Pečalbarska pisma iz vlasotinačkog kraja

Portal Poreklo objavljuje PEČALBARSKA PISMA IZ VLASOTINAČKOGA KRAJA-POVLASINJE, koja je prikupio i obradio lokalni etnolog i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije Miroslav B. Mladenović Mirac

NAPOMENA: Desno faksimil pečalbarskog pisma moje majke Marice (Mare) Mladenoviić (1925.g) ocu pečalbaru iz s. Predanča (G.Dejan) opština Vlasotince…

POSVETA:

Svim pečalbarima iz vlasotinačkog i crnotravsko-lužničkog kraja, koji su krajem 19. veka i u 20. veku bili mučenici u pečalbu boreći se za goli život.

Taj duh pečalbara, da se dosegne sloboda i iskonska borba za biološki opstanak nas je održala i dala krila da negde odletimo daleko u svet.

Nikada se nismo vratili, iza nas ostaše sela, ostaše puste razvaline, napuštena polja, njive u korov i pusta gora koja stalno ječi od naše patnje i bola za svojim rodnim zavičajem.

Neka se smiluje ta naša planina, naša majka života i neka nas barem u teškim vremenima stavi pod svoje krilo, kako ne bili lutali svuda po svetu….

* * *

PREDGOVOR

„Pečal“-„pečalba“, tuga, teška muka. Pečalovnik-pečalbar, kao sezonski radnik išao u pečalbu, da se nekako preživi od nemaštine na posnoj i goloj zemlji u planini. U pečalbu su išli: dunđeri, zidari, pinteri i ciglari….

U ovom kraju pečalba je počela preko Makedonije krajem 18. veka, pa se tako u našem kraju nastavila u 20. i 21. veku.

Sve do pedesetih godina 20. veka živelo se u planini sa stokom, kao i nadničarenjem u rudnicima – pa se tako ostajalo nepismeno; kraće se zaostalo po svemu u životu.

Naši preci tako nepismeni su u pečalbu odlazili u tuđi svet: Bugarsku, Vlaško, Englesku, Ameriku, Nemačku, a da se neki nikada nisu više ni vratili u rodni kraj.

Svako napisano pismo, napisano posle oslobođenja 1945. godine od Nemaca i Bugara, postalo je preko dece prvi izlaz u svet pismenosti, koja su pisala pisma svojim očevima pečalbarima.

Do tada su njihove neuke majke pisala pisma i po mesec dana, kada se nije radilo u polje, kada je padala kiša. Ta pisma su bila samouka, ispisana „krivudavim“ slovima koja su naučili na tečajevima.

Tamo u pečalbu se mučilo od teškoga rada od svanuća do zalaska sunca i ovamo kada se radilo sa stokom i u polje.

Očevi pečalbari ni majke sirotice mučenice nisu znale kako je tamo ili ovde život u nemaštini, bedi i njegovoj težini – da se nekako preživi i očuvaju polugladna i polubosa deca u planini.

Za pečalbare se znalo, jedino ako neko stigne na vašar i kaže neku reč o našim očevima, a zato su i ta pečalbarska pisma bila „kratka“ i veoma teškom mukom napisana „krivudanim rukopisom“ izmučenih roditelja od teškoga rada u pečalbu i u planini.

Tako se dogodilo jedne godine pedesetih godina 20. veka da nisam kao dete prepoznao svoga oca pečalbara.

Godinu dana nije se pojavljivao u porodici iz pečalbe, oplanuo i onemoćao kao skelet od teškoga rada na ciglarskim poslovima negde u belom svetu. Tog trenutka nije mogao da liči na moga oca.

Često se u vreme odmora pronašla snaga da se napiše samoukom rukom pečalbarsko pismo, ali što je moguće kraće, jer su te reči i sadržaj bili jasni. Tu nije bilo nikakvih znakova, sem slova krivudavim škrabopisom napisana žuljevim rukama. To su bila iskrena, a i često pisma lične drame i ispovesti težine života.

AUTOR

PEČALBARSKA PISMA:

1.

Živo zdravo burazere, ovamo ti je žega, nigde lada nema.

K’d sl’nce opekne u glavu udara, cel d’n li peče, li peče…

Sas kalup praimo cigle.

Rabotim ko čirak, kuj prostira cigle na plac.

Majstor samo si po mene vika: „ požuri dete, ‘ajde dete , ko da si kilavo“.

Nek’d po celu nedelju ne ‘edem, teška gi njina voda za pijenje, e’ da mi je ona naša ‘ladna od naš kladenac da malko pinem, pa da mu legnem u pladne pod buku da gu otspim, dok ovce planduju, a da s’njam samo klopotar kako tropa.

Ajd u zdravje.

* * *

2.

Majko kude me posla u tuđ svet.

Kolko težak ciglarski kalup, tolko još gori krvopija majstor.

Tepa sas prut kad nemogu da stignem da na vreme prostrem cigle.

Spimo ko stoke u kolibe od slamu na zemlju-ispod slamu turamo naše pandilje.

Pokrivamo se sas kožuci-koje nam daju ovčari, kada se zaladi i padne kiša.

‘Rana nikakva.

Samo proja ‘leb i nekad nam daju pasulj-kude sas kašiku možeš zrna da tražiš.

Gazde Bugari-neki baksuzi ljudi-ko majstor. Cel d’n se radi.

Ustanemo k’d svanjuje, a legamo onda k’d se po mrak sve cigle zdenu i napraji mesto za sečenje cigle za drugi d’n.

Ne znam ni k’d svanjuje, ni k’d mrak pada, ni k’d spim-jer s’m sv’ki d’n ko na onaj svet-u bunilo.

Nemogu da izdržim teret. Aman pomagaj majko, kude da se denem odovde.

Snaga nejaka, a teret za stareji.

Snaga mi je bolna-sve mi je slomljeno.

Ne znam kude se naodim, ruke podbunule-rapave od žuljevi, oči samo na mene, tolko sam se isušil da me ne možeš ni prepoznaš.

Pitujem si se dal ću da si ovaj teret da izdržim.

Pusta nek ostane pečalovina, kuj gu izmisli-da se mučimo.

Da si doma dojdem i da nikud ne idem od ovce i naše selo.

* * *

3.

Bre Rajko doodi dom, ‘oče li da dojdeš el’ nečeš. Stalno mi oku po komšiluk da si dobra žena muž bi ti došal na Trnovku. Deca se samo maju ič me ne slušu, rabotim kolko mogu. Rajko ja ti se nadam da dojdeš, ovoj neje neki život, ti tamo ja ovamo i sve ni projde život u rabotu na dve strane. Ič ne slušam komšije, ti znaš da te Trnovicu. Če ti se izradujemo i ja deca. Eve te poštujem. Malko sam zagorela. Praćam aber po majstora, a pismoto ču stavim u kufer zatvoren da gi niko ne čituje. Mirosika

* * *

4.

Zdravo Bajo. Evo bijemo li bijemo uz mešalicu. Prajimo malter ta boli. Majstor zadovoljan, a i gazda ni dobro rani. Neje teška rabota ko u ciglari

ko što si ga ti najebuval. Ovdek može da se malko i zabušava-vata krivina, nema da te juri mašina za cigle ili crep. Čul s’m od majstora da si još doma zbog kosidbu, a sigurno ćeš da budeš i za vašar. Mene majstor ne pušta, mora da se završi malterisanje zgrade. Pa zatoj Bajo nešto ubodi i za mene. Pojuri gi po bukovu šumu dokle budneš mog’l na Čobanac. Vataj gi i celivke im davaj mesto mene. T’j d’n na Svetiliju ću se dobro iznatreskam ovdek pred selsku prodavnicu. Tuj se sabiramo svi zidari i ciglari iz naš kraj.

Malko mi je poteško što moram nek’d u ruke da nosim na spratovi kove sas malter, al’ k’d se dzida nanosim im sve što im treba:malter, cigle, dačice, podupirači-pa si se ondak snji zajebavam. Ima i zajebanti. Neki se zajebavu i sas gazdaricu.

K’d se završi rabota sas malterisanje , idemo da rabotimo na jednu kuću krov. Tuj će padne i dar. Pomalko i viskam. Turam cigle i malter, a zabacujem malterkom i malter. Neka se i priučim nešto od zidarine. Znam i da šalujem da rabotim sas armaturu: gvožđe-armiram, punim stubovi. Majstori me počesto zajebavaju:“Učo, nemoj bre će ni preuzmeš zanat, k’d završiš školu, neće ima kuj da uči decu u školu“.Ja im prozborim: “bre majstori, zlu netrebalo-zanat si je zanat“. Barem će mi treba k’d nek’d kupim plac u grad i praim si kuću.

Bajo ajd’ mi u zdravje-ukoliko te put nanese u naš pravac da i ti dojdeš

Negde u blizinu su dzidari ili ciglari. Svrni ovam k’d se vrtaš od vašar Svetiliju da se izvidimo. Će se ispričamo kvo si sve doživel i kakoj je bilo na sabor. Ako nesvrneš, ondak k’d počne školska godina će se izoratimo na tanane. Ajd Zbogom Bajo do jesen. Tvoj drugar-Baja školarac.

