Порекло презимена, село Пишче (Плужине, Пива)

17. августа 2012.

коментара: 4

Порекло презимена села Пишче, стање из 1924. године

Село је у таласастом Пишчанском Пољу, које је голо и без иједнога дрвета. Постало је од катуна, а надморска му је висина 1453 м. Село нема живе воде.

Куће су растурене по пространим долинама, те се с једнога места не могу ни видети, а само имају неколике по странама тих долина.

Њиве су око кућа и испод села по Крстачама, а ливаде су све у селу. Катуни су им: Семуница, Старо Гладиште, Турски До и Околишта; а зимњи су станови у селу.

Дрва гоне лети из Поклечја, изнад катуна, из шуме Матаруге а зими из Бријега.

Пишче има своју цркву и око ње гробље.

У селу живе:

Добриловићи (8 к., св. Јован), старином су из Плужина.

Чавићи (6 к.), Богдановићи (14 к.) и Јојићи (6 к.), исти су род, славе сви св. Јована. Старином су из Плужина и тамо су се звали Маничевићи. Од три брата: Маничевића Јоје, Богдана и удовице трећега брата Чаве постали су сви. Од Чавиног сина Рада постали су Радовићи у Мратињу.

Трипковићи (9 к., св. Јован), старином су из Плужина.

Вуковићи (9 к.) од Вуковића из Мратиња; дошла два брата Васо и Вуко пре 125 година на турску земљу као чифчије и ту остали. Њихови су преци: Илија – Вуко – Јован – Радован – Ђорђије (1924 од својих 40 година). Ових Вуковића има на Гласинцу и у Санџаку.

Цицмили (5 к.) од Цицмила са Стоца.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. vojislav ananić

    Народ прича да је Херцег Стјепан путовао из Стабна за Соко преко планине, па му на Пишчу умре дете, а он рекне: “а, ох, пиште ми дијете” (Умре им дијете) и од те речи: “пиште” село је добило име Пишче.

  2. vojislav ananić

    Поименични преглед порекла данашњих родова и породица у Пиви
    Име породице Слава Данашње место становања у Пиви и са
    кблико куђа Свега Ко су по пореклу; староседеоци или досељеници
    Авдићи муслимани Божуров До у кањону Таре 3 досељеници из Златнога Бора иза Таре
    Апрцовићи св. Илија Осојни Орах 13, Миљковац 3 16 досељеници с Чева од Гардашевића
    Араповићи муслимани Божуров До 1 досељеници из Азије пре 45 година
    Аџићи св. Јован Лисина 20, Плужине 6, Милошевићи 4, Брљево 5, Седлари 10, Горанско 5, Војиновићи 3 54 досељеници из Метохије или са Косова; дошли преко Бањана
    матица у Пиви: Лисина

