Фељтон: Ко су Шумадинци (12)

18. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Под турском управом

Природно, сила Бога не моли, Турци су себи одвојили оно што им одговара, по реду и стареству – прво за султана, затим за смедеревског санџакбега, па сераскере (војне заповеднике), кадије, посаднике тврђава и „остале хоџе и ваизе”.

Султану (хас падишаха) припадају тврђава и град Рудник, село Рудник, Горњи Красовци, Коларица, Горња Јабланица и Јарменовци. У хасу смедеревског санџак-бега су Страгари, Придворица (друго име Сребрница), Маслошево, Јаребице, Висеновац, Полом, Добра Лука, Злошница, Бојшинце, Стрпче Поље, Горња Врбава, Мисача, Субовце, Костовча Лука, Баничина, Градац, Турчин, Браниловце, Маскар, Ратари, Ратај, Некудим, Полочи, Придворица и Калоперовац. Грабовац у Некудиму припада тимару Иваза, сераскера Смедерева, а у тимару сераскеровог сина Исе су Источић, Буковица и Брезница.

У тимару Догана Солака су Дивостин, Копљари, Крепичевац, Доња Каменица и мезре Бучковце и Чрновац. У тимару Тимурташа, бившег ћехаје Шапца, налазе се Радујковце, Хлапово, Кукује, Горњи Лукар, Доњи Ленар, Стрмово, Прекоречани и Врбовац. Татар Мурату припадају Горње и Доње Враново, мезра Козомар и село Доња Блатница. Поседу Иса Челебије, сина Бали-бега Ихтиманца, припадају Башин, Чучево, Годиње и Рајковац. Спахија Алија, син Бехадира, преминуо је, па су му тимар, у којем је село Ватошево, наследили синови Муса и Мурат. Лабова Пољана у Лепеници је у поседу Јусуфа, син Јакуба, док су у Тимару Мехмеда из Трапезунта Зоровце, Декан, Пресечина, Железник, Пожеговац, Слатина, Чичиковац, Јариновик и Тополова. Кизил Мураду припадају Жабаре, Загорица, Мариновац, Шаторња и Јошаница, а Ахмед-бегу, сину Касим-бега, Сарухан, Светлић, Кула Рудна, Коранино, Метохија, Братешево, Радовање и Доње Грабовце. Јусуф Диване има само Каменицу (Врбовац), а под Мустафа-бегом чашнигиром су Стопања, Лазница, Доње Враново, Крбинац, Шењ, Лимовце и три празне мезре – Ресник, Витерковић и Крушевица.

Тимару Бозаџи Ахмеда, сераскера Лепенице, припадају Горња, Средња и Доња Каменица, Устина, Горњи Градац, Доње Грбице и мезра Будинловце. Јусуфу, сину Ахмеда, сераскера тврђаве Рудник, припадају Буковна (Црквине), Божурња, Конина, Добрача, Јаблановац и Истахор (Стаор), Мевлани, кадији Рудника, припадају Јошаница, Блазнава, Зиминац, Водице и Гундињац, а Хамзи Изниполу, посаднику тврђаве Рудник – Јарушице, Петровац и Јазиковица, док су Горња и Средња Шаторња у поседу Ак Бијик Умура.

По заузећу Србије (1459) Турци се учвршћују у овом делу Шумадије, у којој налазе значајно привредно упориште за своје даље ратне циљеве. У складу са турским војно-феудалним уређењем, земља се уређује и почиње убирање прихода. Отоманска царевина је тад у успону, па покорена подручја и нису бездушно израбљивана. То са друге стране доприноси и успостављању видова сарадње са иноверним федулацима, који прихватају турску власт. Тако и у Србији део хришћана, некадашња властела, задржава поседе, или добија нове, а део се уздиже подређујући националне и верске разлике својим класним интересима.

Хришћани спахије држе 64 села (38 у Руднику, 13 у Лепеници, 9 у Некудиму и 4 у кази Брвеник). У овом пределу највише села држи Милош, син Радивоја (Доброводица, Уљарево, Годачица, Губеревац и Дрлупа), по четири села имају Лазар (Вујинце, Горња Сарачна, Рашевка и Тречна), затим Вукмирови синови Степан и Радосав (Марковица, Трнавица, Доњи и Горњи Брежник) и Вукашин, син Радича (Драгушица, Забојница, и две мезре – Мижево, Гучар и Хребин), док по три имају Вукосав, син Ратка (Горњи и Доњи Церовац и мезра Брест), Никола Голић (Винча, Видроги и Јаблановац), Јован Ресић (Липница, Бачул и Мали Салци), и Степан Мажић (Доњи Лебан и мезре Горњи Лебан и Неменикуће).

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 22. март 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.