUKIN (1, Sv. Agatonik – septembra).

TOMIĆ (2, Sv. Ignjatije), Milivoje, sveštenik, i sin podbeležnik.

 

CIGANI:

GLIŠINI (2, Sv. Jovan; 1, nazaren), kućevni Cigani; odavno naseljeni. – STOJKOVI (Petkovača), čergari, trguju konjima, a žene im prose.

IZVOR: Jovan Erdeljanović – “SRBI U BANATU“; priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

 

 


Komentari (20)

  • beslin vera i mirjana(tamara)

    Moj otac,Milan Beslin vlasnik 80 ha crnice i roditeljske kuce od 729m2 u Milosevu je zavrsio medjunarodne odnose a Columbia University New York 1929.Bio je kraljev licni izaslanik pri ugovorima u Francuskoj(Crédit Lyonais 1934)Americi …Streljali su ga 6/02/1945 ni krivog ni duznog i sada nam vracaju otetu imovinu.Otac je o svom trosku izgradio put od Miloseva do Kikinde,nosio da bude prijatan susedima u svom CADILAC pilice na pijacu i prodao automobil da se oslobodi.Slobodan zidar,na vrhu 35 loza,bio je mucen i tucen po GESTAPO i KOMUNISTIMA …Rekao je javno da sa socijalizmom i komunizmom RULJA izadje na povrsinu a intelektualci i slobodni gradjani placaju glupost,grubost i prostakluk!
    BESLIN je ime poreklom iz sela BESLINCI pod DINAROM nastanjen u Milosevu tokom seobe Srba Arsenija Cernovica.Kod nas su se dukati merili kantarom!Zasto ste zaboravili moje ime?Udata sam Tamara(Mirjana GRAEVE,udovica francuskog ambasadora u holandiji i zivim u Parizu kao akademski slikar sa svim pocastima Francuske drzave!U Srbiji sam,vec 40 godina ostavila ..svoje detinjstvo

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    Gospođo Mirjana, pogledajte šta piše u uvodu teksta. Novo Miloševo je nastalo spajanjem naselja Beodra i Dragutinovo (Karlovo). Vaši BEŠLINI se pominju u drugom delu N.Miloševa – u Karlovu. Tako da vaše prezime nije zaboravljeno!!!
    Pozdrav!

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Dostavite Vašu mejl adresu da Vam pošaljem šta imam, a Vi pretražite.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Dostavite Vašu E-mail adresu, kako bih Vam poslao ono što posedujem.
    Pozdrav!

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Napišite Vašu mejl adresu da Vam pošaljem sve o mađarskim plemićkim porodicama.
    Vojislav

    Odgovori
  • Tamara Mirjana Graeve

    N.B.moja prababa,bivsa Miss Novi Sad se zvala Bodo Falvi udata Jelinek Katalin.Sin Sandor,profesor univerziteta ,imao je svoju kliniku za plucne bolesti u Pesti..Cim je pukla prva ustanicka puska u srbiji sva madjarska strana porodice je zagrebala u Budapest.Moja baba,udata za CSANYI Lajos beleznika i gradonacelnika Odjaka i Pivnice je primila na boravak moju prababu.Od madjarske strane porodice niko nije govorio ni jednu rec srpski:baba je bila pijaniskinja,svirala je chopin..Mozart..Liszt..Kolonizacija Backe..Siptari..Bosanci..nisu odgovarali duhu porodice..duhu civilizovane Evrope.
    Jako cu vam biti zahvalna ako nadjete koji je znacaj drustveni i religiozni imala titula „FALVI“moje prababe.Njen muz je bio kompozitor i na moje najvece iznnenadjenje,njegova dela se izvode u hotelu „Vojvodina“Novi Sad.Zvao se Jelinek Bela i cela madjarska porodica(jedan deo iz Schabenland)je pre odlazka zivela u Novom Sadu;
    Molim vas da izbrisete moje predhodne podatke ‘site web)vezane za ime Beslin.Pozdrav!

