Печалбарска писма из власотиначког краја Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА-ПОВЛАСИЊЕ, која је прикупио и обрадио локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југ Портал Порекло објављује ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА-ПОВЛАСИЊЕ, која је прикупио и обрадио локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југ Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Печалбарска писма из власотиначког краја

Печалбарска писма из власотиначког краја

pecalbarsko-pismoПортал Порекло објављује ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА-ПОВЛАСИЊЕ, која је прикупио и обрадио локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југа Србије Мирослав Б. Младеновић Мирац

НАПОМЕНА: Десно факсимил печалбарског писма моје мајке Марице (Маре) Младеновиић (1925.г) оцу печалбару из с. Преданча (Г.Дејан) општина Власотинце…

ПОСВЕТА:

Свим печалбарима из власотиначког и црнотравско-лужничког краја, који су крајем 19. века и у 20. веку били мученици у печалбу борећи се за голи живот.

Тај дух печалбара, да се досегне слобода и исконска борба за биолошки опстанак нас је одржала и дала крила да негде одлетимо далеко у свет.

Никада се нисмо вратили, иза нас осташе села, осташе пусте развалине, напуштена поља, њиве у коров и пуста гора која стално јечи од наше патње и бола за својим родним завичајем.

Нека се смилује та наша планина, наша мајка живота и нека нас барем у тешким временима стави под своје крило, како не били лутали свуда по свету….

* * *

ПРЕДГОВОР

„Печал“-„печалба“, туга, тешка мука. Печаловник-печалбар, као сезонски радник ишао у печалбу, да се некако преживи од немаштине на посној и голој земљи у планини. У печалбу су ишли: дунђери, зидари, пинтери и циглари….

У овом крају печалба је почела преко Македоније крајем 18. века, па се тако у нашем крају наставила у 20. и 21. веку.

Све до педесетих година 20. века живело се у планини са стоком, као и надничарењем у рудницима – па се тако остајало неписмено; краће се заостало по свему у животу.

Наши преци тако неписмени су у печалбу одлазили у туђи свет: Бугарску, Влашко, Енглеску, Америку, Немачку, а да се неки никада нису више ни вратили у родни крај.

Свако написано писмо, написано после ослобођења 1945. године од Немаца и Бугара, постало је преко деце први излаз у свет писмености, која су писала писма својим очевима печалбарима.

До тада су њихове неуке мајке писала писма и по месец дана, када се није радило у поље, када је падала киша. Та писма су била самоука, исписана „кривудавим“ словима која су научили на течајевима.

Тамо у печалбу се мучило од тешкога рада од сванућа до заласка сунца и овамо када се радило са стоком и у поље.

Очеви печалбари ни мајке сиротице мученице нису знале како је тамо или овде живот у немаштини, беди и његовој тежини – да се некако преживи и очувају полугладна и полубоса деца у планини.

За печалбаре се знало, једино ако неко стигне на вашар и каже неку реч о нашим очевима, а зато су и та печалбарска писма била „кратка“ и веома тешком муком написана „кривуданим рукописом“ измучених родитеља од тешкога рада у печалбу и у планини.

Тако се догодило једне године педесетих година 20. века да нисам као дете препознао свога оца печалбара.

Годину дана није се појављивао у породици из печалбе, оплануо и онемоћао као скелет од тешкога рада на цигларским пословима негде у белом свету. Тог тренутка није могао да личи на мога оца.

Често се у време одмора пронашла снага да се напише самоуком руком печалбарско писмо, али што је могуће краће, јер су те речи и садржај били јасни. Ту није било никаквих знакова, сем слова кривудавим шкрабописом написана жуљевим рукама. То су била искрена, а и често писма личне драме и исповести тежине живота.

АУТОР

 

ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА:

 

1.

Живо здраво буразере, овамо ти је жега, нигде лада нема.

К’д сл’нце опекне у главу удара, цел д’н ли пече, ли пече…

Сас калуп праимо цигле.

Работим ко чирак, куј простира цигле на плац.

Мајстор само си по мене вика: „ пожури дете, ‘ајде дете , ко да си килаво“.

Нек’д по целу недељу не ‘едем, тешка ги њина вода за пијење, е’ да ми је она наша ‘ладна од наш кладенац да малко пинем, па да му легнем у пладне под буку да гу отспим, док овце пландују, а да с’њам само клопотар како тропа.

Ајд у здравје.

* * *

2.

Мајко куде ме посла у туђ свет.

Колко тежак цигларски калуп, толко још гори крвопија мајстор.

Тепа сас прут кад немогу да стигнем да на време прострем цигле.

Спимо ко стоке у колибе од сламу на земљу-испод сламу турамо наше пандиље.

Покривамо се сас кожуци-које нам дају овчари, када се залади и падне киша.

‘Рана никаква.

Само проја ‘леб и некад нам дају пасуљ-куде сас кашику можеш зрна да тражиш.

Газде Бугари-неки баксузи људи-ко мајстор. Цел д’н се ради.

Устанемо к’д свањује, а легамо онда к’д се по мрак све цигле здену и напраји место за сечење цигле за други д’н.

Не знам ни к’д свањује, ни к’д мрак пада, ни к’д спим-јер с’м св’ки д’н ко на онај свет-у бунило.

Немогу да издржим терет. Аман помагај мајко, куде да се денем одовде.

Снага нејака, а терет за стареји.

Снага ми је болна-све ми је сломљено.

Не знам куде се наодим, руке подбунуле-рапаве од жуљеви, очи само на мене, толко сам се исушил да ме не можеш ни препознаш.

Питујем си се дал ћу да си овај терет да издржим.

Пуста нек остане печаловина, куј гу измисли-да се мучимо.

Да си дома дојдем и да никуд не идем од овце и наше село.

* * *

3.

Бре Рајко дооди дом, ‘оче ли да дојдеш ел’ нечеш. Стално ми оку по комшилук да си добра жена муж би ти дошал на Трновку. Деца се само мају ич ме не слушу, работим колко могу. Рајко ја ти се надам да дојдеш, овој неје неки живот, ти тамо ја овамо и све ни пројде живот у работу на две стране. Ич не слушам комшије, ти знаш да те Трновицу. Че ти се израдујемо и ја деца. Еве тe поштујем. Малко сам загорела. Прaћам абер по мајстора, а писмото чу ставим у куфер затворен да ги нико не читује. Миросика

* * *

4.

Здраво Бајо. Ево бијемо ли бијемо уз мешалицу. Прајимо малтер та боли. Мајстор задовољан, а и газда ни добро рани. Неје тешка работа ко у циглари

ко што си га ти најебувал. Овдек може да се малко и забушава-вата кривина, нема да те јури машина за цигле или цреп. Чул с’м од мајстора да си још дома због косидбу, а сигурно ћеш да будеш и за вашар. Мене мајстор не пушта, мора да се заврши малтерисање зграде. Па затој Бајо нешто убоди и за мене. Појури ги по букову шуму докле буднеш мог’л на Чобанац. Ватај ги и целивке им давај место мене. Т’ј д’н на Светилију ћу се добро изнатрескам овдек пред селску продавницу. Туј се сабирамо сви зидари и циглари из наш крај.

Малко ми је потешко што морам нек’д у руке да носим на спратови кове сас малтер, ал’ к’д се дзида наносим им све што им треба:малтер, цигле, дачице, подупирачи-па си се ондак сњи зајебавам. Има и зајебанти. Неки се зајебаву и сас газдарицу.

К’д се заврши работа сас малтерисање , идемо да работимо на једну кућу кров. Туј ће падне и дар. Помалко и вискам. Турам цигле и малтер, а забацујем малтерком и малтер. Нека се и приучим нешто од зидарине. Знам и да шалујем да работим сас арматуру: гвожђе-армирам, пуним стубови. Мајстори ме почесто зајебавају:“Учо, немој бре ће ни преузмеш занат, к’д завршиш школу, неће има куј да учи децу у школу“.Ја им прозборим: “бре мајстори, злу нетребало-занат си је занат“. Барем ће ми треба к’д нек’д купим плац у град и праим си кућу.

Бајо ајд’ ми у здравје-уколико те пут нанесе у наш правац да и ти дојдеш

Негде у близину су дзидари или циглари. Сврни овам к’д се врташ од вашар Светилију да се извидимо. Ће се испричамо кво си све доживел и какој је било на сабор. Ако несврнеш, ондак к’д почне школска година ће се изоратимо на танане. Ајд Збогом Бајо до јесен. Твој другар-Баја школарац.

* * *

5.

Мој муже, чула с’м од мајстори а и од комшије да млого пијеш. Да се ноћу мајеш по женске и певаљке гледаш целу ноћ. Мислиш ли ти сас мене кућу да кућиш, децу да изранимо и да ги очувамо. Какој те неје срам од овај чељад што ко голишава пилитија у гњездо-само пружају главицу и траже да се ране и чувају. Марен те утепал, гром те утепал, ако ми такој работиш и даље. Све ћу да кажем на твоји дома, ил се мењај и престај да цевчиш и да се мајеш по кафане и јуриш певаљке. Ће те буде срам к’д сви печаловници дојду дома и к’д се за Крстовдан купује, а ти ће попљуцкујеш целу зиму за дуван. Мислиш ли ти кво ће да једу деца, скво ће ги обучемо да иду у чколу. Мислиш ли ти да сам ти ја жена, женке те убиле. Ће те пита зима куде ти је било лето. Муже, у памет се узни док још неје касно. Повучи се, слушај мајстора и немој више да трошиш паре. Нек стоју код мајстора па ги узни на крај, к’д се заврши работа. Буди нам у здравје и малко се сети да дома имаш жену и децу.

* * *

6.

Море дооди дом недошал га

Сви дојдоше тебе нема

Куде ћу јадна сама

Све се на мене свалило

Ујутру кад се дигнем

Не знам куде пре да се окренем

Да ли да идем на копање

Да ли да жњем да ли да косим и денем сено

Да ли да пуштам стоку на пашу

Овце блају говеда рику

Свиње скучу кокошке креку

Деца плачу дође ми

Да ватим свет да ме нигде нема.

Дооди дом одма непошал га дабогда

Немам скога да пооратим

Скуга да се договорим

Како да ми д’н пројде

А ноћ ми је дугачка

Никако ме невата с’н

Све моје друшке

Иду сдругари под руку на вашари

А ја сам ко кукавица

Незнам у памет сиобртам

Можда си и другу нашал

Нећу да будем само мученица

И ја сам човечје створење

Да ме виде по вашари и по село

Да и ја имам мужа

Ко све жене по село

Твоја мученица

Дојди одмак ник’д недошал

Твоја печалба ме живу изеде

Да млада венем и трулејем

Ко женка и босиљак у градину

Коју никој нема да откине

Ни кој да гу помирише.

* * *

7.

Муже, еве чу да си добро, праћам ти абер по мајстора. Сливе беремо деца ги млате, а и ја ги носим на грбину. Жњемо, деца збиру рукољке, а свекар ги врзује у снопје и денемо крстине. Дојди за вршу. Лозје сам окопала, царевицу нагрнула све сама. Свекар чува стоку, нећу да се пожалим, све је покосил и зденул сено.Ти работи, ал’ гледај да дојдеш, деца се млого растужила, стално питују к’д ће си дојде татко да га видимо. Ете толко од нас. По мајстора те поздравимо, паре смо добили.

* * *

8.

Здраво жено Д…. Еве с’г доби малко време. С’г писујем писмо. Млого је врућина к’д малтеришемо собе од котел. Напоље се бању, земља гори, а ми се знојимо и ладан зној ни избива, докле висимо на скеле на повише спратови.Деца нек уче школу, да се немуче ко њин татко у бел свет, да ги не тепу по дупе кесер, висак и малтерка. Неје л’ко да те цел д’н убија врућина, а ноћу се ни спи, ни живи-па се цел ноћ превртамо по кревет. Зором се дигнемо, к’д свањује, а ради се до црни мрак. Ете тол’ко ви писујем, немогу више, умор ме савладал па ми не иде ништа у главу да писујем. Рука ми тешка од малтерку и од жуљеви, па једва чекам да гу малко одморим. Она дзиван слуша ли те. Будите ми здрави и живи. Чувајте си се и слушајте мајку децо. Све вас поздрављује ваш татко М……

* * *

9.

