Порекло презимена, село Тараш (Зрењанин, Горњи Банат) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тараш (Зрењанин), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату" Најпре је село било на крају данашњег села, где и ста Порекло становништва села Тараш (Зрењанин), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату" Најпре је село било на крају данашњег села, где и ста Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Тараш (Зрењанин, Горњи Банат)

Порекло презимена, село Тараш (Зрењанин, Горњи Банат)

Порекло становништва села Тараш (Зрењанин), према истраживању етнолога Јована Ердељановића „Срби у Банату“

Најпре је село било на крају данашњег села, где и стара Црква св. Ђурђа тј. на истоку. Слушали су да је ту било 40 “нумери“. Сесије, односно 1/2 сесије добиле ове фамилије: Живкови, Лазмаркови – сад Маркови, Маринкови, Протићи, Попови, Стојкови (Живојинови – Попови – из Елемира и ои су једног порекла, а дошли су из Елемира овамо). Био је чуван и план тог села: у њему су фамилије Јованова, Мијатова и Остојића имале по целу сесију.

Најпре се место њиховог првог насеља звало Унучка греда и Унук и писало се некад Унук-Пустара. Рибе су свуд уоколо и у Тиси “на главчине“ хватали. Тако их је много било да су говорили не да иду да их хватају него да их “донесу“.

Чувено је у околини тарашко грожђе и воће (трешње, кајсије, крушке, јабуке, брескве). Како су ти виногради у низини, близу реке и бара, веома су изложени опасностима од јаких роса и магли – пошто нема промаје и топлоте као на узвишицама – те их морају врло често прскати, да би их сачували.

Тарашани су уопште стања средњег и сиромашног: већина их има по 10-15 ланаца земље, а само двојица преко 60 ланаца. Некадашњи богати риболов је исправком Тисиног корита веома опао, а доста се развило виноградарство и воћарство.

Старо тарашко гробље, напуштено пре 70 година, све је у прарлогу, старо камење је поломљено, а већина је од црвеног камена.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        АДАМОВ (1, Св. Никола), дошао из Елемира

        АРАДСКИ (5, Св. Јован), деда или прадеда доведен из Жабља

–        АРАДСКИ (1, Велика Госпојина), дошао из “Влашке“ и призећен у кућу АРАДСКИХ – ЧОНКИНИ

–        БОЧАРАЦ (1, Св. арх. Михаил), мати га довела из Бечеја

–        БЕКВАЛАЦ (2, Св. Јован), деда дошао из Парабућа; има их још у Каћу, Надаљу, Товаришеву

–        БЕЛИЋ – СИМОТИНИ (7, Св. Никола), дедови из Фаркаждина

–        БЕРЧЕК (1, Петковача), пореклом Мађар, рођен у Фелдвару код попа, и донет

–        БЛАЖИЋ (2, Св. Јован), дедове им довела мати из Врањева (мој додатак – дан. Нови Бечеј)

–        ВУЧЕТИЋИ (15, Св. Стефан), из Жабља; до 1848. године били су немеши, носили су сабље и “ником ништа нису плаћали“, било их је још у Жабљу, али су изумрли; од немешага доскора су чували своје повеље, истог су порекла од коег и католички Вучетићи, који су уисто време добили племство и прешли у католичанство

–        ГАРЧИЋ – ЋУРЧИЈАНИ (1, Св. Јован), прадеда дошао из Врањева где их још има, а у Врањево су дошли у Црне Горе, са Чарнојевићем (?)