* * *

5.

Moj muže, čula s’m od majstori a i od komšije da mlogo piješ. Da se noću maješ po ženske i pevaljke gledaš celu noć. Misliš li ti sas mene kuću da kućiš, decu da izranimo i da gi očuvamo. Kakoj te neje sram od ovaj čeljad što ko golišava pilitija u gnjezdo-samo pružaju glavicu i traže da se rane i čuvaju. Maren te utepal, grom te utepal, ako mi takoj rabotiš i dalje. Sve ću da kažem na tvoji doma, il se menjaj i prestaj da cevčiš i da se maješ po kafane i juriš pevaljke. Će te bude sram k’d svi pečalovnici dojdu doma i k’d se za Krstovdan kupuje, a ti će popljuckuješ celu zimu za duvan. Misliš li ti kvo će da jedu deca, skvo će gi obučemo da idu u čkolu. Misliš li ti da sam ti ja žena, ženke te ubile. Će te pita zima kude ti je bilo leto. Muže, u pamet se uzni dok još neje kasno. Povuči se, slušaj majstora i nemoj više da trošiš pare. Nek stoju kod majstora pa gi uzni na kraj, k’d se završi rabota. Budi nam u zdravje i malko se seti da doma imaš ženu i decu.

* * *

6.

More doodi dom nedošal ga

Svi dojdoše tebe nema

Kude ću jadna sama

Sve se na mene svalilo

Ujutru kad se dignem

Ne znam kude pre da se okrenem

Da li da idem na kopanje

Da li da žnjem da li da kosim i denem seno

Da li da puštam stoku na pašu

Ovce blaju goveda riku

Svinje skuču kokoške kreku

Deca plaču dođe mi

Da vatim svet da me nigde nema.

Doodi dom odma nepošal ga dabogda

Nemam skoga da pooratim

Skuga da se dogovorim

Kako da mi d’n projde

A noć mi je dugačka

Nikako me nevata s’n

Sve moje druške

Idu sdrugari pod ruku na vašari

A ja sam ko kukavica

Neznam u pamet siobrtam

Možda si i drugu našal

Neću da budem samo mučenica

I ja sam čovečje stvorenje

Da me vide po vašari i po selo

Da i ja imam muža

Ko sve žene po selo

Tvoja mučenica

Dojdi odmak nik’d nedošal

Tvoja pečalba me živu izede

Da mlada venem i trulejem

Ko ženka i bosiljak u gradinu

Koju nikoj nema da otkine

Ni koj da gu pomiriše.

* * *

7.

Muže, eve ču da si dobro, praćam ti aber po majstora. Slive beremo deca gi mlate, a i ja gi nosim na grbinu. Žnjemo, deca zbiru rukoljke, a svekar gi vrzuje u snopje i denemo krstine. Dojdi za vršu. Lozje sam okopala, carevicu nagrnula sve sama. Svekar čuva stoku, neću da se požalim, sve je pokosil i zdenul seno.Ti raboti, al’ gledaj da dojdeš, deca se mlogo rastužila, stalno pituju k’d će si dojde tatko da ga vidimo. Ete tolko od nas. Po majstora te pozdravimo, pare smo dobili.

* * *

8.

Zdravo ženo D…. Eve s’g dobi malko vreme. S’g pisujem pismo. Mlogo je vrućina k’d malterišemo sobe od kotel. Napolje se banju, zemlja gori, a mi se znojimo i ladan znoj ni izbiva, dokle visimo na skele na poviše spratovi.Deca nek uče školu, da se nemuče ko njin tatko u bel svet, da gi ne tepu po dupe keser, visak i malterka. Neje l’ko da te cel d’n ubija vrućina, a noću se ni spi, ni živi-pa se cel noć prevrtamo po krevet. Zorom se dignemo, k’d svanjuje, a radi se do crni mrak. Ete tol’ko vi pisujem, nemogu više, umor me savladal pa mi ne ide ništa u glavu da pisujem. Ruka mi teška od malterku i od žuljevi, pa jedva čekam da gu malko odmorim. Ona dzivan sluša li te. Budite mi zdravi i živi. Čuvajte si se i slušajte majku deco. Sve vas pozdravljuje vaš tatko M……

* * *

9.

Zdravo živo Maro

Eve reko da ti pisujem

Mi smo dobro i ‘oću da čujem za vašo zdravje

Eve da ti se javim da smo zdravo

Takoj želimo čuti i za vaše dobro zdravje

Maro eve da ti se javim da s’m dobro prošal u put

S’g smo počeli da rabotimo sas mašinu i sečemo ciglu

Nemogu da jedem gra

Neznam kakoj ću se borim sas lošu ranu i tešku rabotu

Maro piši mi kakoj si prošla na Čobanac sas Mirosova

Kupili mu nešto na vašar da se dete raduje, ako mu ga nema bašta dom

Čul s’m da je odličan u čkolu

Viku mlogo pametno dete

Kakoj je našo ćerče Stojana

Pisuj mi kolko si ovrla žito, kolko krstine ste našli

K’k’vi su kompiri u Belut’k

Će li možeš sas decu da omlatiš slive

Turaj sve što obereš ošav u kace pa ću ujesen da pečemo rakiju

Divje kruške ćemo da beremo k’d dojdem iz pečalbu

El od nji k’d se sklaču je najubava rakija za grejanje zimi

Kakoj su goveda svinje i ovce

Maro više nema šta da ti pisujem

Pozdravi svi ukućani

Blagoja

* * *

10.

Zdravo živo moji ukućani.

Eve neće nikako da ni pušti preduzimač da si dojdemo za kosidbu i vašar. Ti uzni pa se dogovori sas sestru, pa nek ti napiše ‘kitan telegram-depešu, da si mlogo bolesna i da si na samrti. Takoj ću da dojdem, a kolko vidim i ti se mlogo pregrejala i zagorela. K’d dojdem ću se ispucam ko bikče u žito. Ajd’ u zdravje i spremi se dobro, zemlja ima da puca, koske će da pucaju. Depešu čekam ko ’lebac. Takoj ću da prevarim preduzimača i ću si odma’ dojdem. Pozdrav na moji ukućani. Tvoj muž.

* * *

11.

Zdravo živo majko,

T’m’n što si pokosi naše planinske livade, nekako s’m mislil da se užiga za rabotu, za ciglarsku rabotu. Al toj neje bilo isto. Svaka rabota ima si svoju zvrčku. Golem d’n s’lnce opeklo, nikako da zajde. Ciglarski kalup dvojni mlogo težak. D’n golem. Nikako da projde d’n. Sramota me k’d viku majstori po mene. Nek’d neumem dobro da prostrem cigle u plac. Kobajagi s’m neki školarac. Dobro rabotim sas baštu , al ni podevu k’d idemo na jedenje. Gledam s da što pre izučim ciglarski zanat kakoj bi što više cigle odsekla naša astalska grupa i bila bolja od druge astalske grupe. A i pare će poviše da zaradimo.

Da s’m počel da rabotim u pečalbu ciglarsku ručnu ciglu od april, kd je d’n mali, ondaќ bi se brzo užigal i bilo bi mi polako za rabotu. Ovakoj užigujem se k’d je d’n najveći, u jul mesec, i k’d su velike vrućine, k’d znoj kipti od mene.

Tolko se umorim da uveče si odma zaspim bez večeru, pa me tatko, kad se malo naspim, probudi da jedem.

Ovam se neznaje ko je kome rod i ko je kome pobratim i kum. Svi se psuju i zajebavaju.

Od tej ciglarske zajebancije mi teško pada i sramota me od baštu, pa takoj nesmem da idem sas njega zajedno na obed.

Takoj ‘ed’n od nas se odmara u spavaonu i čeka da projdu mrsni vicevi-zajebancije, a drugi obeduje. Kude spijemo tuj ti je puna soba sas kreveti.

Ima dosta nepismeni ciglari pa im nedeljom pisujem pisma.

Takoj me čuvaju i kupe mi sok kad piju rakiju pred prodavnicu u selo, kude se okupljamo k’d iskočimo u selo.

Počesto si kupujemo piće i pijemo si u sobe na ciglanu…

Puno te pozdravljamo sas tatka i pozdravljamo sve komšije. Pozdravi i nekoj devojče koje pituje za mene. Tvoj sin školarac.

* * *

12.

Zdravo živo majko,

K’d mi prvi put donesoše veligdenski kolač za prvo pojdovanje u pečalbu, nes’m ni znal kakoj je taj pečalba bila mučna rabota.

Ondak k’d se smestimo u drveni kreveti, k’d smo pojeli onoj što smo poneli i k’d s’m počel da rabotim, odma s’m osetil kvo je teška muka i pusta pečalba.

Toj bila teška rabota koja jede snagu i nosi ljudski život. Neje l’ko da se raboti od izlazak do zalazak sl’nca, al’ s’m rešil da izdržim sve pečalbarske muke, kakoj bi zaradel pare i nastavil školu.

Mlogo je toj bila teška je toj rabota za mene. Uveče od umor ni da večeram. Ruke su mi sve u žuljevi pa gi držim na grudi, l’kše mi je takoj da se uspim.