    Бабићи св. Стефан Д. Црквица 3 3 старосед. из Бабића
    Бајагићи св. Јован Зуква 21, Стубице 2, Г. Црквице 1 24 старосед. мат. Зукве
    Бајовићи Чепури) св. Никола Рудинице 2, Безује 6 8 старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја Пивљанина
    Бакрачи св. Јован Горанско са Сињцем 26 26 стар. матица Сињац
    Баланџићи св. Јован Плужине 6, Херцегове Стране 7 13 матица Плужине
    Батурани св. Трипун Црна Гора 6, Недајно 1, Бабићи 1 8 из Дробњака од Бадњара из Тепаца
    Бауцале св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 4 4 старинци из Пивске Жупе
    Бјелаковићи св. Јован Херцегове Стране 4 4 из Гацка од Слијепчевића
    Благојевићи св. Ђорђије Буковац 56, Г. Брезна 6, Д. Рудинице 2 64 из Гацка
    Блечићи св. Јован Сељани 24 24 староседеоци
    Богдановићи св. Јован Пишче 14 14 стар. матица Плужине
    Бојати св. Ђорђије Г. Црквице-зас. Бојати 13, Д. Цркв. Оџића Главица 2 15 из Дробњака од Јауковића
    Бошњаци св. Лука Безује 10 10 са Заграда из Жупе Никшићке
    Бучалине св. Никола Миљковац 1 1 старинац
    Варези св. Никола Смријечно 5 5 доселили се на мираз, по свој прилици из Дробњака
    Васовићи св. Аранђео Будањ 7, Брљево 13 20 из Бањана из с. Петровић
    Верговићи св. Јован Лијећевина-Бријег 1 1 од Делића из Борковића
    Веруси св. Лука Мратиње 1 1 од Пријепоља
    Војводићи св. Лука Г. Црквице 4 4 Требјешани
    Војиновићи св. Јован Војиновићи 12 12 стар. матица Плужине
    Вранићи св. Јован Жеично (Д. Цркв.) 3, Поље (Д. Цркв.) 4 7 из Дробњака
    Врачари св. Никола Безује 9, Г. Брезна 2 Г. Црквица-Шарићи 4 15 од Гаговића
    Вуковићи св. Аранђео Мратиње 15, Пишче 9,
    Заграђе 3, Папратиште 7, Шћепан Поље 6 40 с Чева из Црне Горе матица Мратиње
    Вукосављевићи св. Јован Сељани 8 8 староседеоци
    Гаговићи св. Никола Безује 21 21 од Призрена, матица Крушево
    Гашићи Гашовићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 Д. Црквице-Поље 11 15 из Дробњака из Тушине од Церовића
    Гвоздени св. Никола Заграђе (Д. Цркв.) 2 2 из Дробњака
    Гломазићи св. Никола Д. Руднице 12 12 староседеоци
    Говедарице св. Никола Смријечно 1, Јасен (зас. Стабна) 1 2 из Гацка
    Гогићи св. Ђорђије Г. Руднице 7 7 Дробњаци из Ибарског Колашина
    Гојковићи св. Јован Плужине 4 4 староседеоци
    Голубовићи св. Никола Присојни Орах 22, Лисина 1 23 староседеоци
    Гргуревићи Шћепан дан Равно 4 од Гацкога
    Греда св. Арханђео Кулићи 1 1 усташ из Мостара (1875)
    Грубачи св. Ђорђије Д. Црквице 7, Лијећевина 11 из Дробњака
    Гутовићи св. Никола Г. Рудинице 7 7 староседеоци
    Давидовићи Срђев-дан Недајно 3, Ђендове Луке (Бријег) 1 4 дошли на мираз пре 70 год. из преко-Таре
    Дакићи св. Јован Црна Гора 31 31 староседеоци од Тијанића из Стабана
    Дамљановићи св. Никола Д. Рудинице 5 5 староседеоци
    Делићи св. Јован Борковићи 17 17 староседеоци, матица Крушево или Плужине
    Добриловићи св. Лука Пишче 8, Горанско 1 9 староседеоци, матица Плужине
    Додери св. Ђорђије Равно 15 из Попова, други из Хлога (Херцеговина)
    Дондићи св. Ђорђије Војиновићи 7 7 из Попова, матица Плужине
    Дубљевићи св. Ђурђиц Дубљевићи 28, Пирни До 2 30 из Дуба-Бјелице у Црној Гори
    Дурутовићи св Арханђео Д. Брезна 15 15 из Шипачна, старином с Чева
    Ђајићи св. Никола Стабна 1 1 усташ из Херцеговине
    Ђаковићи св. Јован Плужине 1 1 староседелац
    Ђапићи св. Јован Милошевићи 6 6 из Никшића дошли пре 70 година
    Ђачићи св. Никола Рудинице 4 4 род (с Николићима из Г. Рудиница
    Ђикановићи св. Никола Г. Рудинице 12, Г. Брезна 3 15 староседеоци у Рудницама
