Ćao!
Potrebna mi je vaša pomoć! 😀 Htela bih da saznam više o porodici Tasić iz sela Ćukovac kod Vranja (Ivankovci ili Ivankovi, slave Sv. Aranđela).
Uroš Trifun Tasić (1905-1982.) je bio moj pradeda, Trifun čukundeda i niko ne zna šta je bilo pre, tj. ko… Odakle su došli?
Moj deda – Aleksandar Uroš Tasić (1930 -2010.) (ako vam nešto znače ove informacije 😀 …)
Istorijski arhiv u Vranju nema podatke, profesor Momčilo Zlatanović mi je preporučio dve knjige (VRANJSKA KOTLINA – Jovan Trifunovski, VRANJSKA PČINJA U SLIVU JUŽNE MORVE – Rista T. Nikolić) od kojih biblioteka u Vranju poseduje samo prvu.
Unapred hvala!
Pozdrav!
1. decembar 2012. u 19:11
Miroslav Mladenovic
Sugestija oko Porekla Tasić iz selo Ćukovac kod Vranja:
Čudo da Vam profesor Momčilo Zlatanović (nekada moj prijatelj), profesor sa VPŠ i Učiteljske škole u Vranju, nije dao potpun odgovor. To me zbunjuje pošto je Zlatanović iz Zlatanci, selo u opštini Crna Trava, a veoma BLIZU VLASINE, gde su postojali ROD IVANKOVCI, a i prema krsnoj slavi Sveti Ranđel-lako se da zaključiti od kog su roda. Naravno da je TASA iz tog roda. Što se tiče KNJIGA tamo nećete naći mnogo, ali ako se malo prošetate DO VLASINSKOG JEZERA PREKO Surdulice sigurno ćete naći taj RODOSLOV, koji se spuštio i po selima u vlasotinačkom kraju, a DRUGI krak POVRATNO PREMA Vranju, jer su se Vlasinci mahom raselili po okolini Vranja.
P.S malo KLIKNITE na google REČ: poreklo IVANOVIĆ ili IVANKOVCI pa ćete se brže snaći.
Miroslav Mladenović lokalni etnolog Vlasotince
1 decembar 2012.g Vlasotince
1. decembar 2012. u 22:00
Sarko
Selo Cukovac fizionomski objedinjuje 24 mahale, od kojih su 23 stare: Samin dol, Cerkesku, Milankovsku, Djelinsku, Dedapesinsku, Zuljamsku, Dzikinsku, Cekinsku, Ajlacku, Grvaljsku, Cabajkovsku, Jatagansku, IVANOVSKU, Jevtinsku, Djavolsku, Ljusminsku, Babijsku, Totinsku, Stojkovsku, Djurinsku, Pikinsku, Dedaspasinsku i Pribojsku. Stanovnistvo je malim delom starosedelacko, vecinu cine doseljenici nakon oslobadjanja od Turaka, doseljeni krajem 19. veka. Bez detaljnije monografije, tesko je reci odakle su vasi Ivankovci.
3. decembar 2012. u 19:59
Miroslav Mladenovic
„Pismo iz Vranja: Poreklo Tasića iz Ćukovca
Ćao!
Potrebna mi je vaša pomoć! Htela bih da saznam više o porodici Tasić iz sela Ćukovac kod Vranja (Ivankovci ili Ivankovi, slave Sv. Aranđela).
Uroš Trifun Tasić (1905-1982.) je bio moj pradeda, Trifun čukundeda i niko ne zna šta je bilo pre, tj. ko… Odakle su došli?
Moj deda – Aleksandar Uroš Tasić (1930 -2010.) (ako vam nešto znače ove informacije …)
Istorijski arhiv u Vranju nema podatke, profesor Momčilo Zlatanović mi je preporučio dve knjige (VRANJSKA KOTLINA – Jovan Trifunovski, VRANJSKA PČINJA U SLIVU JUŽNE MORVE – Rista T. Nikolić) od kojih biblioteka u Vranju poseduje samo prvu.
Unapred hvala!
Pozdrav! “
NAPOMENA:- Mislim da je ovo bilo prvokativno pitanje, pa nisam detaljnije odgovorio na poreklo prezimena Tasića u selo Ćukovac kod Vranja, koji kako se kaže u PISMU naseljeni sa područja VLASINE.