‘Rana je mlogo loša. Ujutro samo mleko i ’leba pa jedva čekam k’d će kuvarica da pričuka na železo-da ne vika za obed.

Cel d’n sve jedno isto jedemo, pusti gra. Bre će ni nikne u mešinu.

Ponek’d idemo noću pa kradnemo petližani pokraj reku Jasenicu u Natalinci u Šumadiju. Malko da budne bolja ‘rana. El’ samo sas gra se nemož izdrži teška rabota.

Majko, dobro s’m te poslušal. Sve pare ušivam gi u košulju i u kratke gaće. Sramota me je k’d nedeljom izlazim u selo, idem na utakmicu i u prodavnicu, onakoj u pirotski opanci gumenjaci sas pocepane pantalone.

Na ciglanu su mi obećali (ona pripada pod zadrugu a direktor je Janković-naš crnotravac), da će mi dadu stipendiju za poljoprivrednu školu. Ega takoj i bude, da i u našu kuću dojde ‘emput neka sreća..

Pozdravi mi seje, a pozdravljam i tebe i sve koji pituju za mene.

* * *

13.

Dule, ajd dojdo evo rano na sobajle, dok nesi puštil goveda, a mož i ovce, da si te zamolim kad pojdemo da gi čuvamo, ponesi plajvez i neku artiju od svesku da mi napišeš pismo onom mojem.

More ti si turila i rano cvećku na jednu str’nu, neće li da mu pisuješ da si dojde za kosidbu..ha..ha..

Mori Maro maren te ubil, a ti se ete sve sećaš, pa kome ne milo a i mlade smo si da si se izvidimo i da si poorabotimo po polje i da si seno saberemo, ha..ha…

Ajd, ajd mori, znam koja te muka, spopala, nemoj tuj svašta pred dete da pljeskaš, ono je sanito, rano se diglo, išlo da posipuje gradinu. Ću mu spremim u torbicu proju i sirenje, i plajvaz i svesku za pisuvanje.

Dobro, dobro ja ću da poitam da se najdemo tamo na Đorčev Rid, a ću Dule, takoj si ja tepam od milosti na svakoj dete, ponesem i kufer, pa će si ga atresiraš, će ga odnesem jutre u poštu da ga pušti onaj selski pandur, što će da dojde da ni donese poziv za porez.

* * *

14.

Živo zdravo ukućani. Eve s’g malko da odenemo. Nedelja dojde.

Obrijamo sas mašinicu a neki sas brijač po starinski.

Na ciglanu državnu bijemo li bijemo ručnu ciglu.

Teška rabota, a rana slaba. Nema prodaja cigle. Naš direktor ide sas ciglu u tašnu i ide od varoš do varoš po Krvatsku da traži mušterije. Da nešto proda da ni isplate pečalovinu tamo k’d si pojdemo doma ujesen.

Pare nemogu da ti pratim. Zajmuj se kakoj znaješ i umeješ. Nekako ćemo da preživimo do jesen.

Leba će ima od r’ž- Čim ožnješ odma vrši i teraj sas krave u vodenicu u Golemu Reku kude valjači i vodeničari iz Ivje.

Edite sirenje, kusajte sirutku a i pos’n gra. Toj i mi tamo edemo, samo gra.

Eve vi ovaj slika da deca vide baštu. Na sliku pijemo pivo „na crtku“- koje ni zadruga ciglana dava na veresiju svaku nedelju da ni malko dadu volju za rabotu.

Ovoj pismo nes’m ja pisal. Ja s’m samo oratil a Josa iz Čuku ga napisal. Pozdrav svi ukućani.

* * *

15.

Eve s’g dobi depešu

Videl s’m kvo pisuješ

Sinko ti pisuješ za poso

Za tebe ovdek nema rabota

Ovam se ne maj

Ne troši pare

Idi si dom

Pomogni na majku

Ovamo nema pare

Tolko od mene za pisuvanje

Svi vi pozdravljam

* * *

16.

Zdravo Pobro. Eve na dopisnu kartu ti kratko pisujem da rabotimo. Nekako se snađo. Ide sve kakoj si valja. Jebi ga Pobro, nekakoj slabo ženske trzaju na ciglari. Nek’d iskočimo pred prodavnicu, popijemo pivo il rakiju, al nas slabo fermaju. Ne umejemo sas nji, one su nagospodičave, a mi smo ti po prostaci. Pobro, dobro sam izučil majstoriju. Imam preduzimača krvopiju. Ič si nezna za dosta. Pojel bi što bi posral. Cicija brate-a tera ni da rabotimo ko robovi. Ajd’ će si se vidimo na vašar Trnovku. Bocni nešto od žensku str’nu i za mene Pobro.

* * *

17.

Zdravo Kice pobro:

Eve pobro sas drugari dobro si se provdosmo na vašar sedmi jul u Zlatićevo pod „krst“ ispod drvo MIRO. Znaš kakva đje tuj ladeovina a napreaili jakoljevci i venik od zelen pparat, pa se pije pivu iz paprat,a bonbonѕije:tisa iz Boljare, Vasiljko i Ruska i Bogdan kafeѕija i bonbondžija prodavu šarene bonbone i orašlike, a i srcetija koja kupujemo i davamo na devojčići mkoja ni se sviđu. Tuj su klakerѕije iz kruševicu Caka i Dika, a i turčin iz svođe sas sladoled. Ima što nema na vašar. Ima i varene kruške, koje se s’g kupuju i u naš kraj. Oro se vodi na zlatićevski 2krst“, k’d je nek’d bil sabor na verski praznik Eremija, a s’g je tuj se sg zbira i staro i pomlado iz sva OKOLNA SELA:Svođe, Borin Dol, Kruševica, Dejan, Ramni Del, Kozilo, Javorje, Predana, Zlatićevo, Jakovljevo. Kolo sviraju naši ramonikaši Vlasta i Tole iz Rajićevo sas tupan-goč Nikola iz Ramni Del, a ima i ramonikaši iz Svođe i cigani trubači iz Bilo. K’d se malko popilo ondak je bilo i tepanje između zaltićevci i predančari oko kolo, ai sas jakoljevci. Takoj si je na svako sobor bilo odvajkad u naš kraj. Tepu se koja devpojka kude koga se uvati da igra. Onaj tvoja pobro neje te izigrala. Pratil sam gu. Samo si se vatala do druške a nikako do kolovođu ili nekog drugog momka. Izgleda ti je verna. Mi se izigramo u oro, Islikuvamo se sas drugari. Beoše i svođanke devojke, onej što mlogo imaju merak na tebe. Ja gi l’žem da nema nijednu žensku i da si slobodan. Će dojdeš na vašar za Čobanac ili za Trnovicu u Svođe 8.avgusta. Koje drugo da ti pisujem. I s’m znaješ čim padne mrak, onda pijani pevu pod venbik i igru a mi pomladi vatamu maglo po braništa na vatanje sas devojke, A i usred bel d’n sve izmrsimo zlatićevska i rajićevska žita od milovanja na devojke iz druga sela. Celivke na sve strane. K’d ni projde merak onda si se zbramo po mesečinu i uz pojanje iz Zlatićevo za č’s kroz puteljke i bukova braništa uz Đurkin dol iskočimo na ramnište. Malko pomogomo i čiča Vlasti da sam ne nosi ramoniku na grbinu, ‘el cel d’n i do ponoć je sviral na vašar,a dolečina je pet kilometra u ed”n pravac. Svi se menjamo dokle gu iznesomo u Predanču.

Nekako k’d beosmo đaci pol’ko si odismo. Ete pobro Kice takoj si beše na sedmi jul. Eve sovuj moju smenu se slikamo i praćam ti ovoj sliku i pismo da malko razgališ sušu i od’neš od tešku rabotu u pečalbu . ja sve pokosi i i vrtam se u pečalbu ali na drugi kraj u ciglari u Hrvatsku ati si u Vojvodinu, pa se neće vidimno do jesen k’d se poodi u školu. Ajd u zdravje. Tvoj verni pobra.

* * *

18.

Zdravo živo ukućani. Počel s’m da rabotim na ciglanu. Preduzimača nikad ga nema, samo si se negde lunja.

Rabotimo mlogo. Cel d’n ‘ranim mašinu sas motiku. Ona pustolija mnašina samo guta zemlju. Znoj cel d’n mi kipti.

Nesme da se prestane, od jutro do mrak. Jedva čekam k’d će padane kiša. Malko da od’nemo. Malo si se odmorim k’d su placevi puni. T’g praimo si mesto za sečenje cigle.

Naučil s’m malko i majstoriju oko ringov da turam ugalj i pečem cigle u ringov.

Malko se i odmorim k’d lepim sas blato i zidam vrata na ringov. Isterujem pepel iz ringov. Nek’d isterujem i ugalj uz drveni basamci na sprat ciglanu kude se loži vatra.

Odotle pečač majstor kontroliše i upravlja sas vatru.Rabotimo i na istovar uglja iz vagoni od voz, k’d je lošo vreme. T’g ne rabotimo, a i spimo po cel d’n.