    Ђођићи св. Јован Милошевићи 8, Будан, 6 14 из Јасена из Гацка
    Ђукићи св. Ђорђије Д. Црквице 3 3 досељени по причању њих самих из Пошћења из Дробњака
    Ђурковићи св. Никола Г. Брезна 16 16 из Кула од Прекића
    Жарковићи св. Јован Недајно 17 17 староседеоци, по некима преци из Гацка
    Живковићи св. Ђорђије Г. Црквице 11, Д Црк. 4, Заграђе 3 18 из Дробњака из Тушине
    Жудовићи св. Јован Стубица 6 староседеоци
    Зукановићи муслимани Божурев До (Д. Црк.) 7 7 иза Таре
    Ивановићи Миољдан Доње Црквице 3, Ликића До 1 4 из Ограђенице иза Таре
    Јанковићи св. Никола Црна Гора 5 5 из Дробњака (из Тепаца)
    Јаредићи (Мирићи) св. Никола Г. Рудинице 2 2 староседеоци
    Јовићевићи св. Јован Бајово Поље 1 1 из Ораха-Пив. Жупа
    Јововићи св. Јован Бајово Поље 23, Забрђе 25 48 од Тадића са Смријеч.
    Јојићи св. Јован Пишче 6, Заграђе 1 7 стар. матица Плужине
    Јокановићи св. Ђорђије Трса 22, Г. Црквица 1 23 из Бањана звали се Којовићи
    Јоковићи св. Јован Заграђе 1, Војиновићи 4, Пирни До 2, Г. Брезна 2 9 старином из Бањана
    Кандићи (Шужићи) св. Никола Стабна 14 14 староседеоци род Којовића и Пејовића
    Карабасили св. Никола Г. Црквице 7 7 од Николића из Рудин.
    Кецојевићи св. Јован Пирни До (Боричје) 17 17 старином из Бањана
    Кнежевићи св. Ђорђије Г. Црквице 14, Ђендове Луке 1 15 из Дробњака
    Кокановићи св. Арханђео Мратиње 1, Г. Цркв. 1 2 старосед.-Мратиње
    Копривице св. Никола Недајно 14 14 из Бањана од Коприв.
    Костићи св. Трипун Жеично 1 1 староседелац
    Костићи св. Илија Смријечно 4 4 досељеници не зна се одакле
    Краљачићи св. Ђорђије Трса 2 2 од Јокановића
    Крунићи св. Никола Д. Унач 23, Г. Унач 3, Лисина 1 27 староседеоци род са Пејовићима
    Кужићи св. Јован Брљево 3 3 старином из Бањана
    Кулићи св. Јован Кулићи 9, Д. Цркв. 5 Присојни Орах 4 18 староседеоци матица Присојни Орах
    Лечићи св. Арханђео Борковићи 1 1 усташ од Мостара
    Ликићи св. Ђорђије Црквице-Ликића До 3 3 из Дробњака од Церовића
    Лондровићи св. Јован Борковићи 5 5 старосед. од Радовића матица Крушево
    Лубурићи св. Никола Плужине 2, Горанско 1 3 из Рудина у Голији, старином од Вујачића са Грахова
    Лучићи св. Јован Горанско са Сињцем 16 16 староседеоци-Сињац
    Љешевићи св. Јован Будањ 1, Брљево 10, Горанско 4 15 из Метохије матица Гусић у Жупи
    Мазићи св. Јован Недајно 9 9 од Аџића из Лисине
    Маловићи св. Јован Плужине 5 5 староседеоци
    Мандићи св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 1 1 старином од Требиња од Ђурића
    Маџари св. Јован Плужине 5 5 Досељеници из Босне
    Миличићи св. Никола Г. Унач 4 4 од Крунића
    Милићи св. Ђорђије Плужине 1 1 из Фоче (1882)
    Марковићи св. Јован Горњи Унач 3 3 стар. мат. Плужине
    Митрићи св. Ђорђије Мратиње 8, Д. Цркв. 8, Г. Црквице 4 од Огњеновића из Мратиња
    Мићановићи св. Јован Пирни До 7, Горанско 10 17 стар. мат. Горанско
    Мостићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 1 1 из Требиња
    Мумини св. Ђорђије Црна Гора 11 11 из Дробњака
    Недићи св. Јован Брезна 3, Борковићи 23 26 староседеоци; по некима од Копривица
    Никовићи св. Лука Г. Цркв. 8, Д. Цркв. 1 9 Требјешани
    Николићи св. Никола Г. Рудинице 8 8 староседеоци
    Ниношевићи св. Јован Плужине 1 1 староседеоци
    Нишићи св. Ђорђије Д. Црквице 2 2 не зна се одакле су; по некима из Дробњака
    Огњеновићи св. Ђорђије Мратиње 13, Г. Цркв. 3 16 старосед; по некима старином из Бањана
    Огризовићи св. Никола Г. Црквице-Никовићи 1 1 из Невесиња
    Оџићи муслимани Д. Црквице-Оџића Главица 3 3 испреко Таре