Umesto konkretnog odgovora, ovde ostavljam određeni etnografski materijal koji sam sakupljao u PREPISKAMA sa određenim osobama koje su tražili ili od mene ili na nekom od foruma o svom POREKLU-ili su mi pisali elektronska pisma. Očekujem da će ovaj materijal poslužiti mnogima da se malo više upoznaju sa svojim KORENIMA. Miroslav B Mladenović lokalni etnolog i istoričar-istraživač, Vlasotince, 3.decembar 2012.g.
U dodatku PRILOG:
Poreklo roda IVANOVIĆ (IVANOVCI) i roda IVKOVCI (IVKOVIĆ)
Evo nekoliko sakupljenih nmaterijala o RODOVIMA IVANOVIĆ i IVKOVIĆ:
„
IVANOVIC JELENA (212.200.246***) 9245
14/12/2009 9:27:31 PM
Zanima me poreklo porodice Ivanovic.
Otprilike zadnjih 240 godina (10 g gore-dole) ziveli su u selu Kostajnik opstina Krupanj.
Po nekim pricama, predak,kazu da se zvao Ivan,dosao je iz Crne Gore posto je ubio turskog pasu u blizini Kolasina.
Po drugoj verziji od imena Ivan nastalo je prezime.
Ja sada zivim u CG i pokusala sam da dodjem do nekih informacija ali bezuspesno.
Bicu zahvalna za svaku informaciju
kontakt:[email protected]
LJUBOMIR DRAGANOVIC (79.101.243.***) 6060
6/10/2008 12:40:37 AM
zivim u surdulici,moji preci su sa vlasine sisli u s.masuricu nakon oslobodjenja od turaka 1878g.Na Vlasinu su se pak doselili negde iz CG verovatno pocetkom 19veka.Slavimo sv.Arh.Mihaila jos iz CG.Po njoj je i cela familija prozvana Andjelinkovci,po njoj smo i dobili familijarno prezime Andjelkovici.Vlasinska mahala gde su moji preci ziveli,zajedno sa familijom Nikolicima koji su takodje dosli iz CG iz okoline Podgorice zove se Lujina mahala.Molim vas da li bi ste mogli da pronadjete iz kog pl.i bratstva mogu biti moji preci
* * *
Selo Brezovica, opština Vlasotince jablanički okrug:
-IVKOVCI:-prezime Ivković, krsna slava Sveti Nikola,
Selo Crna Bara:-IVKOVCI:- prezimena: Kostadinović, Milenković, Marković, Jovanović-krsna slava Sveti Nikola.
ROD Vukadinovci su poreklo od VUKADINA MILENKOVIĆA iz s. Crna Bara, krsna slava SVETI NIKOLA.
Familija Milenković:-Geneaologija (rodoslov):-rodonačelnik Milosav- Milenko-Tasa-Vladimir (1905.g)-Dragutin (1928.g.)-Dragoslav (1955.g).
Zapis: avgust 2011.g Vlasotince
Kazivač: Dragoslav Milenković (1955.g) selo Crna Bara
Zabeležio: Miroslav Mladenović
NAPOMENA: IVKOVCI-VUKADINOVCI i MILENKOVIĆI SU OD ISTOG ROD kao i IVKOVIĆ u selo Brezovica od OD IVKA (o njemu postoji dalje istraživanje kretanja rodoslova)-ali je poznato da su IVKOVCI sa ovom KRSNOM SLAVOM naseljeni iz okoline DANILOVGRADA (CrnA Gora).
Postoji i drugi rod po IVKU ali sa drugom KRSNOM slavom, ali možda u „bežaniji“ su se menjale krsne slave. Naravno ovaj ROD (Poreklo Tasića iz selo Ćukovac kod Vranja)- je lako utvrditi na osnovu CRKVENIH knjiga i po popisu posle Prvog svetskog rata, a to postoji u ISTORIJSKI MUZEJ u Vranju, a i u ISTORIJSKI MUZEJ u Vranju POPIS STANOVNIŠTVA.
Prema istraživanju, što se tiče IVANOVIĆ- sa VLASINE sa krsnom slavom SVETI RANĐEL, su poreklo su od Vasojevića iz Crne Gore.