Здраво живо Маро

Еве реко да ти писујем

Ми смо добро и ‘оћу да чујем за вашо здравје

Еве да ти се јавим да смо здраво

Такој желимо чути и за ваше добро здравје

Маро еве да ти се јавим да с’м добро прошал у пут

С’г смо почели да работимо сас машину и сечемо циглу

Немогу да једем гра

Незнам какој ћу се борим сас лошу рану и тешку работу

Маро пиши ми какој си прошла на Чобанац сас Миросова

Купили му нешто на вашар да се дете радује, ако му га нема башта дом

Чул с’м да је одличан у чколу

Вику млого паметно дете

Какој је нашо ћерче Стојана

Писуј ми колко си оврла жито, колко крстине сте нашли

К’к’ви су компири у Белут’к

Ће ли можеш сас децу да омлатиш сливе

Турај све што обереш ошав у каце па ћу ујесен да печемо ракију

Дивје крушке ћемо да беремо к’д дојдем из печалбу

Ел од њи к’д се склачу је најубава ракија за грејање зими

Какој су говеда свиње и овце

Маро више нема шта да ти писујем

Поздрави сви укућани

Благоја

* * *

10.

Здраво живо моји укућани.

Еве неће никако да ни пушти предузимач да си дојдемо за косидбу и вашар. Ти узни па се договори сас сестру, па нек ти напише ‘китан телеграм-депешу, да си млого болесна и да си на самрти. Такој ћу да дојдем, а колко видим и ти се млого прегрејала и загорела. К’д дојдем ћу се испуцам ко бикче у жито. Ајд’ у здравје и спреми се добро, земља има да пуца, коске ће да пуцају. Депешу чекам ко ’лебац. Такој ћу да преварим предузимача и ћу си одма’ дојдем. Поздрав на моји укућани. Твој муж.

* * *

11.

Здраво живо мајко,

Т’м’н што си покоси наше планинске ливаде, некако с’м мислил да се ужига за работу, за цигларску работу. Ал тој неје било исто. Свака работа има си своју зврчку. Голем д’н с’лнце опекло, никако да зајде. Цигларски калуп двојни млого тежак. Д’н голем. Никако да пројде д’н. Срамота ме к’д вику мајстори по мене. Нек’д неумем добро да прострем цигле у плац. Кобајаги с’м неки школарац. Добро работим сас башту , ал ни подеву к’д идемо на једење. Гледам с да што пре изучим цигларски занат какој би што више цигле одсекла наша асталска група и била боља од друге асталске групе. А и паре ће повише да зарадимо.

Да с’м почел да работим у печалбу цигларску ручну циглу од април, кд је д’н мали, ондаќ би се брзо ужигал и било би ми полако за работу. Овакој ужигујем се к’д је д’н највећи, у јул месец, и к’д су велике врућине, к’д зној кипти од мене.

Толко се уморим да увече си одма заспим без вечеру, па ме татко, кад се мало наспим, пробуди да једем.

Овам се незнаје ко је коме род и ко је коме побратим и кум. Сви се псују и зајебавају.

Од теј цигларске зајебанције ми тешко пада и срамота ме од башту, па такој несмем да идем сас њега заједно на обед.

Такој ‘ед’н од нас се одмара у спаваону и чека да пројду мрсни вицеви-зајебанције, а други обедује. Куде спијемо туј ти је пуна соба сас кревети.

Има доста неписмени циглари па им недељом писујем писма.

Такој ме чувају и купе ми сок кад пију ракију пред продавницу у село, куде се окупљамо к’д искочимо у село.

Почесто си купујемо пиће и пијемо си у собе на циглану…

Пуно те поздрављамо сас татка и поздрављамо све комшије. Поздрави и некој девојче које питује за мене. Твој син школарац.

* * *

12.

Здраво живо маjко,

К’д ми први пут донесоше велигденски колач за прво појдовање у печалбу, нес’м ни знал какој је тај печалба била мучна работа.

Ондак к’д се сместимо у дрвени кревети, к’д смо појели оној што смо понели и к’д с’м почел да работим, одма с’м осетил кво је тешка мука и пуста печалба.

Тој била тешка работа која једе снагу и носи људски живот. Неје л’ко да се работи од излазак до залазак сл’нца, ал’ с’м решил да издржим све печалбарске муке, какој би зарадел паре и наставил школу.

Млого је тој била тешка је тој работа за мене. Увече од умор ни да вечерам. Руке су ми све у жуљеви па ги држим на груди, л’кше ми је такој да се успим.

‘Рана је млого лоша. Ујутро само млеко и ’леба па једва чекам к’д ће куварица да причука на железо-да не вика за обед.

Цел д’н све једно исто једемо, пусти гра. Бре ће ни никне у мешину.

Понек’д идемо ноћу па краднемо петлижани покрај реку Јасеницу у Наталинци у Шумадију. Малко да будне боља ‘рана. Ел’ само сас гра се немож издржи тешка работа.

Мајко, добро с’м те послушал. Све паре ушивам ги у кошуљу и у кратке гаће. Срамота ме је к’д недељом излазим у село, идем на утакмицу и у продавницу, онакој у пиротски опанци гумењаци сас поцепане панталоне.

На циглану су ми обећали (она припада под задругу а директор је Јанковић-наш црнотравац), да ће ми даду стипендију за пољопривредну школу. Ега такој и буде, да и у нашу кућу дојде ‘емпут нека срећа..

Поздрави ми сеје, а поздрављам и тебе и све који питују за мене.

* * *

13.

Дуле, ајд дојдо ево рано на собајле, док неси пуштил говеда, а мож и овце, да си те замолим кад појдемо да ги чувамо, понеси плајвез и неку артију од свеску да ми напишеш писмо оном мојем.

Море ти си турила и рано цвећку на једну стр’ну, неће ли да му писујеш да си дојде за косидбу..ха..ха..

Мори Маро марен те убил, а ти се ете све сећаш, па коме не мило а и младе смо си да си се извидимо и да си пооработимо по поље и да си сено саберемо, ха..ха…

Ајд, ајд мори, знам која те мука, спопала, немој туј свашта пред дете да пљескаш, оно је санито, рано се дигло, ишло да посипује градину. Ћу му спремим у торбицу проју и сирење, и плајваз и свеску за писување.

Добро, добро ја ћу да поитам да се најдемо тамо на Ђорчев Рид, а ћу Дуле, такој си ја тепам од милости на свакој дете, понесем и куфер, па ће си га атресираш, ће га однесем јутре у пошту да га пушти онај селски пандур, што ће да дојде да ни донесе позив за порез.

* * *

14.

Живо здраво укућани. Еве с’г малко да оденемо. Недеља дојде.

Обријамо сас машиницу а неки сас бријач по старински.

На циглану државну бијемо ли бијемо ручну циглу.

Тешка работа, а рана слаба. Нема продаја цигле. Наш директор иде сас циглу у ташну и иде од варош до варош по Крватску да тражи муштерије. Да нешто прода да ни исплате печаловину тамо к’д си појдемо дома ујесен.

Паре немогу да ти пратим. Зајмуј се какој знајеш и умејеш. Некако ћемо да преживимо до јесен.

Леба ће има од р’ж- Чим ожњеш одма врши и терај сас краве у воденицу у Голему Реку куде ваљачи и воденичари из Ивје.

Едите сирење, кусајте сирутку а и пос’н гра. Тој и ми тамо едемо, само гра.

Еве ви овај слика да деца виде башту. На слику пијемо пиво „на цртку“- које ни задруга циглана дава на вересију сваку недељу да ни малко даду вољу за работу.

Овој писмо нес’м ја писал. Ја с’м само оратил а Јоса из Чуку га написал. Поздрав сви укућани.

* * *

15.

Еве с’г доби депешу

Видел с’м кво писујеш

Синко ти писујеш за посо

За тебе овдек нема работа

Овам се не мај

Не троши паре

Иди си дом

Помогни на мајку

Овамо нема паре

Толко од мене за писување

Сви ви поздрављам

* * *

16.

Здраво Побро. Еве на дописну карту ти кратко писујем да работимо. Некако се снађо. Иде све какој си ваља. Јеби га Побро, некакој слабо женске трзају на циглари. Нек’д искочимо пред продавницу, попијемо пиво ил ракију, ал нас слабо фермају. Не умејемо сас њи, оне су нагосподичаве, а ми смо ти по простаци. Побро, добро сам изучил мајсторију. Имам предузимача крвопију. Ич си незна за доста. Појел би што би посрал. Циција брате-а тера ни да работимо ко робови. Ајд’ ће си се видимо на вашар Трновку. Боцни нешто од женску стр’ну и за мене Побро.

* * *

17.

Здраво Кице побро:

Еве побро сас другари добро си се провдосмо на вашар седми јул у Златићево под „крст“ испод дрво МИРО. Знаш каква ђје туј ладеовина а напреаили јакољевци и веник од зелен ппарат, па се пије пиву из папрат,а бонбонѕије:тиса из Бољаре, Васиљко и Руска и Богдан кафеѕија и бонбонџија продаву шарене бонбоне и орашлике, а и срцетија која купујемо и давамо на девојчићи мкоја ни се свиђу. Туј су клакерѕије из крушевицу Цака и Дика, а и турчин из свође сас сладолед. Има што нема на вашар. Има и варене крушке, које се с’г купују и у наш крај. Оро се води на златићевски 2крст“, к’д је нек’д бил сабор на верски празник Еремија, а с’г је туј се сг збира и старо и помладо из сва ОКОЛНА СЕЛА:Свође, Борин Дол, Крушевица, Дејан, Рамни Дел, Козило, Јаворје, Предана, Златићево, Јаковљево. Коло свирају наши рамоникаши Власта и Толе из Рајићево сас тупан-гоч Никола из Рамни Дел, а има и рамоникаши из Свође и цигани трубачи из Било. К’д се малко попило ондак је било и тепање између залтићевци и преданчари око коло, аи сас јакољевци. Такој си је на свако собор било одвајкад у наш крај. Тепу се која девпојка куде кога се увати да игра. Онај твоја побро неје те изиграла. Пратил сам гу. Само си се ватала до друшке а никако до коловођу или неког другог момка. Изгледа ти је верна. Ми се изиграмо у оро, Исликувамо се сас другари. Беоше и свођанке девојке, онеј што млого имају мерак на тебе. Ја ги л’жем да нема ниједну женску и да си слободан. Ће дојдеш на вашар за Чобанац или за Трновицу у Свође 8.августа. Које друго да ти писујем. И с’м знајеш чим падне мрак, онда пијани певу под венбик и игру а ми помлади ватаму магло по браништа на ватање сас девојке, А и усред бел д’н све измрсимо златићевска и рајићевска жита од миловања на девојке из друга села. Целивке на све стране. К’д ни пројде мерак онда си се збрамо по месечину и уз појање из Златићево за ч’с кроз путељке и букова браништа уз Ђуркин дол искочимо на рамниште. Малко помогомо и чича Власти да сам не носи рамонику на грбину, ‘ел цел д’н и до поноћ је свирал на вашар,а долечина је пет километра у ед“н правац. Сви се мењамо докле гу изнесомо у Преданчу.

Некако к’д беосмо ђаци пол’ко си одисмо. Ете побро Кице такој си беше на седми јул. Еве совуј моју смену се сликамо и праћам ти овој слику и писмо да малко разгалиш сушу и од’неш од тешку работу у печалбу . ја све покоси и и вртам се у печалбу али на други крај у циглари у Хрватску ати си у Војводину, па се неће видимно до јесен к’д се пооди у школу. Ајд у здравје. Твој верни побра.

* * *

18.

Здраво живо укућани. Почел с’м да работим на циглану. Предузимача никад га нема, само си се негде луња.

Работимо млого. Цел д’н ‘раним машину сас мотику. Она пустолија мнашина само гута земљу. Зној цел д’н ми кипти.

Несме да се престане, од јутро до мрак. Једва чекам к’д ће падане киша. Малко да од’немо. Мало си се одморим к’д су плацеви пуни. Т’г праимо си место за сечење цигле.

Научил с’м малко и мајсторију око рингов да турам угаљ и печем цигле у рингов.

Малко се и одморим к’д лепим сас блато и зидам врата на рингов. Истерујем пепел из рингов. Нек’д истерујем и угаљ уз дрвени басамци на спрат циглану куде се ложи ватра.

Одотле печач мајстор контролише и управља сас ватру.Работимо и на истовар угља из вагони од воз, к’д је лошо време. Т’г не работимо, а и спимо по цел д’н.

Спимо у гвоздени кревети, на два спрата, а покривамо се сас коњску ћебад заостала из други светског рат од талијани, ел је циглана била талијанска 1943.године, к’д је била окупација. Спимо по собе у под сутурен циглане.

Запало ми да спим поред дзид. К’д се упали ватра да се цигла пече ноћу ич немгоу да спим.

