Писмо читаоца: Порекло Вукићевића

28. август 2012.

коментара: 28

Поштовани,

имао бих два питања за Вас па ако можете изађите ми у сусрет. Унапред Хвала!

1. питање – моје порекло?

Моје име је Вукићевић Иван, живим у Београду и интересује ме моје порекло. Не знам да ли ми можете дати неке директне податке, али ме занима како неко као ја може да дође до неких поузданих сазнања.

Моји родитељи су рођени у селу Крток, код Куршумлијске Бање, општина Куршумлија. Отац ми је од Вукићевића који су једна од многобројних породица и презимена из тог села и краја. Оно што сигурно знам јесте да су моји преци живели у Црној Гори, и да су ти крајеви масовно насељени становништвом из тих предела после ослобађања од Турака. Међутим, оно што ме буни јесте та прича о мом претку Миловану Вукићевићу (мој чукундеда) и његовој деци која су дошла у Крток и од њих потичемо ја и сви моји рођаци.

Тај мој предак Милован Вукићевић је из Црне Горе дошао прво у Пећ (или Призрен, нисам сигуран) у периоду између 1900. и 1914., ради обављања службе. Е, сад, не знам да ли је то била служба у Краљевини Црне Горе или Краљевине Србије, јер је једно време Метохијом управљала Црна Гора. Тамо се бавио неким послом везаним за наплату пореза, и током вршења службе је настрадао – убили су га Албанци. Његова жена се преудала негде у околини Рожаја, али његова и њена деца (међу њима и мој прадеда Миле Вукићевић) долазе у данашњу постојбину село Крток. Тамо су већ живели неки њихови рођаци, који су их зато и прихватили после погибије оца Милована.

Због страха од крвне освете и уопште тих несигурних времена, генерација мог деде није уопште могла да сазна пуно од “својих старих” како су их звали, а који су знали много више о нашем тачном пореклу, коренима и рођацима. Ја сам игром случаја живео у детињству у Херцег Новом (Црна Гора) и копкало ме је много пута да пронађем више информација о коренима, али није било лако јер је ово презиме јако бројно и често. Друга ствар, многи су ми рекли, да су се због тих сукоба са Турцима и Албанцима, и крвних освета, презимена често мењала (да би се заштитила деца), па је закључак био, “можда ти и нијеси старином Вукићевић”. Не знам, могуће, али оно што сам проверио и сигурно је тачно јесте да се мој чукундеда тако презивао, јер су га мој прадеда и његова браћа и сестре упамтили и то потом испричали мом деди, а он мом оцу…

Мој отац је више пута био у Никшићу код неких пријатеља (а сматра се да сви Вукићевићи воде порекло из околине Никшића) и каже да је тамо имао прилику да упозна неке презимењаке, и да посматрајући физиономију људи, за неке је имао утисак да “личе” на ове наше Вукићевиће из Куршумлије. Симптоматично је да и код њих у фамилији постоје нека слична имена као: Раденко, Радослав, Рашко, Миле, Милован … Али за мене су све то нагађања, док не нађем неке поуздане податке.

Иначе, наша слава је Св. Лука. Многи у том крају (села изнад Куршумлијске бање) славе ову славу. Али, хтео бих да напоменем да моји преци у Црној Гори (Вукићевићи од којих потичем) можда нису славили ту славу, већ је (вероватније) Св. Луку прихватио мој прадеда Миле Вукићевић од свог рођака Обрада Вукићевића код којег се настанио са сестрама после погибије свог оца Милована, о коме сам писао. Тај Обрад је много раније стигао у те крајеве и био је неки рођак мом чукундеди… Заборавио сам био да напишем да ми је прадеда Миле имао две сестре, једна се удала у Рударе, а друга у Превој (то су исто насеља близу Куршумлије)

Мене занима где и како бих могао да истражим порекло свог чукундеде и да утврдим корене и гране наше лозе?

2. питање: Да ли знате да ли постоје неке архиве и историјски извори о ранијем животу цивилизација у том крају изнад Куршумлије, Топлице и Косанице уопште?

