Poreklo vožda Karađorđa Petrovića Reviewed by Momizat on . ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković) PORODICA: žena Jelena Petrović ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković) PORODICA: žena Jelena Petrović Rating: 0
You Are Here: Home » Poznati » Velikani » Poreklo vožda Karađorđa Petrovića

Poreklo vožda Karađorđa Petrovića

ROĐEN: U Viševcu 14. novembra 1762. – ubijen 24. jula 1817. u Radovanjskom lugu

RODITELJI: otac Petar, majka Marica (dev. Živković)

PORODICA: žena Jelena Petrović, sinovi Aleksa i Aleksandar, ćerke Sima, Sava, Sara, Poleksija i Stamenka

KRSNA SLAVA: Sv. Andrej Prvozvani (13. decembar)

SPORNI DATUM ROĐENJA: Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama, u sovjetskoj 1752. godina, u američkoj 1752/1762., a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.

Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je „… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan“. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.

POREKLO: Karađorđevi preci potiču iz Vasojevića, a doselili su se u Šumadiju sa hercegovačko-crnogorskih brda u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737-1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime Petrović mu je po ocu Petru.

Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.

ŽENIDBA: Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.

OCEUBISTVO: U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.

Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio iznad kućnog praga, zbog optužbi stanovnika Topole za nasilničko ponašanje.

POVRATAK U SRBIJU: Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom uTopoli.

PRVI SRPSKI USTANAK: Kraj 18-og i početak 19-tog veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovorima oko pobune.

Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.

Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar,Varvarin…

BEG U AUSTRIJU: Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1810. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 13. i 14. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane.

NAPOLEON O KARAĐORĐU: Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”.

RODOSLOVNO STABLO KARAĐORĐEVIĆA

IZVOR: Vikipedija

 


Komentari (60)

  • niša petronijević

    Jedino šta vezuje KaraĐorđa za Crnogorce jeste onaj Podmukli Crnogorac – Novaković, što zakla našeg Vožda na spavanju.
    Inače, ona Nebulozna Teorija o doseljavanju iz Crne Gore u vreme Šakabente je suštinski NeLogična.
    Nije se tada bežalo u Srbiju već iz Srbije.
    Kult Svetog Klimenta je bio duboko ukorenjen među Srbima oko Ohrida. A odatle nam je došlo mnogo dobrih Junaka kao što je to bio Konda Bimbaša koji se prvi probio u Beogradsku Tvrđavu 1807 ili Vojvoda Strelja, slavom ovenčani branilac Deligrada 1811.
    Pričalo se, da je Karađorđe po karakteru i izgledu, po junaštvu i pravednosti, na Torlake, odakle su preci njegove majke prešli u Šumadiju.

    Odgovori
    • Duko Barutovski

      Kult Svetog Klimenta jeste duboko ukorenjen u okolini Ohrida , naime Sveti Kliment je u Ohridu osnovao prvi sveslovenski Univerzitet , tu je stvorio i Kirilicu , sve je to tacno ! samo taj kult Svetog Klimenta ( koji je i dan danas Svetac – patron grada Ohrida ) nije bio ukorenjen medju Srbima oko Ohrida , jer njih tamo uopshte nema , nije ih ni tada bilo , nit pa danas ! oko Ohrida oduvek su ziveli ( i danas zive ) Makedonci , vecinom iz plemena Berziti ( Brsjaci ) i neshto pripadnika plemena Mijaci .

      Odgovori
    • Dragoljub

      Po nekim Vašim komentarima koji otvoreno odbacuju argumente samo zato što pokazuju da je neka ličnost iz Crne Gore ili Hercegovine (i to mislim na one za koje je to potvrđeno, a ne za one koje tamošnje stanovništvo svojata, što je čest slučaj i u drugim krajevima Srbije, ali manje istaknuto), primećujem poštovani Nišo da imate određeni problem sa Crnogorcima ili Hercegovcima te bih Vas zamolio da takve svoje probleme ne širite ovde.

      Što se tiče masovnog doseljavanja stanovništva sa dinarskih krajeva (Crna Gora, Hercegovina) u Srbiju, to je i više nego dobro opisao Jovan Cvijić i drugi. Doseljavanje u 17. veku, pa i 18. veku, te i za vreme Šakabente 1690. godine, ima i tek kako smisla, jer su mesta koja su napustili Srbi iz Srbije, a koja su bila dalje od Arnauta (Šumadija na primer), naselili tada upravo Srbi sa dinarskih krajeva, koji su se spuštali ka plodnijim krajevima, u potrazi za boljim životom koji opet mnogi nisu našli. Zato imamo i određen broj hajduka i ličnosti za koje se zna da su poreklom iz krajeva Crne Gore ili Hercegovine, gde se četovalo mnogo duže nego u kod nas u Srbiji, zahvaljujući terenu koji je bio mnogo gori po Osmanlije i gde su teže mogli da sprovode jače operacije protiv njih. Da ima svojatanja – to je činjenica, ali da je za mnoge ličnosti stvarno pokazano i dokazano istorijski, a i čak na osnovu tvrdnji upravo tih ličnosti, da su iz tih krajeva – to je apsolutna činjenica.

      Što se tiče ko na koga liči – takve argumente ne treba uopšte uzimati za ozbiljno. Tako isto se može uzeti i to da, pošto je Karađorđe bio visok, tamnije kose, kockaste glave sa velikim nosem, ratoboran i plahovit. Dinarsko stanovništvo spada u visoke ljude, tamnije, sa tipičnim „kockastim“ glavama, većih noseva, za razliku od Torlačkog koje je niže građe i oblije glave, onda se može reći da Karađorđe poklapa sa izgledom tipičnog Dinarca, i po fizičkom izgledu, i po plahovitom ponašanju, a i Dinarci su poznati da su poprilično ratoborniji od okolnih grupa u našem narodu. A zašto ovakav argument, kakav možete često čuti od ljudi iz Dinarskih krajeva, koji prati identično Vašu logiku, nije dobar? Jer je generalizujući, isključuje mogućnost da može da se nađe neko sa tim osobinama i u drugim grupama – a takvi ljudi se zaista i nalaze. Odstupanja uvek ima. Tako da, priče da liči na majku koja je bila Torlak (iako ne znamo kako su tačno izgledali njegovi roditelji) i ostalo ne piju vodu, jer su iste osobine pripisivane i Dinarcima koji su po krševima tih krajeva. Između ostalog, Dinarci su daleko duže vodili bitke sa Turcima, pljačkajući i napadajući njihove karavane i manje čete, što su beležili i Dubrovčani, a i Vuk Karadžić je detaljno opisao život Dinaraca iz Crne Gore i Hercegovine. To nije zato što su to „bolji“ ili „čistiji“ Srbi – opet opravdanja koja prate logiku Vašeg komentara, a koja veze nemaju sa istorijom – već zato što su imali daleko povoljniji teren za ratovanje, ali dosta teži za život, što izčeliči dosta ljude. Zbog toga, taj argument „rekla-kazala“, „kazali da liči“ (između ostalog, gde to piše, ko je to izrekao) piju vodu isto koliko i razna predanja nekih plemena da su od Nemanjića što se pokazalo kao netačno u gotovo svim slučajevima. To su neozbiljni argumenti, koji nisu zabeleženi ni u jednoj ozbiljnoj istoriografiji, za razliku od argumenata, pa i tih crnogorskih istoričara koje umete da kritikujete često koji su mnogo konkretniji i realniji nego od toga da je Karađorđe ličio na nekog.

      Povodom Vasojevića, odavno je potvrđeno da je porodica Karađorđevog oca došla iz Vasojevića. Zato se to spominje na ovom sajtu i argumentovano objašnjava, a ako Vam se te činjenice i argumenti ne sviđaju, pozivam Vas da predložite ovde izvore koji to negiraju i da ukažete to našim istoričarima poput onih iz Istorijskog instituta u Beogradu. A pošto očekujem komentare poput „to su samo crnogorski istoričari tvrdili“, napomenuću da je to prihvaćeno i od strane istoričara iz naše zemlje (pretpostavljam da ste iz Srbije). Dodao bih da su to utvrdili ljudi poput Mileta Nedeljkovića koji se izrazito bavio ovime. Slično je utvrdio i Grigorije Božović iz Ibarskog Kolašina. Nadalje, možete i sami čitati. A tezu da je iz Vasojevića je proširio i sam Njegoš, i to što nije bilo otpora toj tvrdnji niti negiranja nje u to vreme, može da znači nešto (ali naravno ne može biti argument, već samo mogućnost). Što se tiče toga da li je bio izvorno poreklom iz Vasojevića ili je tu samo došao, postoje razne ideje.