Доручкујемо чај, понек’д млеко сас паштету, а за обед увек гра , гагричави. Гладна душа мора да једе што ву дава мајстор газда.

Друго нема, ако се оће да се заради мало више нека пара у печалбу. У пладне имамо сат одмор, па спимо после ручак.

К’д дојде недеља, обањамо се на рингов у лонац сас врућу воду. Обријамо па увече идемо у село у кафану, попије се по неко пиво или сок, послушамо музику на џубокс, па опет назад.. Нек’д ни савлада туга, тешка мука од печалбу, па се запије и дочека зора.

Неки се угледу у конобарице, нек’д отидне и цела печаловина на убаве конобарице, а нек’д пијани се докарују сас трактор на рингов у ситни сати.

Такој си од умор се немогу успим, па си претурам по памет, куде тој згреши и жртвова си породицу да принудно поново отиднем у печалбу ел’ су ме истерали из просвету због големе речи, које су некога опекле и замутиле им памет да ме гоне ко звер.

Такој си нек’д уз сузе умокрим јастук и тек пред зору ме увати с’н, ел стално мислим на децу, жену и остарелу матер и башту сами у планину. Ел од туј зараду треба да се сви преране и негладују. Тешка мука печалбарска.

* * *

19.

Здраво моји. Неиде ни добро. Сас комшије и Гулавезу Цане трубача из Рамни Дел тражимо работу. Такој туримо мајмунку на грбину, у села око Алексинац. Идомо по пијац и сас калуп под мишку смо и викали „еве циглари, еве циглари..“. Само теру снас зајебанције. На тезге смо спали. Сас групу тражимо да погодимо ручну циглу и по села око Лапово. Тамо неки гадни људи. Ни ‘леб нису тели нам даду. Док с’м имал сирење и јајца и ‘леба од дома у „мајмунку“,било је добро. После гладовамо. Мајстори си иду од кућу до кућу и пију по коју ракију-шљивовицу. Она ги држи, а ја од глад с’м јел зелене шљиве џенерике. ‘Еед’н сељак се смилува те ни даде да преспимо у шталу сас коњи. Неколко ноћи с’м сас мајстори спал на жележничку станицу и по врбаци и поред пругу. Море беше ни стра’. Доби абер и отидо код татка да радим у Соко Бању. Тамо с’м спал поред реку Моравицу у колибу од сламу покријена а простирка на земљу само слама. Тој се село вика Блендија. Туј праимо ручну циглу, а газдарица нам дава само проју и гра за обедовање. Нема нигде зрнце од гра у тањир. Малко с’м се обрукал сас татка. Нес’м знал да је требало да се л’же какој дом имамо трактор. Да несмо гола сиротиња. Т’г газда боље рани циглари. Испраи грешку. Спанђа се сас газдаричину ћерку. Л’жем је млого. Ја с’м школарац, у пољопривредну школу.. Ћерка учи фризерски занат. Беосмо смо заједно и на вашар у Соко Бању. С’г ни боље ране. Неспимо под веник напраен од сламу поред речице. Прво ни турише за спијење у племњу сас сено. К’д је киша сместе ни у нови кревети у нову кућу. Није л’ка цигларска работа, плавез је млого полак. Ујутро се дигне пре с’лнце, а легне и работи до црн мрак. Спимо по колибе. Нит се куј умива, нит има вода. Незнаје се ни к’д је д’н ни к’д је ноћ. Од умор незнам ни куј је д’н у недељу., Сас татка у „тројку“ сечем цигле а на недељу се мењамо. Ч’с калџија, ч’с јединак. Сечем и сам сас калуп и простирам. Ч’с количар и терам напраено блато преко д’ске на цигларски астал. Неколко пута с’м се сурвал сас колице од обалу и од астал куде се праје цигле . Нес’м млого вешт, па к’д терам усправно колице преко д’ску за цигларски астал ондак губим равнотежу и паднем, па ми се млого смеју. Од голем умор ономад татко к’д је ишал дома, беше кишовито. Два д’на и две ноћи с’м спал у сено у племњу. Несу могли да ме пробуде. Толко с’м бил уморан. Ете такој мајко твој син школарац прооди у ћиримиџије-печалбу. Ће ми малко л’кне к’д се од јесен појде у школу. Благо си га сестрицама, оне си иду свуда по сабори и вашари, док бату греје цел д’н сл’нце уз цигларски астал и да знају куде њин брат спије ко куче у пуздер. Да виде колко с’м потамнел од тешку работу.

Поздрави комшије и сви по село куј питују за мене. Син школарац. Ајд у здравје.

* * *

20.

Ће ни испрате наше жене у печалбу. Еве с’г за који д’н ће да дојдемо. Добили смо писмо да су кубицирали земљу за израду цигле. Ми печаловници смо ти ко пилитија у шуму. Чим дојде време, у шали зборимо да нам је на клин „мајмунка“-торбица, узмрдала. Само се снебивамо по кућу, час у шталу, час по браниште, час у њиву. Такој чим се појави први зелени кукурег, нешто ни узмрда у мешину. Увати ни брате неки недосед. Такој ти је сваку годину, чим пукне пролет и пилитија запоју у шуму, ми онда одлетимо. Ми смо ко неке птице селице. Чим наиђе јесен и најави се зима, ми се вртамо у родни крај. Ми смо ти брате печалбари ко пиле. Кад пукне пролет онда негде далеко одлети, а кад стегне зима онда поново долети у свој крај.

* * *

21.

Еј пуста да остане таја печалба, те ме младу одвоји од драгог. Ујутру кад пилитија у шуму поју, мене се нешто преврта. Цел д’н, сас совце ил нек’д сас краве појем тужне песме. Голема туга у мене надвладала. Голем д’н -к’д се жње, нема куј ни воду да ми донесе. Деца малецка. К’д дојдем уморна и каптосала од тешке работе по поље, помузем овце и краве, намирим децу и сама легнем у кревет. С’н ме невата. Претурам по главу, милујем јест’к, онај што сам га изаткала, навезла и донела ко дар. Сл’зе ми саме капу. Такој млада и убава копнејем, без миловање, без целивање. Турим такој твоју кошуљу па гу обучем, превртам се, мучим се. Твоја кошуља ми мирише на тебе, ал неје тој то-тој си је опет само празна кошуља. Такој си некако заспим и надам се да ће да дојдеш поскоро дома.

* * *

22.

Благојо праћај паре одма

Немогу више

Да узимам робу на вересију у Дејан

Искарали смо сас децу џак брашно

Купила сам пиротски гумени оп’нци на децу

Купимо гас и шићер

Срам ме више да проодим

Кроз Дејан од људи

Немам си никакву слободију без паре

Што си нему ни срам

Поштење према своме домаћину

Водим чес’ да те необрукам

Какој знаеш одма си праћај паре

* * *

23.

Радо. Писуј ми кво работите. Покосилили сте у Црноницу. Да ли се разбукарила свиња. Да ли се отелила крава и какво је теле. Онија прасићи што купимо у Рамни Дел да ли су јешна. Ор’л да ли је однел неку кокошку. Куј чува у село наше овце. Да ли су шљиве родиле и ће ли буде добра или лоша летовина.Каква ни је градина, посипујете ли гу стално. Окопасте ли царевицу. Ћу гледам ако могу да дојдем за жетву . какој је онај наш вр’б’ц Писуј ми какво је тамо време.

* * *

24.

Ђорђијо. Отк’д си отишал у печалбу а још ми неси пратил ниједно писмо. Да ли ти нес’м добра ко домаћица ил си нашал неку другу женску. Знам да ти је тешко тамо, ал превари се па напиши ми неколко речи да се и ја повалим по село сас мојега мужа. Зар нема кво да ми писујеш. У школу си научил да писујеш слова. Такој ми копнеје у мешину к’д поштар дојде у село па се жене зберу око њега да им подели писма. Такој си се преко писмо свака жена поразговара са својега човека. Само сам ја остала ко сиња кукавица. Жална копнејем и већ сам се пренадала. Ђорђијо неће само паре.

* * *

25.

Симо. По село се збори да си нашал другу жену тамо у бели свет. Незнам да ли је тој такој или народ изводи бесне глисте. Ако је тој такој онда дома немој да доодиш. Док сам ја жива и здрава неће ниједна жена да прекорачи у моју авлију. Нека те је срам од децу, родитељи и село и од онај заједнички леб и сол што смо јели и постељину делили. У овај дом сам уложила и снагу и здравље. Нека ти је арам. Пред мене ни пред децу немој да се појављујеш ни жив ни мртав ако си ме срварно преварио сас другу женску.

* * *

26.

Благојо

Прати ми паре

Да напрајим златан зуб

Нека душмани и комшије пукну од муке

Има к’д се смејем

Да ми га стално виде

Ће га ставим за Чобанац

Па ћемо да идемо на вашар

И купимо сито и решето

И јулари за краве

Деца ме слушу добро

Онај наш дзиван

само по собу вика:тата,тата….

Овамо је убаво време

Мара

* * *

27.

Здраво тате,

Еве беосмо сас друшке на вашар Чобанац-Светилију 2 август . Убаво се пременисмо. Сас Стојану из Пи и Милицу из Међак, од Преслап идосмо на пијац у петак у варош Власотинце па си покупувамо убаве садндалке за вашар. Тој смо купиле од паре што ни пратисте из печалбу. Мајка је останула дом да чува стоку, ел не тела да иде без тебе на вашар. Еве сликамо се куде онеј буке куде сликува фотограф Мирковић. Стуримо мараме да буднемо убаве ко онеј београђанке које су из Црну Траву а живе код таткови буџовани по Београд. Ми смо ти сељанчице и овчарице, које су еве још у основну школу у Златићево, па си се праимо важне пред лопушњанке, златићевке, равноделке и равногорке што имамо нове убаве сандале ел неке наше друшке још иду сас пиротске попке по вашари. Матер ни даде паре да си купимо варене крушке и да малко донесемо дома и на баба Ружу. Од дом смо си понеле сас сви наши преданчари баницу, сирење,погачу а неки и по неку испечену кокошку и сви си обедовамо испод нашу буку, куде се збира нашо село на Чобанац. Знајеш да свака бука је означена за свакој село од наш и црнотравски крај, Тој си је наш овчарски адет, такој ни зборе постареји у село. Изиграмо се сас свирачи сас рамоникашии што свиру сас тупан наши из Преданчу и шопци рамоникаши из Лопушњу. Трубачи лопушњани и јастрепчани свиру само на онија што су се буџовани из Црну траву, а иселили с епо Београд и иму паре ко плева. Само они иму паре да плате свирачи трубачи да воде коло, а и да се веселе под веник. Они једу кобасице, пију пиво а ми сељаци смо посиротињке па си само померишемо и гледкамо сас стране. Добро се измајамо на вашар. Купи пиштаљку за брата, да к’д иде совце да свири по Црноницу. Ја си купи огледалце сас срце. Појећи си дојдомо у мрак од вашар. Поздрав од твоја ћере Мице.

* * *

28.

Живо здраво. Желимо да чујемо и за ваше здравје.

Еве сас краве појдо у утрину. Целу недељу ти писујем писмо. Немогу да га срочим ел знаш да деца још су мала и к’д појду у школу она ће ми помогну за писување. Једино к’д киша пада т’г стигнем да га писујем. Ти знаш да се нес’м описменила и да се помалко служим сас плајвез за писување онолко колко смо научили у партизани. К’д га напишем оној па нема куј да га прати у пошту. У Свође неидемо кад је работа а у варош је далеко и никој се лети немаје на пијац. Једино идемо к’д су вашари. Знаш да куде нас у планину поштари недооде и једино писма праћамо по ђаци ал су они на распуст с’г па ако неки иде да купује брашно ће му дадем писмо да га прати у пошту. К’д има добра паша за краве, оне мирују и мирно могу да писујем писмо, ал к’д је врућина и к’д нема за пасење нек’д га писујем и по цел месец. Ете што ти брго неодговарам на твоје писмо тој је затој и од велику работу ел знаш да сам дома сама сас децу која су још малечка и сав терет је све паднул на мене.

29.

Здраво татко. Еве да ти пишем. У школу све је какој треба. Одлично учим. Играм лопту, а математика ми иде добро. Еве сликамо сас наставника математике, куј игра добро за нашо село фузбал. Праћам ти слику. Ако се може ти ми најди место на циглану да збирам прашину у ринглов. Такој ћу летос да работим и одменим те да купимо књиге и свеске за догодине. Чим дојдем из школу пуштам стоку и потпомагам си на мајку, Поздрвља те и наш наставник. Вика к’д имаш време дојди да одиграш неку утакмицу за клуб.