Дуго сам чепркао по интернету и осим неких површних навода са сајтова Општина и Википедије нисам могао ништа више да сазнам осим да је на просторима данашње Топлице била прва држава Стефана Немање. Просто је немогуће да се нико не бави историјом овог краја, јер ту су биле границе између Рима и Византије, ту су и пре њих постојале неке раније цивилизације (Илира, Грка, Келта). А касније у средњем веку и немањићка жупанија, потом и Србија…

Ово питам јер знам да су у том селу мој деда и други понекад ископавали неке старе предмете који су указивали на раније “трагове живота”: старо огњишта, разно посуђе, брус (камен за оштрење метала) и ко зна шта још… Деда ми је рекао да је то био пријавио једном у Куршумлији “некој служби” али нико се није за то интересовао (не знам што ме то није зачудило). Зато је он лепо што му је требало задржао, а што није , вратио у земљу. Најсмешније од свега ми је било када сам га гледао како са брусем који је неко направио ко зна када (пре можда 1000 година или више) он мирне душе оштрио своју косу да би косио детелину?! То има само у Србији – предметом који има историјску вредност “оштриш косу” ! :)) Обожавам наше село и сељаке, увек имају одговор за све…

Што се тиче села Крток и могућег порекла назива села, овако стоје ствари: Крток је заправо сеоска област испод превоја Преполца, на путу Куршумлија – Куршумлијска Бања- Подујево. Обухвата неколико разуђених засеока које чине по неколико кућа и имања који се називају према презименима власника (нпр. Вукићевићи – где живе моји деда и баба, па онда тамо још неки други засеоци које све и не знам искрено, али нпр.: Белојице, Јосифовићи (од којих ми је мајка)… )

Од када тај део датира под називом Крток није ником познато, али постоје две приче како је настало име:

1) Насељеници из Црне Горе за кромпир кажу “кртола”, па пошто је то село Крток онако мало заравњено и било погодно за садњу кромпира, а који је добро рађао на тој земљи , прозвали га “Крток”;

2) Друга верзија јесте да су заправо по свом доласку ту затекли углавном терен који је скроз био шумовит и недостајало је обрадивих површина па су морали да “крче” шуму да би имали ливаде за пашњаке и пољопривреду. Онда је назив од речи “крчевине” дошао до имена “Крток”. Е сада, истина је и да “кртола” добро рађа, и да се свака друга ливада зове “крчевина” али колико је то веродостојно у причи о пореклу назива села то не знам. Кажу да су Турци (који су ту живели пре њих, претпостављам до 1878) овај крај називали Водице. Јер цео крај има много извора и потока који припадају Косаничком сливу(река Косаница) а протичу кроз Крток и околину…

На крају, хтео бих да Вам нешто људски кажем. Не трагам за овим пореклом јер умишљам да потичем од неких Немањића, него ме нешто понекад вуче, неки осећај дуга према тим прецима, да кажем, условно речено, то ме “прогони”. Никад ми није било јасно зашто су моји рођаци али и дедина генерација (деда ми се зове Раденко) били некако незаинтересовани да сазнају тачно порекло. Читао сам на многим местима колико су се ти наши преци који су се селили, тамо и вамо, мучили, борили за слободу, за земљу … Ето и тај мој предак кренуо је у Србију за бољим и сигурнијим животом и чим је дошао пронашла га је смрт. Ни за гроб му се не зна. Али шта да се ради, то да исправим не могу. Али зато желим и верујем да могу да пронађем где се родио, и да одем једног дана да у цркви где се крстио запалим свећу. А и заклео сам се да ћу ја својој деци оставити јасну слику о томе ко су и одакле су. Ко се не сећа предака и прошлост му живи у мраку, ни живот у будућности му не може донети много светла.

Ја питах за помоћ, па Ви сад ако можете помогните.

С поштовањем,

И све најбоље желим

Вукићевић Иван

П.С. Сајт вам је одличан, баш добра и племенита идеја и зато вам желим пуно успеха

 

 

 

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. milan

    Ja zivim u Kragujevcu, otac mi je iz Krtoka, od Aleksica. Cuo sam da je Krtok naseljen porodicama iz Crne Gore.

