Поркело презимена села Зуква, стање из 1912. године
Под планином Брштевцем, с његове западне стране је Зуква. То је мало село, некадашњи катун насеља из долине Врбнице. Село има доста воде и шуме. Њиве и ливаде су по селу и око њега, а планина и катун је у Брштевцу.
На Зукви су:
Бајагићи (21 к., св. Јован), старинци су, родом из Стубице. Врло су отресити људи и сви добро певају уз гусле. Има их у Босни, у Власеници и на Гласинцу под именом Бајагићи; у Србији у Житном Потоку као Бајагићи, а под именом Јелисавчићи у Ужичком округу. Преци Бајагића: Марко-Иван-Никола-Шундо-Никола (сада 1924 има око 70 година).
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
30. новембар 2012. у 08:08
Radan jelisavčić
PO našem saznanju u Užički kraj ,selo Bioska Zaseok Keserovina,došla je majka
Jelisavka sa svoja dva sina Markom i Milošem . Kasnije Marko je otišao na Taru
u selo Zaovine u Bajino Baštanskoj opštini.
Pošto nisu ukazali svoje prezime isti su nazvati po majci Jelisavci -Jelisavčići
Iz Bioske i Zaovina raselili su se u dosta krajeva,Preućac ,kostojevići ,Liješće
u Bosni kod Bajine Bašte.Beograd.Rijeku itd.
Prlikom susreta u Beogradu 2005g na jednom sastanku predstavio sam se ;Jelisavčić
Tako da mi se predstavio čovek “zdravo rodjače-ja sam Bajagić, tako da sam potvrdio
istinitost našeg predanja.
Bratski pozdrav svim Bajagićima-Jelisavčićima
16. фебруар 2015. у 12:05
beli
I cestici su od tog porekla,posto u bosni u opstini sekovici prvi je dosao petar bajagic a kasnije uzeli prezime cestic..mada u bosni ima i bajagica koji nisu promenili prezime..pozz
17. март 2017. у 20:55
Ljubomir cestic
Beli konju jedan ?
29. април 2019. у 22:48
Срб
Честићи славе Аранђеловдан. Истина је да се први звао Петар
10. октобар 2016. у 13:39
vojislav ananić
У селу Мишљеновац, општина Кучево (Звижд), постоји Поток који село дели на два дела Горњу и Доњу Малу: Горња има гробље на Старцу, Доња је имала гробље на Старом Гробљу – пола километара на север у правој линији (од гробља на Старцу), које је осамдесетих година деветнаестог века премештено на Поточић, око пола километра југоисточно од села (испод Нерезина). Тај Поток долази у село са југа, благом клисуром, где се састају Средњи и Крајњи поток: одатле, од Саставака испод Жутог Брда, па до првих кућа у селу, тај крај од старине зовуЗуква. Наводно, назив Зуква је дат због јабука зуквача којих је ту одувек било, али не и данас. До средине Села, ма кoлико година била сушна, вода Зукве тече, жубори, а онда понире и кроз песак наставља невидљива према Пеку. Данас у Зукви има пастрмки поточарки, појавиле су се пре једно четврт века, откако је почело расељавање. Колико се зна , мало још места има са овим именом, нашли смо једно село у Пиви, мање село. Ту где Зуква утиче у Мишљеновац, прве куће припадају породицама које су се доселиле из Црне Горе, можда и из Херцеговине, али … то се никада неће моћи тачно утврдити. Мишљеновац није био стално насељен (помиње се у турском “Браничевскопм тефтеру”); данашње село су обновили Срби и Власи крајем 17. века (када је имало око 17 кућа, ако је веровати сачуваним записима)…
Да ли су Пивљани обновили Мишљеновац?
10. октобар 2016. у 13:40
vojislav ananić
Засеок Дубоки поток / Михаило Лукић(1925 – 2016)
Тридесетих година прошлог века у засеоку живело је 16 породица, насељени су били фамилијарно на својим имањима, готово сви су били сиромашни, имали су стоку за вучу, гвоздена воловска кола и пољопривредни алат, орали, сејали, били су то вредни људи, али – не вреди. Приноси су били никакви, али морало је да се ради, нема друге. Сви су имали ситну стоку, овце, козе, свиње, бавили се и продајом дрва за огрев и тако се издржавали. Било је два домаћинства која нису имала крупну стоку ни кола, једино су имали само ситну стоку, овце – то је била толика сиротиња да боли глава, помоћ ниоткуда, нису имали, патили су се, а то су Јеремија Живковић и Стојан Ранковић. Остали: Живота Живковић, Милан Срејић, Славко Перић, Живко Перић, Станисав Перић, Вељко Игњатовић, Дине Игњатовић, Љубивоје Срејић, Јован Ранковић, Радисав Перић, Богдан Живковић, Љубомир Живковић, Милан Ракић, Драгутин Ранковић. Од 1980. године почели су да се исељавају и пресељавају у село, сви су направили куће и помоћне економске зграде, накуповали земљу близу села, и данас живе у селу. Дубоки поток је напуштен, она зиратна земља што су је обрађивали напуштена, сада су ту шикаре. Једино се није иселио Милан Срејић, умро је код неког у Мустапићу, није био жењен и није имао потомство.
Прилог из књижевног часописа Трећа Србија , Бр. 16-20 / 2005, стр. 20 – досупан на Мрежи ЛеЗ 0006484
7. новембар 2016. у 12:12
Dragan
Pozdrav.Bajagici iz Pive naseljeni Borogovu selo i visoka i ponos na planina Borogovu.R. Srpska.na putu Zvornik Papraca.da sto vise da znam o o mazim koreni na.ma gde da smo.