    Odgovori
  • Tamara Mirjana Graeve

    PostovaniGospodine hvala na poruci.
    Napisala sam vam poruku sa mojim krstenim imenom Mirjana koje vec 45 godina ne upotrebljavam.Moja zelja je bila da vam pomognem u tragan .
    Ime mi je Tamara GRAEVE
    .U mojoj bivsoj porodici clanovi se zovu:Ernestina Haag,Csanyi Lajos i Vilma,Bodo Falvi Katalin,jelinek Bela..Sandor Beslin,Tukuljac Amalija.
    Krstena sam Mirjana(za skolu da ne bih strcala)Tamara,Amalija Adelaide.Deda i baba su me zvali Myra.

    Otac mi se zvao Milan Beslin,u Americi mu je ime bilo Miles beslitz.
    Lepo je da ste me u francuskom prevodu stavili kao“laique“pored Vere Beslin.To je pravi termin koji nalazi svoj smisao i svoje znacenje po mome ocu,mome suprugu visokom fukcioneru francuske vlade i mom jer su mi u pocetku muzeve karijere nasi ambasadori cestitali da sam po kulturi,ophodjenju i izgledu postala prava francuskinja!
    Moja bicsa porodica po raznim narodnostima je poreklom iz srednje evrope nakon migracija.U tome je nasa snaga i lepota!
    Htela sam da skinem ime Mirjana(francuski izgovoreno „Merdzan“)sa vaseg lista.Ne mogu da nadjem nacin.Molim vas da to ucinite za mene..Ja ne znam da citam niti pisem vasu azbuku.GRAEVE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Ako Vam je ocu bilo ime Milan, nije mi jasno zbog čega se stidite Vašeg krštenog ličnog imena Mirjana. Zašto ga se sramotite i odričete? A baš divno ime u srpskom narodu. Svako se ponosi svojim imenom za vreme svog života, a neko drugo, tuđe ime, ne znam čemu služi. Jedino, ako želite da se i imenom preselite u Evropejce! Slaba Vam korist od toga, a i sramota. Inače, kod nas se Vaše ime ćirilično piše, ako niste zaboravili MIRJANA – latinično MIRJANA. Zašto onda niste prihvatili neko ime iz Vaše bivše porodice? Ne biste se morali oko toga mučiti 45 godina. Zaista, čestitam na tome da ste postali „prava“ Francuskinja!

    Vojislav

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Ako Vam je ocu bilo ime Milan, nije mi jasno zbog čega se stidite Vašeg krštenog ličnog imena Mirjana. Zašto ga se sramotite i odričete? A baš divno ime u srpskom narodu. Svako se ponosi svojim imenom za vreme svog života, a neko drugo, tuđe ime, ne znam čemu služi. Jedino, ako želite da se i imenom preselite u Evropejce! Slaba Vam korist od toga, a i sramota. Inače, kod nas se Vaše ime ćirilično piše, ako niste zaboravili MIRJANA – latinično MIRJANA. Zašto onda niste prihvatili neko ime iz Vaše bivše porodice? Ne biste se morali oko toga mučiti 45 godina. Nisam se morao mučiti da Vam pomognm i utrošim svoje slobodno vreme. Zaista, čestitam na tome da ste postali „prava“ Francuskinja!

    Vojislav

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    „Porijeklo ko ne slavi, bez očiju zemljom hoda, ko slijepac praznoglavi, zaboravljen od Gospoda. Kom pamćenje ne doseže, bar do svoga čukunđeda, otpadnik je od vriježe, u budućnost slijep gleda. Za slučaje takve važe, poslovice kroz vremena, to je repa narod kaže, koja nema korijena“. Ove riječi epskog pjesnika Dragoslava Draga Brnovića su jasne, ne treba im komentar.

    Rade

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    „Bez budalah tupoga pogleda,
    Bi l umovi mogli blistat svjetli“
    P. P.Njegoš.