Spimo u gvozdeni kreveti, na dva sprata, a pokrivamo se sas konjsku ćebad zaostala iz drugi svetskog rat od talijani, el je ciglana bila talijanska 1943.godine, k’d je bila okupacija. Spimo po sobe u pod suturen ciglane.

Zapalo mi da spim pored dzid. K’d se upali vatra da se cigla peče noću ič nemgou da spim.

Doručkujemo čaj, ponek’d mleko sas paštetu, a za obed uvek gra , gagričavi. Gladna duša mora da jede što vu dava majstor gazda.

Drugo nema, ako se oće da se zaradi malo više neka para u pečalbu. U pladne imamo sat odmor, pa spimo posle ručak.

K’d dojde nedelja, obanjamo se na ringov u lonac sas vruću vodu. Obrijamo pa uveče idemo u selo u kafanu, popije se po neko pivo ili sok, poslušamo muziku na džuboks, pa opet nazad.. Nek’d ni savlada tuga, teška muka od pečalbu, pa se zapije i dočeka zora.

Neki se ugledu u konobarice, nek’d otidne i cela pečalovina na ubave konobarice, a nek’d pijani se dokaruju sas traktor na ringov u sitni sati.

Takoj si od umor se nemogu uspim, pa si preturam po pamet, kude toj zgreši i žrtvova si porodicu da prinudno ponovo otidnem u pečalbu el’ su me isterali iz prosvetu zbog goleme reči, koje su nekoga opekle i zamutile im pamet da me gone ko zver.

Takoj si nek’d uz suze umokrim jastuk i tek pred zoru me uvati s’n, el stalno mislim na decu, ženu i ostarelu mater i baštu sami u planinu. El od tuj zaradu treba da se svi prerane i negladuju. Teška muka pečalbarska.

* * *

19.

Zdravo moji. Neide ni dobro. Sas komšije i Gulavezu Cane trubača iz Ramni Del tražimo rabotu. Takoj turimo majmunku na grbinu, u sela oko Aleksinac. Idomo po pijac i sas kalup pod mišku smo i vikali „eve ciglari, eve ciglari..“. Samo teru snas zajebancije. Na tezge smo spali. Sas grupu tražimo da pogodimo ručnu ciglu i po sela oko Lapovo. Tamo neki gadni ljudi. Ni ‘leb nisu teli nam dadu. Dok s’m imal sirenje i jajca i ‘leba od doma u „majmunku“,bilo je dobro. Posle gladovamo. Majstori si idu od kuću do kuću i piju po koju rakiju-šljivovicu. Ona gi drži, a ja od glad s’m jel zelene šljive dženerike. ‘Eed’n seljak se smiluva te ni dade da prespimo u štalu sas konji. Nekolko noći s’m sas majstori spal na želežničku stanicu i po vrbaci i pored prugu. More beše ni stra’. Dobi aber i otido kod tatka da radim u Soko Banju. Tamo s’m spal pored reku Moravicu u kolibu od slamu pokrijena a prostirka na zemlju samo slama. Toj se selo vika Blendija. Tuj praimo ručnu ciglu, a gazdarica nam dava samo proju i gra za obedovanje. Nema nigde zrnce od gra u tanjir. Malko s’m se obrukal sas tatka. Nes’m znal da je trebalo da se l’že kakoj dom imamo traktor. Da nesmo gola sirotinja. T’g gazda bolje rani ciglari. Isprai grešku. Spanđa se sas gazdaričinu ćerku. L’žem je mlogo. Ja s’m školarac, u poljoprivrednu školu.. Ćerka uči frizerski zanat. Beosmo smo zajedno i na vašar u Soko Banju. S’g ni bolje rane. Nespimo pod venik napraen od slamu pored rečice. Prvo ni turiše za spijenje u plemnju sas seno. K’d je kiša smeste ni u novi kreveti u novu kuću. Nije l’ka ciglarska rabota, plavez je mlogo polak. Ujutro se digne pre s’lnce, a legne i raboti do crn mrak. Spimo po kolibe. Nit se kuj umiva, nit ima voda. Neznaje se ni k’d je d’n ni k’d je noć. Od umor neznam ni kuj je d’n u nedelju., Sas tatka u „trojku“ sečem cigle a na nedelju se menjamo. Č’s kaldžija, č’s jedinak. Sečem i sam sas kalup i prostiram. Č’s količar i teram napraeno blato preko d’ske na ciglarski astal. Nekolko puta s’m se surval sas kolice od obalu i od astal kude se praje cigle . Nes’m mlogo vešt, pa k’d teram uspravno kolice preko d’sku za ciglarski astal ondak gubim ravnotežu i padnem, pa mi se mlogo smeju. Od golem umor onomad tatko k’d je išal doma, beše kišovito. Dva d’na i dve noći s’m spal u seno u plemnju. Nesu mogli da me probude. Tolko s’m bil umoran. Ete takoj majko tvoj sin školarac proodi u ćirimidžije-pečalbu. Će mi malko l’kne k’d se od jesen pojde u školu. Blago si ga sestricama, one si idu svuda po sabori i vašari, dok batu greje cel d’n sl’nce uz ciglarski astal i da znaju kude njin brat spije ko kuče u puzder. Da vide kolko s’m potamnel od tešku rabotu.

Pozdravi komšije i svi po selo kuj pituju za mene. Sin školarac. Ajd u zdravje.

* * *

20.

Će ni isprate naše žene u pečalbu. Eve s’g za koji d’n će da dojdemo. Dobili smo pismo da su kubicirali zemlju za izradu cigle. Mi pečalovnici smo ti ko pilitija u šumu. Čim dojde vreme, u šali zborimo da nam je na klin „majmunka“-torbica, uzmrdala. Samo se snebivamo po kuću, čas u štalu, čas po branište, čas u njivu. Takoj čim se pojavi prvi zeleni kukureg, nešto ni uzmrda u mešinu. Uvati ni brate neki nedosed. Takoj ti je svaku godinu, čim pukne prolet i pilitija zapoju u šumu, mi onda odletimo. Mi smo ko neke ptice selice. Čim naiđe jesen i najavi se zima, mi se vrtamo u rodni kraj. Mi smo ti brate pečalbari ko pile. Kad pukne prolet onda negde daleko odleti, a kad stegne zima onda ponovo doleti u svoj kraj.

* * *

21.

Ej pusta da ostane taja pečalba, te me mladu odvoji od dragog. Ujutru kad pilitija u šumu poju, mene se nešto prevrta. Cel d’n, sas sovce il nek’d sas krave pojem tužne pesme. Golema tuga u mene nadvladala. Golem d’n -k’d se žnje, nema kuj ni vodu da mi donese. Deca malecka. K’d dojdem umorna i kaptosala od teške rabote po polje, pomuzem ovce i krave, namirim decu i sama legnem u krevet. S’n me nevata. Preturam po glavu, milujem jest’k, onaj što sam ga izatkala, navezla i donela ko dar. Sl’ze mi same kapu. Takoj mlada i ubava kopnejem, bez milovanje, bez celivanje. Turim takoj tvoju košulju pa gu obučem, prevrtam se, mučim se. Tvoja košulja mi miriše na tebe, al neje toj to-toj si je opet samo prazna košulja. Takoj si nekako zaspim i nadam se da će da dojdeš poskoro doma.

* * *

22.

Blagojo praćaj pare odma

Nemogu više

Da uzimam robu na veresiju u Dejan

Iskarali smo sas decu džak brašno

Kupila sam pirotski gumeni op’nci na decu

Kupimo gas i šićer

Sram me više da proodim

Kroz Dejan od ljudi

Nemam si nikakvu slobodiju bez pare

Što si nemu ni sram

Poštenje prema svome domaćinu

Vodim čes’ da te neobrukam

Kakoj znaeš odma si praćaj pare

* * *

23.

Rado. Pisuj mi kvo rabotite. Pokosilili ste u Crnonicu. Da li se razbukarila svinja. Da li se otelila krava i kakvo je tele. Onija prasići što kupimo u Ramni Del da li su ješna. Or’l da li je odnel neku kokošku. Kuj čuva u selo naše ovce. Da li su šljive rodile i će li bude dobra ili loša letovina.Kakva ni je gradina, posipujete li gu stalno. Okopaste li carevicu. Ću gledam ako mogu da dojdem za žetvu . kakoj je onaj naš vr’b’c Pisuj mi kakvo je tamo vreme.

* * *

24.

Đorđijo. Otk’d si otišal u pečalbu a još mi nesi pratil nijedno pismo. Da li ti nes’m dobra ko domaćica il si našal neku drugu žensku. Znam da ti je teško tamo, al prevari se pa napiši mi nekolko reči da se i ja povalim po selo sas mojega muža. Zar nema kvo da mi pisuješ. U školu si naučil da pisuješ slova. Takoj mi kopneje u mešinu k’d poštar dojde u selo pa se žene zberu oko njega da im podeli pisma. Takoj si se preko pismo svaka žena porazgovara sa svojega čoveka. Samo sam ja ostala ko sinja kukavica. Žalna kopnejem i već sam se prenadala. Đorđijo neće samo pare.

