Писмо читаоца: Порекло Вукићевића

28. август 2012.

коментара: 28

Поштовани,

имао бих два питања за Вас па ако можете изађите ми у сусрет. Унапред Хвала!

1. питање – моје порекло?

Моје име је Вукићевић Иван, живим у Београду и интересује ме моје порекло. Не знам да ли ми можете дати неке директне податке, али ме занима како неко као ја може да дође до неких поузданих сазнања.

Моји родитељи су рођени у селу Крток, код Куршумлијске Бање, општина Куршумлија. Отац ми је од Вукићевића који су једна од многобројних породица и презимена из тог села и краја. Оно што сигурно знам јесте да су моји преци живели у Црној Гори, и да су ти крајеви масовно насељени становништвом из тих предела после ослобађања од Турака. Међутим, оно што ме буни јесте та прича о мом претку Миловану Вукићевићу (мој чукундеда) и његовој деци која су дошла у Крток и од њих потичемо ја и сви моји рођаци.

Тај мој предак Милован Вукићевић је из Црне Горе дошао прво у Пећ (или Призрен, нисам сигуран) у периоду између 1900. и 1914., ради обављања службе. Е, сад, не знам да ли је то била служба у Краљевини Црне Горе или Краљевине Србије, јер је једно време Метохијом управљала Црна Гора. Тамо се бавио неким послом везаним за наплату пореза, и током вршења службе је настрадао – убили су га Албанци. Његова жена се преудала негде у околини Рожаја, али његова и њена деца (међу њима и мој прадеда Миле Вукићевић) долазе у данашњу постојбину село Крток. Тамо су већ живели неки њихови рођаци, који су их зато и прихватили после погибије оца Милована.

Због страха од крвне освете и уопште тих несигурних времена, генерација мог деде није уопште могла да сазна пуно од “својих старих” како су их звали, а који су знали много више о нашем тачном пореклу, коренима и рођацима. Ја сам игром случаја живео у детињству у Херцег Новом (Црна Гора) и копкало ме је много пута да пронађем више информација о коренима, али није било лако јер је ово презиме јако бројно и често. Друга ствар, многи су ми рекли, да су се због тих сукоба са Турцима и Албанцима, и крвних освета, презимена често мењала (да би се заштитила деца), па је закључак био, “можда ти и нијеси старином Вукићевић”. Не знам, могуће, али оно што сам проверио и сигурно је тачно јесте да се мој чукундеда тако презивао, јер су га мој прадеда и његова браћа и сестре упамтили и то потом испричали мом деди, а он мом оцу…

Мој отац је више пута био у Никшићу код неких пријатеља (а сматра се да сви Вукићевићи воде порекло из околине Никшића) и каже да је тамо имао прилику да упозна неке презимењаке, и да посматрајући физиономију људи, за неке је имао утисак да “личе” на ове наше Вукићевиће из Куршумлије. Симптоматично је да и код њих у фамилији постоје нека слична имена као: Раденко, Радослав, Рашко, Миле, Милован … Али за мене су све то нагађања, док не нађем неке поуздане податке.

Иначе, наша слава је Св. Лука. Многи у том крају (села изнад Куршумлијске бање) славе ову славу. Али, хтео бих да напоменем да моји преци у Црној Гори (Вукићевићи од којих потичем) можда нису славили ту славу, већ је (вероватније) Св. Луку прихватио мој прадеда Миле Вукићевић од свог рођака Обрада Вукићевића код којег се настанио са сестрама после погибије свог оца Милована, о коме сам писао. Тај Обрад је много раније стигао у те крајеве и био је неки рођак мом чукундеди… Заборавио сам био да напишем да ми је прадеда Миле имао две сестре, једна се удала у Рударе, а друга у Превој (то су исто насеља близу Куршумлије)

Мене занима где и како бих могао да истражим порекло свог чукундеде и да утврдим корене и гране наше лозе?

2. питање: Да ли знате да ли постоје неке архиве и историјски извори о ранијем животу цивилизација у том крају изнад Куршумлије, Топлице и Косанице уопште?