* * *

30.

Бате еве сас снајку обртамо сено

Снајка научила сас косу да коси ливаде

Мајка дене стог

Снајка све знаје око стог

Какој се дене

Куде се врља сас вилу сено кд се дене стог

Млого брго жње

Смајку неможемо да гу стигнемо у њиву

Млого га окиши

Ако буде ладна јесен да си сас татка дојдете за Пејчинд’н

Ће идемо сви на вашар у Власотинце Позрављамо тебе и татка

Ајд у здравје

Добро запечалите

Нека има паре за моју удадбу

Твоја сестра Душка

* * *

31.

Здраво живо, Еве решавам се да ви писујем писмо ал ми тешко иде. Плајвез ми је потежак од лопате сас малтер к’д работим сас зидари и од цигларски калуп и колице к’д работим сас циглари. К’д теба да мало поспимо у пладне, оној руке ми од жуљеви подбунуле па немогу плајвез ни да фатим у руке а камо ли да срицам слова за писување. Такој нек’д по целу недељу га писујем па си се нек’д увече се успим сас плајвез и артију за писување. Нек’д ми стане мозак од слнце које ме пече цел д’н па незнам ни кво да писујем јел ми мозак стане. Колко ми је нек’д мука од работу нек’д ми је потешко да ви напишем писмо. Такој једино к’д је киша и к’д се неработи т’г могу да ви пишем и пратим писмо и одговорим на писмо. Неје ми л’ко и нек’д ме туга спопадне па такој с’в свој јад напишем на артију па му мало л’кне на душу што с’м одвојен далеко у туђину од породицу. Нека ви овој писмо затекне у добро здравје. Чекам одговор.

* * *

32.

Драгослове,

Јево ти шаљем писмо по мајстора из Власотинце. Била сам на пијац, купи малко поприку и патлиџани. Деца су остала дома. Шаруља се отелила женсако теле. Таман да га чувамо за домазл’к. Пасуљ сам обрала. Набиротина има ал начукотина нема ништа. Поздравља те твоја жена и деца.

* * *

33.

Еви ти писујем да сам дн’ске била у Свођско бучје по сучке у браниште. Сучке има колко год оћеш и дебеле ко лакат. Али сам понела и секиру па ми гу шумар узел. Па рече к’д ти дојдеш за Горешњак т’г ће ми даде секиру. Па са’м се насекирала и цел д’н ‘леб нес’м јела. Поздравља те твоја жена Вукосава сас децу.

* * *

34.

Драгутине. Еве беосмо на вашар. Нему ни мужеви да ни нешто купе. Ми си се збрасмо друшке из село па си покупувамо потребштине за кућу. Нека купи вретена, нека загрепци, нека решето, тестију за воду. На децу куписмо по које шарено тојаче да ги залажемо да пасу стоку и да ни слушу дом. Еве праћам ти слику да се малко сетите у печалбу и за наше миловање и целивовање ел смо младе. Нам си треба човек. Нек’д к’д ми дојади онда си оратимо по село такој на крстопутину све помладе жене на печалбари. Свака си вика неће само паре. Море пусте остале и паре и печалвина, к’д ни пројде младиња и најубаве године за живот да самујемо. Ајд у здравје.

* * *

35.

Црни муже дооди одмак дома док неје касно. С’г је у село највећа косидба. Бара загорела.Трава у бару је голема и стигла за косидбу. Дооди дома одма да гу покосиш. Ако ти недоодиш да најдем другога да је покоси . Пуно поздрава.

* * *

36.

Еве с’г смо отишли сас групу да беремо жуту царевицу у Банат. Тамо се бере по редови сас шило. Од газду смо добили у групу неколко вагона да дотерамо царевицу да имамо да презимимо за леба. Леле колко су њиве дугачке и крај се невиди па се истровисмо. Спимо на салаш са стоком. Дојди из печалбу и чекај ме у Лесковац кад стигну вагони сас теретни воз. Т’г ће да сас камиони да претерамо царевицу до Дејан, а неки до Бољаре и Крушевицу. Туј ће се дели царевица поијединачно на канате. Ће гу превозимо сас краве на шинска кола са два точка. Мора ће да се спи под миро дрво да гу непокраду. Ће да донесемо и жећерну репу да видиш шта је блага кад се испече.

* * *

37.

Здраво Мариће

Ми смо добро и здраво

С’г не работимо

Јер сваки д’н пада ћиша

Начисто га оћишило

Од себе се ранимо газда недава

Спимо сас краве у шталу

Много убаве краве

Кво работите

Имате ли за рану

И иду ли деца у чколу

Пораснул ли је онај мој син Драгосав

Пази на њега и на Јанка и на Божу

Још малко

Па чу дојдем

За нашу славу Богородицу

До т’д

Отварајте очи

Док ја незапечалим паре

Па че да има за све.

(Село Михајловац код Смедерева)

1946. г.

-ПЕЧАЛБАРСКО ПИСМО циглар: Славко Јовановић, својој жени Марији из махале Лукачево, село Горњи Орах; забележили учитељи: Жарко Живковић (1949.г.) и Драгоја Јовановић (1948.г), Лукачево

* * *

38.

Здраво брате. Буразеру слушај мајку и немој да гу секираш. Рано да се дизаш и да помузеш краве. Пустај, кад ти дојде ред у село, овце. Немој се свађаш сас овчари, вртај овце кад ти нареде, какој би примали и наше овце у буљук. Пази немој да праиш штету на људи-да ги загубиш па да оберу нечији гра, ии отиду по печурке. Пази ги да не иду у букову шуму, т’г неможеш да ги сабереш.

 

Буразеру благо си га вам, ти ћеш сас овчари, говедари и свињари да си напраите вир у Грацку и да се бањате, к’д стока пландује у пладне. Благо си га теби, ти ће си ’едеш букову мазгу, ће си слушаш пилитија какој поју, а ја се овамо сас татка мучим по пусту равницу да одсечемо што повише цигле, какој би зарадели повише паре.

К’д си ујесен дојдемо да си купимо пиротски опанци, да си купимо бел ’леб сомун к’д идемо на пијац у Власотинце и да си се се почастимо куд турчина посластичара сас благи суклијаш.

Башта ми вика да ће си купимо малко ’шеницу па ће и ми да си омесимо убав ’леб, па ће се праимо важни у село какој не једемо жуту проју и црн р’жен ’леб.

Нек сви виде у село к’д у воденицу отерамо ’шеницу да мељемо.

Буразеру, писуј ми какој су наше свиње, јел су се опрасиле, ал да ли се мачка омачила.

Татко питује дал сте отерали краву Сивуљу да се преводи, а каже да с’г треба и Рујка да се отели. Благо теби, ти ћеш да си се радујеш, а мене ми копни к’д ћу да дојдем дом..

Нек’д по целу недељу не једем, Само ми копни у мешину. Тешко воду подносим.

Куде ли је онај наша ладна вода од кладанец из Бучје, па да му прилегнем у пладне под буку да гу отспим, док овце пландују. Само ми је жеља да им чујем клопотар како тропа, а тој си с’њам сваку ноћ к’д спијем..

* * *

39.

Здраво живо Бато. Беосмо на вашар на други август на светилију куд Чобанац.

Млого убаво се проведосмо.

Изиграсмо се сас друшке из нашо и друга села. Наши рамоникаши надсвирише лопушњани.

Беше поголемо коло.

Малко беше и тепање због коло. Овија златићевци беоше малко више попили под веник и заденуше кавгу сас рамногорци и лопушњани а на другу стрну су били наши:дејанци, златићевци, преданчари, јаворци. Милиција ги раздвоји.

Вашар траји три д’на.

Први д’н за нас а други и трећи д’н за црнотравци куј су дошли ч’к из Београд. Несу забраили свој родни крај. Причу на чарапке се скину и игру белу раду, бугарку, и црнотравска ора а свиру трубачи лопушњани и јастрепчани.

Тој причаше неки наши момци куј су спали по Бистрицу у мејану и под буке на Чобанац сва три д’на вашаровали.

Неки спали и испод шатори цигана и онија што продаву клакери и испод веници куде су биле кафане.

Еве Бате што ми паре прати убаво с’м се пременила.

Еве ти праћам овуј слику што се сликамо сас Јованову Милицу из Међак а море забраи од Преслап..

Мајка ти праћа абер да слушаш башту у печалбу а ми ће гледамо да сво поље уработимо како ваља. Незнајем ал можда ће најесен да се удавам. Вику време ми је за удадбу. Ти си постар па немогу да те преженим. Прво се ти ожени. Поздавља те твоја сестра Стојана

* * *

40.

Здраво сине,

Еве реко да ти писујем писмо. Тој више неје ко у моје време к’д се писмо чекало ко печен ’леб.

Д’нске свак има мобилни телефон-а еве и твој матер га ставила на кук, а нек’д га чувам и у чарапу да га неистровим к’д вртам овце. Св’ки ч’с чекам к’д че мобилни да ми зврцка, да ми се сине јавиш на мобилни из војску. Мајка ко свака мајка.

Брине ме д’л си научил на војнички живот. Али кво казује твој татко, куј је негде у печалбу-војска си је војска, туј нема лабаво. Устањује се ноћу, д’њу се малко одмара и спи и на време лега.

Нема да се скита и лењствује и дооди из кафићи и кафане ујутру и да се д’њу спи ка’д сви работе у село. Знам да ти неје л’ко, ал си слушај сатреји старешине од тебе тија десетари и капетани. Нема више куј ноћу да те покрива синко, узни учи се да си се покриваш да неозебнеш ноћу к’д је млого ладно. Буди си добар и слушај си сатеришине.

Е мој сине, и мени неје л’ко да у планину сама ко кукавица збирам сено, косим, жњем и чувам стуку. Некако овај мобилни телифон ми је аран, другар ми и сас њега си оратим. Нек’д ме татко зивне из печалбу а св’ки д’н чекам и ти да ме зивнеш из војксу. Викни ме синко нек зврцне једанпут и на твоју мајку, да ми се комшије више несмеју да те твој син заврљил па ти се ич нејавља из војску.

Твој татко к’д је бил у војску у Загреб, причал ми какој су у строј сви чекли за писмо-к’д се чита ла почта, тој су им били нарадоснији д’нови. Какој су трнели и тресли се д’л ће да добију писмо од дома.

Било је радосно кад се из строј узималио и читало писмо, аод девојке-а твоја мајка ги је татку писала у војку ко девојка, татко ги љубил и турал под јастук да од милине сњи спи.

К’д сам од татка из воску ти примала писмо, турим гу у пазук, сас њу цел д’н жњем, копам, целивујем и сас њу с’м си спала. Татко к’д је добивал моју слику, сас њу је иш’л на стражу, писал си је убаве песме, радувал се ко мало дете, Ете његову војничку и моју девојачку слику смо урамили и стоји ни у собу за спијење.Е нек’д је била дика за војника, а с’г сине еве неки и неиду у војску него се мају по амбуланте, вику у „цивилку“ слуђе и нему војничку униформу, онуј убаво какву је носил твој татко. каква ми је тој војска, мисле ли тија да се жене и пород да си иму.

Сине ако ти ми зврцни на мобилни, ал ми туга млого за писмо, ел си га могу носим цел д’н совце, к’д си се одмарам на обед, к’д жњем, к’д обртам сено, к’д си пред вечеру-могу да си га прочитам и помилујем ко тебе к’д си бил дете пред спиње.

Прати ми синко и једну слику војничку да си се повалим у село да и ја имам сина војника, да си гу гледам к’д си се одмарам к’д овце пландују под буку и показујем на овчари, а и туга ће ме мине кад гу цунем и викнем изедем га мајкин син убав исто ко татко. Немој да забрајиш сине писуј ни писмо,а и татко негде сас малтерку и мистрију у бел свет у печалбу стално копнеје и чекка писмо од војника.

Св’ки д’н чекамо на твоје писмо. викни на мобилни телифон да си га послал да се надамо. Ајд у здравје и слушај старешине. Твоја мајка и твој татко.

* * *

41.

Здраво наши. Еве сви иму мобилне телефоне, па си се разговару сас жене и сас децу из печалбу. Чујемо да поштар слабо дониси пошту, па ће можда да ви напишемо овој последње писмо ел ће и ми да купимо мобилни телефон.

Сви ни зајебавају што писујемо писма. Некакој к’д писујемо писма оно ни л’кне на душу туга за дом и породицу и од тешку работу у печалбу.