*
Milan Nikolic novembar 29 u 12:50 po podne Prijavi
U skopskoj Staroj Srbiji srpsko stanovništvo je kompaktnije, samo je s Istoka i Severa potisnuto Arbanasima, a s juga išarano turskim plemenima Konjarima i Jurucima. Osim toga u pograničnim planinskim delovima prema Srbiji i Bugarskoj ima i nešto Vlaha (Aromuna) koji na tim planinama, naročito Rujnu i Osogeviji, imaju svoje letnje kolibe, a zimi slaze u susedne kotline. U kratovskoj, kočanskoj i kumanovskoj oblasti ima oko 3000 duša ovih Vlaha, od kojih je jedna trećina već poslovenjena (J. Cvijić, “Osnove”, I, s. 183). U južnom delu Ovčeg Polja prevlađuje čisto tursko stanovništvo, Turci, vrlo stari doseljenici iz Male Azije. Razgledaju fizički oronuli i iznemogli, vrlo su lenji i predstavljaju najnekulturnije stanovništvo ovih krajeva. Prava su suprotnost njima Konjari, maloazijsko pleme, koji žive mnogo južnije, i koji se odlikuju vrednoćom i trezvenošću. Pored toga ima Pomaka i Torbeša, koji predstavljaju poislamljeno mestimice na pola poarbanašeno srpsko stanovništvo. Pored ovoga ima po varošima i po selima znatan broj hercegovačkih i bosanskih muhadžira. U istočnom delu ove oblasti stanuje slovensko pravoslavno stanovništvo koje susedni srpski i bugarski krajevi nazivaju Šopima ili Šopovima. Šopluk ili Šopsko je jedan naziv koji obuhvata oblasti na dosadašnjoj tromeđi srpsko-bugarsko-turskoj zahvatajući i susedne delove u Srbiji (krajevi oko Pirota) i u Bugarskoj (krajevi do Sofije, Iskrove klisure i Dupnice) zatim u Staroj Srbiji, gde im se smatra kao centar oblast, koja ide od Ovčeg Polja ka Pirotu. Šopovi po najnovijim istraživanjima prof. Cvijića, Jirečeka i Kovačevića, predstavljaju slovensko stanovništvo koje je nastalo smesom iz Pečenjega, Slovena i Vlaha (Cvijić, “Osnove”, I, s. 180). Oni su se kao klin utisnuli između čisto srpskih i čisto bugarskih oblasti, i prestavljaju stanovništvo mahom nacionalno nesvesno, po spoljnem izgledu često su neobični, s dosta mongoloidnih tipova, žene se od 15-18 godina, uzimaju devojke koje su od muža po 8 i 10 godina starije. To je stanovništvo zatvoreno, u se povučeno, vredno, trezveno, štedljivo i veoma sebično. Opaža se da su sumornost, oskudica veselosti i humora i slaba fantazija osobine koje zahvataju znatne delove naročito skopske Stare Srbije. (Cvijić, “Osnove”, 1, 198).
Miroslav Mladenovi’ novembar 29 u 1:11 po podne
Zemljace,
na osnovu licnih istraživanja na tereneu sam shvatio(a to piše i kod drugih sitraživača) da su šopska plemena) kao i ostala plemena kelta i drugih) se ASIMILOVALA u SRRBE i BUGARE, primivši i običaje, i jezik i tradiciju i veru na ovim prostorima, Ovde su samo u lužničkom kraju Srbi bili starosedeoci i u dolini reke Vlasine, a na vlasinsoj visoravni su bili stočarii nomadi a i rudarilo se pa su se naseljavali i raseljavali sa svih strana bivše Jugoslavije(to ima u materijalu koji sam ti poslao).
Drugo, setio sam se juče da sam imao učenika u školi u Šišavi Ivanović Ivana iz selo šišava i danas sam sa učenicima doznao da se je njegov predak prizetio u Miljkovci u selo Šišavu(oni slave Sveti Nikolu) a ovaj Ivanović si zadržao slavu Sveti Ranđel(a to su maho od Vasojevića iz Crne Gore)-rekli da se prizetio od Leskovac i sutra ću doznati selo i iz kog dela Crne Gore je došao i koja mu je krsna slava. Toliko više nema vremena za ćaskanje. Možda je i tvoj predak Ivan Ivanović se prizetio u Kozilo(tadšnje Dobro Polje i uzeo slavu tasta) pa vam je slava Sveti Nikola bila Sveti Đorđe. To istražuj. Pozdrav.