–        ДОСТАНИЋИ – БАКИЋЕВИ (29, Св. Никола), прво се доселили “у Жабаљ“, па дошли овамо

–        ЂУЛИНАЦ (12, Св. Мрата), од првих фамилија, дошао у кућу девојци

–        ЂУРЧИН (1, Св. Петка – Параскева), из Карлова скоро дошао у кућу девојци

–        ЖИВКОВИ* – НЕНАДОВИ и БЕЉИНИ (17, Михољдан), од првих фамилија; имали целу сесију, на два места; вероватно из Жабља где их још има

–        ЈОВАНОВИ – ПОПОВИ (17, Св. Јован), од првих фамилија, имали целу сесију; стари дошли из Лалића у Бачкој

–        ЈОВИЧИЋИ (1), из Меленаца, био ковач

–        КВАШЧЕВИ (2, Ђурђевдан), дошли из Беодре

–        КОВАЧЕВ (1, Св. арх. Михаил), пореклом Словак, дошао из Кумана

–        КРСТИНИ – БОЈШЧИНИ (15, Св. Јован), стара фамилија, дошли из Жабља

–        ЛУДОШКИ – ЂУРЂЕВЛАЗАКОВИ (34, Св. Никола), из Ђурђева у Бачкој, од старине им је такво презиме; Лудошки је несумњив доказ да је село Лудош било насељено и Србима, али се томоже односити и на Лудош у Бачкој

–        МАКСИЋ (3, Св. Лука), немају земље од старине, из Кумана

–        МАРИНКОВИ (29, Св. Димитрије), од привих фамилија (“оцов отац“ је казивао да да су из Србије); има их још у Бачкој: у Ковиљу (на Дунаву), Бегечу, Деспот-Сентивану, а одавде су отишли у Фаркаждин; свуд се зову Маринкови; сви славе Митровдан; за оне у Бачкој знају да нису отишли одавде; има их и сад одсељених у Стајићево и у Нову Црњу

–        МАРКОВИ – ЛАЗМАРКОВИ (21, Ђурђиц), имали земљу (“полутину“ сесије су имали), од првих фамилија су; Марко и син му Лаза дошли из Жабља од Бућиних, којих и сад тамо има

–        МИЈАТОВИ (10. Срђа и Вакха; Сергија и Вакха); из Жабља; два брата Суба и Мија (Суба – од њега Субићи у Жабљу, а Мија овамо), али су промеили свеца: они тамо славе Св. Јована

–        МИЈАТОВИ – КЛОСЕРОВИ (5, Св. Стефан), дошли после, нису имали земље, стари су из Сенте (Дода чукундеда); Максим Мијатов тврди да су Клосерови по неком прадеди који је знао шлосерски или “клосерски“ занат; одсељених има у Арадцу, пре 30-так година

–        МУЧАЛОВИ (2, Ђурђевдан), дошли скоро из Кумана

–        ОПРИНИ (1, Св. Јован); стара слава Св. Јован, а предак је примио Св. Николу кад је из Новог Бечеја ушао у кућу Остојића; и сад у Турском Бечеју живе Оприни

–        ОПРИН (1, Св. Никола); “остао у стару кућу“ и задржао кућног свеца

–        ОСТОЈИЋИ (9, Св. Никола), од првих фамилија; целу сесију имали; из Жабља су, где их још има с презименом Герићеви

–        ПОПОВИ – СТОЈКОВИ и ЂЕРМАНОВИ (7, Митровдан), од првих фамилија; овде су настањени из Елемира

–        ПРОТИЋИ (13, Св. арх. Михаил), од првих фамилија су; из Жабља су; добили “сесију, ал на два места“; Папићи у Жабљу су њихов род

–        РАДАНОВ (1, Св. Јован), деда дошао из Елемира у кућу

–        РУЖИН – ЕРДЕЉАНОВИ и ВИНЦИЛИРОВИ (2, Св. Никола), дошао из Меленаца у кућу Винцилирових

–        СТЕПАНОВ (1, Врачеви), донела га мати из Жабља, скоро

–        СУБОТИН (3, Ђурђевдан), дошли из Елемира пред “мађарски рат“

–        ТОРЂАН (у старим протоколима ТОРЂАНСКИ) – КВАШЧЕВИ (1, Св. Василије), мати их одвела у Квашчеву фамилију; остали су у Стајићеву

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АРАДСКИ – СТРАЈИЊЕВИ (3, Св. Никола); Милин приведен у кућу Арадских

–        АРСЕНАЦ – КОМАРЧЕВИ (2, Ђурђиц), од првих фамилија

–        ВИНЦИЛИРОВИ (2, Петковача), досељени доцније, а не знају одакле; и то је старо презиме (мађ. pudár)

–        ДАВИДОВИ – ПЕШИНИ (6, Св. Јован), нису ту од старина; добили земљу од “резервата“

–        ЈАНКОВИЋ (2, Св. арх. Михаил), пореклом “Шокци“; 1863. дошли као пудари, Словаци

–        КАТИЋИ (1, Св. Никола), имају земљу од старине; од почетка су ту, прича Јова Катић, била 4 брата, па један остао у Тарашу, један отишао у Кумане (и тамо Катићи), а два у Фаркаждин (Катићеви) и сви славе Св. Николу; не знау одакле су им стари дошли; знају за међусобно сродство, походе се и одржавају га

–        КОЈИЧИЋИ (14, Ђурђевдан), стара фамилија “од оних 40 нумери“; по казивању Љубе Којичића: памте 2 куће, у свакој по 4 брата и отуд две гране Којичића, али корен је заједнички

–        КРСТИЋИ (4, Св. арх. Михаил), дошли оцније и немају земљу, “волари“ су и “пастири“

–        ЛУДОШКИ – СЕГЕДИНЦИ (3, Ђурђиц), Лудошки ушао у кућу Сегединца

–        МАРИНКОВ (1, Св. Никола)

–        МАТИЋ – ПЕЊЕЗОВИ (1, Св. Лука), доцније досељени, деда био пандур

–        МИЛИНИ – ЂАГИНИ (4, Св. Никола), од првих породица (“имају и ону стару земљу“)

–        СЕГЕДИНАЦ (-ЧЕВИ) (1, Ђурђиц), од првих фамилија

–        СТАНИЋИ (7, Св. Никола), од првих фамилија, не знају одакле су

–        СТАНИСАВЉЕВ – БУРИНИ (6, Св. Никола), од првих фамилија; причају да је Чарнојевић превео и њих и осталих 40 фамилија

–        НИКОЛАШЕВИ (5, Св. Лука), од првих фамилија, били су Радојчићи – Николашеви, а Стојанов им ушао у кућу

–        СУБИНИ (1), од првих фамилија, па пропали; ради на ветрењачи

–        ТОЛМАЧИ (-ЕВИ) (26, Св. арх. Михаил), од првих фамилија; неки одсељени у Врањево

–        ТОШИЋ (4, Св. Никола), од првих фамилија

–        ШОКШИЋИ (1, Св. арх. Михаил), од првих фамилија

–        ШПУРГА (1, Св. арх. Михаил), од Словака, 1863. био је пудар

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

КОЈИЋИ (1, Св. Лука); одселили се у Чуруг, били су досељени из Чуруга

 

ЦИГАНИ:

ЈОВАНОВИ (5, Св. Параскева), покућари; одавно у селу и говоре само српски, али се Срби не узмиају са њима, него се они узимају са таквим покућарима из других села; доселили се пре више од 70 година.

 ИЗВОР: Јован Ердељановић – “СРБИ У БАНАТУ“; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (7)

  • marko

    Da li postoji Radica Vucetic iz Tarasa? Nekada se bavio sa sportom, 68 godiste je, mozda je godinu mladji ili stariji, nije ni bitno. Da li mogu dobiti koju informaciju o njemu, jer neko iz njegove blize familije se raspituje o njemu, a odavno nemaju kontakt.

    Одговори
  • velibor

    Ima jedan Radica Vučetić kod mene u komšiluku ali neznam tačno koje je godište i da li se bavio sportom.

    Одговори
  • ljubica

    Poštovani,
    da li se u knjizi g-dina Erdeljanovića „Srbi u Banatu“ pominje i porodica MOLJSKI iz Taraša? Moj otac je rođen u Tarašu i volela bih da znam više o istoriji moje, nekad brojne, porodice koja slavi Sv. Arhanđela Mihajla.

    Hvala.

    Одговори
  • Stevan

    Interesuje me poreklo prezimena Ferendjan,moji su iz Banata-selo Zagajica-hvala!

    Одговори
  • vojislav ananić

    ТАРАШ

    Ово је најмање насеље Диштрикта. Године 1771. било је у њем свега 57 домова, од којих само један није био ратарски. Године 1777. забележено је у Тарашу свега 317 становника; Нотиције Нађа су забележиле 1825. већ 140 домова с 1047 становника, а 1910. било је у селу 317 домова с 1887 становника од којах само 7 несрба. Најзад, године 1921. било је у Тарашу 418 домаћинстава са 2091 становником.
    Мало село тешко је могло издржавати општину. Ваљда зато, знамо да је 1784. имало са Куманима једног бележника, Василија Пауновића. Међутим, 1790. Тараш очевидно има посебног бележника. Те године, 31. децембра, предузео је магистрат молбу Михајла Старачког, бившег учитеља другог разреда у Сентомашу, који је 3 новембра 1790. замолио какво упражњено бележничко место у Диштрикту. И, пошто је општина Тараш 25. новембра 1790. молила да се отпусти њен бележник па да јој се пошље други, магистрат је закључио да, због многих му изгреда, Јована Модошана отпусти и на његово место пошље молиоца Старачког.
    Ако }е Старачки отишао у Тараш, онде се није дуго задржао. Већ 1. августа 1795. сенатор Јован Ђаковић је реферисао магистрату да је заклео новоизабраног бележника у Тарашу, Павла Зорића, Овај као да се дуже задржао на том положају: године 1813—14. он је још бележник Тараша,
    Те године 1813—14, село плаћа ове општинске чиновнике: судац Марко Вучетин, заклетник Глиша Попов, бележнвк Павле Зорвћ, учитељ Јован Давидов благајник Давид Милин, пандур Јован Савић, поручник полиције Јован Винцилир, црквењак (и учитељ) Јован Давидов стражар (боктер) Георгије Богдан.
    Године 1825. ово је поглаварство Тараша: судац Срђа Толмачев, заклетник Тодор Марков, благајник Давид Милин, сирочадски отац (массекуратор) Кузман Телечки; овај Кузман се, голину дана касније, спомиње као бележник Тараша.
    Из године 1814. имамо белешку да је бележник Зорић ишао у Бечкерек 9. новембра и 15. децембра због србијских избеглица (wegen serbischen Oberlaufern).
    Године 1812 имао је Тараш око 107 домова. На име десетка је имао платити: у пшеници 489 мерице (вагана, кибле); у јечму 47 мерице; у овсу 3 мерице.
    Године 1843. имало је 65 домаћина платити десетак од 26 целих сесија, од 32 полутине, 4 фртаља и 2 осмака, а на тој земљи је било засејано 195 Јутара пшенице, 1033/4 јечма и 115 јутара овса.
    Систем плаћања је био: по сваком јутру пшенице 14/8 пожунца, јечма 2 мерице пожунца и од овса 2 пожунца. Према томе, Тараш је имао платити на име десетка: 2924/в пожунца пшенице; 206 пожунаца јечма; 230 пожунаца овса.
    После обнове Диштрикта, 3. јануара 1862, судац Тараша био је Штева Милин а бележник М. Толмач.

    ИЗВОР: Васа Стајић – Великокикиндски диштрикт 1776 – 1876, Нови Сад, 1950.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Тараш

    Припадао је Торонталској жупанији. Забележен је 1325. 1660 био је насељен. 1752 насељени су у Тараш Срби из Поморишја и Потисја. 1758 имао је 44 дома, а 1771 57. 1775—8 отселило се из Тараша око 20 породица у Војну границу, у Подунавље. 1777 имао је 317 српских душа.
    Потеси: Ајмаш, Бељина унка, Блато, Водица, Дубоко кодово, Ђип, Жуглија, Јар, Крчевине, Леје, Ливаде, Мала ћитра, Мало пландиште, Међа, Микол (блато), Накараџа, Окањ, Појате, Протићева унка, Резерват, Рит, Рогозара, Родиља, Селиште, Чикошка бара, Чот.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top