    Odgovori
    • administrator

      Rade, džaba je nekima i da je sto Njegoševih Luča mikrokozma. Ne bi ih prosvetlilo. Mi Srbi jesmo otvoren narod, ali smo ponekad i mazohisti. Politika ovog portala je da dozvoli svako mišljenje, pa i ono sa kojim se većina naših posetilaca ne slaže. Naravno, sve ima i svoju granicu. Tako i ovo. Dakle, što se nas tiče, ovde ćemo staviti tačku na njene poruke. Sigurni smo da će ista, iz svog pariskog staništa, naći drugo mesto. A možda se, u trenutku nepažnje, seti da je danas sveti dan. Široko joj internet polje.

      Odgovori
      • Stormy Weather

        Gospodja Mirjana Tamara Vam se veoma uljudno obratila.
        Trazila je podatke o svojoj porodici koja potice iz Mittel Europa!.
        Tu nije potrebno bilo trazeci da je posrbite niti da je neuctivo vredjate.
        Njenog oca su streljali.U Srbiji.

        Vas mazohizam po strani, vasa kultura ne mozete posrbiti ceo svet- Milan Antal

        Odgovori
  • Kuzmanović

    Ništa gore nego kad se kondura dohvati asfalta.

    Odgovori
  • Vladan Malešev

    Interesuje me detaljnije poreklo porodice Malešev.
    Ja sam rođen 09.05.1964.god. u Beogradu ali sam kršten u pravoslavnoj crkvi u Vranjevu.
    Otac mi je bio Milutin, rođen u Vranjevu, a majka Vojislava rođ.Kovačev. Deda Radovan Malešev i Kovačev Jeftimije.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    KARLOVO