      Jedna koju spominju jeste da su tu njegovi došli od jednog roda iz Klimenata, koji su u to vreme bili katolici, a koje su formirali nekada pravoslavni Srbi, čak i prema predanju samih Klimenata. Genetičkim istraživanjima jeste utvrđeno da su pojedini rodovi, odnosno nekoliko tih Klimenata (Klimenti nemaju previše naselja) zaista formirana od strane naših ljudi, Srba, (postoje sela u sred Klimenata u kojima ljudi nose I2 gen, a i nazivi tih nekoliko sela su uglavnom poreklom iz srpskog jezika, poput sela Selce koje je vrlo blizu Vasojevićima), ali se takođe u njima nalaze i brojni pripadnici drugih klastera koji se slabo nalaze kod Srba što ukazuje da se pleme prilivom Albanaca polako albanizovalo (što je bilo izraženo u 19. veku). Ovakve tvrdnje su iznosili istoričari i ličnosti iz Srbije i Crne Gore, poput Andrije Luburića (CG) i Jovana Tomića (Srbija) kao i Dimitrija Tucovića (Srbija). Takođe, imate i dva pisma koja je poslao francuski vojskovođa Merijaž svojoj Vladi 21. februrara 1810. u kojima je rečeno da je Crni Đorđe iz Klimenata, koja je smatrao Brđanskim plemenima poput Pipera i drugih, koja su bili i ostali Srbi. Spise je objavila Srpska kraljevska akademija 1904, u vidu knjige „Ispisi iz Pariskih arhiva“, a strana je čini mi se 522.

      Iako su Klimenti zaista dosta blizu, ne bih se previše složio sa ovom tezom, najviše zbog toga što je nekada dolazilo Vasojevića i Klimenata, a i što su Klimenti katolici u to vreme bili. Upravo su se Klimenti iseljavali ka Raškoj oblasti i u Polimlje gde su bili Muslimani, a manja grupa katoličkih Klimenata koja je bila na granici sa Metohijom i delom u njoj, napustila je u Velikim seobama te krajeve i naselila se u sela Hrtkovci i Nikinci u Vojvodini gde su se pohrvatili. Kako se radi o područjima veoma blizu jedna do drugog, lako se može desiti da je Francuz pogrešio i loše procenio koja je teritorija zapravo – posebno ako je oblast bila pogranična između Vasojevića i Klimenata. Između ostalog, ovu ideju utemeljenu na argumentima, opet kvari to što je dosta praćena raznoraznim pričama i izmišljotinama, sa ciljem da se Karađorđe predstavi kao etnički Albanac, pa ljudi onda odjednom znaju i kako mu se deda zvao, ili čukundeda, iako može da se desi da je upravo, zbog činjenice da slavi slavu, došao iz tog dela koji su bili Srbi, ili pak samo privremeno bio tamo.

      Druga ideja jeste da su poreklom iz srpskog stanovništva koje je živelo kod Podgorice, a posle se raselilo za vreme dolaska Osmanlija – to je uz mnogo više detalja i zbog činjenice da je slava Karađorđevih predaka bila druga, obradio Grigorije. Tačnije, navedeni su Gurešići koji žive veoma blizu Vasojevića, a slave Svetog Klimenta.

      Što se tiče ideje da je poreklom iz Ohrida, to još nisam video u ozbiljnoj istoriografiji, i iskoristio bih argument koji je dao Niša, ali u suprotnom pravcu – zašto bi neko iz teritorije naseljene Osmanlija, ali sada sa plodnih delova, za vreme seoba otišao ponovo na teritorije naseljene Osmanlijama iako su te migracije iz tih krajeva išle ka Austro-Ugarskim teritorijama, za razliku od migracija iz Crne Gore, Hercegovine i manjim delom Bosne koje su dolazile nakon tih i imale pravac ka Srbiji. Činjenica da nijedan ozbiljniji istoričar nije razmatrao tu ideju govori nešto. A i to da se isti argumenti mogu navesti i za rodove u Crnoj Gori koji slave istu slavu, govori da to nije jedina opcija, po toj logici.

      Što se tiče ljudi poput Mikija i drugih, kako možete da tvrdite da mu je deda rođen u Šumadiji, kada nema argumenata niti pomena toga u izvorima? Što se tiče Vašeg stava ka Srbima u Crnoj Gori, da su to Albanci, tamo Piperi i neka druga plemena (za koje je pokazano i genetski da nisu Albanci), to zadržite za sebe, a istoriju ostavite onima koji barataju argumentima i činjenicama. A što se tiče Karadžića, sam Karadžić je govorio da je poreklom iz Crne Gore, tako da mislim da on bolje zna svoje poreklo nego vi. Priče da su Drobnjaci poreklom iz Makedonije su oborene zbog nepoklapanja predavanja, problemima sa takvim predanjem, pa i genetikom. Dakle, opet kažem, lične probleme prema pripadnicima neke grupe u Srbima zadržite za sebe. Niko se tu ne otima oko nekoga, već se radi o čistim činjenicama. I sama činjenica da to shvatate kao nekakvo „otimanje“ predstavlja problem – da znate činjenice ko je odakle i šta je, ne bi Vas to doticalo. Mene apsolutno nedotiče to što neko iz nekog mesta smatra da je neki Velikan odatle. On ne kaže „E ovog ću sad da svojatam namerno“, već to tvrdi na osnovu pogrešnih podataka i pristupa („Liči ovaj na naše, mora da je odavde“, „To prezime se spominje ovde“ – i tako se izgradi predanje koje uopšte ne mora biti tačno, kako to biva sa pričama o Nemanjićima). A taj „ološ“ ne svojata niko ni kod nas – ne razumem takve primedbe. Tako da, ljudi poput Vuka Karadžića koji je sam to zabeležio, ili Jovana Cvijića (koji je i sam to zabeležio), Petra Bojovića (baš iz tih Vasojevića), Brankovići (prvi put spomenuti i upravljali Trebinjem), Nemanjići (rođen u Podgorici, po očevoj strani blizak sa Vukanovićima koje je postavio srpski kralj Mihajlo Vojislavljević iz Duklje – otud takve netačne priče da su neka plemena poreklom od Nemanjića) – oni su poreklom ili rođeni u Crnoj Gori ili Hercegovini i treba da nam bude drago što su takve teritorije bile pod dobrim okolnostima da nam izrode te velikane, a ne da širimo mržnju među sopstvenim narodom i pljujemo jedni druge, distanciramo se od drugih i upravo ponašamo i delimo ideje baš sa onima koji to i žele, poput toga da Crnogorci nemaju nikakve veze sa Srbima i ostalo. Nemojmo makar u našoj zemlji da dozvolimo tako nešto, nego pomognimo danas manjoj grupi našeg naroda u tim krajevima, da se izbori za istinu, a ne da ih teramo od sebe.

      A pošto vidim da raspravu vodite načinom izražavanja ličnih stavova i emocijama, čisto bih napomenuo da ne pokušavate da mi upućujete uvrede, ili da se ističete (kao što to često Crnogorci isto rade), da ste „pravi čisti Šumadinci“ ili ko već, a mi oko Vas to nismo, jer mi je porodica poreklom iz Podrinja odakle smo veoma dugo. A srpsku istoriju, kako mog kraja, tako i krajeva Bosne i juga Srbije znam koliko i istoriju krajeva današnje Crne Gore ili Hercegovine.

      Odgovori
      • Dragoljub

        Takođe bih napomenuo da ovo vezano za Ispise iz Pariza, povodom Karađorđa, ako neko ima kopiju kod sebe, ipak proveri. Samo sam iznosio šta se tvrdi kada se iznosi ta teza za Klimente – ona nije moja, niti se slažem sa njome.

