Истраживање: Срби натполовично вуку корене из палеолита

23. септембар 2012.

коментара: 1

Портал Порекло преноси налазе најновијег истраживања генетског прапорекла овдашњег становништва, која указују на висок ниво “Y” хромозома палеолитских родова у Србији

Да ли се данашње европске генетичке варијације и њени дистрибутивни обрасци могу приписати првобитном насељавању Европе од стране анатомски модерних људи током палеолита или каснијем Блискоисточном неолитском продору, и даље је предмет расправа.

Југоисточна Европа је била раскрсница неколико култура још од палеолита и нарочито Балкан је био део трасе којом су неолитски земљорадници продирали у Европу.

С обзиром на њен географски положај у срцу Балканског полуострва на раскрсници централне и југоисточне Европе, Србија има кључни географски положај који може да пружи увид у расветљавање интеракције између аутохтоних палеолитских људи и пољопривредних колониста из ”Плодног полумесеца”.

У овој студији ми, по први пут, проучавамо ”Y”-хромосом опште српске популације.  Узоркованa су укупно 103 појединца и анализиран њихов ДНК за 104 ”Y”-хромосома би-алеалних маркера и 17 придружених ”STR” локуса. Наши резултати указују да је отприлике 58 % српских ”Y”-хромозома (I1–M253, I2a–P37.2, R1a1a–M198) води порекло из пре-неолитског времена.

С друге стране, одликe наводних блискоисточних родова, укључујући Е1b1b1а1-М78 и G2a-P15, Ј1-М267 и Ј2-М172 и М269-R1b1а2-М269, износе 39 % ”Y”-хромосома.

Осим тога, испитивања расподеле ”Y”-хромозома мушкараца у Европи, указују на изузетно висок ниво палеолитских родова који обухвата Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску, што противречи теорији о могућем продору неолитских заједница преко Јадранског мора, на просторе палеолитских популација.

На основу свега изнетог, произилази да је око 58 % српске популације потекло од припадника најстаријих људских заједница у палеолиту (I1 укупно 7,8%, I2a укупно 30,1% и R1a1 укупно 20,4%). Претпоставља се да је хаплогрупа ”I” карактеристична за кромањонце. Хаплогрупа R1a1 је врло раширена од централне Азије до источне Европе и Скандинавије. Везује се стари народ Скита, а у Азији за млађе турско-монголске народе.

Објашњење појмова (А. М.):

–        ПАЛЕОЛИТ: или старије камено доба, обухвата врло широк период, од 2.6 милиона година до око 10.000 година пре Христа. У млађем палеолиту (од 40.000 година пре Х.), јављају се кромањонци и први језици.

–        НЕОЛИТ: млађе камено доба и у најширем схватању обухвата период од пре 12.000 до 6.000 године пре Хр., с тим да је врхунац пољопривреде остварен у периоду од 8. до 6. миленијума пре Христа.

–        ПЛОДНИ ПОЛУМЕСЕЦ представља назив за плодно подручје Средњег истока, који се распростире полукружно (полумесец) од Палестине до Персијског залива, обухватајући реке Еуфрат и Тигрис, и у којој су настале културе Сумера, Вавилона, Асирије, Феничана и др.

 

ИЗВОР:  Regueiro M, Rivera L, Damnjanović T, Luković L, Milašin J, Herrera RJ., Department of Molecular and Human Genetics, College of Medicine, Florida International University, Miami, FL 33199, USA., http://dienekes.blogspot.com/2012/02/serbian-y-chromosomes.html; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

ДНК

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Нашапосла

    Са приложеног дијаграма се не види да је неки род типа Р1 старији од родаова типа Е, већ напротив да су настали из основног у више корака.