  2. Dragoslav Spasojevic

    Dragi Ivane ! Slicno istrayivanje i mene muci. Poznato je da je do Austrijsko-Turskih ratova 1689/90 i 1737/39 godine na prostorima oko Kuršumlije živelo pretežno hrišćansko stanovništvo. Posle povlačenja Austo-Ugarske vojske, pod Ćarnojevićima se povlače i mnogi srbi sa Kosova pa i Toplice, naročito iz graničnih sela sa Kosovom. Taj prostor zauzimaju Arnauti.Posle oslobađanja od Turaka i Berlinskog Kongresa 1878 godine,Turci i Arnauti se povlače sa ovih prostora koje ostaje prazno.U brdske predele Toplice i Kosanice (kao graničari) doseljava se stanovništvo iz Crne Gore,
    Kosova i Metohije, Hercegovine, Novog Pazara, Golije i sa Kopaonika kao najhrabriji Srpski narod i tako se popunjava prazan prostor. U preostale krajeve Toplice popunjava se stanovništvom iz ostalih krajeva Srbije.Dakle, stanovnici brdskih krajeva Toplice i ravničarskih se po mentalitetu razlikuje.Spasojevići su se npr. doselili iz sela Šaronje kod Tutina gde su se prezivali Markovići. Po najstarijem u postojbini Spasoju su predenuli prezime u Spasojeviće da ih Turci nebi nekada jurili jer su na njivi ubili Turčina pa je Alempije sa ženom došao u Krtok.U Sandžak su potomci doseljeni iz Crne Gore od plemena Drobnjaci ( između Nikšića i Žabljaka selo Biore-tamo su nas zvali Biorci )Oćigledno je država tada organizovano naseljavala prezan prostor. Ko je prvi dolazio, naseljavao je granična područja i zauzimao bolju zemlju kao npr. Josifovići koji su doseljeni pre Spasojevića, a posle nas doseljeni su Gudžuli. Vukićevići su verovatno doseljeni među prvima i to verovatno iz Crne Gore pa preko mogućeg nastanjenja u Metohiji koja je tada pripadala Crnoj Gori.Krtok se jeste zvao Vodice i tako se vodi u topografskim vojnim kartama, moguće da je dobio naziv Krtok neposredno po doseljavanju stanovništva iz pomenutih krajeva po krtoli koja je zaista specifično dobra u Krtoku.
    Pokušao sam da pomognem. Veliki pozdrav.
    Dragoslav Spasojević,srednji sin Marka i Mileve Spasojević. Živim u Lazarevcu.

    • Dragoslav Spasojevic

      Za Ivana Vukićevića !
      Dragi Ivane, da te upoznam, da je moja baba Stanislava, posle pogibije mog dede Ljubomira Spasojevića preudata za Vidosava Vukićevića, oatavivši malog sina Marka od tri godine da obrađuje zemlju kod stričeva Draga i Spasoja Spasojevića (njihov otac i otac mog dede zvao se Jakov).Sa Vidosavom je baba Stanisava izrodila sinove Momčila i Mirka Vukićevića koji su moji stričevi po babinoj liniji.Momčilo, sa suprugom Zorkom se preselio u Kuršumlijsku Banju pa Kuršumliju ( gde je imao kuću), kasnije sa porodicom za Beograd. Njegov brat Mirko ( koga smo mnogo voleli) sa suprugom Kosom i decom živeo je u Prokuplju. Poginuo je od struje na izgradnji neke zgrade u Prokuplju. Od starih Spasojevića, iz Krtoka se iselio Spasoje sa suprugom Mirom i decom u Kuršumliju, svi drugi su ostali u Krtoku i tamo poumirali, pa i moj otac Marko Spasojević, kao i Drago, Marinko i Marjan, svi sa suprugama. Takođe, u Krtoku je umro i moj najstariji brat Ranko, koji je utvrdio poreklo Spasojevića. Pored njega imam brata Dragišu i sestru Jagodu.

      Pozdrav !
      Dragoslav Spasojević, dipl.rudarski inženjer iz Lazarevca u penziji.