        Odgovori
    • Stvarnost

      Dakle, sada je bitno odakle je koja osoba, a kada se istaknu ljudi poput Cvijića ili Vuka Karadžića (za koga je utvrđeno da je priča o poreklu iz Makedonije netačna, a i sam je govorio da je poreklom iz Crne Gore), tada je to nebitno. Inače, ta osoba koju ste već stigli da okarakterišete kao „podmuklu“, je po istorijskim izvorima verovatnije poreklom sa Kosova, a ne iz Kolašina, kako to govori narodno predanje. Neverovatno je kako ste uspeli da Novakovića povežete sa Crnom Gorom, a ista logika koja se koristi o poreklu Karađorđa iz Crne Gore (mada je to opšteprihvaćeno i u našoj istoriografiji i naši istoričari i stručnjaci iz Srbije su to utvrdili – Jovan Tomić, Mileta Nedeljkovića i drugi) tada je to nebitno. Ne da je likom povukao na oca, nego je likom čist Dinarac – visina, kockaste glave, izraženo ravno čelo i veći nos, a ne Torlak koji su niži i malo oblijih glava. Plahovitost i agresivnost odgovaraju tipičnom predstavniku Dinaraca iz tog perioda. A što se tiče Orhida, ta deza je odbačena zbog mnogobrojmih nedoslednosti. Što se tiče prezimena Petronijević iz Istočne Srbije, utvrđeno je odavno da se radi o porodici iz (Stjekići – Šćekići) iz Crne Gore. Čak je i naš istoričar iz Srbije, M. Milićević, to opisao. Prvo je jedan predag došao u Jagodinu, a kasnije su se naselili u Kladovu kod Dunava, odakle se porodica raširila po istočnoj Srbiji, i to u tkz „Torlačke“ krajeve koje spominjete uporno, što me neodoljivo podseća na svojatanje koje upravo pripisujete ljudima iz Dinarskih krajeva. Ako vam je Avram Petronijević daleki rod, vi ste upravo iz tih krajeva koje najviše napadate, što i ne čudi, jer sam primetio da za razliku od nas koji smo stvarno izvorno iz Srbije, jedino oni koji su poreklom iz drugih krajeva imaju probleme sa tim krajevima.

      Odgovori
  • Zoran

    Poreklo Karadjordjevica je od Ohrida a predeo Vasojevica je samo bila prolazna stanica na migracionim kretanjima predaka Srpskog Vozda.Primecujem da se na ovom portal cesto pojavljuju istorjske neistine, pa I biografije politicara koji su Srbiji samo ruzna epizoda.

    Odgovori
  • Makarije

    O kavim se ovo datumima radi? U Srbiji je odvajkada Đurđic bio 16. novembra. A Karađorđe je, koliko mi je poznato, ubijen u zoru na dan Sv. Arhangela Gavrila, 26. jula.

    Odgovori
  • Bore

    Zar je mišljenje Napoleona toliko bitno. Balkanski narodi su od uvek priželjkivali priznanje evropskih vladara. Ko je taj Napoleon? U suštini ništa bolji od Hitlera. Napoleonovo mišljenje je totalno nevažno.Karađorđa je priznao srpski narod i to je najvažnije.

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Za Karađorđa je Napoleonovo mišljenje bilo najvažnije, mnogo važnije od mišljenja Romanovih. Zato je i završio kako je završio u vreme kad i njegov politički ideal Napoleon u Francuskoj.

      Odgovori
  • Dragan Filipović

    Karađorđe je poreklom bio Kliment.

    Odgovori
  • Peđa Ulemek

    Po našem istoričaru Vladimiru Ćoroviću Karađorđevići su poreklom Kuči koji su preko Vasojevića i Sjeničkog kraja došli u Šumadiju. Njihovi rođaci koji su ostali u Sjeničkom kraju poturčili su se i koliko je meni poznato nose prezime Kučevići što bi moglo da ukazuje na poreklo iz Kuča.Karađorđevići su stalno održavali vezu sa tim svojim svojim rođacima. Zaista bi valjalo da neko odgonetne preciznije poreklo Karađorđevića.

    Odgovori
  • Ranko

    O Karađorđevo porijeklo postoji mnogo predanja. Ipak, preovlađuja dva: Rovačko i Vasojevićko. Prema predanju iz Rovaca, Karađorđe je potomak Tripka Guriša, odnosno njegovog sina Jovana. Poslije ubistva Turaka u selu Velje Duboko 1733. Tripko Guriš se sklonio u Kuče.- Doljane. I tamo su pali na krv pa se odselio u Vranj, u Klimente gdje je počeo da slavi sv. Klimenta. Stalne borbe sa Turcima otjerale su ga u Vasojeviće u Kralje. Međutim i tamo su došli u sukob pa se odselio u današnje selo Bubanje. I tamo je nekog ubio, ali je i sam glavom platio. Njegovi sinovi su se naselili u Goduši, a zatim u Crnču. Oko 1750. Jovan sa sinovima Petrom i Mirkom se odselio na sjeničko-peštersku visoravan u selo Žabren. Tamo se okumio sa Alijom Kučem, pretkom Kučevića.
    Prema predanju Tripko Guriš je potomak kneza Bogdana Vojinovića od koga porijeklo izvodi oko četrdeset bratstava u Crnoj Gori i Srbiji. Gurešići u Crnči i danas slave sv. Klimenta, slavu koju su Karađorđevići slavili do 1890.

    Odgovori
  • Ljiljan Maksimović

    Nije mi jasno zašto se niko od Karađorđevića nije testirao? Onda bi se, možda, mogla potvrditi ili pobiti ova teorija o Vasojevićima.

    Odgovori
    • Danilo

      Ono sto se sigurno zna to je da se karadjordjev otac zvao Petar Vasojevic i sa bratom Mirkom i majkom zivio u Sjenickom selu Zabrenu nekih 30 ak godina i morao bezati zbog ubistva dva muslimana koji su mu dugo godina pravili probleme,posto su mu u ovome pomogli lokalni muslimani Kucevici i koji su ga ispratili preko Golije za sumadiju izmedju ove dvije porodice je ostalo pobratimstvo do danasnjih dana…Po prezimenu njegovog oca jasno se vidi da je ova porodica zivljela neko vrijeme u vasojevicima ali nisu krvno pripadnici ovog plemena.Po staroj slavi sv Kliment oni su je ili uzeli od Guresica koji zive u selu Crnca kod Bijelog Polja ili su krvno sa njima u srodstvu,mada i to selo je bilo najverovatnije usputna stanica karadjordjevog djeda Jovana koji je tu najverovatnije ubijen…
      Karadjordjevici su u Vasojevice dosli iz Rovca ali najverovatnije iz okoline Podgorice i siroke zetske ravnice koja je uvijek bila naseljena tada mesovitim srpsko albanskim katolickim stanovnistvom…
      Posto su 1890 vratili staru slavu koju slave vecinom Vasojevici ocigledno da je porodica zeljela da sacuva predanje o vasojevickom porijeklu?