Добро се слагамо и работимо ко мајстори. Мож’ ће дојдемо за вашар.

Деца и жене нека ви слушу па ће од јесен да се поделимо ел у заједницу више неможе дуго у овој време да се живи.

Свако ће си има своје гњездо.

Матер и башта нек прејду под старост куде кога уће. Деца и снајке нек слушају матер и башту и нек се слагу сас децу и помагу да све буде урадено како ваља.

Ако неможете да вршете сас краве на гумно узнете вршалицу, а нек ви помогну ујка и ујна око жетве српом, брање рукољке, дењење у крстине и претеривање сас четверке кола сас краве.

К’д вршалица дојде у село онда ги викните а и комшије повикните сас фамилију и све тој овршите.

Млого је скупа вожња и да не губимо дневнице да недоодимо за жетву и вршу.

Далек је пут из Хрватску куде смо у печалбу.

Ајде у здравје. Све ви поздрављамо. Браћа.

 

РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА:

 

A

Aбер-порука, поздрав, вест

‘ајде-хајде

ајд’- хајде, узречица

ал’-али

аман-узречица

арам-узречица

аран-добар

артиј-хартија

астал-сто за сечење цигли

„асталска“-цигларска група

Атресираш – адресираш

Атреса-адреса

 

Б

Бајо-друже, другар, пријатељу

баксуз-лош човек

баница-пита гужвара усукана ручно са сукаљком (оклагијом и испечена под вршњик (сач) у црепуљи на огњиште

бањате се –купате се

бара-водоражљива ливада, вагина, пожуда,

басамци-дрвене степенице

„бијемо“-сечемо цигле

бата-брат млађе сестре

башта-отац.

бел-бео

белут’к-потес Белутак, бело, кварацни камен,

беосмо- били смо

бикче- млади бик, во , „трогодишњк“

бил-био

блага -статка

благи-узречица. Слатки

„боцни“-„упецај“, заведи девојку

браниште-браник под буковом шумом

будне-буде

бука-буква дрво

буљук-гомила, стадо оваца, збирштина

буразер-брат, рођак, пријатељ, друг

бучје-стрмина под буковом шумом

буџован-чиновник, моћник на власти, функционер

 

В

Варош-град Власотинце

„вата“-милује девојку

веник-шатор, често направљен од букоивих грана и који се покрива зеленим папратом у коме се у хладовини пије и весели на вашарима

вересија-зајам

видел-видео

викни-зовни

висак-зидарски алат

вискам –зидам, мајсторишем

вика-зове, каже

вир- ископана рупа са водом, округко дубоко задржана вода у поток

вр’б’ц-врабац, мало дете(од милости се овако тепа)

врзује-везује, одговара мери,

врта-враћа

врша – вршидба, жито на гумно овршено са кравама или коњима око стожета

 

Г

Ги-их, узречица

гледкамо-гледамо, поглеђујемо

голема-велика

голем-велики

големе-велиле

гу- је, узречица

гра-пасуљ

грбина-леђа

 

Д

Даде-даје, добар човек

дар- зидарима даје газда поклон у виду кошуља и ћилима када се ставља „кров“ на кућу, стари обичај код срба,

девојче-млада девојка, тинејџерка

денем- изгубим, стављање сена на стог,

денемо-изгубимо, стављамо сено на стог

депеша-телеграм

дивје,-дивље крушке

дигнемо- подигнемо, усправимо, устајемо

д’н-дан

д’нови –данови, број дана, недеља

д’нске-данас

д’њу-дању, у току дана

добивал-добијао

догодине-идућа година

дојдем-дођем

дојде-дође, стиже

дојди-дођи

дојдо-дођох, стигох

дојдоше-дођође, стигоше

докарују-дотерају

дооди-долази

доживел -доживео

дошал-дошао

дома-кући

домазл’к.-добра раса

д’ске-даске

дуле-узречица, тепање малом детету, дечја тестија за воду од глине

дунђери-мајстори грађевинари

друшке-другарице

дупе-задњица

душманин-лош човек, опасан, зао

 

Ђ

Е

Еве-ево

Ега-узречица, да, ће

‘ед’н-један

ел’ –узречица, јел, ће

‘едем-једем

‘емпут -једанпут

 

Ж

Жална-жалосна, патња

Жега-врућина, опекло сунце

железо-гвожђе

женка- жуто цвеће у градини

женске –девојке

жњемо- ручна жетва жита српом

 

З

Забушава- нерадник, избегава радне обавезе

загорела-појачана женска пожуда за мушкарцем, пожуда за сексом

заврљил-заврљио, оставио, одбацио

зајде-зађе сунце, отишао преко брда

зајебанција-шала, некада и подвала у полсу

зајебант-шалџија, шерет

зарадели –зарадили, добро плаћени

збирам-сакупљам

зберу –сакупе, очисте

зборимо-причамо, говоримо

збори-говори

зврчка-подвала

зврцне -зазвони

зврцка-звони

згреши –погреши, направи грешку

здравје-здравље

зденул-зденуо, сложио

зидарина-масторски занат

зивне-зовне

знал-знао

знајеш-знаш

 

И

Извидимо- разгледамо, провера

изеде-поједе, направи штету, нерад

имал-имао

изнатрескам-мушка узрелца у пошалици, напијем, алкохоличар

изранимо-исхранимо, отхарнимо

израдујемо – радост у кући, весеље, весели

изоратимо-изразговарамо, разговор

изучил-изучио

испуцам-сексуално задовољство мушкарца, потроши новац на вашар, весеље пиштољем на коло,

испраи-исправи

испрате-допрате до станице, отпоздрављање за далеки пут

истровисмо се-изгубимо се

искочимо-изађосмо

исушил-исушио, омршавио,

ич -уопште

иш’л-ишао

 

Ј

Јајца-јаја

јед’н-један

једење-оброк, ручак

„јединак“- циглар који сече и простира цигле, јединац,

‘јела-ручала, узречица, одмах

Јешна-добар апетит

Јулари-уже са опремом за говеда

Јутре-сутра

 

К

Кавга (кавгаџија)-свађа, покретач свађа

калуп-цигларски алат за израду ручне цигле

какој-како

калџија-цигларски мајстор који прави блато

канате-део шинских запрежних кола

каптосала -премор, преморена од тешког рада

каца-дрвена посуда

кво-шта

к’д-кад

кесер-зидарски и пинтерски алат, тесла

кожук-мушка ношња израђена од штавеће овчје коже

килаво-неурађено добро, без мошница

‘китан-хитан

к’к’ви-какви

кладенац- з извор воде у планини урађен у камену

кова-посуда од лима с којом се носи малтер

коске-кости, омршавео од рада

клопотар-звучно звоно за овце

кобајаги-као да је стварно, нестварно а стварно, измишљено

колице-дрвене цигларске у којој се тера блато

колко-колико

копнеје-тугује, вене због љубави, топи се снег са брда

компир-кромпир

котел -хотел

крвопија- мајстор нечовек, опасан човек

„кривина“-забушант, нерад „крстина“:-камара направљена у „крст“ са 16 везаних снопова ожетог жита српом на њиви

куде-где

куј-ко

куфер-кофер

 

Л

Лабаво-мирно, несврзан чвор, неповезано, неурађено

ладан-хладан, незаинтересован, мирољубив

‘леб -хлеб

’лебац-хлеб, добар човек

лега-леже, ће да спава

летос –у току лета

л’же-лаже, удварање, кокетирње

л’ка-лака

л’кне-лакне, смиреност

л’ко-лако

л’кше -лакше

Лозје-виноград

Луња-скита

 

Љ

Љубил-љубио

 

М

Малко-мало

мају-лутају

маје-скита

мајање-скитња

„мајмунка“-цигларска торба

малецка-мала, девочица

малечка-мала девојчица, неодрасла,

малко-мало

малтер-смеса зидарска с којом се малтеришу зграде

малтерка-зидарски алат

„марен…“-женска клетва

Мариће-Маријо

матер-мајка

мешина-стомак, уштавена овчја кожа за музички инструмнент гајде а и са њом се носила вода са извора

милина-радост

„миро“-свето храство дрво код Срба

мислил-мислио

млате-ударају, празна прича

млого-много

море –узречица

мог’л-могао

мотика- ратарски алат за окопавање кукуруза и кромпира

„мрсни“-безобразно, простачко,

мученица-измучена жена од тешког рада и самоће у планини

 

Н

Набиротина-количина пасуља набрана у њиву, женска зачачкољица

нагосподичаве- девојке се праве важне, препотенте,

најебувал-био у проблемима у печалбу, имао тешкоће,

најубава-најлепша

најдем-нађем

најди-нађи

наносим- дуготрајна одећа

нанесе-добар квалитет, дуготрајност

научил-научио

наодим-налазим

начукотина-количина пасуља очуканог вилом, женска зачачкољица

напрајим-направим

напраен-направен

нашал-нашао

нашо-наша девојка, лепа девојка, хвалоспеви лепоте младости,

нек’д -некад

нечеш-нећеш

неје-није

несврнеш-свратиш

недошал-недошао

невата-нехвата

недошал –недошао

нес’м-нисам

немож-неможе

неје-није

неси- ниси

недооде-недолазе

незапечалим-неизгубим

 

Њ

Њина-њихова

њин- њихов

њи- њих

 

О

Овам-овамо

овдек-овде

оврла-овршила жито на гумно

овој -ово

обањамо-окупамо

обед-ручак

обедује-ручак

обрукал-обрукао

одма-одмах

однел-однео

од’немо-одемо

одовде-одавде

одотле-одатле

однел-однео

онија-они

онолко-онолико

ономад-пре неки дан

омлатиш-обереш

оратим-говорим

ор’л-орао, птица грабљивица

отишал -отишао

отк’д-откад

отспим-отспим, одспавам

‘оче- хоће

ока- вика, говори, зове, једица мере за тежину

‘оће-хоће

оћишило -окишило

Ошав-воће

 

П

Паднул-паднуо, пао

пазук-недра

пандур-полицајац, општински чиновник,

папратљак-место обрасло планинском биљком папрат

паре-новац, зарада

певаљка-кафанска певачица

петлижани-патлижани, парадајз

печал(печалба)-туга, мука

печаловник (печалбар)- сезонски радник

печаловина-зарада у печалби, надница сеоског радника, новчана добит

печач-мајстор који пече циглу у Рингов циглане

пилитија-птице, млада перната живина

пинтер-мајстор за израду бурићи, каца и бачви за ракију и вино

пинем-попијем

пиротски (опанци)-гумени опанци

писмото-писмо

писал-писао

писуј-пиши

Писујем-пишем

писување-писање

питујем-питам

пладне-подне

плајвез -оловка

пландују-овце леже испод букве током летњих врућина

племња-стаја за стоку

пљеска-прича глупости

побра-побратим, друг из детињства, другар, пријатељ

повалим -похвалим

подбунул- ухватили га подочњаци

подева-задиркује, подсмех

поита-пожури

појдемо-пођемо

појдо-пођох

поје-пева

појел-појео

покосил-покосио

полак-полако

понек’д -понекад

помалко-помало

поорати-поразговара

попљуцкује-од муке пљује по земљи, лош домаћин куће, нерадник

поприка-паприка

пораснул-порастао

посрал-посрао, избацио као измет

потамнел-потамнео

потежак-потежи, тежи, већа тежина

почел-почео

праимо-правимо, израђујемо

пратил-пратио, послао

праћај-пошаљи, шаљи

пратисте-посласте

претурам- размишљање о проблемима

прилегнем- да се мало одмори у кревет

причал-причао, говорио

прозбори-проговори

прегрејала-јака сексуална пожуда

проја-хлеб од жутог кукруза

пројде-прође

пролет-пролеће

Прооди- прохода, прелаз

простира-слаже ручним калупом цигле на земљу

прошал-прошао

прут-штап, дрвена грана с којом се чувају овце

пуздер-остатак истрошеног материјала

пуштил-пуштио

 

Р

Работим- радим

радувал се-радује се, весео, срећан

разбукарила-потреба свиње за парење, разбарушена жена

рамоникаш-хармоникаш

рапаве-неравно

рана-храна

работа-рад

р’ж-раж, биљка житарица

решето- плехана направа с којом се веје жито полсе вршидбе да би одвојила плева и жито

рингов-део циглане где се пече цигла

рукољке-рукохват ожетог жита ручним српом

 

С

Сабор(собор)-игранка, вашар

савладал-савладао

сандале-лака летња обућа („отворене“ женске ципелице, као некада правени опанци од коже )

