Порекло презимена, село Комић (Удбина, Лика)

15. јул 2012.

коментара: 3

Порекло становништва села Комић, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године

У југозападном делу Крбавске жупе налази се велико Комићко поље на коме се до турског времена развило јаче насеље.

Комић је забележен 1397. године. Већ тада Курјаковићи у њему имају простране дворце, у којима највише бораве. Иначе су Курјаковићи жупанијску власт, сем Удбине, вршили и у својим дворовима у Комићу, како то доказују неке сачуване листине. У Комићу су Курјаковићи издавали и своје листине и писма. По попису Frassovu, који је у Комићу био 1835. године, говори да су дворови стајали на високој стрмој стени, а имали су неколико спратова и много просторија. Дворови су били изграђени у пространој тврђави, коју су Турци већ 1527. године запосели јаком посадом, а по попису из 1577. године види се да су у Комићу Срби и муслимани заједно живели. Међу крбавским племством наводи се 1460. године и породица Угљешић из Пољица. Вероватно је то место данашњег села Пољица, нешто источније од Комића.

На плодном Комићком пољу нашло се по попису сењског бискупа Мартина Брајковића 1701. године већ 60 кућа, нових српских насељеника. А по попису из 1712. године забележене су ове породице:

Арамбашићи 11, Батинићи 13, 3к, Босићи 12, 8, 12к, Ћурчићи 8, 18к, Ђурановићи 9, Егићи 5, 2к, Грозданићи 12, 4к, Ленићи 8, Ленкићи 21, Личевићи 18, 8, 15, Маријановићи 10, Мирковићи 10, 22к, Мишчевићи 6, 4к, Момчиловићи 8, 25, 16к, Опачићи 17, 2к, Опалићи 14, 13к, Осмокровићи 9, 2к, Осорци 8, Павлице 13, 38к, Поткоњаци 14, Ружићи 12, 2к, Скокићи 13, Сунајко 7, 3к, Теклићи 6, Вуковићи 18, 18, Вукмановићи 15, 9к. Укупно 386 чељади.

У том попису у селу је већ 27 породица било мање, а то значи да су између 1701. и 1712. године биле одселиле на друго подручје. И у Комићу су дошли насељеници са Крајишког подручја, и то Батинићи од Бриња, Ћурчићи, Грозданићи, Мирковићи, Опачићи, Ружићи и Вукмановићи од Вилића, Мишчевићи и Момчиловићи од Косиња, Поткоњаци од Дабра. Остали досељеници били су од Книна и Буковице. Касније су у село дошли Даутовићи од Книна и Лаврње (Лаврнићи) од Брлога. У селу су најбоље развијени Павлице, али крајишка струја има већину.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису из 1712. године:

Арамбашићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Батинићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Босићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Бошњак (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Ћурчићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Ђурановићи, дошли из Книна, Буковица

Егићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Грозданићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Годечи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Ленићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Ленкићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Личевићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Лучићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Маријановићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Мирковићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Мишчевићи (Ивањдан), дошли из Косиња, Липово Поље

Момчиловићи (Ђурђевдан), дошли из Косиња, Крш

Опачићи (Св. Лука), дошли из Бриња, Вилићи

Опалићи (Петровдан), дошли из Книна, Буковица

Осмокровићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Осорци (Стевањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Павлице (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Поткоњаци (Јовањдан), дошли из Дабра

Ружићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Скокићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Сунајко (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Теклићи, дошли из Книна, Буковица

Угарковићи (Ђурђевдан), дошли из Будака

Вуковићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Прокике, Жута Локва

Вукмановићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Даутовићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Лаврње, Лаврнићи (Јовањдан), дошли из Брлога

Диклићи (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Међу овим породицама су и Срби “Усорчани”, насељени у Комић 1689. из Оточца. То су: Батинићи, Ћурчићи, Диклићи, Мирковићи, Опачићи, Ружићи, Лаврње (Лаврнићи), Вукмановићи и Поткоњаци.

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 222-225)

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. pajo

    Nije mi jasno po kojem popisu su uzeta prezimena za 1712. godinu. Više od polovicu prezimena po austrougarskom popisu nema. Preneti ću orginalno pisanje prezimena po popisu koji je urađen gde su imena članova porodice i posedu zemlje i mestu poseda.

    Evo prezimena:

    Paulitsik, Matahaia, Luzik, Sunikouik, Hrelik, Pokogniak, Vukouik, Patinik, Mischauik, Lenik, Teklik, Montshilouik, Gratsik, Litsenik, Harambasik, Bosigh, Bucharits, Vukouik, Mirkouik,Tsurtsy, Luzik, Grostanik, Lemik, Osmokruk, Skosik, Raidasik, Marianouich. Ovo su vlasnici imanja koji imaju članove porodica. Ima još 10 porodica bez zemlje.

  2. Eрор

    Paulitsik je Pavličić tj. Pavlica, Luzik je Lučić, Sunikouik je Sunajković tj. Sunajko, Hrelik ?, Pokogniak = Potkonjak, Vukouik = Vuković, Patinik = Batinić, Mischavik = Miščević, Lenik = Lenić, Teklik = Teklić, Montshilouik = Momčilović, Gratsik ?, Litsenik = Ličević, Harambasik = Arambašić, Bosigh = Bosić, Bucharits = Bukarica?, Mirkouik = Mirković, Tsurtsy = Ćurčić, Luzik = Lučić, Grostanik = Grozdanić, Lemik = Lemić, Osmokruk = Osmokrov tj. Osmokrović, Skosik = Skokić, Raidasik = Radišić ?, Marianouich = Marijanović

  3. Милорад Богдановић

    Шта славе, или славили, Лемићи из Косиња?