Порекло становништва села Кулићи, стање из 1924. године
Село је у великим карсним долинама, влакама и вртачама на висини од 1407 м. У селу нема живе воде; пију кишницу и снијежницу. Куће су растурене по странама тих долина и вртача. Терен је без шуме а само на понеким местима, у осојној страни, има помало чечара – закржљале букве.
Њиве и ливаде су у селу и око њега, а планина им је са катуном- Кулића Катун – у Рудом Пољу. Зимњи су станови – стаје и прибоји – у селу заједно са кућама. Дрва за огрев гоне из своје планине, где има сваки домаћин свој гај (забран) за сечу.
У селу су:
Кулићи (9 к.) од Кулића из Присојног Ораха. Подигли су село на катуну.
Греда (1 к., св. Арханђео) из Мостара и као усташ 1875 г. доселио се у Церницу, па у Горанско, па на Пишче, па у Кулиће.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Коментари (0)