      Odgovori
  • Aleksandar

    Najpre pozdrav za Nišu Petronijevića i jedno pitanje, zbog čega ne voli ljude iz Crne Gore i da li je siguran da njegovi koreni nisu baš odatle. Očigledna je njegova težnja da prihvati da je Karađorđe iz Ohrida zbog slave sv. Kliment, što je potpuna besmislica. Tu slavu i danas slave Gurišići iz Zatona kod Bijelog polja, potomci Tripka Guriša i rođaci Karađorđevi koje je on jednom prilikom i posetio kada je dolazio u taj kraj da širi ustanak u sandžaku i brdima Crne Gore. Više je nego sigurno da su njegovi pretci nekada zaista živeli u selu Liješnje, pa zatim u selu Velje Duboko, koja su se oba u to vreme nalazila u nahiji Donja Morača, a sada pripadaju oblasti plemena Rovca. Nakon ubistva turaka njegov predak Tripko Guriš odselio se u oblast Vasojevića pa otuda i ta priča da je Karađorđe poreklom od Vasojevića. Tripko guriš je imao dosta sinova i unuka tako da se ta mnogoljudna porodica raštrkala u nekoliko pravaca, od kojih neki najpre u okolinu Nikšića tj. selo Dragovoljić, neki u oblast plemena Vasojevići, pa onda dalje u pravcu sandžaka, okoline Užica i u Šumadiju. U Vasojevićima inače ima puno bratstava koja po krvi nisu Vasojevići. To je zbog toga što su se Vasojevići raširili na veliku oblast tog dela polimlja, a matica im je Lijeva Rijeka odakle su se raširili. Otuda ta poluistina koja se kod neukih uzima kao istina tj. činjenica da je Karađorđe Vasojević, a još gora glupost da je od bratstva Đurišić, a u stvari u pitanju je bratstvo Gurišić. Takođe je poznato da su Karađorđevi otac i đed jedno vreme živeli u selu Žabren kod Novog Pazara, gde su takođe pali na krv zbog ubistva dva turska vojnika koja su im ubili psa jer je lajao na njih. U to vreme to je smatrano za uvredu i udarac na ponos pa ih je otac Karađorđev zbog toga ubio, i jedno vreme se skrivao tj. bio pod zaštitom kumova Kučevića koji su ga primili u svoju kuću i odakle nije smeo da izlazi i da se kreće. Zbog toga je odlučio da se seli dalje prema Šumadiji, a priča se da je u vreme te seobe majka Karađorđeva bila bremenita i da se odmah nakon doseljavanja u Viševac Karađorđe rodio. Ti Kučevići su kasnije bili počasni gosti na svadbi prilikom venčanja kralja Aleksandra Karađorđevića sa kraljicom Marijom. Prema tome može se i izračunati kada je od prilike seoba Petrovića tj. Karađorđevića bila ako se uzme u obzir koliko je Karađorđe imao godina 1804. god. kada je stao na čelo ustanka. Takođe netačno je izneto ovde da je ubio oca. Tačno je to da je naredio jednom od njegovih ljudi da puca i ubije njegovog očuha koji se igrom slučaja zvao slično kao i otac mu Petar. Očuh se zvao Petronije i nije želeo da nastavi put prema Savi i Dunavu kuda se kretao zbeg od turske potere. Znajući da ako bi se Petronije vratio da bi ga turci uhvatili i saznali u kom pravcu se Karađorđe i njegova porodica tačno kreću, i da bi ih sigurno potera na konjima stigla i da bi samim tim svi verovatno bili pobijeni. Na nagovor svoje majke koja ga je zaklela svojim majčinskim mlekom, naredio jednom od svojih momaka koji su mu pomagali pri bežanju da pođe za Petronijem i ubije ga.
    Bilo bi naravno dobro kada bi neko od Karađorđevića prihvatio da se testira i uporedi svoj DNK sa potomcima kneza Bogdana Vojinića, od koga po predanju i Tripko Guriš potiče.

    Odgovori
  • Dusan

    Karadjordjevici su Vojinovici…

    Odgovori
  • Ranko

    Poštovana Danka,

    ne znam da li ste Gurešićka po rodu ili domu, ali bi svakako bilo sjajno da se neko od muških članova Vaše porodice testira. Naime postoji predanje da su rodonačelnik Gurešića Antonije i rodonačelnik Bubanja Petronije braća. Bubanje su se testirali i pripadaju haplogrupi I2a Dinarski jug.Bubanje su se testirali u Hjustonu na 37 markera. U Beogradu se to preko portala Poreklo takođe može vrlo efikasno odraditi.

    Odgovori
  • Ptredrag Ivanovic-Pleme Kuci iznad Podgorice

    Ono sto me cudi od istoricara jeste sledece:
    Vrlo je intersantno ,kako to da se ne zna porijeklo Karadjordja kada to su znali svi od generacije nasih djedova.
    1- Porijeklo Karadjordja potice od loze Petrovica-Drekalovica iz plemena Kuca iznad Podgorice.
    Predak karadjordja Petrovica je vojvoda od plemena Kuca -vojvoda Radonja Petrov Petrovic-Drekalovic.

    2- Sto se tice svetog Klimenta, pa PAPA kLIMENT X JE SLAO POMOC pravoslavnom narodu na Balkanu jer je srpski narod stitio granicu hriscanske Evrope ,i na taj nacin je Papa spasavao srbe od gladi tj od njihovog bioloskog nestanka.i nije cudit sto su kao svetinju mnogi srbi slavili svetog Klimenta,a to javnost nezna i to je zbunjuje.to su bila vremena kada rusija jos nije uspjela da stupi na Balkan.

    3- I dan dans se slavi sveti Nikola ?!

    4- Dakle ,vezati Karadjordja za samo to da ga je ubio kum rodom iz kolasina je bez svakog komentara.karadjordjevi su odselili iz plemena Kuca u Kolasin , zatim u Vasojevice i td. prema Kosovu.

    Odgovori
  • MIki

    Pročitajte istoriju Vladimira Ćorovića u kojoj piše da Karađorđe vodi poreklo iz plemena Klimenti, a ko su Klimenti ,naćiće te kod istoričara Jovana Tomića ,člana Kraljevske akademije i prijatelja kralja Petra I karađorđevića. Klimenti su arbanaško pleme Keljmendi. Njegov deda Đin Maraš Klimenta(Kelmendi ) se doselio u Šumadiju 1739. godine

    Odgovori
  • Ranko

    DNK test su uradili i Gurešići. Njihov nalaz je pokazao da pripadaju haplogrupi I2a Dinarski jug, kao i Bubanje, ali je udaljenost na markerima dosta velika i ne može se govoriti o zajedničkom pretku u nekom bližem periodu. Izgleda da predanje da je Tripko Guriš zajednički predak Bubanja i Gurešića nije tačno.

    Odgovori
  • Ranko

    DNK test su uradili i potomci kneza Bogdana Vojinića – Lješnjanina. Oni pripadaju haplogrupi Dinarski sjever. Gurešići pripadaju Dinarskom jugu.. Dakle to su dva potpuno različita roda i ne stoji priča da je Karađorđe potomak Vojinovića.

    Odgovori
  • cika postar

    Ova veb strana nije nista drugo no obicno crnogorsko-bosansko prepucavanja oko cojstva i junastva na porodicnim sedeljkama u elektronskom obliku, ko je od kojih brda i dolja, jesi li roda pere perica ili kure kurcevica, da li je po predanju tvoju babu tresnuo neki vlah nadnicar dok je u zbunju pored njive piskila… Sto svi ti srcani junaci roda crnogorsko-bosanskoga ne digose ustanke po zemljama predaka svojih nego po centralnoj srbiji…vidi se po ovom nasem izgnanom kralju u britaniji to cojstvo i junastvo, jedva srpski prica a o deci da ne govorim. To je slika i prilika o potomcima iz zemlje naroda junackoga. Kad vas nadbroje bosnjaci i siptari onda ce te u beograd prebeci i preko nekog 15 kolena iz brdjanske zemlje biti uvuceni na rukovodeca mesta da nastavite bezbedno da besedite o predacima i potonjima i njihovim podvizima i drobljenjima o srpstvu.

    Odgovori
    • Nenad

      Čika nervozni poštare, ti si očigledno zalutao na ovome sajtu. Svoje frustracije možeš lečiti na nekim sajtovima koji se bave psihoterapijom. Mada, iskreno, bolje bi ti bilo (ako si hrišćanin) da odeš kod sveštenika i ispovediš svoje grehe, otvoriš dušu, kažeš šta te pritiska i muči… Ne valja ti to što hraniš i neguješ tu mržnju u svome srcu.
      Ajde, poslušaj me, i bićeš mi zahvalan!
      Zbogom!

      Odgovori
    • Stvarnost

      Nisu podigli pobune po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini? Vi očigledno ne znate da se u do početka 17. veka u tim teritorijama konstantno ratovalo. Zahvaljujući povoljnom terenu po njih i dobroj organizaciji, 1697. godine je Crna Gora de fakto nezavisna pod vladikom Danilom koji kreće u borbu za oslobođenje Srba koji su okolo bili pod Osmanlijama. To je prva srpska teritorija koja se oslobodila od Turaka. Podizane su pobune u Hercegovini i Crnoj Gori poput velike pobune iz 1596-1597, konstantne borbe sa Skadarskim pašama poput bitki iz 1732. protiv Osman-paše, 1788. protiv Mahmut-paše i Bitke na Martinićima iz 1796 (ima i još jedna iz 1877). Ovo su pobune pre ustanaka u Srbiji. Podignuta su i dva velika ustanka u Hercegovini, prvi (1852–62), drugi najpoznatiji koji je pokrenuo čitavu krizu u ovom delu Evrope (1875–77) (Nevesinjska puška) i koji se proširio na celu Bosnu i Hercegovinu. Tada je izbio i srpsko-turski rat, odnosno sukob između Srbije i Crne Gore sa jedne strane, i Osmanlija sa druge. Srbija je izašla poražena zbog ogromnog naleta Osmanske vojske i nepogodnog terena po nju, dok je Crna Gora oslobodila Nikšić i Spuž zahvaljujući mnogo boljem terenu koji nije bio povoljan po mnogobrojnije Turke. Tako da, da priča da su dolazili u Srbiju da dižu pobune, a kod Srba iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore nisu radili ništa, apsolutno neodgovara istorijskoj istini.

