Речи и изрази на слово П

17. август 2012.

коментара: 1

пајанта – таванска гредица, о коју се вешају шунке

пајташ – мађ. друг, пријатељ

пајван – уже

паор – сељак, земљорадник

панаџур – вашар

парлог – необрађена земља

пасент – нем. подесан, згодан, таман

паспаљ – мекиње

патерице – други дан славе

пачвара – човек који је понижен, без угледа; слаб човек

пеглајз – нем. пегла, утија (турска реч)

пединтер – нем. слуга, момак

пексијан – рђав, зао човек

пенџер – тур. прозор

перајзла – четка за кречење постављена на дугачком штапу

перваз – дрвени оков за врата или прозоре

перишан – тур. женски накит за главу

перчин – плетеница косе

пединтер – слуга

педрашка – алатка за наношење малтера од блата на зид

пешкеш – дар, поклон

пизма – инат, каприц, освета

пинцер – келнер

пицајзла – полна вашка; нападан, досадан човек

пичвајз – туча, судар

плајваз – тур. мастиљава оловка

плот – ограда, тараба

повесма – количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу ради пређе

повојница – дар породиљи; бабине

поган – неваљао, зао, гад

поганац – миш

погачар – члан младине фамилије у сватовима

подварак – динстани купус

подрепаш – улизица, удворица

помоћница – дрво за повећавање габарита паорских кола

попишманити се – одустати

потрефити – нем. погодити

поша – кравата, машна, марама за везивање око врата

попино прасе – крпигуз, коровска трава; свештеничко дете

пофезна – хлеб с јајетом, пржен на уљу

поша – марама, кравата

прегача – мала кецеља

предиковати – лат. проповедати, саветовати, учити

презент – фран. поклон

презентла – наруквица

префриган – лукав, препреден

припрегача – кецеља

проминцла – миришљава бомбона

простул – приглуп човек

прочеље – почасно место, место у челу собе до прозора

прошће – ограда од прућа

прпошка – сирена

прћија – мираз

прусла – прслук од дебеле вуне, без рукава

пупушка – окрајак хлеба

пургер – нем. грађанин

пурењак – клип нагорелог младог кукуруза

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Петроније

    Потекар – опет, поново.
    Реч сам имао прилике да чујем на Златибору до пред крај осамдесетих година прошлог века.
    “Па баба, већ сам силазио до Водица.”
    “Е мораћеш потекар.”