* * *
ISTORIČAR DARKO IVANOVIĆ PRONAŠAO SVOJE PRAOGNJIŠTE
ISTINA JE U ANDRIJEVICI
Radeći rodoslov svoje porodice, profesor istorije iz Budve mr Darko Ivanović, došao je do podatka da rodonačelnik njegove familije po majci, potiče iz sela Trešnjevo kod Andrijevice. Sa rođakom Perom Golubovićem iz Smedereva, u rodnom kraju, pronašao je grob svog prapretka deda Goluba, po kome je ova loza roda Vasojevića, kasnije dobila prezime – Golubović.
Profesor Ivanović, narednog leta ponovo dolazi u svoj rodni kraj i kaže da će uraditi rodoslove i svojim rođacima koje sretne i možda ih tek upozna.
– Vasojevići su najveće srpsko pleme. Ima ih svuda po Srbiji, a mnogi čak i ne znaju da su tog porekla – kaže Ivanović, autor deset istorijskih knjiga i petnaest rodoslova. – U svojoj porodici, radeći rodoslov, istražio sam deset kolena i vremenski period od 260 godina, od deda Vase kosovskog junaka do mog sina Filipa.
Ivanovićevi preci, iz Crne Gore, došli su u pomoravsko Novo Selo. U tom mestu, osamdeset odsto žitelja, poreklo vodi iz Andrijevice. Tu su se, prema tvrdnji ovog istraživača, doselili iz Mozgova kod Aleksinca, gde su privremeno odseli posle jedne od najezda Turaka. Neki su odlazili i u južni Banat.
– U Novom Selu živi tačno 35 porodica koje potiču od roda Vasojevići. Pored mojih rođaka Golubovića, prezivaju se još Rakić, Spasojević, Pešić…
Profesor Ivanović tvrdi da su predstavnici ovog plemena uvek imali visoko moralne standarde.
– Vasojevići su strogo vodili računa da prilikom sklapanja braka partneri nisu iz istog bratstva ili da su bar u veoma dalekom rodu. Inače, postoje izvori koji kazuju da potiču od kosovskog viteza Vase Vasoja, koji je posle kosovskog boja otišao u selo Lopate u Crnoj Gori, u blizini Andrijevice. “
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog Vlasotince Jug Srbije
3. decembar 2012.godine Vlasotince jug Srbije
25. januar 2013. u 22:50
Ivan
Poštovani,
naišao sam na jako zanimljivo dopisivanje i molio bih Vas da mi razjasnite. Naime i moji Ivanovići (Sv.Aranđel) su iz Crne Trave došli u Toplički okrug (Žitni Potok)posle oslobođenja od Turaka. Pitanje je: Odakle su došli Ivanovići u Crnu Travu? Da li neko može da mi da jasne tragove?
S‚poštovanjem
Ivan Ivanović
4. decembar 2012. u 16:11
Miroslav Mladenovic
Dopuna istraživanja o poreklu RODA IVANOVIĆ sa područja VLASINSKOGA KRAJA:
(Prepiska lokalnog etnologa Miroslava Mladenovića iz Vlasotince i jednog od potomaka IVANOVIĆA iz sela Dobro Polje u opštini Crna Trava-VLASINSKI KRAJ-podvukao M.M 4 decembar 2012.g Vlasotince):
PRILOG:
Rodoslov Nikolić Dobro Polje
Milan Nikolic kome: meni
prikaži detalje 20.38 (pre 15 sata(i))
Poštovani gospodine Mladenoviću,
Ja sam Nikolić Milan iz Beograda, dopisivali smo se preko facebooka. Napisaću vam šta sam sve saznao u istraživanjima o mom poreklu i dokle sam stigao. Slavimo krsnu Slavu Svetog Nikolu. Ukratko ću vam ispričati nešto svom poreklu. Moj otac je Vlada rodjen u Crnoj Travi, Južna Srbija, selo Dobro Polje. Deda Stanko Nikolić, njegov otac Milan Nikolić, moj čukun-deda Ćira Nikolić koji je promenio prezime iz nekih razloga koje ja ne znam. Nikola IVANOVIĆ, Ćirin otac, moj poslednji predak o kojem imam podataka u mesnoj kancelariji Dobro Polje, rodjen 1838 u Dobrom Polju, umro 1912. takodje