      Odgovori
  • joksim

    Ajde ne budali, čika poštar. Navedi svoje poreklo, pa onda nastavi da tupiš…

    Odgovori
  • cika postar

    Onomad u toku raspadanja juge kad nagrnuse izbeglice iz bosne, vele nismo mi bosanci nego srbi a vi u srbiji ste srbijanci, ovde kao prognani podobijase raznorazne povlastice, okucise se neko kucom neko palacom za kratko vreme, uvukose se u drzavne uprave, zapocese preduzetnicke poslove, niko ne zavrsi na ulici ko prosjak i ne treba, a vojnici srbijanci ginuse po bosni, tako i ovi kosovari pobegose od siptara i u begu sa njima dodjose haljiji, enveri i dzeve, ne znam samo od koga ovi drugi pobegose i svi nagrnuse u beograd i okolinu pa se lako uklopise i na slican nacin kao i ove srbende iz bosne a opet srbijanska vojska i policija gubila zivote na KiM. Jos kazu, mi na kosovu nismo placali dazbine, struju i vodu, tek oni su posebna prica… Da se u cg zaratilo dok je sa Srbijom u federaciji bila gledali bi isti scenario. Sve junak do junaka junackoga roda. Sto znaci Srbija je uvek bila krava muzara, sto slovencima, hrvatima tako i porodicama krshne hercegovine i crne gore kojima je glavna zanimacija ponosno blebletanje i dika o junackim lozama. Nisu smisljeni greskom eto onako svi oni vicevi o crnogorskom lenstvovanju pa i jeste kad samo zvacete a delanja nigde ni oni o bosanskoj bistrosti, ostroumnosti i brzom razmisljanju pa zato i osobe poput milana tarota, kleopatre i njima slicnima se obogatise u bosni. Stoga svakog od srbadije ko povezuje poreklo srpskih velikana sa svojim a onda sa onim brdjanskim predelima treba iz srbijice krave muzare nogirati tamo gde su im koreni da tamo trabunjaju o srpskom junastvu. Nije bitno cije je loze vozd bio i ne treba to naglasavati, bitno je da se za srbadiju borio nevezano na cijoj se zemlji ona nalazila tako da ni moje poreklo joksime nije bitno, osecam se srbinom i pricam srpski a i boricu se za srbadiju kad bude trebalo samo molim boga da mi tad vojskovodja ne bude od loze brdjanske.

    Odgovori
    • Stvarnost

      Mobilizacija u Crnoj Gori za vreme ratova 90tih je bila daleko veća nego mobilizacija u Srbiji (u Beogradu oko 7%). Kada se god ratovalo, uvek su se Srbi iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine našli na prvoj liniji fronta, i to zarad Srba i Srbije takođe, a zahvalnost iz Srbije koju su dobili je gotovo uvek bila ravna nuli. Bitka na Mojkovcu se zaboravila, a porodice koje su proterane i čije su kuće spaljene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj su dočekane baš ovakvim neistinama i iskrivljavanjem percepcije stvarnosti koju Vi iznosite. Pričate o nekim bogatim kućama, a ja živim u naselju gde su nam došle baš te porodice koje žive u nikakvim uslovima, sa nerešenim stambenim pitanjima i stanovima koje su na papiru dobili, a ovako ne mogu da dobiju još zbog nekih sporova. Masa njih ne mogu da nađu dobar posao, jer su zaglavili u prigradskim naseljima, a Vi se hvatate onog malog broja koji nije došao za vreme rata, nego je došao za vreme SFRJ i snašao se bolje od Vas. Kakav to može da bude problem ako je neko uspeo da dogura do visoke pozicije u nekoj firmi, samo zato što nije izvorno odavde? Bilo je i ima i negativnih slučajeva, ali nešto ih ne vidim previše u odnosu na sve ostale. Ističemo uporno negativne primere biznismena, a one koji su poreklom iz naših krajeva, to je nebitno. Mogao bih se isto tako upitati suprotno – a šta da kažem da je to nesposobnost nas ovde? Taj „brđanin“ je došao iz siromašnih krajeva i cilj mu je da uspe, on je predan tome, a mi ovde šta radimo – samo kukamo i pravimo neprijatelje među nama samima i uvek imamo izgovor da ne reagujemo. „Idemo u rat za Srbe iz BiH i Hrvatske“ a onda kada dođe mobilizacija, „Neću ja da ratujem za tu politiku“. Posle ti Srbi proterani, i opet su nam oni krivi. „Kad mi vojskovođa ne bude bio iz loze Srbijanske, tada ću se boriti za Srbadiju“, a kada se to desi, onda „A to nije moja politika“. U mom kraju živi porodica koja je poreklom iz Crne Gore i čiji su svi članovi kao vojna lica učestvovali na ratu na Kosovu i Metohiji, dok je moj prvi komšija rođeni Sremac, govorio meni kako ne treba da ratujemo nego da pustimo da to ode. Jel sad treba da kažem da su svi iz Srema takvi, što se potrefio jedan loš primer? Naravno da ne, i to je glupost. A kakav ste to vi Srbin, kada vi svesno odbacujete veliki deo našeg naroda, proglašavate tu kulturu za tuđu, kao da su ti Brđani neki drugi narod, a ne srpski, a onda kada treba da se hvalimo Teslom koji je Srbin iz Austro-ugarske, Jovanom Cvijićem ili Petrom Bojovićem ili Mišićem, ili pak sportistima poput Novakom Đokovićem, Dejanom Radonjićem, Bodirogom (porodica poreklom iz Hercegovine), glumcima poput Voje Brajovića i mnogobrojni drugi primeri, koji su isto došli i poreklom iz tih „krševa“, a, onda je to druga priča. Kada se oni spominju, tada nije bitno odakle su, ali kada se uzmu negativni primeri, tada je to bitno. Tako govore određeni pripadnici drugih naroda u našem susedstvu, odnosno oni koji imaju te ideje, baš kao vi, a te ideje su se pokazale kao sve, samo ne prijateljske nama. Nije bitno da li se neko oseća Srbinom ili ne, već je bitno da li on deli takođe i te ideje i zna ko je i šta je i da se trudi i da radi, za svoju porodicu, svoju državu i svoj narod. Taj ko pravi uspehe u poslu, nauci, sportu za ovu zemlju, to su pravi Srbi. Meni je svejedno da li će mi neko reći da sam Srbijanac – pa pesme našije starije kažu „Srbijanac“. Ne znam koji je tu problem, to je naziv za Srbina iz Srbije. Srbi iz Bosne lepo kažu – mi smo Srbi iz Bosne smo po teritoriji Bosanci, a vi po teritoriji Srbijanci, ali svi smo Srbi (mada u poslednje vreme sve manje spominju Bosanac). Kakve veze ima jedan naziv, kada smo svi Srbi i niko to ne negira? Meni je svejedno odakle je taj ko vodi moju državu – bitno mi je da zna da je ovo njegova država i da se trudi i radi što više može za dobrobit nje, a oni kojima su svi drugi krivci za sve, takvi nam nisu potrebni.

      Odgovori
  • joksim

    Čika poštare , kako to „da ni moje poreklo joksime nije bitno, osećam se srbinom i pričam srpski a i boriću se za srbadiju kad bude trebalo“… Siguran sam da znaš poreklo svojeg ljubimca ( ako ga imaš). Znači ono je bitno. Lepo je da se osećaš Srbinom, ali zašto:
    – ne pišeš ćirilicom?
    – ne upotrebljavaš veliko slovo tamo gde treba?
    – ne poznaješ pravopis i jezik srpski?
    – ne boriš se sada i ovde za Srbiju i srpstvo?…
    Svojim tlapnjama, uverio si poklonike ovog portala da si lažni Srbin.
    Čika poštar, mržnja nikome nije boljitak donela , neće ni tebi. Ne avetaj više. Svako dobro i srećan Božić i Novu Godinu želi ti čika Joksim.