сас-са

саберемо-сакупимо, средимо мисли

св’ки-сваки

селски-сеоски

свањује-зора

свалило-терет

свекар-отац ожењеног

св’ки-сваки

сврни-сврати

с’г-сад

синко-сине, прекор

сирење-сир

склаче- маљем иситне крушке

слива-шљива

сл’нце -сунце

слободија-слобода

снајке-снаје, снахе

с’н-сан

снас – с нама

с’м-сам

с’њам-сањам

сњи- са њима

снопје-снопље (везано жито)

скуга-с ким

скуче-цвили пас

собајле-рано, собаље, пре изласка сунца

совце- са овцама

сомун-бео хлеб

спал-спавао

спанђа-неверство

спимо-спавамо

спијење-спавање

срочи-састави

стареји-старији

стоју-стоје

стра’-страх

стр’на-страна

стуримо-скинумо

сурвал-сурвао се, отишао у провалију

сучка-сува грана за огрев

Т

Таја-та, тај

татко-отац

тепа-туче, бије, насиље, умиљата реч

т’ј-тај

т’м’н-таман

толко-толико

тој-то

торбица-торба:ђачка, овчарска и „цигларска“ од вуне изаткана

тропа-гласно говори

„тројка“-цигларска група

туј-ту

туђ-није своје, страно, комшиско

тупан-бубањ, музички инструмент, гоч(има округал звонасти плех где се удара одозго да „звони“ а са стране се удара маљицом и тако одређује такт народног кола или песеме уз игру)

турал-тарао, ставио

турам-стављамо

турам-стављам

трулеје-вене млада без љубави

 

Ћ

Ће-узречица,

ћерче –ћерка , девојчица

„ћиримиџија“-печалбар, сезонски радник

 

 

У

Убав-леп

убава-лепа

убаве-лепе

„убоди“-завођење девојака на вашар

„увати“-милуј девојке на вашар

узел-узео, украо, лопов

узни-узми

ужига-прпиема физичка за тежак цигларски рад у печалбу

укућани-ужа породица

умејемо-умемо, вешти

успим-успавам

устањује се-устаје се

утепал-утепао, убио се, повредио се, добра зарада

утрина- сеоска испаша за стоку

 

Ф

Ферма-не примећује, незапажен

Фузбал-фудбал

Х,

Ц

Царевица-кукуруз

цвећка-цвет, лоша особа

цевчиш-пијеш алкохол

цел-цео

целивк-пољубац

целивује-љуби

целивање-љубљење

циција-баксуз, саможивеник

цуне-пољуби

 

Ч

Че-ће

чељад-мала деца, породица

чес’-част, морал

читује-чита

чирак-приучењак цигларског заната, простира дрвеним калупом ручнеу циглу

чкола-школа

човечје-људско, хумано

Ч’с –час, тренутак

Чу- чуо

Чул -чуо

 

Џ

Џенерике.

Џивџан-врабац, мало дете

 

Ш

Шаруља-назив имена шарене краве

шалује-зидарски посао

шеница-пшеница

шило-алат од гвожђа, пробојац

школарац-ученик који иде школу

шкрабопис-„кривудави“ слова у печалбарска писма неписмених пеачлбара

шопци-одређено етничко говорно подручје (са различитом народном ношњом:“литаци“)

 

 

ДЗ

Дзида-зида

дзидари-зидари

дзиван-слињав, мало дете

дЗиван-зиван, слинавко, недорасло дете

 

ИЗВОР: Из рукописа ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА, 2012. г. Власотинце; Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Септембар 2012.г Власотинце

 

 

 


Коментари (20)

  • Miroslav Mladenovic

    НАПОМЕНА АУТОРА :
    Испод сваког ПЕЧАЛБАРСКОГ ПИСМА у рукопису је дата и аутентична фотографија печалбара:циглара и зидара из власотиначко-црнотравскога краја. Ово је један етноолошко лингвистички запис једног прошлог времена од кулуролошко језичког значаја за наш национални идентитет.
    Аутор:
    Мирослав Б Младеновић Мирац Власотинце
    22.октобар 2012.г. Власотинце

    Одговори
  • Sarko

    Miroslave, mozes li da nam kazes nesto vise o tvojem poreklu? Odakle su se doselili tvoji stari u Vlasotnickom kraju?

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    ОДГОВОР: Мирослав Младеновић ( о родослову МЛАДЕНОВИЋ)
    Моје порекло према родослову је овакво: отац Благоје, деда Миливоје,парадеда Гаврил, чукун деда Милија и родоначелник МЛАДЕН (али је изгледа погинуо у ратовима са Турцима, па фамилија (од девет брата-девет сина Младена и Ђуке (ћерка Миљка, насељеног у махали Ђорђине, а порекло из село Криви Дела(Црна Трава)-има назив према тој баби ЂУКи: ЂУКИНЦИ а и има у планински засеок Преданча и ГМИТРИНЦИ (према баби Гмитри где су живели на том потесу као овчари). Све те фамилије до Други светски рат су помињане у махали ЛЕНОВЕ, које је после добилко назив ГОРЊИ ДЕЈАН-а све те махале су припадале ДЕЈАНУ (после Другог светског рата су постала села административно:Г.ДЕЈАН, Доњи Дејан и Златићево). Скоро већина фамилија у селу Горњи Дејан има своју крсну славу(све махале Г.Дејана) Свети Ђорђе (посна слава) АЛИМПИЈЕ. Карактеристично је да је велики број се призетио из села Гара, Црне баре и црногораца, који су узимали ову крсну славу, аима је и у махали Манкићево (Равни Дел).дле ас.Крушевица, Доња Ломница, Лопушња Доња и још у по ком селу у власотиначком крају су истог РОДОСЛОВА према истој крсној слави. Истражујући у село Ломница сам доша до података да је тај РОДОСЛОВ са крсном славом СВЕТИ ЂОРЂЕ (Алимпије) се заселио из Бугарске (Трн)-који је био српски и тру пута „прелазио“ из српске на бугарску и обратну страну и задњи пут остао бугарски, па српско становништво са тог подручја ЗНЕПОЉА заселило у власотиначком крају полсе ослобођења од Турака и у времену турскоког ропства. Један део становништва је веома стар по пореклу, па се у казивањима добио податак да је село ДЕЈАН засељено из Русије, а има и истраживања до којих сам дошао код старијих људи да су чак Бошковићи први родослов који води порекло још из седмог века. Ова крсна слава је махом заступљена код македноца, на Косову и у делу Грделичке клисуре, па све до власинскога краја. Интересантно је да су моји преци веома високи по РАСТУ, плави и махом печалбари и овчари били све до средином 20 века. О насељавању становништва у власотиначким селима сам нешто писао на ВИКИПЕДИЈИ али због интелектуалне крађе, ни овде не желим да пишем више, јер су многи професори факултета слали своје „студенте“ некада моје ученике и тако поткрадали моја 40. годишња истраживања о пореклу становништва у селима власотиначкога краја; па када будем публиковао све детаљно онда ћу објављивати поптпуне податке на ПОРТАЛУ.
    С поштовањем
    Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
    22.октобар 2012.године Власотинце

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    ДОПУНА: Моје родно село је ДЕЈАН, конкретно Горњи Дејан, махала Преданча, општина Власотинце.

    Одговори
  • Nebojsa

    Шарко, да ли можда имаш податке о становништву северо-источне Македоније?
    Занима ме презиме Савић (Св. Петка), општина Крива Паланка, села Нерав и Герман, хвала.

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    Презиме САВИЋ постоји и у црнотравском и власотиначком крају. Савићи су насељени у власотиначко-црнотравском крају из ДЕБРА и имају назив ДЕБАРЦИ. У Црној трави су у село БРОД (оде њих је порекло чувена глумица и певачица САВИЋ), а у власотиначком крају у селима: махала Ђорђине(Г.Дејан) и село Средор. Крсна слава код македонаца је често Сбвета Петка(тако и у Западној Македонији (с.Црешњево-одакле је моја супруга) овај СВЕТАЦ је заступљен као крсна и сеоска слава. У село Дејан славе Свети Ђорђу (посн-Алимпије, а у Лужничком крају се више слави Света Петка. Иначе, када се бежало пред Турцима, било због крвне освете или БЕЖАНИЈЕ-често се мењала слава или презиме да би се спасила жива глава.
    Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
    23-октобар 2012.г Власотинце

    Одговори
    • Nebojsa

      Хвала пуно Мирославе. Мислите на Дебар у западној Македонији?
      Нисам знао за Снежану Савић, тј мислио сам да носи мужевљево презиме. 🙂
      То су дакле ти Савићи, којих има у северо-источној Македонији и југо-источној Србији, а славе Св. Петку?

      Одговори
  • Sarko

    Ja licno nemam nista sa danasnjom Makedonijom, ja sam iz gnjilanskog kraja blizu danasnje Makedonije, ali znam neke porodice koje su poreklom iz Makedonije i imaju veze sa mojim rodjacima. Mom ujaku zena je poreklom iz Makedonije, njene pretke doveli su gospodari Dzinici u okolini Gnjilana oko 1820 godine. Po starom su prezimenu Grbelici i slave Sv. Marka. (Dzinici turski gospodari, poreklo im je bilo siptarsko oni su bili jako bogati vladali su u 18 i 19. veku skoro nad celom Kosovskom kotlinom, Gornjom Moravom, Novobrdskom Krivom Rekom… nekim delovima Metohije i delovima zapadne i severne Makedonije.

    Moj brat od tetke poreklom je iz prilepskog kraja, njegovi su se stari doselili u okolini Gnjilana u drugoj polovini 17. veka, a mozda i u vreme velike seobe 1690 godine. Kad su se oni doselili tada jos nije bilo Siptara u Gornjoj Moravi po njihovom predanju. Po starom prezimenu Dilinci, slave Sv. Arhandjela.

    Mojem rodjaku (drugo koleno po srodstvu), njemu je zena poreklom iz Orizara kod Kumanova, njeni preci doseljeni u okolini Gnjilana pred kraj 17. veka. Po starom prezimenu Rizici, slave Sv. Dimitrija.

    Drugom rodjaku (takodje drugo koleno po srodstvu), njegova zena poreklom je iz Debra, doseljeni u Pozaranju kod Vitine, muslimani su im oduzeli imanje, potom su presli u Vrbovac, onda u Grncar, i odatle oko 1860 godine u Klokot kod Vitine. Po selu Grncar prozvani su Grncarcima, slave Sv. Nikolu.

    Ovom prilikom napisacu nesto o mojem poreklu. Sa oceve strane poreklom sam sa prelepe Sare, iz Sirinicke Zupe. Po starom smo prezimenu Krstici, slavimo zimskog i letnjeg Sv. Arhandjela. (Kad su se moji iselili iz Sirinica, ziveli su kratko vreme u tri razlicita sela u Gornjoj Moravi, da bi u cetvrtom kupili imanje oko 1810 godine u okolini Vitine, zbog toga su zaboravili naziv sela), ali neki iz moje familije kazu da smo bas iz danasnjeg Strpca.

    Poreklom moje majke je iz okoline Kosovske Mitrovice. Predak koji se doselio krajem 18. veka u gnjilanskom kraju zvao se Stola, a prezivao Kramovic. Verovatno je imao debeli razlog sto se doselio u drugi kraj Kosova. (Mozda mu je ostala rodbina u okolini Kos. Mitrovice, ili se odselila u nepoznatom pravcu. U gnjilanskom kraju i uopste u siroj okolini ima samo jedan rod Kostici poreklom iz okoline Kos. Mitrovice, ali taj je rod doseljen jos dok nije bilo Siptara u Gornjoj Moravi, dakle u 17. veku. Dakle retke i neobicne su bile migracije sa severa Kosova ka istocnom Kosovu. Posle drugog svetskog rata svi Kramovici su uzeli druga prezimena. Na slovenskim jezicima Kram znaci (sitan trgovac). Ne verujem da je prezime nastalo od imena Krama ili Kramo, jer takvo ime ne postoji bar koliko ja znam, ali sve je moguce. Ja sam trazio na mapi sirom ex Yu, toponime slicno ovom prezimenu i pronasao sam ih samo u Metohiji. U okolini Djakovice u ataru sela Kraljane postoji (Kramovik Klisura), isto tako jedno 30 km dalje u danasnjoj opstini Orahovac postoji selo Kramovik ja mislim da je dalje poreklo moje majke iz tih mesta, i da je prezime nastalo po Kramovik klisuri ili Kramovik selu. Mozda su preci moje majke u toku velike seobe dospeli u okolini Kos. Mitrovice, a da ih je tamo prisutno lokalno stanovnistvo prozvalo po selu svoje starine Kramovik-Kramovici. Krsna slava moga dede je Sv. Djordje Alimpije i Djurdjevdan.