u Dobrom Polju. Ovo je ono što je sigurno i potvrdjeno, sve što vam budem pisao nadalje je u pretpostavkama. Nikolin otac je Ivan Ivanović bio je poznati kovač u crnotravskom kraju. Navodno se doselio iz Kratova, Makedonija, gde je radio u rudniku, pod teškim uslovima oko 1830. godine. U to vreme u Kratovu je bio izvesni Ali-Beg Mejdembdžija, jako ozloglašen u narodu. Srbi u tom kraju su bili primorani da se izjašnjavaju kao Bugari, jer je Srbija tada dobila status autonomije, kneževine, pa su se Osmanlije plašile da bi Srbija mogla da ostvari pretenzije na ove krajeve, a Bugari širili propagandu medju Srbima. Svako ko je odbijao da postane Bugarin, bio je izdan Turcima i čekala ga je teška kazna. Verovatno da je moj predak Ivan Ivanović bio pod pritiskom i da se zamerio spomenutom begu, pa se iz Kratova preselio u Crnu Travu. Ivan je bio privremeno nastanjen u Makedoniji, doselio se u Kratovo odnekud i odtle u Crnu Travu. Nije mogao biti u Kratovu duže od dvadeset godina. Rudnik u Kratovu je otvoren 1805 i broj stanovnika je do 1830 bio u porastu, tada je Kratovo imalo 56000 stanovnika, nakon 1830 broj stanovnika opada. U mojim istraživanjima ja sam došao dotle i nije moguće da idem dalje na taj način, nishodno. Dokumenta u crkvi u Dobrom Polju su tokom Prvog i Drugog svetskog rata uništili Bugari da bi mogli da falsifikuju naše poreklo Ii bugarski legitimitet u tim krajevima. Drugo, Kratovo je u Makedoniji, tamo teško da ću nešto pronaći, jer se Makedonci više ne izjašnjavaju kao Srbi, verovatno su sva dokumenta i izvori o poreklu stanovništva uništeni. Ja planiram da nastavim istraživanja ushodno, tako što ću poći od pretpostavke da smo daljim poreklom Crnogorci. Moj pra-deda je svirao gusle i prezime Ivanović mi deluje kao da je iz Crne Gore ili Hercegovine. Pogledaću gde sve u Crnoj Gori i Hercegovini postoje Ivanovići, da li se neki od njih selio u Makedoniju. Postoji takodje pretpostavka da se veliki broj Crnotravaca doselio iz oblasti izmedju Nikšića, Nevesinja i Cetinja, preko Kratova, čuo sam neke priče od jednog tatinog prijatelja iz Crne Trave, on nam je rekao da pogledamo neki arhiv u Leskovcu. Na internetu sam našao da u plemenu Cuce postoji bratstvo Ivanovića i da slave Svetog Nikolu, povezani su sa Krivokapićima, Djukanovićima i Mijatovićima. Bratstvo Ivanovića je bilo najveće i najvažnije bratstvo plemena Cuce. Svi Ivanovići u Cucama su promenili prezime u Krivokapić u 19 veku (verovatno se moj predak odselio pre nego što su promenili prezime). Postoje bratstva Ivanovića u Vasojevićima i u još nekim plemenima, ali niko od njih ne slavi Svetog Nikolu. Mislim da je 90% tačna pretpostavka da vodimo poreklo od plemena Cuce. Fali mi još malo da složim kockice. Kontaktirao sam još neke ljude, mahom Crnogorce da mi pomognu u daljim istraživanjima, ali niko ne odgovara. Ako imate još podataka koji bi mi bili od koristi molim vas dostavite mi ih.
Unapred zahvalan, Nikolić Milan!
4. decembar 2012. u 19:44
Sarko
Prosto je neverovatno koliko ljudi povezuju svoje poreklo sa Crnom Gorom, dajte ljudi dosadilo je vise to povezivanje.
Gospodine Mladenovicu kakve veze imaju ovi komentari sa Ivanovcima iz Cukovca?
Odgovor za Nikolic Milana iz Beograda:
Zalim vreme sto sam izgubio citajuci vas komentar.
