Порекло презимена, село Почитељ (Госпић, Лика)

21. августа 2012.

коментара: 11

Порекло становништва села Почитељ, стање из 1712. године 

Почитељ лежи испод саме планине Велебит. Са његове северозападне стране назире се Лички Читлук, са северне Рибник, а са источне га додирује Медак. Простире се на личкој висоравни, чија надморска висина износи око 575 метара.

Кроз Почитељ протиче река Лика, одакле вијуга на север према засеоку Иванчевића и наставља ток до Његованске Вароши. Одатле наставља ток према Рибнику. Испод самог Велебита, недалеко од засеока Вуксанове Вароши, извире Почитељица. Она тече на североисток између Почитеља и Читлука и недалеко од Новог Села улива се у Лику. Недалеко од извора Суваје, десног крака Почитељице, Витаси си имали воденицу. Била је то некад права фабрика брашна, са два велика камена.

Отприлике 200 метара низводно од те воденице, свештеничка лоза Дошеновића (касније Дошени) имала је своју воденицу. У њу су долазили сељаци из целог Почитеља да мељу раж и пшеницу, такође и кукуруз од чијег су брашна спремали надалеко познату личку паленту. Ова воденица је престала да ради много раније од претходне, јер су њеног власника, почитељског свештеника Милојка Дошена, заклале хрватске усташе и његово тело бациле у јаму Јадовно на Велебиту, у којој леже кости више десетина хиљада недужног српског народа Лике и других места. Свештеник Милојко Дошен био је у сродству са Николом Теслом. Долазећи у Почитељ Никола би посетио Милојка. Ћаскајући о разним стварима свакидашњице прошетали би се и до воденице. Милојко је у разговору упитао Николу како би његова воденица могла да меље преко целе године, а не само током пролетњих и јесењих месеци када пада обилна киша. Никола му је без размишљања одговорио: Е, мој Милојко, ако би ти овде направио бент (брану), овде би се вода сакупљала и могла каналом одводити на лопатице које би окретале камен и ето ти мељаве целе године. Тај бент, међутим, никад није направљен.

Сеоске куће подигнуте испод Велебита чине Горњи, а лоциране преко реке Лике Доњи Почитељ. Засеоци носе имена племена, као што су Бобићи, Иванчевићи, Дрљићи, Његовани, Павлице, Поткоњаци, Преради, Витаси, Вуксани и Узелци.

Почитељ су, према писању Карла Пача, насељавали Јаподи, а после њих Римљани. У својој књизи „Лика у римско доба“, Пач мисли да је римско-илирско насеље Аусанкалио било лоцирано негде између Метка и Почитеља. Простор на коме сад лежи Почитељ припадао је у средњем веку племену Могоровића, а према једној исправи од 29. јануара 1263. године зна се да је власник Почитеља био кнез Петар Толимировић. Нешто после 1370. године у посед града Почитеља дошли су Гушићи и остао све до 1527. године и турског освајања Лике. Почитељ је наведен у попису затечених утврђења која су 1577. године запосели Турци.

Поуздано се зна да су Турци подвелебитски део Лике почели да насељавају 1550. године. Тада су први пут дошли Срби у Почитељ. Турци су тад у Почитељ и околна села населили динарске сточаре „Влахе“ и муслимане из Босне, при чему је Србима додељивано другоразредно земљиште.

Услед заоштравања турског зулума и недостатка воље да се боре против своје браће по вери, 3. априла 1609. из Рибника и Почитеља пребегле су на аустријску крајишку страну 33 српске породице, а месец дана касније још толико, са укупно 550 чељади. Да се подстимо, у Рибнику су тада поред муслимана живели искључиво Срби.

Између 1683. и 1689. године у Лици и северној Далмацији су планули устанци, срачунати на протеривање Турака из Лике, што се и догодило 1689. године, после чега се избегли Срби враћају у Почитељ и његову околину. Установљено је да је једна струја данашњих Почитељана дошла са крајишког подручја око Оточца и Бриња. То су, без сумње, били потомци Срба који су били приморани да беже 1609. и 1638. године. Друга струја је дошла из околине Книна, Обровца и Буковице, претежно из предела у које је народ избегао за време борби за ослобођење Лике од Турака.

У првој струји Почитељ су населили:

Бобићи

Божићи

Чутуриле

Иванчевићи

Рогићи

Срдићи

Тркуље

Узелци

Вуксани.