* * *

25.

Simo. Po selo se zbori da si našal drugu ženu tamo u beli svet. Neznam da li je toj takoj ili narod izvodi besne gliste. Ako je toj takoj onda doma nemoj da doodiš. Dok sam ja živa i zdrava neće nijedna žena da prekorači u moju avliju. Neka te je sram od decu, roditelji i selo i od onaj zajednički leb i sol što smo jeli i posteljinu delili. U ovaj dom sam uložila i snagu i zdravlje. Neka ti je aram. Pred mene ni pred decu nemoj da se pojavljuješ ni živ ni mrtav ako si me srvarno prevario sas drugu žensku.

* * *

26.

Blagojo

Prati mi pare

Da naprajim zlatan zub

Neka dušmani i komšije puknu od muke

Ima k’d se smejem

Da mi ga stalno vide

Će ga stavim za Čobanac

Pa ćemo da idemo na vašar

I kupimo sito i rešeto

I julari za krave

Deca me slušu dobro

Onaj naš dzivan

samo po sobu vika:tata,tata….

Ovamo je ubavo vreme

Mara

* * *

27.

Zdravo tate,

Eve beosmo sas druške na vašar Čobanac-Svetiliju 2 avgust . Ubavo se premenismo. Sas Stojanu iz Pi i Milicu iz Međak, od Preslap idosmo na pijac u petak u varoš Vlasotince pa si pokupuvamo ubave sadndalke za vašar. Toj smo kupile od pare što ni pratiste iz pečalbu. Majka je ostanula dom da čuva stoku, el ne tela da ide bez tebe na vašar. Eve slikamo se kude onej buke kude slikuva fotograf Mirković. Sturimo marame da budnemo ubave ko onej beograđanke koje su iz Crnu Travu a žive kod tatkovi budžovani po Beograd. Mi smo ti seljančice i ovčarice, koje su eve još u osnovnu školu u Zlatićevo, pa si se praimo važne pred lopušnjanke, zlatićevke, ravnodelke i ravnogorke što imamo nove ubave sandale el neke naše druške još idu sas pirotske popke po vašari. Mater ni dade pare da si kupimo varene kruške i da malko donesemo doma i na baba Ružu. Od dom smo si ponele sas svi naši predančari banicu, sirenje,pogaču a neki i po neku ispečenu kokošku i svi si obedovamo ispod našu buku, kude se zbira našo selo na Čobanac. Znaješ da svaka buka je označena za svakoj selo od naš i crnotravski kraj, Toj si je naš ovčarski adet, takoj ni zbore postareji u selo. Izigramo se sas svirači sas ramonikašii što sviru sas tupan naši iz Predanču i šopci ramonikaši iz Lopušnju. Trubači lopušnjani i jastrepčani sviru samo na onija što su se budžovani iz Crnu travu, a iselili s epo Beograd i imu pare ko pleva. Samo oni imu pare da plate svirači trubači da vode kolo, a i da se vesele pod venik. Oni jedu kobasice, piju pivo a mi seljaci smo posirotinjke pa si samo pomerišemo i gledkamo sas strane. Dobro se izmajamo na vašar. Kupi pištaljku za brata, da k’d ide sovce da sviri po Crnonicu. Ja si kupi ogledalce sas srce. Pojeći si dojdomo u mrak od vašar. Pozdrav od tvoja ćere Mice.

* * *

28.

Živo zdravo. Želimo da čujemo i za vaše zdravje.

Eve sas krave pojdo u utrinu. Celu nedelju ti pisujem pismo. Nemogu da ga sročim el znaš da deca još su mala i k’d pojdu u školu ona će mi pomognu za pisuvanje. Jedino k’d kiša pada t’g stignem da ga pisujem. Ti znaš da se nes’m opismenila i da se pomalko služim sas plajvez za pisuvanje onolko kolko smo naučili u partizani. K’d ga napišem onoj pa nema kuj da ga prati u poštu. U Svođe neidemo kad je rabota a u varoš je daleko i nikoj se leti nemaje na pijac. Jedino idemo k’d su vašari. Znaš da kude nas u planinu poštari nedoode i jedino pisma praćamo po đaci al su oni na raspust s’g pa ako neki ide da kupuje brašno će mu dadem pismo da ga prati u poštu. K’d ima dobra paša za krave, one miruju i mirno mogu da pisujem pismo, al k’d je vrućina i k’d nema za pasenje nek’d ga pisujem i po cel mesec. Ete što ti brgo neodgovaram na tvoje pismo toj je zatoj i od veliku rabotu el znaš da sam doma sama sas decu koja su još malečka i sav teret je sve padnul na mene.

29.

Zdravo tatko. Eve da ti pišem. U školu sve je kakoj treba. Odlično učim. Igram loptu, a matematika mi ide dobro. Eve slikamo sas nastavnika matematike, kuj igra dobro za našo selo fuzbal. Praćam ti sliku. Ako se može ti mi najdi mesto na ciglanu da zbiram prašinu u ringlov. Takoj ću letos da rabotim i odmenim te da kupimo knjige i sveske za dogodine. Čim dojdem iz školu puštam stoku i potpomagam si na majku, Pozdrvlja te i naš nastavnik. Vika k’d imaš vreme dojdi da odigraš neku utakmicu za klub.

* * *

30.

Bate eve sas snajku obrtamo seno

Snajka naučila sas kosu da kosi livade

Majka dene stog

Snajka sve znaje oko stog

Kakoj se dene

Kude se vrlja sas vilu seno kd se dene stog

Mlogo brgo žnje

Smajku nemožemo da gu stignemo u njivu

Mlogo ga okiši

Ako bude ladna jesen da si sas tatka dojdete za Pejčind’n

Će idemo svi na vašar u Vlasotince Pozravljamo tebe i tatka

Ajd u zdravje

Dobro zapečalite

Neka ima pare za moju udadbu

Tvoja sestra Duška

* * *

31.

Zdravo živo, Eve rešavam se da vi pisujem pismo al mi teško ide. Plajvez mi je potežak od lopate sas malter k’d rabotim sas zidari i od ciglarski kalup i kolice k’d rabotim sas ciglari. K’d teba da malo pospimo u pladne, onoj ruke mi od žuljevi podbunule pa nemogu plajvez ni da fatim u ruke a kamo li da sricam slova za pisuvanje. Takoj nek’d po celu nedelju ga pisujem pa si se nek’d uveče se uspim sas plajvez i artiju za pisuvanje. Nek’d mi stane mozak od slnce koje me peče cel d’n pa neznam ni kvo da pisujem jel mi mozak stane. Kolko mi je nek’d muka od rabotu nek’d mi je poteško da vi napišem pismo. Takoj jedino k’d je kiša i k’d se neraboti t’g mogu da vi pišem i pratim pismo i odgovorim na pismo. Neje mi l’ko i nek’d me tuga spopadne pa takoj s’v svoj jad napišem na artiju pa mu malo l’kne na dušu što s’m odvojen daleko u tuđinu od porodicu. Neka vi ovoj pismo zatekne u dobro zdravje. Čekam odgovor.

* * *

32.

Dragoslove,

Jevo ti šaljem pismo po majstora iz Vlasotince. Bila sam na pijac, kupi malko popriku i patlidžani. Deca su ostala doma. Šarulja se otelila žensako tele. Taman da ga čuvamo za domazl’k. Pasulj sam obrala. Nabirotina ima al načukotina nema ništa. Pozdravlja te tvoja žena i deca.

* * *

33.

Evi ti pisujem da sam dn’ske bila u Svođsko bučje po sučke u branište. Sučke ima kolko god oćeš i debele ko lakat. Ali sam ponela i sekiru pa mi gu šumar uzel. Pa reče k’d ti dojdeš za Gorešnjak t’g će mi dade sekiru. Pa sa’m se nasekirala i cel d’n ‘leb nes’m jela. Pozdravlja te tvoja žena Vukosava sas decu.

* * *

34.

Dragutine. Eve beosmo na vašar. Nemu ni muževi da ni nešto kupe. Mi si se zbrasmo druške iz selo pa si pokupuvamo potrebštine za kuću. Neka kupi vretena, neka zagrepci, neka rešeto, testiju za vodu. Na decu kupismo po koje šareno tojače da gi zalažemo da pasu stoku i da ni slušu dom. Eve praćam ti sliku da se malko setite u pečalbu i za naše milovanje i celivovanje el smo mlade. Nam si treba čovek. Nek’d k’d mi dojadi onda si oratimo po selo takoj na krstoputinu sve pomlade žene na pečalbari. Svaka si vika neće samo pare. More puste ostale i pare i pečalvina, k’d ni projde mladinja i najubave godine za život da samujemo. Ajd u zdravje.

* * *

35.

Crni muže doodi odmak doma dok neje kasno. S’g je u selo najveća kosidba. Bara zagorela.Trava u baru je golema i stigla za kosidbu. Doodi doma odma da gu pokosiš. Ako ti nedoodiš da najdem drugoga da je pokosi . Puno pozdrava.

* * *

36.

