Фељтон: Ко су Шумадинци (9)

17. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Летња резиденција Ђурђа Смедеревца

Особито је бројан помен насеља у његовим повељама

У 15. веку, до пада Смедерева (1459. године), историјски је видљиво више насеља, такође захваљујући владарским повељама. Тако је село Брњицу 20. јануара 1427. године приложио деспот Стеван Лазаревић Лаври Св. Атанасија на Атосу.

За време Ђурђа Смедеревца се помиње Некудим, где му је била летња резиденција, у којем је 1428. године писао писмо Дубровчанима. Особито је бројан помен насеља у повељама Ђурђа Смедеревца. У повељи којом је овај деспот потврдио 1428/29. године баштину великом челнику Радичу Поступовићу, наводе се у овом пределу Шумадије насеља Брезовац, на обронцима Венчаца (под именом Брезова), Војковци, Грдши – за које Миодраг Ал. Пурковић мисли да је то вероватно село Грошница у некадашњем гружанском срезу, а Гавро Шкриванић да је то Градац код Крагујевца), Јуношино (селиште код Кошарне), Каменица у Руднику, Кошарна, Красојевци, Кутлово, Лесковац код Кнића, Миладовићи (селиште код Кошарне), Продановци у Руднику, Саси у Лепеници (Г. Шкриванић мисли да је то код места Металица у Рогојевцу), Халае и Церовац у Некудимској власти и Шуме (под именом Шумени).

На месту Крушик у Мисачи је старо гробље, „где су ископавали костуре и налазили прстење и новац”. Старо гробље, „где приликом копања налазе људске кости”, у Јунковцу се налази у близини потока Кусаје.

О старом гробљу на месту Гробљице у Кутлову изучавалац Лепенице Тоша Радивојевић је записао: „Сељани причају да је хришћанско, јер је доскора било на њему камених белега по којима се то дало утврдити. Данас нема више ниједног камена; сељани су их све узидали у темеље својих разних града. То је било гробље давнашњег насеља у Старом Селу.”

Бело гробље постоји на месту Каменишу у Бадњевцу, које по свему припада српском средњовековном становништву. Бело гробље, тако названо „по белим каменовима, који су овде до скора налажени” је и у Дренови, на тромеђи са Срезојевцима и Бершићима, где су 1951. године, када је копан пут, налажени новчићи и судови. Бошњанско гробље, у Трудељу, подсећа „на неко раније насеље”, као и назив Староселске реке у истом селу.

Батаљено гробље је на месту званом Камара у Великом Крчмару. Под Величковцима, засеоку Гуришеваца, једно се место зове Чивутско гробље. Од гробља нема остатака, али се овај заселак по њему зове још и Чивутани.

У Бадњевцу су и два џидовска гробља – на местима Голишу и у Коњевцу, такође и у Доброводици су два џидовска гробља, као и у Дреновцу – на местима Јабланчићи и у Крчевини до Зоркуша. Џидовска гробља су на брду Шавцу у Баточини, у Корману (у Бубну код друма), Никшићу, код Липове равни у Сипићу, уз поток Глуваћ у Цветојевцу, у Црном Калу, код Гушине чесме у Чумићу, у Зреочићима код Тополе, у Вишевцу на левој обали Раче, Голочелу, на Косици у Градцу, Великом Крчмару, на месту Глоговик у Малом Крчмару, где су у првој половини овог века још „постојали огромни камени белези од неотесаног и неуглађеног камена”, у Саранову има трагова од старог „џидовског гробља”, итд.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности, 19. март 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.