    Odgovori
  • cika postar

    Nema se smisla sa tobom razgovarati. Srpski junaci se iskljucivo radjaju na brdskim predelima crne gore i hercegovine ili vuku korene odatle. Napoleon je rekao da je vozd veci i silniji borac od njega i to je medjunarodna potvrda, ako je uopste to rekao, niti je to bitno. Komentarisemo uopste vozdovo poreklo a ti zapeo za moje, nisi mi jasan Pametniji popusta. Srecni ti predstojeci praznici Joksime, ajd zivio.

    Odgovori
  • Miki

    3.januar 2016.

    Ciča poštar je u pravu.
    I Crna Gora priznade ‘’ državu Kosovo’’ i glasala je za prijem iste u UNESCO
    A o Karađorđu pričaju neistine!!!

    Ova banana država je je od uvek bila licemerna i neiskrena u njenom odnosu prema Srbiji. Floskule kao :srpska Sparta, Kosovo je njihova kolevka, čojstvo i junaštvo,njihovo poreklo od Vojinovića ,Mrnjačevića,Nemanjića su netačne ,kao i sramno hvalisanje o “istrazi poturica ,gde su učestvovala osmorica Crnogoraca i za koje Turska tog vremena nije znala ,kao i Mleci koji su sve događaje iz Crne Gore zapisivali u Arhive,njihovo ,navodno naseljavanje u Srbiju u 18. veku.SVE SU TO NEISTINE. Crnogorci ,po njihovim etnolozima kao :Šobajiću,Barjaktareviću,Savi Oroviću,Gopčeviću, Marku Miljanovu, vode poreklo od Albanaca ,kao: Vasojevići .Piperi ,Ozrinići vode poreklo od Šiptara Keća Pontina ,Bjelopavlici od LJekaj Dukađinija,Moračani od Hotskog vojvode Bogića Moračanina (srpski naziv),Kuči su poreklom Albanci. Njihov genetski ‘kod’ je 72% ilirski,a samo 7% svovenski,te nije ni čudo što su oni glasali za Šipatre. Srbija je kriva ,jer joj se još uvek ŠLIHTA. Još uvek Crnogorci studiraju besplatno u Srbiji,još uvek se ,kao stranci ,zapošljavaju u državnim ustanovama i firmama i to kao ŠEFOVI, DIREKTORI. Dalje ,najveći krimosi u Srbiji su iz Crne Gore koji se šetkaju po Srbiji bez kontole.

    Odgovori
    • Nenad

      Pored ČIKA (nervoznog) POŠTARA imamo i (nervoznog) MIKIJA.
      Miki, ako nisi primetio, ovo je stranica o poreklu Karađorđa.
      Tvoje „pražnjenje“ u vidu iznošenja ličnog pogleda na akteuelnu geopolitičku situaciju, je krajnje irelevantno, a samim tim i NEPOTREBNO.

      Odgovori
  • Miki

    Oni koji tvrde da su sela Šumadije naseljena Crnogorcima,neka pročitaju ‘Poreklo stanovništva u Srbiji do 1922. god. od Borivoja Drobnjakovića i neka ,na primer pročitaju mesta Topola ,Koraćica,Vrbica ,sela oko Smederevske Palanke,uopšte uzev područje Beograda ,Smedereva ,gde nema nijednog stanovnika ,poreklom iz Crne Gore ,ili najviše dve porodice,dalje Požega nema nijednog iz Crne Gore itd. Posle 1918., posle Podgoričke skupštine,crnogorski lobi protura priče o navodnom poreklu Srba od crnogoraca. Crnogorci dolaze u Srbiju posle 1945. godine

    Odgovori
  • Joksim

    Miki, za takve u Crnoj Gori, i to baš u plemenu Vasojevića, koji mahom ( ne svi) gotive Srbiju i Srbe kažu:“Vazda nešto aveta, nikad ništa pametno da kaže“ Staviti akcente đe treba. Pametnom dosta.

    Odgovori
  • Miki

    Joksime ,ostavi te etikete , prezentuj relevantne argumente,a ne plemensko naklapanje. Moje tvrdnje su potkrepljene izvorima istoričara i etnologa i publicista. Prati nauku,a ne nauk plemenskih mudrijaša.

    Odgovori
    • Stanoje

      „Ostavi te etikete, prezentuj relevantne argumente“ reče čovek koji je potpuno neargumentovano polupao etiketu ne pojedincima već celom delu srpskog naroda. Reče čovek koji ne zna da ne postoji „genetski kod koji je Ilirski“, kao i da udeo slovenske genetike kod Crnogoraca (dakle Srba) ide isto kao i kod Srba, što se vidi kada se izuzmu iz istraživanja Bošnjaci i Albanci iz Crne Gore. A što je najžalosnije, uglavnom se uverim da su upravo „veliki Srbi“ koji bi voleli da vide beogradski pašaluk od Srbije, upravo zapravo pravi „etnički“ Crnogorci koji žive u Srbiji, i kada god treba, po nalogu iz Crne Gore, kreću u vređanje Srba iz Crne Gore i negiranju ičeg srpskog u Crnoj Gori – zapravo upravo sprovode tu antisrpsku politiku te zemlje, baš u našoj zemlji. Ali srećom, sve se provali na vreme.

      Odgovori
  • Rade

    Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi.

    Odgovori
  • Borivoje Obradovic

    Rade, ne zaboravi da je Srbija matica srpskog naroda i ko si ti da da joj dovodiš Hrvate ida joj poželiš ono ,što se ovde nikad ne bi dogodilo,tj.“oluje i Jasenovce“. Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“

    Odgovori
    • Nenad

      Po tebi imamo dve KLASE Srba i to:
      – Loši Srbi (oni koji su došli iz „drugih sredina“) i
      – Dobri Srbi ( „autohtoni građani Srbije“).
      Naravno, ti pripadaš dobrim Srbima jer su tvoji preci još od Nojevog potopa građani Srbije.
      Koja sociopatologija…

      Odgovori
  • goran

    Da li neko zna ko su zaista klimenti i dali zaista poticu iz gornje morace.postoje tvrdnje da su u okolinu skadra a posle u brda prema kucima dosli kao pravoslavci tj njihov osnivac se zvao kliment srbin iz gornje morace ali koju su slavu slavili.njegovo pleme se formiralo krajem 16veka ali su vremenom postali katolici
    Pocetkom 18veka su u velikom broju silom od strane turaka klimenti preseljeni na pester kod sjenice.polovina njih se vratila u brda apolovina je ostala na pesteru i prihvatili su islam.dali neko zna dali je na pesteru bilo i klimenti pravoslavaca tj koji su se vratili u pravoslavlje
    Oni i poticu od pravoslavaca mozda od selakovica iz morace.

    Odgovori
  • Borivoje Obradovic

    Gorane, poštuj srpski pravopis! Tačno je da su klimenti srpskog porekla,koji su zvog svoje ratobonosti i antagonizma prema Turcima,prisilno preseljeni na opusteli Pešter i Sandžak. Učestvovali su u Austo -turskom ratu 1737.- 39. na strani Austrije i kao poražena strana ,povukli su se ispod Rudnika i Avale i u Srem od Mitroviće do Zemuna( istorijski podaci Jovana Tomića i Svetlane Radovanović) Od Rudnika su se naselili u nisku Šumadiju. Za vreme Kočine Krajine su ratovali na strani Srbije,a 1809. Karađorđe ih je doveo sa Peštara i naselio u Šumadiju. Sam Jovan Cvijić je napisao da se mnogi krajevi šumadijskih sela nazivaju arnautske male,čak u istočnoj Srbiji,kao :reka koja protiče kroz Boljevac zove se Arnauta ,kao i neke vrtače;okolna sela se zovu arnautske male,takođe.Varošicu Zlot kod Bora je osnovalo pleme Klimenti posle 1690. god. Ovo je sve tabu istorija kao što je bio I Svetski rat u Srbiji u vreme komunizma

    Odgovori
  • Nenad

    „Po istoričarima“ – Karađorđe potiče iz onoga mesta i od onoga plemena koje je tebi najmilije.
    Svi vole da svojataju junake i heroje.
    Nešto ne primetih da se neko trudi da dokaže kako je neki izdajnik (nečovek) iz njegovog kraja ili iz njegovog plemena.
    Još kad bi bili dovoljno hrabri da se setimo da smo svi od istoga pretka…

    Odgovori
  • Bora

    Nenade,za istoriju su potrebni izvori,a ne prazna prica,nudis neke nerelevantne fraze i zamene teze.