    je imalo 1771 sto domova, a 1777 stanoviika 680. Godine 1825 bilo je ovde 386 domova, a 2815 stanovnika, od kojih 2768 Srba. Godine 1863 stanovnika 3696, a 1910 Srba 4902, ostalih 85. Najzad, 1921 bilo je u selu 1156 domaćinstava i 5602 stanovnika.
    O ovoj opštnni imamo popis opštinskih poglavara za godnne 1797—98 i 1798—99, te njihovih plata. Kroz to vreme kao da su se izređali birovi: Pavao Vujić, Đura Bešlić, Jova Mnrkov, Stevan Pavlov, Isak Stanaćev, Todor Veskov i Vasa Popov, a imali su platu od 55 for. godišnje. Zakletnici su bili: Pavao Dorogov, Ješa Beribakin, Petar Veskov, Stefaa Živančev, Jeremija Golušin i Nikola Radinović, sa godišnjom platom od 27.30 for. Do 1 avgusta 1797 godine kasir je bio Andrija Popov, a potom Moja Stanasavljev, sa godšpnjom platom od 65 for. Beležnici su imali isto toliku platu; najpre Moja Stanisavljev, posle Simeon Molerov. Učitelji: Aćim Božinović, Mihail Tišler (I) i od 1 novembra 1797 Simeon Tomić; godišnja plata 79 for. i deputat.
    Crkvenjak Aćim Božinović pogođen 1 avgusta 1797 za 4 for. godišnje; prema tome, za dve godine i tri meseca 9 for. Narednik (hadnađ) Todor Ludajić, godišnje 27.30 for. Panduri: Atanasije Beribakin, Mihajlo Penavić, i drugi.
    U jednoj specifikaciji Karlovački žitelja koi su vozili iz Bečkereka soldate u Turski Bečej zabeleženo je da je svakom takvom žitelju upisano u Bukvar za 1797 po 46 kr., a koji su išli dvaput, otpisano im je od poreze po 1 for. 33 n.
    Godine 1802—3 imalo je Karlovo poglavarstvo: birov Todor Veskov, plata 55 for. godišnje; zakletnici Nikola Radinović i Sava Prekajski, 32 for.; beležnik Simeon Mažić, 135 for.; kasir Moja Stanisavljev, 65 for.; učitelj Lazar Jakšić, 82 30 for.; hadnađ Todor Beribakvn, 55 for, Sem ovih, dva pandura, bokter i poljar svega godišnje na plate 698 for.
    Iz godina 1822—1824 imamo ove račune Karlova:
    11 marta 1822 „za kost G. inčeniru Dilberu črez 8 dana, koji je u vreme pravljenago na vel. sokaku nasipa proveo, plaćeno 17 for.
    29 jula 1822 „pri osvjaščeniju fundamenta novozidane škole“ 19.32 for.
    15 oktobra 1822, „kada je novozidana škola osveštepa 28.26 for.
    U godinn 1822—23 imala je opština prihoda 11.563,34 for. šajna, a nenaplaćene reštancije 2.171,33 for. Beležnik je Dionisije Grujić. Sad već iia dva učitelja: prve klase Georgij Mnlinović, druge klase Živojin Bibić. Između izdataka beležimo 11 for. „stražmešteru za ot pleha rog bokterski“.
    Godine 1823—24 bnlo fe prihoda i rashoda: U blagajni bilo fe 31 oktobra 1823 1.660.38 for.Za gradnju škole upotrebljene ciglje 227 hiljada po 7.30 for. Tu je svotu, u iznosu od 1,702.30 for., naknadila dištriktuzlna blagajna. Na ime nakiade za naturalia županiji. Najzad, reći ćemo ovde koji su opštinari, 1 juna 1836, odobrili ove račune: knez Georgije Cucić; zakletnici Aćim Radosavljev i Đurađ Nedin; Zarija Golušin, Đorđe Marković, Mata Pajić, Krsta Pajić, Tima Veskov, Nedeljko Veskov, Mija Nedin, Gerasim Popov, Mića Popov, Filip Aleksić, Marko Beribakin, Gliša Isakov, Ivan Popov, Todor Mirkov, Snma Moler, Filip Stanaćev, Tima Popov, Maluš Ćopkov, Joca Milošev, Vasa Kovač, Vaca Mirkov, Sima Vlaović, Mila Kikić, Đorđe Isakov, Jefta Popov, Andrija Đukičin, Đorđe Kojić, Damjan Rakazov, Đuka Stanaćev, Stevan Isakov. Deputat 1835 u Karlovu: II klase učitelju Vac. Filšhoviću: za jedno mršavo od 3 godine svinče 25 fl; za 2 fata drva a 12 fl fat 24 fl; za 3 fata slame iliti 300 snopova trske 30 fl; za 50 funti sodi 10 fl; za 12 funti sveća lojanih 6 fl; svega 95 fl.
    I klase učitelju Joakimu Paskuleviču sve kao i prvom učitelju.
    Notariusu za brava debelog od 3 godine 60 fl; za 300 snopova trske 30 fl; za 3 fata slame 30 fi; za 4 fata drva 50 fl; za 25 funti lojanih sveća 15 fl; za 6 plastova ledinskog sena 60 fl; babici opštinskoj za N/g Fat DRva 21.30 fl; bokteru za 2 fata slame plati 20 fl.
    Još znamo za tužbu protiv kneza i blagajnika opštine u Karlovu, 16 avgusta 1862 raspravljana je ta tužba.
    Senator Stefan Joanović sproveo je istragu i „dostavlja* da je obština karlovačka u fizičkom, moralnom i materialnom prizreniju ot vremena činodjejstvovanja sadašnjeg birova Niće Pavlov u krajnu opasnost došla: mladež tamošnja po birtovi s noževi, batinama i drugim orudijama snabdevenag svakog mirnog čoveka zdravlje, a i sam život u opasnost dovodi; sljedstva su toga gotovo katadnevno u obštini ovoj dogodivša se krivična djela. Uzrok je tome nedjejstvitelnosg birova.“
    I senatoru je zamereno što nije svoju dužnost vršio* a nije nam poznato kako je zlu doskočeno.

    IZVOR: Vasa Stajić – Velikokikindski dištrikt 1776 – 1876, Novi Sad, 1950.