5. decembar 2012. u 14:14
Miroslav Mladenovic
Gospodine Šarko,
Ako zaista želite da se bavite GENEALOGIJOM onda čovek mora da “svari” i ono što mu se ne sviđa u običnom životu. Ne treba ovako da gledate na POREKLO, to je kompleksno pitanje kada je u pitanju naseljavanje MOGA RODNOGA kraja-od Makedonije, Kosova Vranja, preko Grdeličke klisure, Vlasotinca, Crne Trave, Vlasine, Lužnice. Znate li Vi da je oko 10.000 Crnograca i Hervcegovaca u vremenu ustaničlih buna u Hercegovini, ratova Crnogoraca sa Turcima,što od gladi što od BEŽANIJE zbog osvetoljublja popunilo ovaj pasivan kraj-preko rudarenja i stočarenja. Umesto da budete zahvalni što Vam je ustupljen ovaj materijal od gospodina Nikolića (selo Dobro Polje, komšije planinski sa mojim rodnim selom, mahala Predanča G.Dejan-samo nas razdvaja rečica Bistrica), na ovakvom veoma iscrpnom istraživanju RODA IVANOVIĆA. Znate li Vi za roman IVANA IVANOVIĆA-raseljeni posle oslobođenja sa Vlasine i Crne trave u Dpljevac, Pukovac, Brestovac, Prokuplje, Bojnik, Vranje-u svom romanu na dijalektu ARIZANI, koliko su važni koreni za biološki opstanak jednog naroda, kraće SLOVENA-pa tek Srba, Crnogoraca, Makedonaca, Rusa, Belorusa, Hrvata….-ako se sačuvaju etnološka obeležja postojanja bilo gde na ovim prostorima. ne treba biti SLEP pa se baviti dnevno političkim stvarima kada je u pitanju nauka i istražiovački odnos prema RODOSLOVU. Počinjem polako da sumnjam u iskrenost namera otvaranja ovog portala u njegove iskrene ciljeve očuvanja nacionalnih identiteta-prvenstveno Slovena, pa onda sviju nas, pa i nas SRBA. Bojim se da može da se dogodi da pripremljene materijale dalje ne saopštavam javnosti, a iza njih je 42 godine mukotrpnog sakupljanja i istraživačkog rada iz svih oblasti prošlosti moga naroda na Jugu Srbije. Možda ću čekati bolja vremena, a možda ko zna to ostavim za neke druge generacije koji neće biti opterećeni bolesnim stanjem duha ili nekim drugim patološkim vrednostima života.
P.S Mnogo je neistraženog u poreklu stanovništva na Jugu Srbije po prezimenima, jer gledam neke koji su napisali SVOJE MONOGRAFIJE SELA, koji su samo gledali u svoj TOR a čak ni u drugom selu ne znaju poreklo istoga roda, jer su rodovi naseljenjnički u ovom kraju sa svih strana: Dalmacije, Crne Gore, Hercegovine, Makedonije, Kosova, znepoljske oblasti (Bugarske), Grčke (“solunska struja”), Albanije (“albanska struja”-stare Srbije-“sebarska struja”), onda Vlaha, Bugara i drugih koji su prolazili ili se zadržabvali na ovim prostorima zadnjih 1000 godina.
Na kraju Gospodine Šarko, DA NE GUBITE VIŠE VREMENA ovde, obećavam Vam da Vam neću napisati više nijedan komentar.
S poštovanjem
Miroslav B. Mladenović Mirac lokali etnolog i istoričar-istraživač Vlasotince
4. decembar 2012.godine Vlasotince jug Srbije
5. januar 2013. u 17:29
srdjan
Postovani , hteo bih nesto vise da sanam o porodici Nedeljkovic iz sela Stropsko, opstina Vranje. Saznao sam da je prezime nastalo do dede Nedeljka koji je prethodno ziveo u susednom selu Neradovac, a prizetio se u selu Stropsko. Slavimo slavu sveti Arandjel, prethodno prezime dede je bilo Mladenovic.
12. januar 2013. u 01:26
Ivan Ivanović
Poštovani,
naišao sam na jako zanimljivo dopisivanje i molio bih Vas da mi razjasnite. Naime i moji Ivanovići (Sv.Aranđel) su iz Crne Trave došli u Toplički okrug (Žitni Potok)posle oslobođenja od Turaka. Pitanje je: Odakle su došli Ivanovići u Crnu Travu? Da li neko može da mi da jasne tragove?
S‚poštovanjem
Ivan Ivanović
[email protected]
11. maj 2013. u 23:45
Arsen Andric
http://www.facebook.com/pages/%D0%98%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%94%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8/462528697156393
28. avgust 2013. u 00:33
Dragutin
I mene interesuje poreklo porodica iz Cukovca posto je i moja porodica Krstic iz Cukovca?Takodje je interesantno navodjenje mahala iz sela Cukovac gde medju tih 20-tak mahala nije nabrojana nasa mahala Krtinci koja se smatrala jednom od vecih.