Poreklo prezimena, selo Taraš (Zrenjanin, Gornji Banat)

Poreklo stanovništva sela Taraš (Zrenjanin), prema istraživanju etnologa Jovana Erdeljanovića “Srbi u Banatu”

Najpre je selo bilo na kraju današnjeg sela, gde i stara Crkva sv. Đurđa tj. na istoku. Slušali su da je tu bilo 40 ”numeri”. Sesije, odnosno 1/2 sesije dobile ove familije: Živkovi, Lazmarkovi – sad Markovi, Marinkovi, Protići, Popovi, Stojkovi (Živojinovi – Popovi – iz Elemira i oi su jednog porekla, a došli su iz Elemira ovamo). Bio je čuvan i plan tog sela: u njemu su familije Jovanova, Mijatova i Ostojića imale po celu sesiju.

Najpre se mesto njihovog prvog naselja zvalo Unučka greda i Unuk i pisalo se nekad Unuk-Pustara. Ribe su svud uokolo i u Tisi ”na glavčine” hvatali. Tako ih je mnogo bilo da su govorili ne da idu da ih hvataju nego da ih ”donesu”.

Čuveno je u okolini taraško grožđe i voće (trešnje, kajsije, kruške, jabuke, breskve). Kako su ti vinogradi u nizini, blizu reke i bara, veoma su izloženi opasnostima od jakih rosa i magli – pošto nema promaje i toplote kao na uzvišicama – te ih moraju vrlo često prskati, da bi ih sačuvali.

Tarašani su uopšte stanja srednjeg i siromašnog: većina ih ima po 10-15 lanaca zemlje, a samo dvojica preko 60 lanaca. Nekadašnji bogati ribolov je ispravkom Tisinog korita veoma opao, a dosta se razvilo vinogradarstvo i voćarstvo.

Staro taraško groblje, napušteno pre 70 godina, sve je u prarlogu, staro kamenje je polomljeno, a većina je od crvenog kamena.

RODOVI POZNATOG POREKLA:

–        ADAMOV (1, Sv. Nikola), došao iz Elemira

–        ARADSKI (5, Sv. Jovan), deda ili pradeda doveden iz Žablja

–        ARADSKI (1, Velika Gospojina), došao iz ”Vlaške” i prizećen u kuću ARADSKIH – ČONKINI

–        BOČARAC (1, Sv. arh. Mihail), mati ga dovela iz Bečeja

–        BEKVALAC (2, Sv. Jovan), deda došao iz Parabuća; ima ih još u Kaću, Nadalju, Tovariševu

–        BELIĆ – SIMOTINI (7, Sv. Nikola), dedovi iz Farkaždina

–        BERČEK (1, Petkovača), poreklom Mađar, rođen u Feldvaru kod popa, i donet

–        BLAŽIĆ (2, Sv. Jovan), dedove im dovela mati iz Vranjeva (moj dodatak –dan. Novi Bečej)

–        VUČETIĆI (15, Sv. Stefan), iz Žablja; do 1848. godine bili su nemeši, nosili su sablje i ”nikom ništa nisu plaćali”, bilo ih je još u Žablju, ali su izumrli; od nemešaga doskora su čuvali svoje povelje, istog su porekla od koeg i katolički Vučetići, koji su uisto vreme dobili plemstvo i prešli u katoličanstvo

–        GARČIĆ – ĆURČIJANI (1, Sv. Jovan), pradeda došao iz Vranjeva gde ih još ima, a u Vranjevo su došli u Crne Gore, sa Čarnojevićem (?)

–        DOSTANIĆI – BAKIĆEVI (29, Sv. Nikola), prvo se doselili ”u Žabalj”, pa došli ovamo

–        ĐULINAC (12, Sv. Mrata), od prvih familija, došao u kuću devojci

–        ĐURČIN (1, Sv. Petka – Paraskeva), iz Karlova skoro došao u kuću devojci

–        ŽIVKOVI* – NENADOVI i BELJINI (17, Miholjdan), od prvih familija; imali celu sesiju, na dva mesta; verovatno iz Žablja gde ih još ima

–        JOVANOVI – POPOVI (17, Sv. Jovan), od prvih familija, imali celu sesiju; stari došli iz Lalića u Bačkoj

–        JOVIČIĆI (1), iz Melenaca, bio kovač

–        KVAŠČEVI (2, Đurđevdan), došli iz Beodre

–        KOVAČEV (1, Sv. arh. Mihail), poreklom Slovak, došao iz Kumana

–        KRSTINI – BOJŠČINI (15, Sv. Jovan), stara familija, došli iz Žablja

–        LUDOŠKI – ĐURĐEV – LAZAKOVI (34, Sv. Nikola), iz Đurđeva u Bačkoj, od starine im je takvo prezime; Ludoški je nesumnjiv dokaz da je selo Ludoš bilo naseljeno i Srbima, ali se tomože odnositi i na Ludoš u Bačkoj

–        MAKSIĆ (3, Sv. Luka), nemaju zemlje od starine, iz Kumana

–        MARINKOVI (29, Sv. Dimitrije), od privih familija (”ocov otac” je kazivao da da su iz Srbije); ima ih još u Bačkoj: u Kovilju (na Dunavu), Begeču, Despot-Sentivanu, a odavde su otišli u Farkaždin; svud se zovu Marinkovi; svi slave Mitrovdan; za one u Bačkoj znaju da nisu otišli odavde; ima ih i sad odseljenih u Stajićevo i u Novu Crnju

