ДРУГИ О НАМА: Текст о порталу ПОРЕКЛО у дневнику ДАНАС

За нови веб-портал „Порекло“ многе јавне личности пристају да се присете предака

Како су Вучићеви пошли у Русију, а стигли у Добој

Група ентузијаста одлучила да се упусти у подухват налик оном од пре једног века кад су Јован Цвијић и његови следбеници ишли међу народ по селима и бележили важне податке о бројним родовима и породицама широм Србије и бивше Југославије

 

Даљим пореклом Вучићи су из источне Херцеговине или Црне Горе. Нема писаних доказа о томе, али по предању је наш предак отишао због крвне освете средином 18. века из тих крајева и населио се у западну Босну, у село Чипуљић код Бугојна.

Подаци о присуству Вучића у овом месту датирају с почетка 19. века. У Другом светском рату су тамо сви побијени, а у последњем рату су спаљене све куће Вучића. Прадеда Раде је био капиталиста, богат човек. Он и деда Анђелко су толико волели Русију да су се, са дединим братом Николом, једном приликом упутили у Москву на коњима. Натоварили су бисаге и кренули, али су стигли само до Добоја.

Овако министар одбране и потпредседник Владе Александар Вучић за интернет сајт www.порекло.рс објашњава родослов своје породице. Није једини – за тај сајт, који је за само шест месеци постојања постао веома популаран у Србији и иностранству, податке о својим прецима открили су многи виђенији политичари и јавне личности.

– Већина се радо одазове позиву да нам растумаче своју генеалогију – каже Јовица Кртинић, дугогодишњи новинар и уредник, један од оснивача овог портала.

Тако је бивши министар војни Драган Шутановац објаснио да је „неки Шутановац наводно 1.800 и неке пребегао из Црне Горе у Србију заједно с једним пријатељем, наводно код Новог Пазара“.

– Ту постоји Шутановачка река, а чак и неко место Шутановци. Иначе, мојих Шутановаца има само у Топлици, у селу Туларе и суседном селу, у којем има неколико породица. Међутим, нисмо у сродству са тим Шутановцима, који славе Светог Николу, а ми Светог Јована – навео је бивши министар.

Градоначелник Београда опет, наводи да су, Ђиласи у Босну дошли из Истре, да би у неком тренутку део њих отишао у Црну Гору.

– Занимљиво је да се место у Црној Гори, где су живели Ђиласи, зове Подбишће, а тако се зове и део око Бихаћа. Наравно, црногорски Ђиласи тврде да су сви Ђиласи потекли од њих, али сам сигуран да то није тачно. Ђиласа је било мало и на Косову, али их тамо одавно нема – истакао је Драган Ђилас.

Портал „Порекло“, како каже Кртинић, настао је пре нешто више од пола године као одговор на питање: зашто се на српском интернет небу мало ко озбиљно и систематично бави пореклом наших презимена, пореклом становништва по насељима, кретању народа кроз бројне сеобе…

– Због тога сам, са групом ентузијаста, одлучио да се упустим у подухват налик оном од пре једног века кад су Јован Цвијић и његови следбеници ишли међу народ по селима и стрпљиво и прецизно бележили данас непроцењиво важне податке о бројним родовима и породицама широм Србије и бивше Југославије. Много тога што су они тада сабрали и објавили ми данас преносимо у електронској форми, и тако омогућавамо да буде доступно свима, где год да су на земаљској кугли. Тако су, до данашњег дана, странице нашег сајта имале посетиоце из округло 100 земаља – каже Кртинић.

На сајту су отворене странице са преко 7.000 презимена, а осим што сарадници свакодневно уносе податке о појединачним презименима, отворена је и могућност да сви посетиоци сајта пошаљу своје прилоге о презименима, укључујући ту и податке о својој породичној историји.

– Осим презимена, оно што изазива велико интересовање посетилаца је управо рубрика порекло познатих, где личности из света уметности, науке, спорта, политике, откривају податке о свом породичном пореклу. Између осталих, могу да се нађу информације о пореклу разних успешних људи – од Ненада Зимоњића до Мериме Његомир – објашњавају творци портала.

Поред свега набројаног, на „Пореклу“ се може наћи и много линкова ка вредним књигама и корисним сајтовима. Оно што је досад изазвало највише пажње је текст којим помажу свима како да на сајту „Елис Исланда“ пронађу претке који су дошли у Америку између 1892. и 1924. године. Такође, сличан линк дају и за оне чији су преци отишли у Аргентину…

Порекло за сада постоји и напредује захваљујући ентузијастама, вредним сарадницима, међу којима су и угледни генеалози Александар Бачко и Мирослав Нишкановић, аутори више вредних наслова о пореклу насеља и презимена.

– После готово 20 година проведених у новинарству осетио сам потребу да уђем у нешто ново и изазовно и верујем да ће рад на порталу ‘Порекло’ остати као трајна вредност. За разлику од ефемерног новинарског посла… – објашњава Јовица Кртинић.

 

Српски ДНК пројекат по шкотском рецепту

У току ове недеље Порекло покреће „Српски ДНК пројекат“, који представља пионирски покушај да се на једном месту саберу подаци досад анализираних појединаца који су утврдили своје ДНК прапорекло по мушкој линији.

– За почетак, објавићемо податке за скоро 150 особа с простора Србије и суседних земаља, које деле слично генетско наслеђе. Циљ овог пројекта је да уз помоћ генетике дођемо до одговора о генетском прапореклу српских родова – каже Кртинић.

Идеју да своју акцију назову „Српски ДНК пројекат“, како кажу, добили су јер у свету има пуно сличних националних пројеката, а некако је најгласније одјекнуо шкотски, у којем су преко ДНК анализе чак посложили и своје кланове…

– Што се саме ДНК анализе тиче, код нас се ради анализа ДНК прапорекла по мушкој линији (може и по женској, али је и компликованије и скупље). Конкретно, Y-хромозом се преноси искључиво са оца на сина и на тај начин може да се утврди и припадност некој старијој скупини. Те скупине се називају хаплогрупе и код нас (међу Србима) најкарактеристичнија је И2а1б хаплогрупа, која важи за староседелачку групу својствену за територију Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе. Рецимо, ја сам се испитао и испало је да припадам И1 хаплогрупи, која је својствена за северне, скандинавске народе, Нормане и Готе… – каже Кртинић.

Иначе, портал „Порекло“ је остварио сарадњу са београдским ДНК центром за генетику, који ради ова испитивања, а месечно тројица посетилаца сајта могу да остваре попуст од 50 одсто за ову анализу (иначе је 12.000).

– Податке које ћемо првобитно да објавимо у Српском ДНК пројекту преузели смо са интернационалних пројеката где су се појединци са ових простора тестирали, а делом и из поменуте београдске ДНК лабораторије. Човек који ради анализу добијених података и који је, практично, вођа овог пројекта је наш генеалог Синиша Јерковић из Бањалуке, који ових дана на ту тему снима документарац за једну британску телевизију. Укратко, цела ствар је веома изазовна јер се пружа могућност да, временом, како база података буде расла, дође до неких нових закључака и да се, можда, измени тренутни распоред где се каже да међу Србима има нешто више од 30 одсто ових што припадају И2а1б хаплогрупи, а ових мојих И1 нешто око седам одсто у укупној српској популацији. Ови подаци су установљени на основу малог узорка и због тога ће тек кад буде неколико хиљада испитаних са ових простора, моћи да се дају неки реалнији закључци – закључује Јовица Кртинић.

 АУТОР:  Драгољуб ПЕТРОВИЋ, дневни лист ДАНАС