Фељтон: Ко су Шумадинци (19)

18. јула 2012.

коментара: 9

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Попуњавање села

Насељавање Шумадије настављено је и у 18. веку

У Саранову се први настанио Обрен, предак скупине фамилија које се по њему називају Обренски (Игњатовићи, Илићи, Милошевићи, Пантићи, Миливојевићи, Савићи, Гавриловићи, Тодоровићи, Андрићи). Љубичевац (стари назив: Бушинци) је засновао Петар, предак Ерића, а Доњу Трешњевицу Паја Чума, предак Чумића (из ове је породице знаменити српски научник и политичар Аћим Чумић). Клоку су настанили браћа Негован и Василије, Трнаву Стојан (предак Стојановића), а Доњу Шаторњу Исак, међу чијим бројним знаменитим потомцима је и савремени писац Антоније Исаковић. Маскар су засновала браћа Дулеси (Јеврем и Ђорђе – од којих су Петровићи или Перићи и Јевтићи), Рајковац браћа Сима и Раденко (старо презиме Недељковићи), чији су потомци Симовићи и Раденковићи, а Шуме обор кнез Мирко, који се ту настанио са шест синова, од којих је настала разграната лоза породица (Станојевићи, Поповићи, Глишићи, Мартићи, Максимовићи, Станкићи, Прокићи, Урошевићи, Мирковићи, Живановићи, Живојиновићи, Николићи, Богићевићи, Миловановићи, Јаковљевићи, Ристићи, Марковићи, Батићи, Ранковићи, Лазићи, Петковићи и Антонијевићи).

Иста чињеница се запажа и у области Лепенице. Тако, почетком XVIII века Брзан заснивају Љутићи, а Вињишта Милићани, Секулићи, Милорадовићи, Андрејићи и Лазовићи. Изузев Лазовића (Лазаревића), који су се затрли, главнину села чине потомци ових родова, међу којима се, по угледу и старини, издваја стари српски властеоски род Милорадовића, досељен из Херцеговине, где су подигли чувени манастир Житомислић (задужбина Храбрена Милорадовића, живописана 1609. године, коју су муслимани и Хрвати уништили 1992. године). Оснивачи Грошнице су Јанковићи, Бошковићи и Алексићи…

У Другој сеоби (1737. године) Баљковац су населили Банковићи и Бојанићи, Ботуње Шашковићи и Миловановићи (од којих је војвода Младен Миловановић у Првоме устанку), Вишевац Стојаковићи, Голочела Минићи, Ураковићи и Ристовићи, Жировницу Ристићи, Митровићи, Иванковићи, Миливојевићи и Коларци…

Насељавање је настављено и средином XVIII века. У Бадњевцу се за оснивачке родове сматрају Бабићи, Божићи, Балтићи, Маријићи, Петровићи (чији су огранак Ђорђевци) и Савићи, у Доњим Грбицама Гвозденовићи, Ралетићи и Батавељићи, у Ердечу Џајовићи и Милићани, у Ждраљици Вељковићи и Вуксановићи, у Јабучју Ђорђе Пиперац, у Горњим Јарушицама Домановићи, Ђоковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), а у Доњим Јарушицама Јевтићи, Костићи, Петронијевићи и Степановићи…

У време око Кочине крајине (1788. године) Бошњане заснивају Татовићи, Реонићи, Домановићи, Миливојевићи и Милићи, Градац Зимоње и Ваљари, а потом Донићи, Десимировац Гавриловићи, Мирковићи и Срећковићи, Добрачу Маркељићи, Јованчевићи и Радичевићи, Доброводицу Митровићи и Петровићи (изумрли), Дреновац Шпиљовићи, Соковићи и Чорбићи, а Ђурисело заснива Ђуро од Сјенице (од кога је род звани Сјеничани).