    Пантовићи св. Арханђео Мратиње 1, Д. Цркв. 5 6 старосед. из Мратиња, од Вуковића
    Пантовићи св. Никола Безује 6 6 од Врачара из Безуја
    Патићи Срђев дан Г. Црквице 2 2 иза Таре (1882)
    Пејовићи св. Никола Миљковац 24, Осојни Орах (под презименом Ђукова) 9 33 староседеоци
    Пјешчићи Шћепандан Равно 22 22 из Херцеговине
    Плошчићи св. Ђорђије Г. Црквине (Кнежевићи) 1 1 од Додера из Гацка
    Полексићи св. Јован Дубљевићи 5 5 старином из Бањана
    Поповићи св. Ђорђије Д Црквице 20 20 од Скадра
    Поповићи св. Никола Г. Црквице 3 3 од Плеваља
    Продани св. Јован Стабна 2, Ковачи (зас.) 1 3 досељеници
    Радовићи св. Јован Борковићи 20, Бабићи 3 23 стар. род с Делићима
    Радовићи св. Јован Мратиње 5, Д. Црквице 15 Милошевићи 1 21 род с Чавићима с Пишча
    Радојевићи св. Арханђео Г”Брезна 14 14 с Чева из Црне Горе
    Радојичићи св. Јован Стабна 5, Ковачи зас. Стабна 8 13 староседеоци
    Ранчевићи М. Госпођа Д. Црквице-Бабићи 2 2 из Озринића-жупа Никшићска
    Ристићи св. Никола Миљковац 2 2 из жупе Никшићске
    Ровићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 4 од Кнежевића из Г. Црквица
    Ружићи св. Ђорђије Милошевићи 6 6 из Гацка, дошли пре 110 год.
    Секуловићи св. Јован Сељани 14 14 староседеоци
    Симуновићи св. Јован Стубица 21 21 староседеоци
    Смајићи (Осмајић) св. Јован Милошевићи 20 20 староседеоци
    Сочице св. Јован Плужине 2, Горанско 1 3 стар. мат. Плужине
    Сукновићи св. Никола Стабна-засел. Јасен 12 12 староседеоци
    Тадићи св. Јован Смријечно 41, Стабна 1 42 староседеоци
    Таловићи св. Никола Борковићи 1 1 од Радовића с Борковића
    Таушани св. Јован Безује 4 4 од Врачара
    Тијанићи св. Јован Стабна 7, Ковачи (зас. Стабна) 10. Стубица 1 18 староседеоци
    Тодоровићи св. Арханђео Д. Брезна 9 9 из Шипачна од Никшића
    Томчићи св. Јован Црна Гора 15 15 од Аџића из Лисине
    Топаловићи св. Јован Плужине 3 3 староседеоци
    Трипковићи св. Јован Пишче 9, Орах Присојни 1 10 стар. мат. Плужине
    Туфегџићи св. Јован Стабна 10 10 староседеоци
    Ћаласани св. Ђорђије Мратиње 20, Г. и Д. Цркв. 5, Брљево 10 35 старином из Сарајева матица Лузатина
    Ћоровићи Шћепандан Равно (досељени из Херцеговине) 4 дос. не зва се откуда
    Ћурчићи св. Ђорђије Жеично 5 5 по некима су од Продана иа Стабна
    Ушћумлићи св. Јован Г. Унач 4, Недајно 2, Д. Цркв.-Бријег 3 9 од Аџића
    Чавићи св. Јован Пишче 6 6 старосед. из Плужина
    Цицмили св. Ђорђије Столац 25, Пишче 5, Пирни До 2, Г. Цркв. Шарићи 10, Плуж. 2 44 старин. из Б. Котор.
    Шабановићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 1 1 испреко Таре
    Шаиновићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 3 3 од Невесиња
    Шарци св. Јован Недајно 10, Стабна заселак Орах Осојни 1 11 од Радојичина из Стабана
    Шашовићи св. Јован Војиновићи 6 6 од Војиновића
    Шимуни св. Арханђео Мратиње 5, Брљево 3 8 од Вуковића из Мрат.
    Шипчићи св. Игњатије Црна Гора 21, Пирни До 3 24 старином из Кнеж. Дола у Рудинама
    Шкиљевићи св. Јован Пирни До 2 2 из Бањана од Пејовића
    Шумићи св, Никола Стабна-засел., Јасен 5 5 староседеоци
    Шућури св. Никола Г. Рудинице 3 3 досељени [89]

