Порекло презимена, село Унач (Плужине, Пива)

17. август 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Унач, стање из 1924. године

Село се састоји из три краја: Доњи Унач, Горњи Унач и Ерцегова Страна.

Доњи Унач се налази над самим гредама Пивиних кањона у једној таласастој вали, на висини од 1374 м. Куће су растурене по странама те вале без икаквога реда.

Горњи Унач је на валовитим странама Боботина Врха и Јагодина Врха. Куће су подигнуте по долинама тих вала.

Ерцегова Страна (заселак Горњег Унча), названа тако по катунима Херцега Стјепана, који су ту били, – налази се испод Плоча и Брда, огранка Јагодина Врха.

Ови крајеви немају живе воде. Доњи Унач пије кишницу и снијежницу, а Горњи Унач и Ерцегова Страна имају грађене воде. За стоку граде локве у планини.

њиве и ливаде су по селу, и око села. Катуни су им у планини под Великим Врхом. Стаје и зимњи станови су у селу и око села. Дрва за огрев гоне из Сумарове Горе близу кућа. Унач има своју цркву.

На Доњем Унчу су:

Крунићи (23 к., св. Никола) по предању су из Изгори у Херцеговини; преселили су се из Изгори у Бањане, а из Бањана у Пиву у село Орах, и тада су се презивали Пејовићи. Једна Пејовића удовица Круна преуда се за кнеза Баланџу и доведе му два сина од првог мужа. Кнез Баланџа Крунином сину Петру препише пола, Ерцегове Стране. Потомци Крунини прозову се Крунићи. Крунића има много око Сребрнице у Босни.

На Горњем Унчу су:

Миличићи (4 к., св. Никола) од Крунића су, а прозвали су се Миличићи, по Милици, супрузи праунука Крунина Милутина (Круна-Петар-Томаш-Марко -Милутин и Милица) Крунићи (3 к.) од Крунића из Доњег Унча.

Ушћумлићи (4 к., св Јован) су од Аџића из Лисине, па по једном Аџићу, који је често ишао на турски суд – ућумат – прозвали га Ушћумлија, а његово потомство: Ушћумлићи. Род су Ушћумлићима Томчићи у селу Црној Гори и Божовићи на Добровску у Дробњаку.

На Ерцеговој Страни су:

Баланџићи (7 к.) од Баланџића из Плужина.

Бјелаковићи (4 к., св. Јован), старином су из Гацка од Слијепчевића; пре једно сто и неколико година доселио се под Ерцегову Страну Бјелак и од њега су ови Бјелаковићи.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.