    Odgovori
  • Borivoje Obradovic

    Nenad@,
    indikativan je tvoj apologetski stav prema komentaru izvesnog Radeta,gore potpisanog,koji ću upravo citirati: “ Ja bi Srbijancima doveo Hrvate,oni su im mnogo bliski,kulturni su,imaju lepo more…..do sledece „oluje“ i „jasenovca“,al to nema nikakve veze,to se brzo zaboravi“. Vidim da je u tvom komentaru promišljena zamena teze. Što se tiče tvog nebuloznog zaključka ,ne želim da ga komentarišem.

    Odgovori
    • Nenad

      Borivoje, čitaj pažljivo!
      Ako nisi primetio – nisam komentarisao stav izvesnog Radeta no tvoj stav. Stav koga bi se trebao stideti. Citiram:
      „Žalosno je da oni, koji u Srbiji dolaze iz drugih sredina i nalaze utočiše i toplinu ovog stanovništva, obično daju maliciozne komentare i zavist prema autohtonim građanima Srbije,iako ,možda, uživaju privilegije više nego sami “Srbijanci“
      Pročitaj pažljivo šta si napisao! Ili još bolje: vodi računa šta pišeš!
      Svako ima pravo da u svome srcu gaji mržnju ili ljubav, ali javno iznosti šovinističke stavove je krajnje neprimereno.
      Verujem da je ova tvoja sociopatologija izlečiva. Samo, moraš se potruditi… da poradiš na sebi. Za početak – prestani da umišljaš da si bolji od onih koji nisu sa istog područja kao i ti. Nije teško… pokušaj!

      Odgovori
  • Borivoje Obradovic

    Nenad@ ,
    nažalost tvoja plitkoumnost ti na dozvoljava da razlikuješ i shvatiš šta si citirao.

    Odgovori
    • Nenad

      I pored neizmerne dubine tvoga uma – mogao si da pokušaš. No, neću se više osvrtati na tvoj hendikep koliko god on težak bio. Ostavljam te da se samozadovoljavaš svojom mržnjom, što ne znači da neću reagovati svaki put kad tu svoju mržnju (sa svim njenim plodovima) javno usmeriš ka srpskom narodu sa određenih prostora.

      Odgovori
  • mika

    gluposti,svi svojataju karadjordja i vasojevici i kuci,te iz sjenice je ,te iz ohrida,te albanac,to su sve pretpostavke,ne zna se ni tacan datum rodjenja ,a kamoli poreklo.Cinjenica je da je Srbin, sumadinac i veliki srbin,sve ostalo su naklapanja.To su poznate i dokazane informacije

    Odgovori
  • Joksim

    Mika, tačno je da svi svojataju Karađorđa. Nađi nekog od srodnika Karađorđevića u Šumadiji da uradi DNK test. Od ovoga prestonaslednika nema svrhe, ne može da nauči srpski jezik. Naučiše srpski jezik iz Afrike, Azije… Kako kineski ammbasador govori srpski jezik.

    Odgovori
  • Dida

    Karađorđe se najverovatnije rodio 15. septembra 1768. godine, a ovo u vezi Đurđica je samo priča, tobože „po svecu je dobio ime“. Krsna slava mu je bio Sv.Kliment, a ne Sv.Andrej Prvozvani. Da je ubio brata, o tome su svi saglasni, međutim u vezi oceubistva nisu, jer neki govore da je ubio očuha a ne oca. U stvari, kad se sve sabere, o Karađorđu znamo jako malo.

    Odgovori
  • Dida

    Još jedna greška. Sima nije bila Karađorđeva ćerka, nego prvorođeni sin umro još kao dete.

    Odgovori
  • Luka

    Dalje što se konkretno slave Gurešića, i Karađorđevića tiče, radi se o Svetom Klimentu Rimskom (8.12. po novom kalendaru) a ne o Svetom Klimentu Ohridskom (praznuje se danas, dakle 9.8. po novom kalendaru). Ovaj svetac jeste cenjen u Ohridu i njegovoj okolini, ali se kao što rekoh ne radi o istom svecu koga slave Karađorđevići (slavili su) i Gurešići, tako da neka priča i mogućnost o Karađorđevom poreklu iz okoline Ohrida sa ovim definitivno otpada.

    Odgovori
  • Miki

    Na venčanju kralja Aleksandra Karađorđevića,1922. sa rumunskom princezom Marijom,pozvana je stara rodbina i stari kumovi koji datiraju iz vremena Karađorđa. Pozvani su potomci Marinka ,brata Karađorđa,Marinkovići, Nenadovići,kumovi Kučevići iz Zabrena,porodica Halila Kučevića, Bošnjaka iz sela Žabren kod Sjenice koji je u tom trenutku bio „čuvar“ dva i po veka dugog kumstva porodica Karađorđević i Kučević koji su kasnije primili islam. Kada se u Srbiju vratio princ Tomislav Karađorđević staro kumstvo Kučevića i Karađorđevića ponovo je, susretima na Oplencu i Beogradu, obnovljeno, potom je Novi Pazar posetio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. U decembru 2006. godine, dok se starina Sulejman još bio živ, gost u domu porodice Kučević u Žabrenu tri dana bio je nedavno preminuli knez Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla. Niko od njih nije posetio, niti pomenuo Gurešiće . Istoričar i savremenik Karađorđa ,Lazar Arsenjević-Batalaka ,pominje u istoriji Prvog Srpskog ustanka da je Karađorđe,citiram: “na dan svoje plemenske Svetog KLimenta, 25.novembra( po starom kalendaru)“. Po istoričaru Andriji Luburiću, prijatelju Pavla Karađorđevća,Karađorđe je pripadnik plemena Klimente ,a nikakav rodjak Gurešićima.

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    VOŽD KARAĐORĐE
    (1752-1817)
    U sudbonosnim trenucima kada je srpski narod izašao na evropsku političku scenu 1804. godine, u prelomnim godinama otpočinjanja borbe za konačno oslobođenje i vaskrs srpske države, na čelu naroda pojavio se čovek koji je smeo, mogao i znao da predvodi narod.
    Prema narodnom predanju, Karađorđeva porodica je poreklom iz Vasojevića, a u Šumadiju se doselila u prvoj polovini 18. veka. Otac Petar, po kome je dobio prezime, oženio se rođenom Šumadinkom, Maricom, kćerkom Petra Živkovića. Njihov prvenac Đorđe rodio se na Đurđic, 3. novembra 1752. godine.
    Negde pred rat austrijsko-turski, oženio se Jelenom iz Masluševa, kćerkom Nikole Jovanovića, obor-kneza jaseničkog. Smatra se da je 1803. godine, u zimu, lično sam Karađorđe obilazio celu Šumadiju, pripremajući i pridobijajući viđene domaćine za širi narodni pokret. Usledio je okrutni odgovor: seča knezova. I Karađorđe se našao na tom spisku, ali je uspeo da razbije poteru. Na zboru u Orašcu, narodni glavari za vođu nisu izabrali ni najpoznatijeg hajduka, ni najviđenijeg kneza; izvikali su Karađorđa, iako su dobro poznavali njegovu preku ćud. Od tog trenutka, pa sve do propasti ustanka 1813., Karađorđev životopis jeste istorija Srbije. Napustio je Srbiju 21. septembra 1813. godine. Udaljen od Srbije, on prihvata plan grčkih heterista, koji su ga pozvali za vođu ustanka. Međutim, Miloš Obrenović nije želeo borbu. Kada je Karađorđe prešao u Srbiju, u selu Radovanju u jaseničkom srezu smederevskog okruga, u zoru 13. jula 1817. godine, ubijen je na spavanju, mučki, po Miloševoj naredbi.

