Фељтон: Ко су Шумадинци (40)

18. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Од Сјенице преко Кривог Вира

Топаловићи су презиме настало од турске речи „топал”-хром

За три села се може рећи да су, безмало цела, састављена од досељених Тимочана – Церовац (96 одсто), Вучић (95) и Мирашевац (88), у два су тимочке породице у већини – Војиновац (55 одсто) и Лужнице (54), а у шест сачињавају више од трећине – Ракинац (40 одсто), Маршић (39), Вишевац (36), Цветојевац (36), Поповић (35) и Доњим Јарушицама (34). Досељеници пореклом од Тимока су приметни још у Црном Калу и Пиносави (свака четврта кућа), затим у Ботуњу, Градцу, Доброводици, Жировници, Лапову, Малом Крчмару, Прњавору и Сипићу (свака пета кућа), Губеревцу, Десимировцу, Новом Милановцу, Пајазитову и Светлићу (свака шеста кућа), Петровцу и Шљивовцу (свака осма кућа), Реснику (свака девета) и Рачи (свака десета), а има их и у Мајнићу, Баточини, Горњој Баточини, Брзану, Грошници, Добрачи, Чумићу, Радовању, Поскурицама, Марковцу, Бошњану, Доњој Рачи, Доњим Грбицама и Белошевцу.

По Тоши Радивојевићу, који није најбоље омеђио тимочко-браничевску селидбену струју, десет одсто лепеничких родова чине Тимочани. Но, он је ту урачунао само Тимок у ужем смислу (Јелашницу, Јаковац, Дебелицу, Нови Хан, Брестовачку Бању и Дервен), Књажевац (Старо Корито, Радичевац) и Зајечар (Грљан, Вражогрнце, Велики Извор и Заграђе), а оделито је водио Црну Реку (Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово и Бачевицу) и Крајину (Неготин, Салаш, Метриш и Сиколе). Овако сабрано, Тимочани у Лепеници чине око шестину (или око 15 одсто становништва). Овде имамо у виду само тимочки део тимочко-браничевске струје, док браничевски део (Хомоље, Млава, Звижд) за ову прилику изостављамо.

Да би се ваљано разумела својства становништва тимочке струје, треба имати у виду ове три чињенице о њему – прво, у сливу Тимока има знатан слој стариначког становништва, а друго – међу досељеницима су врло бројни они који су дошли са Косова и из Метохије и, треће, у тимочком пределу Црној Реци, одакле је сваки десети досељеник тимочке струје у Лепеници, превагу чине досељеници од Сјенице, што је Јован Цвијић уочио и истакао, пишући да „у Кривом Виру, под Ртњем у источној Србији, има доста досељених Сјеничана. Они су изабрали ово село где Црна река извире из пећине, а изнад њеног извора је пространа карсна висораван, богињава од вртача, и то их јако опомиње на њихову земљу матицу. Они су пренели у Криви Вир познате сјеничке овце, и од њих се овде развила, под особито повољним земљишним приликама, вуном најбоља пасмина оваца у Србији.”

На тај су се начин, преко Тимока, где су се мешали и стапали са тамошњим старинцима и досељеницима с других страна, населили и делови раније динарске и косовско-метохијске струје у Лепеницу. Ово становништво, које је носило снажну државотворну мисију и неговало традиције слободарства, како у пределу Тимока, тако и по доласку у Шумадију, свагда је предњачило у бунама и устанцима. Заправо, тимочка струја је имала на тлу матице етнографско уједначавање, које ће се, по доласку у Шумадију, поновити у већем обиму, образујући, тако, јединствени лик Шумадинца.

У Мирашевац, село надомак Раче, први насељеници су дошли из три, за оно време врло удаљена, краја у којима Срби живе – са Косова, из Босне и Тимока. Први житељи за које се зна, па су им и име порекло упамћени, били су Петровићи, који важе за оснивачки род села, а дошли су у време Кочине крајине из Неродимља на Косову. Испитујући њихово порекло, Тоша Радивојевић је нашао село Мираш у Неродимљу, по чему је закључио да су они, као што то обично досељеници чине кад се настане у дотад празном селу, или га оснују, пренели име свог села из Неродимља. Но, на жалост, Петровићи су се временом затрли, а други род – Топаловићи, чији су преци дошли из Босне кад и Петровићи са Косова, наставио је живот села и дочекао треће досељенике који су, у ствари, дали печат Мирашевцу.

Топаловићи – презиме које настаје по телесној одлици претка (на турском „топал” значи: оштећен у ногу, хром) – почетком овог века су имали десет кућа, а делили су се на огранке Ђурђевиће (Мијаиловиће), Аџиће (Радовановиће), Милошевиће и Петровиће. Ђурђевићи и Мијаиловићи (Михаиловићи), чије је старо презиме Новаковићи, међусобно су за колено ближи него са осталим Топаловићима, јер потичу од оца и сина, пошто су њихови родоначелници Ђурђе Новаковић (р. 1802) и његов син Михаило (р.1827). Аџићи (Радовановићи), чије је старо презиме такође Новаковићи, потичу од Радована (р. 1817), сина Ивана Новаковића (р. 1787). Ова четири рода (Ђурђевићи, Михаиловићи, Аџићи, Радовановићи), значи, воде порекло од Новакових синова Ђурђа и Ивана. Старо презиме другог огранка Топаловића (Петровића и Милошевића) је Петровићи, а њихови родоначелници су Петров син Марко (р. 1777) и Милош (р. 1813), син другог Петровог сина Матеје (р. 1784), што значи да су Маркови потомци задржали презиме (Петровићи), а Матејини променили у Милошевиће.

У Првом устанку у Мирашевац долазе досељеници из тимочког села Јелашнице, испуњавају село и носе превагу како по бројности тако и утицају на његов даљи развој. Из Јелашнице долази 16 родова – Божиновићи, Голубовићи, Даничићи, Ђорићи, Живковићи, Здравковићи, Јанкуловићи, Калинићи, Карцуновићи, Недељковићи, Огњановићи, Паунковићи, Петковићи, Пешајићи, Првуловићи и Чумићи, који су 1903. године скупа имали 112 кућа.

Божиновићи воде порекло од Божина Ђорђијевића (р. 1787), а њихови огранци Радивојевићи и Никићи од Божинових синова Радивоја (р. 1804) и Нике (р. 1811). Родоначелник Голубовића је Голуб Живуловић, уписан 1831. године као један од најстаријих домаћина у селу (р.1767) са синовима Вељком Живаном, Милојем и Милошем.

Даничићи имају два огранка – Павловиће и Тољиће (или Тодориће), а њихови су родоначелници Петкови синови Павле (р. 1787) и Тодор (р. 1781). Родоначелник Ђорића је Ђоро Вељковић (р. 1797).

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 21. април 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.