Eve s’g smo otišli sas grupu da beremo žutu carevicu u Banat. Tamo se bere po redovi sas šilo. Od gazdu smo dobili u grupu nekolko vagona da doteramo carevicu da imamo da prezimimo za leba. Lele kolko su njive dugačke i kraj se nevidi pa se istrovismo. Spimo na salaš sa stokom. Dojdi iz pečalbu i čekaj me u Leskovac kad stignu vagoni sas teretni voz. T’g će da sas kamioni da preteramo carevicu do Dejan, a neki do Boljare i Kruševicu. Tuj će se deli carevica poijedinačno na kanate. Će gu prevozimo sas krave na šinska kola sa dva točka. Mora će da se spi pod miro drvo da gu nepokradu. Će da donesemo i žećernu repu da vidiš šta je blaga kad se ispeče.

* * *

37.

Zdravo Mariće

Mi smo dobro i zdravo

S’g ne rabotimo

Jer svaki d’n pada ćiša

Načisto ga oćišilo

Od sebe se ranimo gazda nedava

Spimo sas krave u štalu

Mnogo ubave krave

Kvo rabotite

Imate li za ranu

I idu li deca u čkolu

Porasnul li je onaj moj sin Dragosav

Pazi na njega i na Janka i na Božu

Još malko

Pa ču dojdem

Za našu slavu Bogorodicu

Do t’d

Otvarajte oči

Dok ja nezapečalim pare

Pa če da ima za sve.

(Selo Mihajlovac kod Smedereva)

1946. g.

-PEČALBARSKO PISMO ciglar: Slavko Jovanović, svojoj ženi Mariji iz mahale Lukačevo, selo Gornji Orah; zabeležili učitelji: Žarko Živković (1949.g.) i Dragoja Jovanović (1948.g), Lukačevo

* * *

38.

Zdravo brate. Burazeru slušaj majku i nemoj da gu sekiraš. Rano da se dizaš i da pomuzeš krave. Pustaj, kad ti dojde red u selo, ovce. Nemoj se svađaš sas ovčari, vrtaj ovce kad ti narede, kakoj bi primali i naše ovce u buljuk. Pazi nemoj da praiš štetu na ljudi-da gi zagubiš pa da oberu nečiji gra, ii otidu po pečurke. Pazi gi da ne idu u bukovu šumu, t’g nemožeš da gi sabereš.

Burazeru blago si ga vam, ti ćeš sas ovčari, govedari i svinjari da si napraite vir u Gracku i da se banjate, k’d stoka planduje u pladne. Blago si ga tebi, ti će si ’edeš bukovu mazgu, će si slušaš pilitija kakoj poju, a ja se ovamo sas tatka mučim po pustu ravnicu da odsečemo što poviše cigle, kakoj bi zaradeli poviše pare.

K’d si ujesen dojdemo da si kupimo pirotski opanci, da si kupimo bel ’leb somun k’d idemo na pijac u Vlasotince i da si se se počastimo kud turčina poslastičara sas blagi suklijaš.

Bašta mi vika da će si kupimo malko ’šenicu pa će i mi da si omesimo ubav ’leb, pa će se praimo važni u selo kakoj ne jedemo žutu proju i crn r’žen ’leb.

Nek svi vide u selo k’d u vodenicu oteramo ’šenicu da meljemo.

Burazeru, pisuj mi kakoj su naše svinje, jel su se oprasile, al da li se mačka omačila.

Tatko pituje dal ste oterali kravu Sivulju da se prevodi, a kaže da s’g treba i Rujka da se oteli. Blago tebi, ti ćeš da si se raduješ, a mene mi kopni k’d ću da dojdem dom..

Nek’d po celu nedelju ne jedem, Samo mi kopni u mešinu. Teško vodu podnosim.

Kude li je onaj naša ladna voda od kladanec iz Bučje, pa da mu prilegnem u pladne pod buku da gu otspim, dok ovce planduju. Samo mi je želja da im čujem klopotar kako tropa, a toj si s’njam svaku noć k’d spijem..

* * *

39.

Zdravo živo Bato. Beosmo na vašar na drugi avgust na svetiliju kud Čobanac.

Mlogo ubavo se provedosmo.

Izigrasmo se sas druške iz našo i druga sela. Naši ramonikaši nadsviriše lopušnjani.

Beše pogolemo kolo.

Malko beše i tepanje zbog kolo. Ovija zlatićevci beoše malko više popili pod venik i zadenuše kavgu sas ramnogorci i lopušnjani a na drugu strnu su bili naši:dejanci, zlatićevci, predančari, javorci. Milicija gi razdvoji.

Vašar traji tri d’na.

Prvi d’n za nas a drugi i treći d’n za crnotravci kuj su došli č’k iz Beograd. Nesu zabraili svoj rodni kraj. Priču na čarapke se skinu i igru belu radu, bugarku, i crnotravska ora a sviru trubači lopušnjani i jastrepčani.

Toj pričaše neki naši momci kuj su spali po Bistricu u mejanu i pod buke na Čobanac sva tri d’na vašarovali.

Neki spali i ispod šatori cigana i onija što prodavu klakeri i ispod venici kude su bile kafane.

Eve Bate što mi pare prati ubavo s’m se premenila.

Eve ti praćam ovuj sliku što se slikamo sas Jovanovu Milicu iz Međak a more zabrai od Preslap..

Majka ti praća aber da slušaš baštu u pečalbu a mi će gledamo da svo polje urabotimo kako valja. Neznajem al možda će najesen da se udavam. Viku vreme mi je za udadbu. Ti si postar pa nemogu da te preženim. Prvo se ti oženi. Pozdavlja te tvoja sestra Stojana

* * *

40.

Zdravo sine,

Eve reko da ti pisujem pismo. Toj više neje ko u moje vreme k’d se pismo čekalo ko pečen ’leb.

D’nske svak ima mobilni telefon-a eve i tvoj mater ga stavila na kuk, a nek’d ga čuvam i u čarapu da ga neistrovim k’d vrtam ovce. Sv’ki č’s čekam k’d če mobilni da mi zvrcka, da mi se sine javiš na mobilni iz vojsku. Majka ko svaka majka.

Brine me d’l si naučil na vojnički život. Ali kvo kazuje tvoj tatko, kuj je negde u pečalbu-vojska si je vojska, tuj nema labavo. Ustanjuje se noću, d’nju se malko odmara i spi i na vreme lega.

Nema da se skita i lenjstvuje i doodi iz kafići i kafane ujutru i da se d’nju spi ka’d svi rabote u selo. Znam da ti neje l’ko, al si slušaj satreji starešine od tebe tija desetari i kapetani. Nema više kuj noću da te pokriva sinko, uzni uči se da si se pokrivaš da neozebneš noću k’d je mlogo ladno. Budi si dobar i slušaj si saterišine.

E moj sine, i meni neje l’ko da u planinu sama ko kukavica zbiram seno, kosim, žnjem i čuvam stuku. Nekako ovaj mobilni telifon mi je aran, drugar mi i sas njega si oratim. Nek’d me tatko zivne iz pečalbu a sv’ki d’n čekam i ti da me zivneš iz vojksu. Vikni me sinko nek zvrcne jedanput i na tvoju majku, da mi se komšije više nesmeju da te tvoj sin zavrljil pa ti se ič nejavlja iz vojsku.

Tvoj tatko k’d je bil u vojsku u Zagreb, pričal mi kakoj su u stroj svi čekli za pismo-k’d se čita la počta, toj su im bili naradosniji d’novi. Kakoj su trneli i tresli se d’l će da dobiju pismo od doma.

Bilo je radosno kad se iz stroj uzimalio i čitalo pismo, aod devojke-a tvoja majka gi je tatku pisala u vojku ko devojka, tatko gi ljubil i tural pod jastuk da od miline snji spi.

K’d sam od tatka iz vosku ti primala pismo, turim gu u pazuk, sas nju cel d’n žnjem, kopam, celivujem i sas nju s’m si spala. Tatko k’d je dobival moju sliku, sas nju je iš’l na stražu, pisal si je ubave pesme, raduval se ko malo dete, Ete njegovu vojničku i moju devojačku sliku smo uramili i stoji ni u sobu za spijenje.E nek’d je bila dika za vojnika, a s’g sine eve neki i neidu u vojsku nego se maju po ambulante, viku u „civilku“ sluđe i nemu vojničku uniformu, onuj ubavo kakvu je nosil tvoj tatko. kakva mi je toj vojska, misle li tija da se žene i porod da si imu.

Sine ako ti mi zvrcni na mobilni, al mi tuga mlogo za pismo, el si ga mogu nosim cel d’n sovce, k’d si se odmaram na obed, k’d žnjem, k’d obrtam seno, k’d si pred večeru-mogu da si ga pročitam i pomilujem ko tebe k’d si bil dete pred spinje.

Prati mi sinko i jednu sliku vojničku da si se povalim u selo da i ja imam sina vojnika, da si gu gledam k’d si se odmaram k’d ovce planduju pod buku i pokazujem na ovčari, a i tuga će me mine kad gu cunem i viknem izedem ga majkin sin ubav isto ko tatko. Nemoj da zabrajiš sine pisuj ni pismo,a i tatko negde sas malterku i mistriju u bel svet u pečalbu stalno kopneje i čekka pismo od vojnika.