  3. vojislav ananić

    Психичке особине Пивљана
    Пивљани су чист тип Херцеговца, динарскога човека; који је у планини живео, сам се развијао и сам себи своју културу стварао.[156] Има код Пивљана нешто у психи што их разликује од Дробњака и од других црногорских Брђана, а то је нека врста повучености, скромности и неповерљивости, што је по моме нахођењу дошло од досадашње њихове усамљености. Кад су у пољу, сељаци пивски радо ступају с човеком у разговор и хоће да учине сваку услугу; међутим на скупу, у хану или на тргу тешко ступају у разговор и још теже се поверавају страну човеку, што је сушта противност Дробњацима. “Пивљани полако иду, полако али зрело мисле, полако говоре и све је код њих одмерено и као са неком натегом”, веле наши људи.
    Пивљани су физички врло развијени; и спадају међу најбоље развијене делове нашег народа. Раста су, обично висока[157], плећи и прсију широких, грудни кош им је више четвртаст но обао, снажни су “као земља”, имају доста велику главу и прилично дебеле усне, кукови и карличне кости су им доста развијени, спорога су хода, дебелих ногу (развијених листова), великога корака и широких стопала. Длакави су (рутави) по- раменима, леђима и грудима[158]. Боја им је косе и очију већином мрка (види сл. 23 и 24).
    Теже је утврдити душевне особине Пивљана. Зна се да између Жупљана и ових са Планине има неке разлике. Војвода Лазар Сочица често је корео Жупљане са Планинцима и говорио: “Погледајте: како су ови са Планине отресити и како на њима све лијепо стоји, па макар и подерано било”. И међу самим Пивљанима постоји мишљење да су Жупљани скромнији и бистрији но Планинци, а ови да су поноситији, бољи домаћини и гостопримљивији[159]. Па и између сељака у Планини има разлике. Они у селима дуж кањона Пиве куд и камо су отреситији него они испод Дурмитора и око Сушице. Тако исто нису ни сви Жупљани једнаки.
    Поједине породице у Пиви се истичу извесним психичким цртама. Зна се да су Кулићи и Војиновићи окретни и живи, велике шалџије и кад се шале добро је, иначе су напрасити и злопамтила. За Тадиће и Шипчиће веле да су окретни и довитљиви, способни за шалу, за смех, за трговину, за живот и уопште за све. Бајагићи добро причају и политичари су. Тако се исто зна да су такви и Брежњани, нарочито Дурутовићи и Ђукановићи[160]. Сердарство је било у Пиви у кући Гаговића; прво војводство у кући Јоковића, па прешло на Љешевиће, а са ових на Лазара Сочицу.
    Докле су Пивљани у Пиви овакви како су окарактерисани, дотле су, кад напусте свој крај и дођу у нову средину, људи који се умеју снаћи, окретни и живи, способни трговци, добри домаћини; њихова физичка појава и природна бистрина даје им надмоћност над мештанима, те их ови цене и истичу над осталима; једном речи способни су за живот, али су способни и за зло. За Пивљане у Лозници Цвијић вели: “Пивљани су стари досељеници. Припадали су неким угледним породицама из Пиве. Сви су били имућни, имали земље, коју су давали под “аренду”. Сами су мало радили, али су умели “располагати”, како се онда говорило. Свет се чудио њиховој вештини да с мало рада врло добро живе. Није код њих било разметања јунаштвом и хвалисавости, а имали су неке боље тежње и неку врсту отмености; осим тога оштар понос и начин понашања који је уливао респект и старинцима. Ретко су се с ким спријатељили, а били су верни пријатељи на које се могло у најтежим приликама ослонити, а оне су онда у Лозници биле честе”[161]. “Пивљани су убојице, тако