Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja Reviewed by Momizat on . Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 11. septembra (29. avgusta po julijanskom kalendaru) Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na smrt pr Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 11. septembra (29. avgusta po julijanskom kalendaru) Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na smrt pr Rating: 0
You Are Here: Home » Krsne Slave » Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 11. septembra (29. avgusta po julijanskom kalendaru) Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja. 

 

Ovaj crkveni praznik krsna je slava pojedinih porodica, a ustanovljen je na dan kada je osveštana crkva koju su na  grobu Svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.

U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa, Irodijadu, sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju. Ona je, po nagovoru svoje zle majke zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao svetog Jovana. Njegovi učenici uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra, ustanovljeno je zato što je toga dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji, podigli car Konstantin i carica Jelena.

Dan Usekovanja vernici Srpske pravoslavne crkve provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Krsna slava Usekovanje Svetog Jovana Krstitelja zabeležena je među Srbima u Bosni u Visočkom (6 beleženja) i Višegradskom protoprezviteratu (1). Slavi ga rod Masalje-Masalović i ogranci rodova Manojlović, Miljković i Joksimović.

 

 


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top