Дуго сам чепркао по интернету и осим неких површних навода са сајтова Општина и Википедије нисам могао ништа више да сазнам осим да је на просторима данашње Топлице била прва држава Стефана Немање. Просто је немогуће да се нико не бави историјом овог краја, јер ту су биле границе између Рима и Византије, ту су и пре њих постојале неке раније цивилизације (Илира, Грка, Келта). А касније у средњем веку и немањићка жупанија, потом и Србија…

Ово питам јер знам да су у том селу мој деда и други понекад ископавали неке старе предмете који су указивали на раније “трагове живота”: старо огњишта, разно посуђе, брус (камен за оштрење метала) и ко зна шта још… Деда ми је рекао да је то био пријавио једном у Куршумлији “некој служби” али нико се није за то интересовао (не знам што ме то није зачудило). Зато је он лепо што му је требало задржао, а што није , вратио у земљу. Најсмешније од свега ми је било када сам га гледао како са брусем који је неко направио ко зна када (пре можда 1000 година или више) он мирне душе оштрио своју косу да би косио детелину?! То има само у Србији – предметом који има историјску вредност “оштриш косу” ! :)) Обожавам наше село и сељаке, увек имају одговор за све…

Што се тиче села Крток и могућег порекла назива села, овако стоје ствари: Крток је заправо сеоска област испод превоја Преполца, на путу Куршумлија – Куршумлијска Бања- Подујево. Обухвата неколико разуђених засеока које чине по неколико кућа и имања који се називају према презименима власника (нпр. Вукићевићи – где живе моји деда и баба, па онда тамо још неки други засеоци које све и не знам искрено, али нпр.: Белојице, Јосифовићи (од којих ми је мајка)… )

Од када тај део датира под називом Крток није ником познато, али постоје две приче како је настало име:

1) Насељеници из Црне Горе за кромпир кажу “кртола”, па пошто је то село Крток онако мало заравњено и било погодно за садњу кромпира, а који је добро рађао на тој земљи , прозвали га “Крток”;

2) Друга верзија јесте да су заправо по свом доласку ту затекли углавном терен који је скроз био шумовит и недостајало је обрадивих површина па су морали да “крче” шуму да би имали ливаде за пашњаке и пољопривреду. Онда је назив од речи “крчевине” дошао до имена “Крток”. Е сада, истина је и да “кртола” добро рађа, и да се свака друга ливада зове “крчевина” али колико је то веродостојно у причи о пореклу назива села то не знам. Кажу да су Турци (који су ту живели пре њих, претпостављам до 1878) овај крај називали Водице. Јер цео крај има много извора и потока који припадају Косаничком сливу(река Косаница) а протичу кроз Крток и околину…

На крају, хтео бих да Вам нешто људски кажем. Не трагам за овим пореклом јер умишљам да потичем од неких Немањића, него ме нешто понекад вуче, неки осећај дуга према тим прецима, да кажем, условно речено, то ме “прогони”. Никад ми није било јасно зашто су моји рођаци али и дедина генерација (деда ми се зове Раденко) били некако незаинтересовани да сазнају тачно порекло. Читао сам на многим местима колико су се ти наши преци који су се селили, тамо и вамо, мучили, борили за слободу, за земљу … Ето и тај мој предак кренуо је у Србију за бољим и сигурнијим животом и чим је дошао пронашла га је смрт. Ни за гроб му се не зна. Али шта да се ради, то да исправим не могу. Али зато желим и верујем да могу да пронађем где се родио, и да одем једног дана да у цркви где се крстио запалим свећу. А и заклео сам се да ћу ја својој деци оставити јасну слику о томе ко су и одакле су. Ко се не сећа предака и прошлост му живи у мраку, ни живот у будућности му не може донети много светла.

Ја питах за помоћ, па Ви сад ако можете помогните.