    Odgovori
  • mika

    karadjordje,njegov otac i deda su sumadinci,ostalo su nagadjanja,ni datum rodjenja mu se ne zna,takodje vasojevici ga svojataju bez ikakvih ozbiljnijih dokaza,a treba da znaju da su oni dosli sa kosova,da imaju kosovsko poreklo,isto kao sto crnogorci svojataju vuka karadzica, a poznato je da karadzici vode poreklo iz makedonije ,ispod planine karadzica,svako bi da prisvoji velike ljude,a niko da se otima oko olosa i neljudi,manite se svojatanja,karadjordje je sumadinac ,sve ostalo su naklapanja

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    KARAĐORĐE PETROVIĆ (3/9. 1752, Viševac, Šumadija — 13/7. 1817, Radovanje, jasenički srez). Porodica K. je podrijetlom iz Vasojevića, a prešla je u Šumadiju vjerojatno poslije ratova od 1737. do 1739. Prezime mu je po ocu Petru. Majka mu je Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Ime K. je dobio kasnije, kad je postao više popularan, po tamnoj boji svog lica (turski »kara« znači crn).
    U mladosti se K. bavio stočarstvom. Braneći jedan čopor svinja od ćudi nekog bijesnog Turčina učinio je ubijstvo, i poslije toga se odmetnuo kao hajduk. 1786, pred rat Katarine II i Josipa II protiv Turske, prešao je K. sa svom porodicom u Srijem. Tu je naskoro stupio u jedan odred dobrovoljaca (Preikorps), ali je, zbog oštre discipline, pobjegao iz vojske i prešao u Srbiju, da tamo četuje. Za vrijeme rata 1788—1789. istakao se K. hrabrošću u četi kapetana Radiča Petrovića. 1791—1803. živio je kao miran građanin, baveći se stočarskom trgovinom, ali je sudjelovao u borbama protiv Pazvan-Oglu-a i janjičara u Vidinu kao buljubaša u narodnoj vojsci, koju je vodio vezir Mustafa-paša beogradski. Kad su se janjičari vratili u Beograd, 1801. ubili Mustafu-pašu i počeli silan pritisak na narod, počela je u Srbiji jaka reakcija protiv njih. Veliki dio ljudi otišao je u hajduke, mnogi su stali da se tuže pismeno i usmeno, a neki su počeli da se dogovaraju o ustanku širih razmjera. Među ovima bio je i K.
    Pivski arhimandrit Arsenije Gagović, u dogovoru s karlovačkim mitropolitom Stevanom Stratimirovićem, pregovarao je da u ustanku sudjeluju Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i išao je u Rusiju 1803. da traži pomoći. Obaviješteni o pokretu raje, uhvativši jedno sumnjivo pismo, vođe janjičara, dahije, odlučili su da pokret uguše, prije nego se rasplamti i to tako, da poubijaju glavne ljude u zemlji, da narod ostane obezglavljen i lišen vođa. U drugoj polovini januara 1804. počela je sječa knezova u Srbiji. K. je srećno izmakao. Sječa je izazvala silno ogorčenje u narodu, koji se digao na oružje, da se brani i osvećuje. Na narodnom zboru u Orašcu 2/2. 1804, bilo je odlučeno, da se počne borba s Turcima, i K. je izabran za vođu ustanika. Takav stav potištene raje iznenadio je dahije, a još više snažan vojnički otpor, na koji su oni naišli odmah, prvih dana, u borbi s ustanicima.
    U prvo vrijeme ustanak je imao karakter borbe protiv janjičarskih siledžija. Tako su uvjeravali ustanici Portu i mnoge ljude iz susjedstva. Portin izaslanik, Bećir-paša, koji je dolazio iz Bosne u Beograd, da izvidi stvari, bio je dočekan od ustanika s pažnjom. Kad su, po njegovoj zapovijedi, pobijeni na bijegu, u Adakale, noću 24—25/7. 1804, četiri glavne dahije (Aganlija, Kučik-Alija, Mula-Jusuf i Fočić Mehmed-aga), njemu se činilo, da je tim učinjeno dosta, i da je raja dobila zadovoljštinu. Iznenadio se, s toga, kad ]e čuo, da raja ipak neće da položi oružje, sve dok Turska ne pristane da sporazum između nje i raje garantira jedna strana sila. Tada je i paši i Porti postalo jasno, da ustanak dobiva opasne razmjere. Srbi su za to vrijeme tražili veza sa Austrijom i Rusijom, i počeli su da svoju borbu protiv dahija razvijaju u borbu za oslobođenje od turske vlasti uopće. Turski pokušaj, da pomoću Hafiz-paše poduzmu energične mjere, naišao je na oružan otpor raje. Raja je u borbama kod Ivankovca, 6—8/8. 1805, odnijela pobjedu.
    K. se u borbama, koje su nastale iza toga, istakao velikom ličnom hrabrošću. Sjajan je njegov uspjeh u borbi kod Mišara, 1/8. 1806, kad je silno potukao bosansku tursku vojsku. To je najveća srpska pobjeda Prvog Ustanka. 27/12. 1806. osvojen je i Beograd, kao glavni grad cijele zemlje. Radi tih uspjeha K. autoritet porastao je i u ostalim srpskini zemljama, a o Srbiji su se, od tog časa pravile ozbiljne kombinacije i kod ruske vlade. 1807. Srbija je ušla u savez s Rusijom. Taj savez nije donio Srbiji one pomoći, kojoj se ona nadala, što više, pojačao je unutrašnje intrige.
    K. je bio plahovit čovjek, prek, i ponekad stoga nepravedan. Osim toga, mnogo uglednih vojvoda nalazilo je, da se on previše lično osilio i da suzbija njihov ugled i utjecaj. Vođe. opozicije, vojvoda Milenko Stojković i Petar Dobrnjac, našli su glavni oslonac kod predstavnika ruske vlasti u Srbiji. To je vrijeđalo K., koji se s vremena na vrijeme približavao Austriji, s kojom je imao starijih veza. Ta unutrašnja borba u zemlji dovela je do jačih sukoba i osjetno paralizirala narodnu snagu, naročito 1809—1818. Nezadovoljstvo protiv K. se jačalo, on sam postao je zlovoljniji, a državne poslove vodili su ljudi bez moralnih skrupula i slabe vrijednosti.
    Kada je poslije Napoleonova pohoda u Rusiju 1812, počeo jači pritisak Turske, koja je željela da jednom riješi srpsko pitanje, a 1813. bila krenuta velika turska ofenziva s juga i zapada, K. se razbolio, izgubio je prisebnost, i 21/9. 1813. prešao je u Zemun, na austrijsko tlo. Tamo je jedno vrijeme bio interniran u manastiru Feneku, Golubincima, Petrovaradinu i Grazu. Iz Austrije je, koncem septembra 1814, na zauzimanje ruske vlade, pušten u Rusiju, u Besarabiju.
    Radi katastrofe 1813. K. je bio s više strana napadan i izgubio je mnogo od svog autoriteta. Kad je izbio novi ustanak 1815, K. je želio da prijeđe u Srbiju i da obnovi borbu. Ali nije mogao za taj korak da dobije pristanak ruske vlade, kod koje je knez Miloš sve poduzimao, da ga spriječi u toj namjeri. K. je ipak imao pristalica u Srbiji i buna kneza Sime Markovića, početkom 1817, krenuta je dobrim dijelom radi njega. U Besarabiji je K. stupio u veze sa grčkom heterijom, koja je, dobro i ako tajno organizirana, željela oslobođenje svih kršćana od Turaka. Heteriste su mnogo polagali na K., kao na bivšeg šefa jedne revolucije, i živo su radili, da mu omoguće povratak u Srbiju. Njihovom pomoću on dobije lažan pasoš i 28/6. 1817. iskrcava se u Srbiji. Došao je u Veliku Planu svom kumu, Vujici Vulićeviću, koji ga je pozivao da se vrati u otadžbinu. O svom dolasku izvijestio je K. odmah kneza Miloša. Ovaj, ne želeći imati suparnika i bojeći se, da K. ne povede akciju protiv Turaka i poremeti njegove račune, izdao je naredbu, da bivši vrhovni Vožd bude ubijen. To je izvršeno pred zoru 13/7. 1817. K. glava poslata je 18/7. u Carigrad kao znak Miloševe vjernosti i kao dokaz, da je nestalo zauvijek glavnog buntovnika protiv Porte.

    L i t e r a t u r a: M. Vukićević, Karađorđe, X (1907), II (1912; do 1807); St. Novaković, Vaskrs države srpske (1914); Karađorđe (izdanje Narodnog Dela, 1923) sa člancima V. Ćorovića, St. Stanojevića i F. Šišića.
    V. Ćorović

    IZVOR: prof. St. Stanojević, NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA, II KNJIGA , I—M, IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D. D. ZAGREB, GUNDULIĆEVA 29 ZASTUPA DR- ERIK MOSCHE, MIHANOVIĆEVA ULICA 1, 1928.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top