      • Danilo

        Dragoslave,
        Bas me interesuje to vase porodicno stablo, s obzirom na to da je moja prababa, po majcinoj liniji poreklom od Belojica sa kojima vi imate veze. Hvala unapred na odgovoru. Ne znam kako se zvala moja prababa, bila je udata u Rasevac, ali znam da nije imala rodjenu bracu i da joj je Momir Miletic bio brat od strica.
        Danilo

      • Dejan Aleksic

        Pozdrav zemljaci
        Zainteresovao sam se za istorijat sela s namerom da vidim kada je osnovano. Tom prilikom naidjoh na ovaj tekst.
        Ja sam po poreklu iz Krtoka, od Aleksica. Deda mi je Vojin Aleksic. Kuca je dole na dnu sela, kod skole.
        Ova imena u Vasem komentaru su mi narocito poznata. Mislim da sam cuo za njih ranije od oca, pa mi zvone u glavi.
        Inace,otac mi je Prvoslav, 60-o godiste.
        Pozdrav

    • Danilo

      Naziv sela Krtok ne može biti poznat tek posle naseljavanja tog sela Srbima. Krtozima nazivaju sebe Šiptari iz okoline Podujeva. Dakle izvesno je da su Srbi koji su naselili Krtok nasledili njegov naziv.
      I još se mora poštovati činjenica da doseljenici I njihovi potomci nisu znali da postoji narod pod imenom Crnogorc niti su sebe drkčije nazivali osim Srbima.

  3. balsic

    Dragoslave, ovaj tvoj komentar mi daje bitne podatke, naime tragajuci za poreklom dosao sam do podatka da su tri clana moje familije otisli u Toplicu nas u tom periodu. Da li znate Spasojevice koji su mozda u srodstvu sa Pecaranima (Dusnica, Raca) i da slave Lazarevu subotu. Ovi Spaojevici su prvo bili u Prokuplju (2 do 3 godine) pa presli u Kursumliju.

    pozdrav

  4. Dragi Vukicevici,Svih Rovaca slava je sv.Luka,potrazite medju Rovcanima vase poreklo,bar oni koji slave tu slavu.Tragajuci samo po prezimenu Vukicevici necete uspeti mnogo.

  5. Danilo

    Vase porodicno stablo je MOZDA vezano sa Veljovicima koji su jedinstveni po prezimenu i svi slave sv. Luku, a oni su Rovci. Samo morate saznati prvo ko su kod vas u Krtoku Vukicevici a koji nisu, odnosno koji su to prezime dobili po Vukicevicima koji su se tu nastanili i zapravo nisu od Vukicevica. Pravi Vukicevici su odselili iz Krtoka posle ubistva rodjaka Save Milanovog Veljovica.
    Pozdrav

  6. Rade007

    Poštovani rođače,ja sam Vukićević iz Berana.Ono što ti mogu garantovat je da si porijeklom iz Crne Gore,ali nijesam siguran iz kojeg plemena.Recimo ja sam iz plemena Vasojevića.Vukićevići iz okoline Nikšića i drugih mjesta su,kako sam čuo iz drugih plemena,(Piperi,Kuči,Bratonožići…)

  7. Boris

    Ako potičeš od vukićevića trebalo bi da si iz pješivaca selo blizu nikšića odatle su svi vukićevići za koja ja znam mada sam čuo za neke iz berana…

  8. Melina

    Dragi Ivane
    Moj pokojni tata se zvao Spasoje Vukicevic, a moji baka i deka po tatinoj liniju su Danilo Vukicevic i Novka Vukicevic. Oni su poreklom bili iz Blaca u okolini Prokuplja. Moj tata se posle drugog svetskog rata preselio u Beograd gde sam ja rodjena. Dok je bio ziv tata je pricao da su Vukicevici poreklom iz Crne Gore ( okolina Kolasina) gde je bila velika poplava i zbog te velike poplave su se Vukicevici preselilili u Srbiju 1890 i neke godine. Slava mu je bila Sv Luka.
    Pozdrav
    Melina

  9. Radule Vukićević

    Postovani Ivane, Vukicevici su porijeklom iz Pješivaca i nijesu rod sa Vukicevicima iz Vasojevica. Svi Pjesivci slave začeće Sv. Jovana 06.10. Nas predak Vojvoda Bogdan je u Pjesivce dosao poslije Boja na Kosovu iz okoline Banjske. O tome je pisao Erdeljanovic…

  10. radoslav

    Zdravo ljudi..ja sam iz Vasojevica rodom i zivim u Podgoricu..zelio bi znat da li svi Vasojevici slave svetog Arandjela 21 novembra i nesto preciznije o porijeklu Vukicevica iz Vasojevica..Hvala