Заснивање и обнављање насеља се наставља и у време Првога устанка. У Адровцу су први насељеници Милојевићи и Илићи, у Барама Степковићи, у Малој Врбици Вуковићи, Вукојичићи, Галонићи, Копиљаци, Караџићи, Продановићи и Ратковићи, у Горњим Грбицама Малишићи, Радојичићи, Мијаиловићи, Милановићи и Пашићи, у Дивостину Радетићи, Шуковићи, Вујадиновићи, Нектаријевићи и Тодоровићи, у Драгобраћи Варјачићи… Тако се слагало становништво Шумадије.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 29. март 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. milorad

    Od kada u selu Milavčići kod Kraljeva zive Milikići?

  2. milorad

    Породице Миликићи у Милавчићу живе најмање двеста година и први предак звао се Милика, од кога потиче презиме Миликић. Да ли је ова фамилија досељена, или је аутохтона, и од које је фамилије био Милика?

  3. Sarko

    Milorade, vaša porodica je doseljena i prezime Milikić dobili ste po nekoj baba Miliki. U Milavčiće je 1921. godine zabeležena porodica: Klecani 16 kuca, slave sv. Đurđe. Doselili se Milika i Ilija Klecanin iz Klecja (studenicki srez); do sada im je ovde peto koleno. Ako računamo po kolenu oko 25 do 30 godina, onda doseljenje pada oko 1770 – 1790. godine. (Klecja je neko staro naselje u danasnjoj okolini Raške).

  4. milorad

    Tacno je da deo Мilavcica nazivaju Klecanska mala. Ko su jos Klecani koji su doseljeni iz Raske? Nama su dosad pricali da smo prezime dobili od MILIKE dede, a ne babe.

  5. milorad

    od kada u selu Milavcicu kod kraljeva zivi porodica Djordevic

  6. ognjan topalovic

    Jedan interesantan tekst o Sumadincima izasao je pod naslovom “Kako su se obrazovala sumadiska naselja i kako se stvorio tip Sumadinca”, u Vaskrsnjem broju “Politike” za 27, 28, 29. i 30. april 1940. godine (Vaskrsnji dodatak). Tu se moze naci poreklo i znacajnih vodja u Prvom i Drugom srpskom ustanku.

    Ognjan Topalovic

  7. Милорад Миликић Пб

    Сарко ово је порекло фамилије Миликић,а у Краљево,Чачак,КГ,и друге градове,Миликићи се селе са простора Пријепоља,(тј Бискупића и Копривне), Сјенице, Нове Варши. Такође о пореклу Миликића постоји књига која је написана пре пар година и зове се “Братство Миликића” **** Миликић је старо српско презиме пореклом из Лијеве Ријеке, од племена Васојевића, али их има и у Далмацији.
    По историјским предањима Вукан Немањић је имао сина Костадина, Костадин Васоја, Васоје Стефана, Стефан опет Костадина, а Костадин Васа који се иселио у данашњу Лијеву Реку. Васо је имао презиме Васојевић као породично, и три сина: Раја, Новака и (Миомана) Мија. Пра пра предак Миликића, Новак имао је синове: Никеча, Речка и Вуксана. Никеч имао синове Маринка и Богдана. Од Маринка настаје фамилија Миликић са другим огранцима .
    Манастир „Добриловина“ у својој књизи бележи прилог који је даривао (писао) кнез Милика из Бијелог Потока 1609. године, одакле је и ћерка кнеза Николе Миликића, чувена Пава по којој Павино Поље добија име .
    Породична слава Миликића је Свети Сава.
    Градови које насељавају Миликићи доласком у Србију су: Сјеница, Пријепоље, Нова Варош, Прокупље и многа друга.
    Места занимљива за генеологију Миликића су: Лијева Ријека, Павино Поље, Гоње и Крстац (Сјеница), Бискупићи и Копривна (Пријепоље), Југовац (Прокупље), Рудно (Краљево), Слатина и Пријевор (Чачак), Мала Врбница (Брус), Суви До (Блаце), Кричке (Дрниш).

  8. vekokv

    Od kada su Simovići u Sirči kod Kraljeva i da li se zna odakle su dosli ?Od koga potice prezime Simović?

  9. M. Ješić

    Ko je prvi odnosno među prvima nastanio selo Vlakču ( Stragari, Kragujevac )?