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Beodra

    Pripadala je Torontalskoj županiji. Zabeležena je 1419. Na mapi od 1723—5 označena je kao nenaseljena. 1751—2 naseljeni su ovde Srbi iz Akača, i Srbi iz Pomorišja i Potisja. 1753 označena je kao srpsko naselje. 1758 imala je 42 doma, a 1774 232. 1781 kupio je Beodru Bogdan Karačonj za 103.000 for. i od tada počinje nastanjivanje Mađara.
    1783—4 iselio se iz Beodre znatan broj srpskih porrdica u Vojnu granicu. Od 1794 počinje naseljavanje Nemaca u Beodru. Danas čini deo opštine Miloševo.
    Potesi: Bikač, Budžak, Vincain, Vodice, Voluvej, Galadska bara, Golić, Greda, Gumna, Gornja Rokunda, Donja Rokunda, Delečir, Žuta zemlja, Jatov, Kerektovo, Kod krsta, Korkanj, Mali Akač, Rogozara, Siget, Crvene štale.
    Iz Beodre vodi poreklo dr. Đorđe Joanović profesor patologije na Univerzitetu u Beogradu (Beč 1881 — Beograd 1930).

    Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.

    Odgovori
  • Maja.

    Interesuje me poreklo porodice Uzurov.Deda po majci je Ljubomir Uzurov.Otac mu je nastradao dok je moj deda bio beba i ne znam mu ime.Njegova majka je bila Ruskinja.Zvali su je Tasika.Mnogo hvala

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    Groblje u Karlovu

    Karlovčani, stanovnici nešto kasnije nastanjuju svoje selo od stanovnika Beodre, pa samim tim zauzimaju i nešto lošiji geostrateški položaj. Prvobitan centar sela je podignut na malom prostoru pa je malo verovatno da su svoje pokojnike sahranjivali oko prvobitne crkve.
    Staro karlovačko groblje nalazilo se na severnom kraju sela u priličnoj „dolji“, tik uz Beodru. Ova lokacija je dugi niz godina služila za sahranjivanje o čemu svedoče sve do četrdesetih godina ovog veka mnogi očuvani spomenici. Danas ih je sačuvano par komada i oni su ugrađeni u okolne objekte ili su zatrpani u baštama koje se nalaze na mestu nekadašnjeg groblja.
    Zbog čestih poplava koje su ugrožavale večni mir pokojnika, groblje se u drugoj polovini XIX veka seli na novu, znatno povoljniju lokaciju, gde je ostalo do današnjeg dana. Verovatno se u staro groblje ulazilo još dugi niz godina jer je na mapi Karlova s kraja XlX veka vidljiv ulaz iz ulice Arkadije Popov, a prostor oko groblja je isparcelisan i nastanjen.
    Novo groblje se počelo razvijati od sela prema istoku na prilično velikoj površini. Pritisnuti ne malim izdacima oko izgradnje nove crkve, Karlovčani u odnosu na susednu Beodru , imaju nešto skromnije spomenike, iako je njihov broj zbog većeg broja stanovnika daleko veći. Tokom sledećih decenija groblje se širi prema železničkoj pruzi, zauzimajući konačnu veličinu pedesetih godina ovog veka. Na samom groblju se podiže kuća za grobljara koja je i danas u funciji.
    Početkom osamdesetih godina na čistini ispred groblja mesna zajednica podiže savremenu, funkcionalnu kapelu koja opslužuje sve tri parohije, ali je u selu još zadržan običaj sahranjivanja pokojnika od kuće. Kapela se koristi uglavnom za ispraćaj davno odseljenih meštana koji u selu nemaju vlastitu kuću, a imaju želju da budu sahranjeni u rodnom mestu.
    Pre par godina Karlovo dobija prvu privatnu kapelu-kosturnicu koja je nagovestila neke nove običaje pri sahranjivanju.

    Izvor: Prilog za monografiju Novog Miloševa, knjiga četvrta, Novo Miloševo, 2007.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top