У другој су били:

Чатићи

Дошени

Каљашевићи

Ласковићи

Лубеновићи

Љубојевићи

Мишковићи

Његовани

Павлице

Радошевићи

Витаси (славе Св. Јована). Више о Витасима прочитајте ОВДЕ.

То су биле породице које су до 1995. године сачињавале основу почитељског становништва.

Према пописима обављеним 1696., 1700. и 1712. године Почитељ је имао 40 кућа и 504 становника. У попису из 1712. Витасовићи су означени као Витаси, а Дошеновићи као Дошени.

Дошеновићи су били доминантна свештеничка лоза, а у крајишком попису 1712. Године јављају се две породице Дошеновића: Георг и Радован. Из ове породице је песник Јован Дошеновић (1781-1813), који је изучио високе школе у Задру и Падови, где је докторирао из филозофије и слободних уметности. Иза себе је оставио запажена књижевна дела, а међу песмама написао је и „Оду Почитељу“.

ИЗВОР: Душан Узелац, књига „Лика и Срби медачке општине“ (стр. 150-175)

НАПОМЕНА: Молимо све који знају нешто више о породицама из Почитеља да оставе коментар испод овог текста. Пре свега, податак о крсним славама које су славили, али и евентуална сазнања о старијем пореклу. 

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Басић Марио

    Поседујем документа по којима ми је деда рођен у Почитељу, поред Госпића. Крштен сам 1971 (или 1972)у цркви у близини села, али немам документ(крштеницу).Породична слава нам је 14. новембра, Св.Врачи. Интересује ме порекло породице.Раније на интернету сам видео да су Басићи пописани 1700.год. од стране неког бискупа, што се слаже са породичним предањем. Сада тога нема! Али, стално на хрватским порталима видим: Башић. Хвала сваком ко ми може помоћи!

  2. Небојша Новаковић

    Презиме Башић је веома често у Хрватској. У Лици има Башића Хрвата, Срба, али и муслимана, као и у Херцеговини.

    У Далмацији је било Башића, славили су Никољдан. Родоначелник им био неки “Баша”.

    Само презиме има двоструко порекло :

    1. Турска реч “баша”

    2. Баша, скраћеница од личног имена Братислав

    Мишљења сам да је ово презиме настало по родоначелнику, који је у турско време био неки старешина. Нису сви Башићи сродни…

  3. Басић Марио

    Небојша,пуно Ти хвала!Дао си ми смерницу,Башићи су из западне Херцеговине.Тај старешина је био неки бег,али нису Басићи.Сазнао сам да су Басићи из источне Херцеговине.Шта год сазнаш о Басићима,пиши…

  4. Басић Марио

    А да…заборавих…дедин прадеда је славио Св. Враче. Као и ми данас

  5. milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА БАСИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    БАСИЋ, Петровдан, НОВКОВИЋ

    Казивачи: Милорад мишчевић (р. 1921) из Вребца (Медак) и
    Владимир Божић (р. 1958) из Вребца
    Записао: М.Д.Л у Вребцу и у Сомбору

    Напомена: БАСИЋИ су племићког порекла и имају грб.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ, (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

  6. vinko tadić

    O povijesti Počitelja je napisao knjigu dr. Dane Pavlica. Autor je preminuo 2005. pa knjiga nije obajvljena. Pročitao sam rukopis od 395 tipkanih stranica. Radi se o velikoj studiji o Počitelju s interdisciplinarnim pristupom, od povijesti koja obuhvaća period od 1263. do 1993. godine, preko etnologije, svakodnevnog života, stradanja itd. Kada završim svoju studiju o historiografskom radu Dane Pavlice, planiram njegov rukopis pretipkati i pripremiti za objavljivanje, naravno s dopuštenjem nasljednika autorskih prava. Vinko Tadić

  7. vinko tadić

    Prof. dr. sc. Dane Pavlica bio je poznati povjesničar i publicist, rođen u Počitelju. Tijekom života napisao je više stotina pisanih radova i deset knjiga.

  8. Milkan

    Slava sveti jovan preseluli iz pociteljA selo teocak bihac

  9. Јово Рудић

    Из информације мога пријатеља, крсна слава породице Поткоњак је Свети Јован. Мој наставник историје тврди да су Срби у Лици сточарско племе пореклом из источне Србије, то јест, Влашке, и због тога су их звали Власи.

  10. Ljubica

    Interesantno citanje. Rodjena sam u Pocitelju za vreme WW2 ali ne znam mnogo historiju. Malo sto se nagadjalo ta su Srbi u Lici pobegli iz Bosne od Turaka.