С поштовањем,

И све најбоље желим

Вукићевић Иван

П.С. Сајт вам је одличан, баш добра и племенита идеја и зато вам желим пуно успеха

 

 

 

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Poštovani,
    moj otac je Dragomi Luković iz Krtoka od Belojica. Isto kao i svi vaši, po nekom dedi Luki su promenili prezime u Luković, ali ih i dan danas niko tako ne zove, već Belojice. E sad, ima jedna priča… pre mnogo godina, moj deda je dobio pismo od nekog Belojice iz sela iznad Bukovice, Crna Gora. U pismu je pisalo da smo rođaci i da bi bilo lepo da stupimo u kontakt. Kada smo te godine pošli na more, svratili smo u to selo da se upoznamo i saznamo istoriju porodice i vidimo odakle vučemo korene. To selo je u planini i mi naravno nismo znali put, a nije bilo GPS. Pokazaše nam neki ljudi pravac, i mi krenusmo nekim putem, uz brdo. Istim tim putem sretosmo nekog pešaka. Kako smo mu prilazili kolima, mama reče tati:”Pitaj ovoga, on sigurno zna da li smo na pravom putu. Pogledaj, iste je građe, isto hoda kao vi, Lukovići. Mora da ti je rođak.” Tako je i bilo. Lepo su nas dočekali i pokazali da se sa njihove planine vide vrhovi Kopaonika. Zato su se naši preci uputili u tom pravcu bežeći od Turaka.
    Pozdrav, Snežana Videnović

  2. Danilo

    Snežana, da li su Vam Vaši stari pričali o svojoj odivi udatoj u selo Raševac. Momir Belojica joj je bio brat od strica, sestra od strica Miljojka udata Spasojević.
    Pozdrav

  3. Ranko vukicevic

    Ranko Vukicevic rodjen sam ucerni gornji derventa bih.od ocaljubomr vukicevic oca petra.Svi kazu poreklo je iz okoline niksica c.gora voleo bih da znam nesto vise ali kako i odakle poceti?

    • Vuk

      Поштовани Ранко!
      Ево да Вам мало бар помогнем!Утврдио сам да се понављају у Родослову имена Рашко, Влајко, Вукић,Милован,Милорад, Бошко, Радојица, Ратко…Био сам на службу деведесетих целу деценију у ЦГ и понешто видео и истражио! У село Церово постоје два засеока Горњи и Доњи Вукићевићи. Највиђенији је од тих био у то време кад сам истраживао Саво Вукићевић, који је живео у Подгорици.Мислим да је био Ректор на
      Универзитету.Упознао сам Породицу Вукићевић која живи у Никшићку Жупу!Код мене је службовао Рашко Вукићевић, који апсолутно личи на Дарка Вукићевића од оца Станише , живе у Н.Сад! Мој деда Миле је 1904 године доведен као дечак од пет шест година у Крток у породицу Влаја Вукићевића!Имао је две сестре:Кату удату у породицу Бишевац у Ђаке и Манду која је удата у село Баште,Рожаје,ЦГ.!Мој покојни отац Раденко ишао је педесетих са неким из братства Белојице насељених у село Крток( сада Луковићи),педесетих у ЦГ да трагају за пореклом!Били су у Н.Пазару у неку породицу Белојице, добили смернице где да иду и ту су се раздвојили.Мој отац је ишао у Рожаје, село Баште код тетке Манде!Манда имала сина сада покојног Васа био шумар.Раденко упознао два старца из села Баште Груја и Ива!Они су само плакали кадсу питали за Раденковг оца Мила!Мој отац је мишљења да су они прећутали неку тужну истину у вези дешавања и разлога одласка Мила из Баште!Рекли су му да је Милов
      отац Милован чије име ја носим био ожењен са Милицом.Милован је службовао као неки финансијски службеник у Пећкој области и ту га убили Арнаути!Нису му казали гробно место! Тај Васа је много личео намог оца Раденка! Мој деда Миле је умро 1952 године, тако да га нисам упознао