    Moje obe bake poticu sticem okolnosti od jednog istog roda. Poreklom su iz sela Petrova kod Stimlja. Preci su im doseljeni zbog siptarske osvete oko 1780 godine u okolini Gnjilana. Mali broj njih se i dan danas preziva Petrovic, dok je velika vecina uzela druga prezimena, sad su neki kao: Jankovici, Simici, Nisici, Simijonovici, Danilovici, Kostici i dr. Petrovici slave Sv. Nikolu.

    Poreklo dedine majke, odnosno moje prababe sa oceve strane. Ona potice od porodice Pavicica po starom rodovskom prezimenu, poreklom je sa Zegovacke planine, nedaleko od Lipljana. Majka moga deda je umrla mlada, moj deda je kao dete ostao bez majke, moj praded posle smrti njegove zene, ozenio je Hercegovku, koja se doselila kao kolonistikinja iz okoline Trebinja i bila je dobra maceha, postena i vredna, bar tako kazu ovi stariji iz moje familije. Ima nekoliko porodica iz Hercegovine koje su doseljeni kao kolonisti u okolini Vitine i ne znam iz koje je porodice ta pramaceha). Znam kako se zove, ali prezime ne znam nazalost, ne zivim u Srbiji i tesko je nesto pokusavati da saznas, videcu kad budem dolazio na odmor.

    Isto tako znam iz kojeg je sela moja prababa po dedi sa majcine strane, i prabake po majci sa obe strane! ali nazalost ne znam od koje familije poticu. Ja sam veliki zaljubljenik i opsednut sam Antropologijom, i moj je cilj da saznam od koga sve poticem, jer svi mi nasedjujemo nesto od predaka, pa cak i od prabaka.

    .

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    Да би се проучавао РОДОСЛОВ односно генеалогија, поптребно је добро познавање етнологије краја, локалне и националне историје своје државе и околних данас државица бивше Југославије. Поред тога потребно је да се познаје и дијалект у језичкој сфери рододслова, онда народна ношња, традиција, обичаји, онда старо кумство и донекле крсна слава (која се мењала), а и такође физичка конституција и изглед.
    Данас је нажалост мало истраживача на терену (а сада је и касно) јер се могло пре 30 година много сазнати више о родословима, када села нису опустела и нису били ови проклети ратови и миграција становништва.
    Ми поседујемо на просторима бивше Југославије нека антрополошка и етно историска истраживања, али су поптребна и истраживања других истраживача и документа о рразним пописима у времену под турском и аустроугарском у многим историским музеијима и црквеним књигама у нашим и околним државама:Турској, Бугарској, Грчкој, Албанији, Италији, Румунији, Мађарској, Аустрији-па и словенским земљњама:Чешкој, Словачкој, Украјини и Русији.
    Пре нас много је пропуштено, па се данас према „презимену“, а и често различитој крсној слави често нађу и исти родослови, а да о томе се ништа не зна.
    За оваква истраживања требају ТИМОВИ у академијама наука наших земаља бивше Југославије. Покушао сам још пре десетина година да то покренем али само су ме „искористили“ неки којима је стало до свога статуса и личних промоција и публиковања књига које су засноване на шаблонском „преписивачком“ методу-без ширих истраживања на терену и у списима по страним архивима.

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    Небојша,
    „Дебарци“-назив фамилије пореклом из Дебра (Западна Македонија) има шири контекст, јер je то deo словенског племeна, која су чинила СТАРУ Србију која је захватала северни део Грчке, данашњу Македонију (и западна Македонија) и северни део Албаније. у литератури постоје историјски извори (а може и на ГООГЛЕ да се то прочита)-што ме навело да искажем своја нека истраживања свога краја, где се поред она два масовна исељавања са Косова ретко помињу и присилна исељавања и пре тога због турског зулума из свих тих делова старе Србије у власотиначко-црнотравско-власинском и лужничком крају Југоисточне Србије. Примера ради постоје и фамилија по презимену:ЂОКИЋИ (село Јаковљево) и ЂУРИЋИ (село Шишава)-које и дан данас по називу спомињу АЛБАНЦИ. Као истраживач дијалекта и сам пишем песме и приче на дијалекту, добро и на основу народне ношње, увиђам која је фамилија по народној ношњи, дијалекту у „вези“ са одређеним подручјем насељавања и из ког региона или државе. Нажалост велики је проблем што до сада нисам (сем објављивања три збирке песама) тешко да могу своје рукописе да штампам, јер не желим да се то ЕКСПЛОАТИШЕ за разне интересе и циљеве.
    Интересантан је коментар ШАРКА. Радио сам као почетник наставник математике у село Доње Кусце код Гњилана. Тамо становао у село 1970.године. Још тада сам приметио да је њихова народна ношња (ткане сукне и везови исти као у мом родном крају околних села-до границе са „шопском“ народном ношњом Црне Траве. Што ме одмах навео разлог још тада нераскидиве везе да смо ми овамо већи део потпомци са косовског подручја, а и са подручја Македоније (Западне и источне-одатле су са рудника Кратова долазиле породице, а међу њима има и Црногораца и Крајишника, који су радили по рудницима овога крај – у вези рударења под Турцима-писао сам и чланак у власотиначком збиорниуку нна ту тему). Ако се има у виду и да је овај крај припадао ВЛАСТЕЛИ ДЕЈАНОВИЋИМА, онда се може много шта истраживати о пореклу становништва, из ког је који родослов се доселио или одселио. Занима ме (пошто је моја крсна слава Свети Ђорђе (Алимпије-с.Дејан)-о томе сам горе написао у којим селима се слави Свети Ђорђе-Алимпје) који родослов још у околним селима ГЊИЛАНА И КОСОВСКОМ ПОМОРАВЉУ И УОПШТЕ КОСМЕТУ СЛАВЕ ОВУ СЛАВУ.
    Ево на крају ћу поменути да чак у родослову славног црногорског и нашег писца ПЕКИЋА, постоји насељена фамилија Пекић у село СВође, али због крвне освете и биолошког опстанка је променила и презиме и славу и о томе ниједан српски и црногорски истраживач нигде није то објавио, а младе герације и изгледа у социјализму то није било важно јер се такав истраживачки рад третирао као ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ, што сам све то и лично искусио у свом животу.
    Нажалост у мом родном крају мало кога и занима порекло, а сада се то више помиње ради „престижа“ или СТАТУСА наравно око СРБОВАЊА. Мало је аутентчних истраживача посвећених својој традицији и очувања националног идентитета.
    Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце југ Србије
    25.октобар 2012.г. Власотинце

    Одговори
  • Sarko

    Gospodine Mladenovicu, evo podataka o porodicama koje slave Sv. Djordja Alimpija.

    Svi podaci su od 1929 – 1934 godine.

    U Klokotu kod Vitine: Sirinicani (4 k., Sv. Djordje Alimpije). Starinom iz Sevca (Sirinic), odakle su oko 1840 godine, baveci se s ovnima na pasi u Gornjoj Moravi, kupili imanje u Klokotu i nastanili se.

    (Klokot)- Cicanci (3 k., slave Dj. A.). Starinom iz Smire (Vitina). Imaju istoimene rodjake (2 k.,) u Trpezu (Vitina). Cicancima ih prozvali Arbanasi (cican na arbanskom: kukavac) zato sto su se prema Arbanasima, njihovim siledzijama, drzali kukavicki. Staro prezime im je Rusici-Rusinci. (moja strina je od ove porodice).

    Trpeza kod Vitine

    Ljubisavci (4 k., Dj. Alimpije). Doseljeni oko 1750 godine iz Bresta (Skoplje).

    Donja Budriga kod Gnjilana

    Magdini (2 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljeni iz Vitine oko 1810 god.

    Kulajdzija (1 k., Sv. Dj. Alimpije), preseljen iz Devaja oko 1830 god. Prezime je dobio sto je kao cifcija stanovao u begovskoj kuli.

    Pasjane kod Gnjilana

    Kamisevici (9 k., Sv. Dj. Alimpije). Starinom iz Gornje Sipasnice (Kos. Kamenica). Nisu bili mirni, pa su zbog toga zapadali u krv i postajali cifcije, da bi dobili zastitu jacih gospodara. Ima ih jos kao Kamisevici sa istom krsnom slavom podaci su iz 1929 god. u Donjoj Budrizi (1 k.,), u Petrovcu (Kos.Kamenica) (4 k.,), u Gornjem Korminjanu (6 k.,) i u Donjem Korminjanu (Kos. Kamenica) (12 k.,). Starinom su iz Gornje Sipasnice (Kos. Kamenica), odakle su ih oko 1780 godine raselili doseljeni Siptari.

    Gornje Korminjane (Kos. Kamenica)

    Vuckovici (3 k., Sv. Dj. Alimpije), starinci iz Sticara. Sticare je nekadasnje selo blizu G. Korminjana.

    Svrakici (1 k.,), Matici (3 k.,) i Zajcevici (9 k.,), svi slave Sv. Dj. Alimpija; starinci iz Sticara.

    Palicevi (4 k., Sv. Dj. Alimpije). Nepoznato poreklo. Prihvatili su ih Vlajkovici u Donjem Korminjanu i ozenili, oko 1830 godine su doseljeni iz Donjeg Korminjana.

    Nastavicu kasnije, ako budem imao vremena ili sutra…

    Одговори
    • Sarko

      nastavak…

      Draganac kod Gnjilana

      Purinci (3 k., Sv. Dj. Alimpije). Predak im je bio doveden (pastorak), ali se ne zna odakle.

      Paralovo kod Gnjilana

      Zivinci (4 k., Sv. Dj. Alimpije). Starinom su sa Kosova, odakle su odseljeni u severnu Srbiju. U Paralovo doseljeni oko 1760 god.

      Zegligovici (2 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljeni oko 1810 god. iz Slivova (Lipljan): po prezimenu kao da su iz zegligovskokumanovskog kraja.

      Babin Most kod Obilica

      Djokici (12 k., Sv. Dj. Alimpije). Iz Kaludre u Toplici (Prokuplje), odakle su izbegli od krvi, doselili se u kosovsko selo Bariljevo (Pristina). Tu su pored Srba, zatekli i Arbanase, pa se, zbog svadje s njima, isele u Babin Most oko 1800 god. Pojasevi u 1934. od preseljenja iz Bariljeva. Djoka, Zivko, Laza, Stanko, Bogdan (48 god.). Zabelezeni su im istoimeni rodjaci (2 k.,) u Ugljaru (Kos. Polje).

      Micolci (7 k., Sv. Dj. Alimpije). Doseljenici su nepoznatog porekla iz sredine 18. veka. Skitali po mnogim selima, te im je daleka starina nepoznata.

      Acanci (2 k., Sv. Dj. Alimpije). Preselili oko 1880 god. iz Ade (Obilic).

      Bresje kod Kosovog Polja

      Djursanovi (5 k., Sv. Dj. Alimpije). Preseljeni iz Gracanice 1905 god. na zemlju koju je napustio jedan cifcija Srbin, posto je ubio nekog kacaka. U Gracanici je zabelezena jedna porodica koja slavi Sv. Djordja Alimpija: Dobrevcani (2 k., Sv. Dj. Alimpije). Preseljeni iz Dobreva (Kos. Polje) oko 1900 god. Mozda su ove dve kuce od Djursanovima.

      Dobrotin kod Lipljana

      Drenici (5 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljeni iz Drenice krajem 18. veka. Njihovi istoimeni srodnici zabelezeni su u varos Vucitrn, jedna kuca u Konjuhu kod Lipljana i jos jedna kuca u Slovinju kao Jovanovici .

      Gornje Nerodimlje kod Urosevca

      Dabici (18 k., Sv. Dj. Alimpije). Doseljeni iz Severne Albanije sredinom 18. veka kao ,,Fande“, tj kao Arbanasi katolici. Arbanasi rodovi Corovici i Ljamovici u Rasincu (Stimlje) su im odeljaci. Retak je bio slucaj da se neka siptarska porodica asimilirala u Srbe.

      Djurdjijanovici (2 k., Sv. Dj. Alimpije). doseljeni iz Stimlja oko 1870 godine. Dalja starina im je u Izencu (Sirinicka Zupa).

      Skulanevo kod Lipljana

      Delici (6 k., Sv. Dj. Alimpije), starinci. Staro prezime im je bilo Slavnici.

      Crkvena Vodica kod Vucitrna

      Ivici (5 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljenici nepoznatog porekla.