Sv’ki d’n čekamo na tvoje pismo. vikni na mobilni telifon da si ga poslal da se nadamo. Ajd u zdravje i slušaj starešine. Tvoja majka i tvoj tatko.

* * *

41.

Zdravo naši. Eve svi imu mobilne telefone, pa si se razgovaru sas žene i sas decu iz pečalbu. Čujemo da poštar slabo donisi poštu, pa će možda da vi napišemo ovoj poslednje pismo el će i mi da kupimo mobilni telefon.

Svi ni zajebavaju što pisujemo pisma. Nekakoj k’d pisujemo pisma ono ni l’kne na dušu tuga za dom i porodicu i od tešku rabotu u pečalbu.

Dobro se slagamo i rabotimo ko majstori. Mož’ će dojdemo za vašar.

Deca i žene neka vi slušu pa će od jesen da se podelimo el u zajednicu više nemože dugo u ovoj vreme da se živi.

Svako će si ima svoje gnjezdo.

Mater i bašta nek prejdu pod starost kude koga uće. Deca i snajke nek slušaju mater i baštu i nek se slagu sas decu i pomagu da sve bude uradeno kako valja.

Ako nemožete da vršete sas krave na gumno uznete vršalicu, a nek vi pomognu ujka i ujna oko žetve srpom, branje rukoljke, denjenje u krstine i preterivanje sas četverke kola sas krave.

K’d vršalica dojde u selo onda gi viknite a i komšije poviknite sas familiju i sve toj ovršite.

Mlogo je skupa vožnja i da ne gubimo dnevnice da nedoodimo za žetvu i vršu.

Dalek je put iz Hrvatsku kude smo u pečalbu.

Ajde u zdravje. Sve vi pozdravljamo. Braća.

REČNIK LOKALIZMA I ARHAIZMA:

A

Aber-poruka, pozdrav, vest

‘ajde-hajde

ajd’- hajde, uzrečica

al’-ali

aman-uzrečica

aram-uzrečica

aran-dobar

artij-hartija

astal-sto za sečenje cigli

„astalska“-ciglarska grupa

Atresiraš – adresiraš

Atresa-adresa

B

Bajo-druže, drugar, prijatelju

baksuz-loš čovek

banica-pita gužvara usukana ručno sa sukaljkom (oklagijom i ispečena pod vršnjik (sač) u crepulji na ognjište

banjate se –kupate se

bara-vodoražljiva livada, vagina, požuda,

basamci-drvene stepenice

„bijemo“-sečemo cigle

bata-brat mlađe sestre

bašta-otac.

bel-beo

belut’k-potes Belutak, belo, kvaracni kamen,

beosmo- bili smo

bikče- mladi bik, vo , „trogodišnjk“

bil-bio

blaga -statka

blagi-uzrečica. Slatki

„bocni“-„upecaj“, zavedi devojku

branište-branik pod bukovom šumom

budne-bude

buka-bukva drvo

buljuk-gomila, stado ovaca, zbirština

burazer-brat, rođak, prijatelj, drug

bučje-strmina pod bukovom šumom

budžovan-činovnik, moćnik na vlasti, funkcioner

V

Varoš-grad Vlasotince

„vata“-miluje devojku

venik-šator, često napravljen od bukoivih grana i koji se pokriva zelenim papratom u kome se u hladovini pije i veseli na vašarima

veresija-zajam

videl-video

vikni-zovni

visak-zidarski alat

viskam –zidam, majstorišem

vika-zove, kaže

vir- iskopana rupa sa vodom, okrugko duboko zadržana voda u potok

vr’b’c-vrabac, malo dete(od milosti se ovako tepa)

vrzuje-vezuje, odgovara meri,

vrta-vraća

vrša – vršidba, žito na gumno ovršeno sa kravama ili konjima oko stožeta

G

Gi-ih, uzrečica

gledkamo-gledamo, pogleđujemo

golema-velika

golem-veliki

goleme-velile

gu- je, uzrečica

gra-pasulj

grbina-leđa

D

Dade-daje, dobar čovek

dar- zidarima daje gazda poklon u vidu košulja i ćilima kada se stavlja „krov“ na kuću, stari običaj kod srba,

devojče-mlada devojka, tinejdžerka

denem- izgubim, stavljanje sena na stog,

denemo-izgubimo, stavljamo seno na stog

depeša-telegram

divje,-divlje kruške

dignemo- podignemo, uspravimo, ustajemo

d’n-dan

d’novi –danovi, broj dana, nedelja

d’nske-danas

d’nju-danju, u toku dana

dobival-dobijao

dogodine-iduća godina

dojdem-dođem

dojde-dođe, stiže

dojdi-dođi

dojdo-dođoh, stigoh

dojdoše-dođođe, stigoše

dokaruju-doteraju

doodi-dolazi

doživel -doživeo

došal-došao

doma-kući

domazl’k.-dobra rasa

d’ske-daske

dule-uzrečica, tepanje malom detetu, dečja testija za vodu od gline

dunđeri-majstori građevinari

druške-drugarice

dupe-zadnjica

dušmanin-loš čovek, opasan, zao

Đ

E

Eve-evo

Ega-uzrečica, da, će

‘ed’n-jedan

el’ –uzrečica, jel, će

‘edem-jedem

‘emput -jedanput

Ž

Žalna-žalosna, patnja

Žega-vrućina, opeklo sunce

železo-gvožđe

ženka- žuto cveće u gradini

ženske –devojke

žnjemo- ručna žetva žita srpom

Z

Zabušava- neradnik, izbegava radne obaveze

zagorela-pojačana ženska požuda za muškarcem, požuda za seksom

zavrljil-zavrljio, ostavio, odbacio

zajde-zađe sunce, otišao preko brda

zajebancija-šala, nekada i podvala u polsu

zajebant-šaldžija, šeret

zaradeli –zaradili, dobro plaćeni

zbiram-sakupljam

zberu –sakupe, očiste

zborimo-pričamo, govorimo

zbori-govori

zvrčka-podvala

zvrcne -zazvoni

zvrcka-zvoni

zgreši –pogreši, napravi grešku

zdravje-zdravlje

zdenul-zdenuo, složio

zidarina-mastorski zanat

zivne-zovne

znal-znao

znaješ-znaš

I

Izvidimo- razgledamo, provera

izede-pojede, napravi štetu, nerad

imal-imao

iznatreskam-muška uzrelca u pošalici, napijem, alkoholičar

izranimo-ishranimo, otharnimo

izradujemo – radost u kući, veselje, veseli

izoratimo-izrazgovaramo, razgovor

izučil-izučio

ispucam-seksualno zadovoljstvo muškarca, potroši novac na vašar, veselje pištoljem na kolo,

isprai-ispravi

isprate-doprate do stanice, otpozdravljanje za daleki put

istrovismo se-izgubimo se

iskočimo-izađosmo

isušil-isušio, omršavio,

ič -uopšte

iš’l-išao

J

Jajca-jaja

jed’n-jedan

jedenje-obrok, ručak

„jedinak“- ciglar koji seče i prostira cigle, jedinac,

‘jela-ručala, uzrečica, odmah

Ješna-dobar apetit

Julari-uže sa opremom za goveda

Jutre-sutra

K

Kavga (kavgadžija)-svađa, pokretač svađa

kalup-ciglarski alat za izradu ručne cigle

kakoj-kako

kaldžija-ciglarski majstor koji pravi blato

kanate-deo šinskih zaprežnih kola

kaptosala -premor, premorena od teškog rada

kaca-drvena posuda

kvo-šta

k’d-kad

keser-zidarski i pinterski alat, tesla

kožuk-muška nošnja izrađena od štaveće ovčje kože

kilavo-neurađeno dobro, bez mošnica

‘kitan-hitan

k’k’vi-kakvi

kladenac- z izvor vode u planini urađen u kamenu

kova-posuda od lima s kojom se nosi malter

koske-kosti, omršaveo od rada

klopotar-zvučno zvono za ovce

kobajagi-kao da je stvarno, nestvarno a stvarno, izmišljeno

kolice-drvene ciglarske u kojoj se tera blato

kolko-koliko

kopneje-tuguje, vene zbog ljubavi, topi se sneg sa brda

kompir-krompir

kotel -hotel

krvopija- majstor nečovek, opasan čovek

„krivina“-zabušant, nerad „krstina“:-kamara napravljena u „krst“ sa 16 vezanih snopova ožetog žita srpom na njivi

kude-gde

kuj-ko

kufer-kofer

L

Labavo-mirno, nesvrzan čvor, nepovezano, neurađeno

ladan-hladan, nezainteresovan, miroljubiv

‘leb -hleb

’lebac-hleb, dobar čovek

lega-leže, će da spava

letos –u toku leta

l’že-laže, udvaranje, koketirnje

l’ka-laka

l’kne-lakne, smirenost

l’ko-lako

l’kše -lakše

Lozje-vinograd

Lunja-skita

LJ

Ljubil-ljubio

M

Malko-malo

maju-lutaju

maje-skita

majanje-skitnja

„majmunka“-ciglarska torba

malecka-mala, devočica

malečka-mala devojčica, neodrasla,

malko-malo

malter-smesa zidarska s kojom se malterišu zgrade

malterka-zidarski alat

„maren…“-ženska kletva

Mariće-Marijo

mater-majka

mešina-stomak, uštavena ovčja koža za muzički instrumnent gajde a i sa njom se nosila voda sa izvora