      • Vuk

        ПС:! Извињавам се Роди Вукићевића јер сам под стресом због уништења породичног дома од последица удара грома коју је изградио мој покојни отац Раденко на имању своје супруге Љубице, девојачко Пантовић од оца Милентија и мајке Стане пореклом из Градова, ЦГ племе Шабановић касније са преласком у Србију Божовић….Него да се вратим на тему.По сазнању од дивног човека Радовић Драгана из Баште, старци Грујо и Иво су помрли али имају своје наследнике! Мислим да се крила нека страшна трагедија у овој мојој лози, јерсви имају неубедљиво причу “бекство од Турака ижкрвне освете”.Нисам био довољно свестан и узрастом достигао вредност ових података, али црв ради, бол и туга убија! Важно је знати да сви ти људи који дођоше у Топлицу и недра Копаоника у периоду 1870 до 1924 године били су повезани родбински, кумовали и доброчинитељством.Касније у време комунизма и удбаштва разбијени и “ућуткани”.Ја нисам могао касније ништа даље од другог колена уназад да добијем валидне податке…Наставићу док дишем…

  4. Marija Vukicevic

    Postovani Vukicevici,
    Moj tata, Dragutin Kica Vukicevic dobio je u braku dve kcerke (na sta se nikada nije zalio, vec nam je podario beskonacnu ljubav i paznju) i time njegova CETIRI UNUKA ne nose ovo plemenito prezime, ali ponosne gene i zavidan karakter svakako. Tata je rodjen u Kosovskoj Mitrovici gde su njegovi stari bili kolonizovani, moj djed po ocu radio je u banci. Po smrti prve zene, vec u godinama, ozenio je Mariju Medenicu iz Morackog manastira i dobio sina Dragutina, inteligentnog i talentovanog za skolu, koga su iz miloste zvali Ladoje.
    Tata je zavrsio gimnaziju i elektrotehnicki fakultet u Beogradu, gde je posle rata i ziveo. Mama je sa Cetinja, devojackim prezimenom Banasevic, poticu od nekog Banasa, njena baka bila je lepotica, dvorska dama na dvoru kralja Nikole. Mama je pricala da je imala najdeblju kiku u celoj prestonici, a tu izuzetno gustu kosu nasledila je moja sestra Olga.
    Dragi Pjesivcani, mili rode Vukicevica, moze li neko dopuniti ovu pricu? Mame i tate vise nema, ali opste je poznato da krv nije voda. Srdacan pozdrav

  5. Hristina

    Imam sliku rodoslova. Mogu da posaljem na neku mail adresu. Mozda pomogne

    • Marija Vukicevic

      Poštovana Hristina, dugo nisam mogla naći svoj komentar 😊 pa nisam videla Vaš odgovor.
      Ako ste u mogućnosti, pošaljite mi rodoslov, bila bih Vam zahvalna.
      Srdačan pozdrav Marija

  6. Vukićević Dragana Ljubomir

    Dragi Vukićevići (Sarapi) i drugi brastvenici.
    Potraži te rodoslov Božina Sarapa, našeg predaka. Ili Brastvo Sarapa na internet. Od koga su nastali: Vukićevići, Banovići, Vučkovići, Laličići,Vujanovići, Djuraševići, Markušići,Nikolići-Kaludjerovići.
    Ja sam Ljubomir Vukićević koi isto traga za precima. Na žalost ratovi su imali veliki uticaja, na moju porodicu. Pa sam ja jedinac zadnjik pet koljena. I nemogu vam više pomoći. Sreto svima.

  7. Vuk

    Драги Вукићевићи!
    Изгорела ми породична кућа од удара грома 06.08.2020 године у село Крток бб, коју је саградио мој покојни отац Раденко ! Изгоррлосво покућанство! Покушавам да се опоравим од шока! Са прикупљањем полазних папира надлежних органа у општини Куршумлија иде врло тешко и невероватно тешко се проналазе “надлежни! Редовно сам измиривао све обавезе пореза и одржавања струјног прикључка, али њихова помоћ већ је никаква за сада! Планирам обнову куће!Помозите бар речима! Ваш Милован!