      Stimlje

      Marinkovici (7 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljeni iz Severne albanije prvo u Davidovce (Stimlje), gde jos na mestu ,,Staro Selo“ ima njihovog groblja. Odatle su se preselili u Stimlju po dolasku Arbanasa u Davidovce pocetkom 19. veka.

      Vrbestica (Sirinicka Zupa)

      Budurici (2 k., Sv. Dj. Alimpije), starinci.

      Bontici (4 k., Sv. Dj. Alimpije), doseljenici nepoznatog porekla.

      Za Metohiju i sever Kosova nemam opsirnije podatke.

      Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    SVETI ĐORĐE POSNA SLAVA

    —– Original Message —–
    From: Mladenovic
    To: Miroslav Mladenovic
    Cc: Sasa Mira Mladenovic
    Sent: Friday, March 27, 2009 11:45 PM
    Subject: Re: Odgovor

    Poštovani prezimenjače!
    Veoma sam vam zahvalan na onome sto ste do sada učinili za mene i moj rad na poreklu, drugim rečima neizmerno ste mi pomogli.Objasniću vam do kojih zaključaka sam došao koji ce mozda i vama koristiti. Za sada zeleo bih da vam prenesem sta sam saznao iz mog dosadasnjeg rada na temu Sv.Djordjija Posen u Makedoniji i Juznoj Srbiji i Sv. Alempija kako se kaze kod nas u Vrbovcu u Šumadiji kažem tako jer se kod nas smatra Vrbovac prvim šumadijskim selom kad se ide od Smedereva na jug. Evo sad mog razmišljanja na temu Slave.
    O Službama i Velikdenima su se skupljali oko starih srpskih manastira. Slavili su Sv. Alimpija Stolpnika za koga se u narodu verovalo da je pregazio kugu, odbijao nezdrave vetrove i činio druga čudesa. Ovaj Paflagonijski (Mala Azija) Svetitelj je stekao svoje svečare na području pre svega Ohridske arhiepiskopije i Svete Gore odakle se njegov kult širio ka severu naj verovatnije prema Skadru, Prizrenu i Prištini. Malisori fisa Šalja su izgleda slavile i ovog Sveca iako B.Nušić tvrdi da su Slavili Sv.Jovana,a Marko Miljanov Sv.Ivana posto su bili Rimokatolici. M.DJ Milicevic tvrdi da su postovali Sv.Djordja jer se i u Drenici slavio Sv.Đorđe Alimpije u rodovima poreklom iz Zete koji su ušli u fis Šalja. U Gračanici ozidanoj u vreme kralja Milutina imamo fresku Svetitelja. Naime ako je ovaj Svetitelj postao zaštitnik mutavdžijskog zanata onda je Prizren kao grad nadaleko čuven po proizvodima ove vrste jasno bio i jedan od jakih uporišta kulta ovog svetitelja u srednjem veku. Praznuju ga više sitni stočari ali i oni koji rade sa krupnijom stokom pa se na njegov dan ne upreže tegleća stoka. Ova činjenica nas upućuje na zaključak da je pored Sv.Vlasija, Sv.Teodora, Sv.Save, Sv.Đorđa i Sv.Alimpije preuzeo neke epikleze slovenskog paganskog boga Gerovita ili Jarovita. Glava svetitelja se nalazi u rumunskom manastiru Kutlumušu, koga sada drze Grci što upućuje na vezu sa aromunskim stanovništvom. Ako je ovo tačno onda bi porodica Mladenović vrlo lako mogla da vodi poreklo od ostataka plemena Brsjaka (Brđana) i Mijaka iz Zapadne Makedonije ali i Malisora. Nije nemoguće da je kult došao među Slovene i aromunskim posredovanjem i to onih aromuna iz grčkog kulturnog kruga oko Soluna. Odlazilo se rano u Crkvu i strogo postilo da bi sve bilo zdravo u narednoj godini. Ova Slava se relativno slabo slavi u severnim srpskim zemljama dok broj onih koji slave raste od Grdeličke klisure prema jugu ali pogrešno bi bilo reći da nije slavljena u srednjem veku na Kosovu jer za to imamo jake dokaze. U Kičevu, Prilepu, Bitolju, Strugi, Ohridu, Tetovu i Skoplju u Makedoniji bio je do Drugog Svetskog rata, veliki broj porodica koje slave ovu Slavu i svakako predstavljaju daleke rođake familije Mladenović iz Vrbovca. Bugarske okupacione vlasti i komunističke posle rata smatrajući sa pravom ovaj običaj srpskim zabraniće ga. Prvi pomen ove Slave nalazimo u dnevniku poznate trgovačke porodice Andrejevića iz Peći u 18 veku. Andrejevići su poticali starinom iz Nerodimlja na Kosovu, gde je očigledno postojao u srednjem veku kult ovog Sveca. Oblast Nerodimlja je smatrana delom skopske oblasti a uostalom kao i celo Šarsko Zagorje pojedinačno je naseljavana strujama iz Makedonije kroz ceo period turske vladavine. Kult ovog Svetitelja je verovatno u vezi sa Svetom Gorom gde se u manastiru Kutlumušu nalazi glava, deo moštiju otuda Vlasi u Istočnoj Srbiji izuzetno poštuju Sv.Alimpija. Srpski Kraljevi i feudalci su Svetogorskim manastirima davali ogromne metohe unutar svoje države od Soluna do Peći i Debra. Svetogorski monasi su verovatno otuda bili prenosioci kulta ovog Svetitelja u ondašnju Srbiju. Ovo je još potkrepljeno činjenicom da se radi o istom etnosu sa jedne i druge strane Skopske Crne Gore (Karadaga) koje se veoma mnogo selilo iz jedne oblasti u drugu, putevima kroz šarsko-skopsko-crnogorske planinske magistrale. U srednjem veku je preko ove dve planine postojao jak kiridžijski saobraćaj pa planine na centralnom balkanu ne predstavljaju etničke ni dijalekatske granice. Još je zanimljivija veza između Sv.Alimpija i Sv.Đorđa. Zabeleženo je u centralnoj oblasti balkana da su mnoge familije slavile “Sv.Đorđa Alempija” što je ukazivalo da je narod ova dva svetitelja stopio u jednog. U Lešku (Tetovo) je čak u naj novije vreme jedan makedonac tvrdio da slavi Đorđiju na dan Sv.Alimpija. U Ruskoj i Grčkoj Crkvi na ovaj dan se praznuje osvećenje dva hrama Sv.Đorđa te je tako među našim narodom u centralnoj oblasti došlo do fuzije ova dva Svetitelja. U ranijim vekovima biva kod stanovništva naročito upražnjavan kult pojedinih Svetitelja kao što su Sv. Dimitrije na području Šopluka istočno od Vardara, na prostoru centralne Makedonije dakle zapadno od Vardara- Sv.Vasilije, Sv.Atanasije, Sv.Naum, Sv. Alimpije Stolpnik, Sv.Đorđe, Velike Gospojine i Sv. Dimitrija. Na prostoru Epira, Južne Albanije i Zapadne Makedonije Sv.Jovana i Velike Gospojine, na prostoru Tesalije Sv.Tome i Velike Gospojine i na prostoru Severne Albanije i Dalmacije Sv.Nikole i Sv.Stefana. U okviru Ohridske Arhiepiskopije i poglavito Kosturske episkopije negovan je kult Sv.Alimpija koga Slave samo Srbi Kosovci i(li) Brsjaci i oni su bili po svemu sudeći nosioci kulta ovog svetitelja u svojoj postojbini kao i prenosioci među Torlake i Šopove i Sumadince. Crkva Sv. Alimpija u selu Bobišta danas Vergas kod Kostura, danas Kastorija u Grčkoj Egejskoj Makedoniji je najstariji hram koji je podiglo Slovensko stanovništvo ovog kraja a vrlo rano Svečare sa ovom Službom nalazimo severozapadno od ove oblasti u selima oko Korče, Struge, Bitolja gde se verovatno proširila seobom pojedinih porodica iz ovog sela. Rod Naumovića iz Užica koji slave Sv.Alimpija potiče starinom iz okoline Korče. I tamo u Korči su imali svoje rođake koji su slavili istu slavu zabeležio je Popović. Prema naj novijim istraživanjima šira oblast zapadno od Kostura prema reci Vojuši u Toskeriji pripadala je u 11 veku Kosturskoj episkopiji. Interesantno je reći ovde da prvi spomen običaja Slave u istoriji uopšte potiče iz 1018 godine od vizantijskog letopisca Skilice a slavio ju je izvesni velmoža Ivac. Iako bi smo očekivali da je on taj običaj pomenuo severno u Raškoj eparhiji, on ovaj običaj nalazi u okolini Devola u današnjoj jugoistočnoj Albaniji koji se nalazio u sastavu Kosturske eparhije. Ipak freska Svetitelja iz Gračanice i javljanje ove Slave u Župi kod Kruševca i u Jelašnici na Staroj Planini u Zaglavku, te mutavdžijski esnaf u Prizrenu veoma indikativno govore da se ovaj svetac i pre najezde Turaka slavio među raškim i kosovskim Srbima gde je on praznovan pre svega kao zastitnik od kuge kod Bugara su tu ulogu imali Sv.Anton i Sv.Atanas.

    Одговори
  • viktor marijanović

    gospodine miroslave ,svako dobro i aferim za uloženi trud ,majka mi je iz ramni del od jovanovića ,a njena majka je iz prodanče julka ilić ,volim svoj maternji i drago mi je da ima neko kome je stalo do povjesti tog prelijepog kraja i plemeniti ljudi

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Vikotore, jako mi je žao što ti nisam odgovorio već nekoliko godina ovde na PORTALU(a čini mi se i na fejzbuk). Vremena mi nisu baš bila naklonjena pa je život išao na drugu stranu sa ergijom. Važno je da te nisam zabora
      Iz sela PRODANČE je tvoja majka a sa baba julkom i Jovanovićima smo po majkinoj lozi FAMILIJA. Majka će znati kada joj budeš pročitao rodoslov koga ću da ti pošaqem ovde napisanog sa PORTALA(http://www.poreklo.rs/2013/03/31/poreklo-prezimena-zaseoka-predan%C4%8Da-selo-gornji-dejan-vlasotince/). Veći deo familije se raselio. Pročitaćeš ovde na PORTALU o PRODANČI(Predanči) pa će da vidiš ko gde živi. Rođački pozdrav i svako dobro. M.M 14.mart 2017. Vlasotince, Srbija

      Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    NAPOMENA: Objavio sam kwigu PEČALBARSKA PISMA IZ VLASOTINAČKOGA KRAJA, ali zbog svojih ztroškova kao privatnog izdavača i sve ostalo uz obavezu prema bibliotekama, samo sam dostavqao i poklawao kwige narodnim bibliotekama u Srbiji. Preko Udružewa pisaca Srbije sam kwigu objavio na internetu AMAZON.COM (meni samo ime i prezime a oni knjigu prodaju i uzimaju novac). Tako vam je kada je kultura, nauka i obrazovanje u Srbiji potpuno degradirano kao dihovna i nacionalna i dryavna vrednost u drustvu. Mi koji pisemo sve sami placamo a to radimo iz entuyijazma i ljubavi prema svome rodnom kraju i prema dihovnoj strani zivota.
    Evo ovde cu ostaviti adresu sa interneta amazon.com da neko u belom svetu naidje na svoje korene i dijalekt govora nasih pecalbara u PISMIMA, a i sam autor je osetio GORČINU teškog pečalbarskoga života.

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    zapisi 69 – Народна библиотека Србије
    bibliografije.nb.rs/bibliografija/tekuca/monografska/TSRM32014/zapisi69.html
    МАЛА кутија [Брајево писмо] : антологија најкраће српске приче 20. века. …. Печалбарска писма / Мирослав Младеновић Мирац. – Београд : Граматик
    http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/tekuca/monografska/TSRM32014/zapisi69.html
    821.163.41-6 ПРЕПИСКА. КОРЕСПОНДЕНЦИЈА. ПИСМА

    СР 2014 М – 2069
    МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав, 1948-
    Печалбарска писма / Мирослав Младеновић Мирац. – Београд : Граматик, 2014 (Београд : Невен). – 90 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Библиотека Савремена / Граматик)

    Ауторове слике. – Тираж 300. – Речник локализама и архаизама : (Печалбарска писма): стр. 77-90. – На корицама белешка о аутору.

    ISBN 978-86-6135-049-8 (брош.)

    821.163.41’282.3-6
    COBISS.SR-ID 207515916

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top