је наша наопака крв”, рече ми једном у разговору Милош Бајагић, племенски капетан. Ова опаска једног виђеног Пивљанина објашњава појаву што су готово сви чувени хајдуци из друге половине XIX века у западној Србији били пореклом Пивљани (Јосовац од Јелисавчића из Заовина, старином Бајагић, Солдатовић из Драгачева, Бркић из Папратишта, Болмази из Дубраве код Ивањице итд. Сви су старином Пивљани). Љуба Павловић, испитивач ваљевскога и подринскога краја, где има доста досељеника из Херцеговине, -нарочито из Пиве, вели: “Бањани, Граховљани и Пивљани су чувени хајдуци и вечити незадовољници, а међу њима никада слоге и братства, вечита подвојеност и самоћа”.[162]
    Пивљани су строго морални људи. Жене се обично из суседних или даљих племена, врло ретко из суседнога села а из свoга никада осим “погрешком”.[163]
    Много се води рачуна о кући из које се девојка узима и од кога је девојачка мајка. “Ништа горе но несоја у кућу довести” и “каква мајка онаква и ћерка”, веле Пивљани. Кад девојку дају из куће и сватови је поведу, отац или најстарији рођак, овако јој говори у виду благослова:”Пођи, поступи (послушај), срети, испрати за годину дана, тако ти не била проклета наша храна”.
    Ако се деси – што је врло ретко – да нека девојка добије ванбрачно дете, онда је она презрена од њенога братства и забележена у целоме племену.[164] Ово иде у дивљаштво и нимало није човечно, али патријархални морални закони су тешки и строги. Ако пак неки виђени човек нема деце са својом женом, онда му се гледа кроз прсте ако добије ванбрачно дете и усини га, само да му се не би траг утро. Развод брака у Пиви не постоји.
    Пивљани су, као и остали српски сељаци у Херцеговини, побожни: моле се богу уочи празника и недеље, понека кућа има “иконлук” са кандилом и иконом крснога имена. Имају сада приличан број цркава, а до пре 80 година манастир им је замењивао сеоске цркве и он је општи. Неки предак Делића, као дечко би одведен у Цариград, потурчи се и ступи у царске делије (отуда и презиме Делић), врсту јаничара. Постане старешина делија и обогати се. Под старост врати се кући и понова се покрсти. Да би свакоме показао да је био и муслиманин, он још за живота начини “нишан” на “мазар” (споменик за гроб) и на самрти нареди да му се тај нишан стави чело ногу, а крст чело главе. То и учини и тако је гроб имао обележје хришћанства и муслиманства[165] Пивљани гроб зидају. Стране гроба зову се “бедримице” а гроб се покрива плочом, те земља не пада непосредно на мртваца. У случају смрти на путу они мртваца сахране у најближем гробљу, само ако је српско.
    Докле су Пивљани изван Пиве склони и на казнима дела, дотле су у своме месту поштени и не памти се да је било разбојништва или убиства из користољубља. Лети је пуна планина говеда; и коња без чобана, иду куда хоће и пасу где, хоће и никад се ниједно не изгуби. Ситна се стока чува због вукова, а не због чега другога.
    Са капетаном Бајагићем пошао сам из манастира (5 августа 1912 године) за Брезна. Капетан је носио “дацију” (порез) око 6.000 перпера у бисагама на своме јахаћем коњу. Заноћили смо у Доњим Брезнима, на друму, у некој кошари без пода и без стакла на прозорима, коју су они звали хан. У хану су била два одељења: једно за спавање гостију, а друго са тезгом за пиће, а по средини је био ходник (по њиховоме “портик”). Цела кућа са свим покућанством и пићем није вредела ни 500 динара. Бајагић скинувши бисаге с новцима баци их у ходник до самих