milina-radost

„miro“-sveto hrastvo drvo kod Srba

mislil-mislio

mlate-udaraju, prazna priča

mlogo-mnogo

more –uzrečica

mog’l-mogao

motika- ratarski alat za okopavanje kukuruza i krompira

„mrsni“-bezobrazno, prostačko,

mučenica-izmučena žena od teškog rada i samoće u planini

N

Nabirotina-količina pasulja nabrana u njivu, ženska začačkoljica

nagospodičave- devojke se prave važne, prepotente,

najebuval-bio u problemima u pečalbu, imao teškoće,

najubava-najlepša

najdem-nađem

najdi-nađi

nanosim- dugotrajna odeća

nanese-dobar kvalitet, dugotrajnost

naučil-naučio

naodim-nalazim

načukotina-količina pasulja očukanog vilom, ženska začačkoljica

naprajim-napravim

napraen-napraven

našal-našao

našo-naša devojka, lepa devojka, hvalospevi lepote mladosti,

nek’d -nekad

nečeš-nećeš

neje-nije

nesvrneš-svratiš

nedošal-nedošao

nevata-nehvata

nedošal –nedošao

nes’m-nisam

nemož-nemože

neje-nije

nesi- nisi

nedoode-nedolaze

nezapečalim-neizgubim

NJ

Njina-njihova

njin- njihov

nji- njih

O

Ovam-ovamo

ovdek-ovde

ovrla-ovršila žito na gumno

ovoj -ovo

obanjamo-okupamo

obed-ručak

obeduje-ručak

obrukal-obrukao

odma-odmah

odnel-odneo

od’nemo-odemo

odovde-odavde

odotle-odatle

odnel-odneo

onija-oni

onolko-onoliko

onomad-pre neki dan

omlatiš-obereš

oratim-govorim

or’l-orao, ptica grabljivica

otišal -otišao

otk’d-otkad

otspim-otspim, odspavam

‘oče- hoće

oka- vika, govori, zove, jedica mere za težinu

‘oće-hoće

oćišilo -okišilo

Ošav-voće

P

Padnul-padnuo, pao

pazuk-nedra

pandur-policajac, opštinski činovnik,

papratljak-mesto obraslo planinskom biljkom paprat

pare-novac, zarada

pevaljka-kafanska pevačica

petližani-patližani, paradajz

pečal(pečalba)-tuga, muka

pečalovnik (pečalbar)- sezonski radnik

pečalovina-zarada u pečalbi, nadnica seoskog radnika, novčana dobit

pečač-majstor koji peče ciglu u Ringov ciglane

pilitija-ptice, mlada pernata živina

pinter-majstor za izradu burići, kaca i bačvi za rakiju i vino

pinem-popijem

pirotski (opanci)-gumeni opanci

pismoto-pismo

pisal-pisao

pisuj-piši

Pisujem-pišem

pisuvanje-pisanje

pitujem-pitam

pladne-podne

plajvez -olovka

planduju-ovce leže ispod bukve tokom letnjih vrućina

plemnja-staja za stoku

pljeska-priča gluposti

pobra-pobratim, drug iz detinjstva, drugar, prijatelj

povalim -pohvalim

podbunul- uhvatili ga podočnjaci

podeva-zadirkuje, podsmeh

poita-požuri

pojdemo-pođemo

pojdo-pođoh

poje-peva

pojel-pojeo

pokosil-pokosio

polak-polako

ponek’d -ponekad

pomalko-pomalo

poorati-porazgovara

popljuckuje-od muke pljuje po zemlji, loš domaćin kuće, neradnik

poprika-paprika

porasnul-porastao

posral-posrao, izbacio kao izmet

potamnel-potamneo

potežak-poteži, teži, veća težina

počel-počeo

praimo-pravimo, izrađujemo

pratil-pratio, poslao

praćaj-pošalji, šalji

pratiste-poslaste

preturam- razmišljanje o problemima

prilegnem- da se malo odmori u krevet

pričal-pričao, govorio

prozbori-progovori

pregrejala-jaka seksualna požuda

proja-hleb od žutog kukruza

projde-prođe

prolet-proleće

Proodi- prohoda, prelaz

prostira-slaže ručnim kalupom cigle na zemlju

prošal-prošao

prut-štap, drvena grana s kojom se čuvaju ovce

puzder-ostatak istrošenog materijala

puštil-puštio

R

Rabotim- radim

raduval se-raduje se, veseo, srećan

razbukarila-potreba svinje za parenje, razbarušena žena

ramonikaš-harmonikaš

rapave-neravno

rana-hrana

rabota-rad

r’ž-raž, biljka žitarica

rešeto- plehana naprava s kojom se veje žito polse vršidbe da bi odvojila pleva i žito

ringov-deo ciglane gde se peče cigla

rukoljke-rukohvat ožetog žita ručnim srpom

S

Sabor(sobor)-igranka, vašar

savladal-savladao

sandale-laka letnja obuća („otvorene“ ženske cipelice, kao nekada praveni opanci od kože )

sas-sa

saberemo-sakupimo, sredimo misli

sv’ki-svaki

selski-seoski

svanjuje-zora

svalilo-teret

svekar-otac oženjenog

sv’ki-svaki

svrni-svrati

s’g-sad

sinko-sine, prekor

sirenje-sir

sklače- maljem isitne kruške

sliva-šljiva

sl’nce -sunce

slobodija-sloboda

snajke-snaje, snahe

s’n-san

snas – s nama

s’m-sam

s’njam-sanjam

snji- sa njima

snopje-snoplje (vezano žito)

skuga-s kim

skuče-cvili pas

sobajle-rano, sobalje, pre izlaska sunca

sovce- sa ovcama

somun-beo hleb

spal-spavao

spanđa-neverstvo

spimo-spavamo

spijenje-spavanje

sroči-sastavi

stareji-stariji

stoju-stoje

stra’-strah

str’na-strana

sturimo-skinumo

surval-survao se, otišao u provaliju

sučka-suva grana za ogrev

T

Taja-ta, taj

tatko-otac

tepa-tuče, bije, nasilje, umiljata reč

t’j-taj

t’m’n-taman

tolko-toliko

toj-to

torbica-torba:đačka, ovčarska i „ciglarska“ od vune izatkana

tropa-glasno govori

„trojka“-ciglarska grupa

tuj-tu

tuđ-nije svoje, strano, komšisko

tupan-bubanj, muzički instrument, goč(ima okrugal zvonasti pleh gde se udara odozgo da „zvoni“ a sa strane se udara maljicom i tako određuje takt narodnog kola ili peseme uz igru)

tural-tarao, stavio

turam-stavljamo

turam-stavljam

truleje-vene mlada bez ljubavi

Ć

Će-uzrečica,

ćerče –ćerka , devojčica

„ćirimidžija“-pečalbar, sezonski radnik

U

Ubav-lep

ubava-lepa

ubave-lepe

„ubodi“-zavođenje devojaka na vašar

„uvati“-miluj devojke na vašar

uzel-uzeo, ukrao, lopov

uzni-uzmi

užiga-prpiema fizička za težak ciglarski rad u pečalbu

ukućani-uža porodica

umejemo-umemo, vešti

uspim-uspavam

ustanjuje se-ustaje se

utepal-utepao, ubio se, povredio se, dobra zarada

utrina- seoska ispaša za stoku

F

Ferma-ne primećuje, nezapažen

Fuzbal-fudbal

H,

C

Carevica-kukuruz

cvećka-cvet, loša osoba

cevčiš-piješ alkohol

cel-ceo

celivk-poljubac

celivuje-ljubi

celivanje-ljubljenje

cicija-baksuz, samoživenik

cune-poljubi

Č

Če-će

čeljad-mala deca, porodica

čes’-čast, moral

čituje-čita

čirak-priučenjak ciglarskog zanata, prostira drvenim kalupom ručneu ciglu

čkola-škola

čovečje-ljudsko, humano

Č’s –čas, trenutak

Ču- čuo

Čul -čuo

DŽ

Dženerike.

Dživdžan-vrabac, malo dete

Š

Šarulja-naziv imena šarene krave

šaluje-zidarski posao

šenica-pšenica

šilo-alat od gvožđa, probojac

školarac-učenik koji ide školu

škrabopis-„krivudavi“ slova u pečalbarska pisma nepismenih peačlbara

šopci-određeno etničko govorno područje (sa različitom narodnom nošnjom:“litaci“)

DZ

Dzida-zida

dzidari-zidari

dzivan-slinjav, malo dete

dZivan-zivan, slinavko, nedoraslo dete

IZVOR: Iz rukopisa PEČALBARSKA PISMA, 2012. g. Vlasotince; Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

Septembar 2012.g Vlasotince