Порекло презимена, села Горња и Доња Брезна (Плужине)

17. август 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња и Доња Брезна, стање из 1924. године

Село је у Пољани брезанској између Војника и левог кањона реке Комарнице. Добило је то име по многим брезама које ту расту. Село се дели на Горња и Доња Брезна.

Доња Брезна су између Штиверовца и Стојковца. Имају живу локву: Гојсаву за појење стоке и стублину, насред пута, са водом за народ. Куће су подигнуте по самој ивици кањона без икаквога реда. Њиве су око кућа, а ливаде у Љељиним Долима, око села и испод Голије. Стаје су у селу, између кућа и око села.

Катун Дурутовића су Пода под Голијом. То је типско карсно земљиште са многим снијежницама и вртачама. Пода су одвојена од Брезана Осојем, које је цело покривено шумом буковом и смрчевом. Шума је јединствено лепа. Има у изобиљу дрвета преко 30 м. у висину, а 70 до 100 цм. у пречнику. На Подима се не сеје, нити се кадгод што сејало.

Горња Брезна су у врху поља на самим гредама испод Присоја и Тушине Главице у подножју Штуоца. Воду пију из стублине, која је у пољу, близу стублине Доњих Брезана. Из ових стублина вода отиче и никад не пресушује.

Куће су растурене по ивици поља до саме шуме. Стаје су у селу око кућа и између њих. Катун је у Војнику, испод Штуоца и испод Осоја.

Брезна је једна карсна зараван – таласасто карсно поље – али без икакве везе и сличности са правим карсним пољима у Херцеговини. Под врло танким слојем црне прљуше налази се посна риђуша са оштрим кремештавцем и црвеним ситним пешчаром.

Оно мало земље, што има у Пољу брезанском, постало је од гноја (ђубрета), угари или труљењем траве и стрна. У Брезнима се оранице врло тешко залединче; прође и десет година па не постане ледина као што је била.

У Пољу брезанском има много малих нових вртача. Постају и данас и то на један доста интересантан начин. Орањем или каквим другим механичким дејством дође се до кречњачке подлоге у Пољу. На тој подлози има доста пукотина и шупљина, кроз које са водом, за време поплава, пропада и онај трошни материјал и око тога отвора ствара се вртача. Вртаче су плитке до 0,50 цм. у дубину а у пречнику имају 1-3 метра. Изгледа као да има испод Брезана велика субтеренска пећина, која омогућава тако брз постанак тих вртача. Ова су Брезна изгледа некада орана. Међутим, преци данашњег становништва су се искључиво занимали сточарством и Брезна само косили. Брезна су била до пре 80 година катун Шипачњана. Ту су понеки Шипачњани имали стаје за овце и ту су зимовали.

Доња Брезна су основали Дурутовићи. Они су старином с Чева из Црне Горе. Пре 200 година напусте Чево и отселе се ујаку Грбовићу, у Дробњак; овај их насели под Војник у Шипачно, где их има и данас. Синови Вукосава Дурутовића, који је био члан суда у Никшићу, по изгори Шипачна, 1862 г., преселе се на катун у Брезна, ту зимују, доцније начине куће и оснују село Доња Брезна.

Данас на Д. Брезнима живе:

Дурутовићи (15 к., св. Арханђео). Дурутовићи су: поп Дурут-поп Ристо-Станоје-Вукосав-Ристо-Јанко-Димитрије (1924 од својих 50 година).

Тодоровићи (7 к., св. Арханђео), од Тодоровића су из Шипачна; они су 1862 г. са Дурутовићима дошли на Брезна и подигли куће. И данас имају земље у Шипачну.

Недићи (1 к.) од Недића су са Борковића.

Горња Брезна су основали Ђурковићи (16 к., св. Никола). Ђурковићи су – пореклом из Куча од Прекића. Они су рођаци Даковића на Грахову. Прво су из Куча прешли на Грахово, па из Грахова се отселили у Риђане крај Никшића.

Поп Стојан Ђурковић из Риђана, савременик св. Петра, када је била буна на Никшић (1787 г.) отселио се на Брезна, где су им били катуни, ту начинио кућу и оснује село Горња Брезна.

Један су исти род: Ђурковићи на Брезнима и они на Дубровску, у Дробњаку, Даковићи и Ковачевићи на Грахову, Радовићи у Невесињу, Пековићи на Дубровску и Делибашићи у Рудинама.

Радојевићи (14 к., св Арханђео), родом су с Чева, па се отселе у Шипачно, а године 1862. преселе се заједно са Дурутовићима на катун у Брезна.

Јоковићи (2 к.), најстарији у Брезнима.

Врачари (2 к.) од Врачара с Безуја.

Недићи (2 к.) од Недића с Борковића.

Ђикановићи (3 к.) од Ђикановића с Рудиница, досељени пре 40 година.

Благојевићи (6 к.) од Благојевића из Буковца. Тадићи (2 к.) од Тадића са Смријечна.

Лалићи (1 к., св. Петар), од Лалића с Дужи у Дробњаку.

Шахотић (1 к.) скори насељеник.

Дурутовићи, Тодоровићи и Радојевићи су један род. Разродили се, узимају се између себе, па чак и сами се Дурутовићи узимају међусобно.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.