врата. После малога одмора ми хтедосмо изаћи да се прошетамо и капетан Бајагић рече механџији: “Дрека (тако се звао механџија), бога ти, убаци ове бисаге са дацијом тамо иза банка (тезге) да не стоје овдје у портику”. На то Дрека плану: “Зар ти, капетане, можеш и посумњати да у мојој кући може што нестати? Ако си што тако мислио одмах да ми идеш из куће, јер је то за мене срамота. Не само што ће те бисаге преноћити ту у портику, но нећу ни врата затварати”. Капетан се стаде извињавати Дреки да он то није ни мислио, но да се људи не спотакну ноћу на бисаге, ако би ко улазио… И би како Дрека рече: бисаге са новцима осташе у ходнику и врата осташе целу ноћ отворена… Сутрадан се капетан и ја растадосмо, ја пођох за Дробњак а он сам преко Војника за Никшић.[166]
    Задруге су се биле очувале у Пиви до пред I Светски рат. Истина, није било сувише великих задруга, али их је било врло много од десеторо до петнаесторо чељади, нарочито у селима на Планини, где је главно занимање сточарство, које се без задруге не може развијати нити одржавати. Највећа задруга 1912 год. била је у Спасоја Радојевића на Брезнима. Старешина задруге и “домаћин” је обично отац или најстарији члан по годинама. После оца долази најстарији син, а ако овај не ваља, онда најспособнији и највреднији (“ко снагује, тaј старешинује”, веле Пивљани). Увече се наређује шта се има сутра радити, и ту нема противречења. У кући је невеста најмлађа, па девојка. Домаћица је најстарија после домаћина, она је старешина унутра у кући.
    У задругама деца са млађим женама засебно седе за трпезом, а људи и сви одраслији засебно. Најамници (слуге) ручавају са људима и сматрају се као чланови породице.[167] Ујутру прво устају невесте и девојке, помету и успреме кућу и наложе ватру; затим устају жене, па тек онда људи.
    Иако се Пивљани сматрају као спори мислиоци, они ипак имају оштро око и фини суд. Главна сметња, њихову развијању била је у томе што су били кроз сва времена беспућем одвојени од целог света, што нису имали школа и што су имали за најближе суседе гатачке Србе муслимане, који су били надалеко по злу чувени. Докле је кроз Дробњак пролазио главни друм, који је од најстаријих времена везивао Приморје и живе трговачке и културне центре Оногошт и Врхобрезницу (Риђане-Таслиџу, данас Никшић, Пљевља), дотле кроз Пиву нити је кад било нити сада има икаквог живљег саобраћаја. Али природна бистрина и здраво расуђивање постоји и код Пивљана исто онако као и код осталих наших Брђана, само што је то прикривено и неизрађено. Додиром са културним срединама и школом та се даровитост појављује и Пивљани у томе мало коме уступају.[168] Њихове пословице: Злу браву зла паша не гине; Христос се родио, а ја сам се бачио; Ништа горе но несоја у кућу довести; Зна гара ђе је бара;[169] Многога ми је празна кућа усрећила; Коњ се познаје по ходу, а човек по збору, итд., показују бистре и оштроумне људе.

  4. vojislav ananić

    Статистичка табела општине Планинопивске
    Село Број становника
    1931 г. 1921 г.
    Бабићи 109 26
    Безује 302 281
    Бојати 105 80
    Боричје (Пирни До) 231 142
    Борковићи 415 272
    Бријег (Сва насеља у кањону Таре)
    325
    147
    Дубљевићи 188 174
    Жеично 97 74
    Јеринићи 72 60
    Кнежевићи 207 157
    Недајно 315 228
    Никовићи 136 98
    Војновићи 193
    404
    Пишче 334
    Трса 195 68
    Унач 285 247
    Црквичко Поље 515 511
    Црна Гора 383 337
    Шарићи 100 89
    Укупно 4.487 3.395