–        MARKOVI – LAZMARKOVI (21, Đurđic), imali zemlju (”polutinu” sesije su imali), od prvih familija su; Marko i sin mu Laza došli iz Žablja od Bućinih, kojih i sad tamo ima

–        MIJATOVI (10. Srđa i Vakha; Sergija i Vakha); iz Žablja; dva brata Suba i Mija (Suba – od njega Subići u Žablju, a Mija ovamo), ali su promeili sveca: oni tamo slave Sv. Jovana

–        MIJATOVI – KLOSEROVI (5, Sv. Stefan), došli posle, nisu imali zemlje, stari su iz Sente (Doda čukundeda); Maksim Mijatov tvrdi da su Kloserovi po nekom pradedi koji je znao šloserski ili ”kloserski” zanat; odseljenih ima u Aradcu, pre 30-tak godina

–        MUČALOVI (2, Đurđevdan), došli skoro iz Kumana

–        OPRINI (1, Sv. Jovan); stara slava Sv. Jovan, a predak je primio Sv. Nikolu kad je iz Novog Bečeja ušao u kuću Ostojića; i sad u Turskom Bečeju žive Oprini

–        OPRIN (1, Sv. Nikola); ”ostao u staru kuću” i zadržao kućnog sveca

–        OSTOJIĆI (9, Sv. Nikola), od prvih familija; celu sesiju imali; iz Žablja su, gde ih još ima s prezimenom Gerićevi

–        POPOVI – STOJKOVI i ĐERMANOVI (7, Mitrovdan), od prvih familija; ovde su nastanjeni iz Elemira

–        PROTIĆI (13, Sv. arh. Mihail), od prvih familija su; iz Žablja su; dobili ”sesiju, al na dva mesta”; Papići u Žablju su njihov rod

–        RADANOV (1, Sv. Jovan), deda došao iz Elemira u kuću

–        RUŽIN – ERDELJANOVI i VINCILIROVI (2, Sv. Nikola), došao iz Melenaca u kuću Vincilirovih

–        STEPANOV (1, Vračevi), donela ga mati iz Žablja, skoro

–        SUBOTIN (3, Đurđevdan), došli iz Elemira pred ”mađarski rat”

–        TORĐAN (u starim protokolima TORĐANSKI) – KVAŠČEVI (1, Sv. Vasilije), mati ih odvela u Kvaščevu familiju; ostali su u Stajićevu

RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:

–        ARADSKI – STRAJINJEVI (3, Sv. Nikola); Milin priveden u kuću Aradskih

–        ARSENAC – KOMARČEVI (2, Đurđic), od prvih familija

–        VINCILIROVI (2, Petkovača), doseljeni docnije, a ne znaju odakle; i to je staro prezime (mađ. pudár)

–        DAVIDOVI – PEŠINI (6, Sv. Jovan), nisu tu od starina; dobili zemlju od ”rezervata”

–        JANKOVIĆ (2, Sv. arh. Mihail), poreklom ”Šokci”; 1863. došli kao pudari, Slovaci

–        KATIĆI (1, Sv. Nikola), imaju zemlju od starine; od početka su tu, priča Jova Katić, bila 4 brata, pa jedan ostao u Tarašu, jedan otišao u Kumane (i tamo Katići), a dva u Farkaždin (Katićevi) i svi slave Sv. Nikolu; ne znau odakle su im stari došli; znaju za međusobno srodstvo, pohode se i održavaju ga

–        KOJIČIĆI (14, Đurđevdan), stara familija ”od onih 40 numeri”; po kazivanju Ljube Kojičića: pamte 2 kuće, u svakoj po 4 brata i otud dve grane Kojičića, ali koren je zajednički

–        KRSTIĆI (4, Sv. arh. Mihail), došli ocnije i nemaju zemlju, ”volari” su i ”pastiri”

–        LUDOŠKI – SEGEDINCI (3, Đurđic), Ludoški ušao u kuću Segedinca

–        MARINKOV (1, Sv. Nikola)

–        MATIĆ – PENJEZOVI (1, Sv. Luka), docnije doseljeni, deda bio pandur

–        MILINI – ĐAGINI (4, Sv. Nikola), od prvih porodica (”imaju i onu staru zemlju”)

–        SEGEDINAC (-ČEVI) (1, Đurđic), od prvih familija

–        STANIĆI (7, Sv. Nikola), od prvih familija, ne znaju odakle su

–        STANISAVLJEV – BURINI (6, Sv. Nikola), od prvih familija; pričaju da je Čarnojević preveo i njih i ostalih 40 familija

–        NIKOLAŠEVI (5, Sv. Luka), od prvih familija, bili su Radojčići – Nikolaševi, a Stojanov im ušao u kuću

–        SUBINI (1), od prvih familija, pa propali; radi na vetrenjači

–        TOLMAČI (-EVI) (26, Sv. arh. Mihail), od prvih familija; neki odseljeni u Vranjevo

–        TOŠIĆ (4, Sv. Nikola), od prvih familija

–        ŠOKŠIĆI (1, Sv. arh. Mihail), od prvih familija

–        ŠPURGA (1, Sv. arh. Mihail), od Slovaka, 1863. bio je pudar

ISELJENI RODOVI:

KOJIĆI (1, Sv. Luka); odselili se u Čurug, bili su doseljeni iz Čuruga

CIGANI:

JOVANOVI (5, Sv. Paraskeva), pokućari; odavno u selu i govore samo srpski, ali se Srbi ne uzmiaju sa njima, nego se oni uzimaju sa takvim pokućarima iz drugih sela; doselili se pre više od 70 godina.

 IZVOR: Jovan Erdeljanović – ”SRBI U BANATU”; priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković