Мара Бранковић – султанија Мара

18. септембар 2012.

коментара: 0

Мара Бранковић, рођена 1412. године, била је кћерка последњег српског владара, деспота Ђурђа Бранковића и Ирине (Јерине) Кантакузине.

Да би ојачао и осигурао положај Србије, деспот Ђурађ је старију кћерку Мару удао за турског султана Мурата II, а млађу, Катарину, за Урлиха Цељског. Мара одлази у султанов харем 1435. године. Султан Мурат ју је волео и поштовао, па је дозволио да остане у православној вери и поверио јој васпитање свога сина првенца, Мехмеда II.

Иако је Мара имала велики утицај на султана, није успела да спречи ослепљивање њене браће Гргура и Стефана, које је султан казнио због побуне против Турака. По смрти Мурата II, његов син, Мехмед II јој је доделио чин султаније – највиши положај, који је био у рангу султановог саветника. Тако је имала велики утицај на двору, па је свим силама спасавала Србију и Константинопоље, које је било центар правоаславља. Била је велики дипломата и није се замонашила.

Повељом је даровала поседе српским манастирима на Светој Гори. Носећи дарове, пошла је на Свету Гору, али је зауставио Богородичин глас. Мара је оставила све дарове и одмах се вратила на брод. Ту где је заустављена Богородичиним гласом, постављен је крст ЦАРИЧИН. У 18. веку на том месту је изграђен параклис (капелица).

Пасторак, султан Мехмед II, даровао јој је велико имање, испод Солуна. Ту област Грци и данас зову КАЛАМАРИЈА што значи, Добра Марија. Двор јој је био у Јежевици. Уважени историчари кажу да је Мара Бранковић најзаслужнија за спас српске нације од биолошког нестанка. Умрла је у у Јежевици, 1487. године.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.