Братства и подгрупе Васојевића

14. јул 2012.

коментара: 214

Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.

По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.

По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.

Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци “нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору”. Нијесу могли јер Васо није “дошљак” или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.

Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.

Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.

Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.

Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.

Како у својој књизи “Племе Васојевићи” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.

Лопаћани су:

Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…

Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:

Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.

Трећи огранак – Ковачевићи – су:

Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.

Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:

Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.

Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:

Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.

ИЗВОР:  www.komovi.com; “Племе Васојевићи”, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (214)

Одговорите

214 коментара

  1. Djukic

    Da li neko zna poreklo Djukica?Hvala

  2. Раде Бракочевић

    Ђукићу имаш ли ти име?
    Ђукићи – Васојевићи су Лопаћани, грана Рајевића. По предању васојевићко братство Ђукићи воде поријекло од Ђуке Миличкова, прапраунука Васова. ( Ђука-Миличко-Ђуро-Рао-Васо… Ђукића Васојевића има у : Лијевој Ријеци, Цецунима више Андријевице, у Грачаници (Полимље), Доњој Ржаници, На Полици ( села Горажде и Бабино). Од ових са Полице је чувени четобаша Радоје Ђукић из времена војводе Миљана Вукова… Имао би пуно да набрајам добрих јунака, устаника и четовођа Ђукића. Моја покојна мајка је од Ђукића са Полице. Ђукића има у Метеху код Плава, у Врањештици код Колашина… Има их пресељених у Србији. Ђукића Васојевића има поисламљених ( Полица, Бихор, Пештер- Сјеница), задржали презиме Ђукић. Неки отсељени у Турску. Погледајте књигу: Братство Ђукића у Васојевићима од Ђукић В.Димитрија, приредио и припремио за штампу Мирко Зарије Марков Ђукић. Титоград, 1988. Виђети и: радове Славољуба Ђукића ( о Ђукићима из Метеха), монографију “Полица”, од Душана Вулетића. Давно сам читао још једну књигу о Ђукићима Васојевићима, не могу да се сјетим аутора. Од којих Ђукића Васојевића си родом? Ако знаш село, потражи монографију тог села. Немојте мијешати Ђукиће Васојевиће са другим Ђукићима. Нпр. Ђукићи у Брскуту нијесу Васојевићи, већ Братоножићи. Од ових последњих су писацТрифун Ђукић и његов син Радивоје Лола Ђукић. “Безимени” Ђукићу поздрав и свако добро.
    Раде

  3. Djukakg

    Поштовање,
    Интересује ме да ли неко зна порекло фамилије Ђуровић из села Претоке, општина Кнић. Зна се да су најближи сродници са фамилијом Петковић из истог села. Претпоставља се из ”прича” старијих да су дошла однекуд са севера Црне Горе два брата Ђуро и Петко по којима ове фамилије носе презимена. Слава обема фамилијама је Ђурђевдан. Узалуд покушавам да нађем прави траг, од којих воде порекло али се свака моја истрага завршава на Ђуру и Петку.
    Унапред хвала свима који нешто знају о овоме.

  4. Aleksandar

    Поштовање,
    Интересује ме нешто више о Кујовићима из Васојевића. Слава је Св. Александар Невски. Хвала.

  5. Goran

    Pozdrav!
    Zanima me prezime Đukić… Slava je Sveti Stefan… Djed i njegov otac i djed su od Banja Luke… Ako netko zna nesto više …
    Hvala

  6. Ja se ipak uzdam u izvore i autoritete kada su u pitanju crnogorska plemena i njihovo poreklo. Prof. Mirko Barjaktarević se u svojoj studiju poslužio predanjem i nalazima Marka Miljanova,Šobajića ,Gopčevića i Rovinskog, gde se kaže da Vasojevići sa Pipereima ,Hotima i Krasnićima vode poreklo od Arbanasa Keć Pontina. Drugo, po zapisima Mary Durham, Vasojevići su do 18.veka bili katolici i govorili su albanski.

    • Иван

      Џаба се уздаш у она имена који незнају историју! Ми Васојевићи нисмо били нити ћемо бити католици а Албански (тј.Шиптарски) нисмо говорили никад! Родбински јесмо у везама са Краснићима јер је Красни био Србин који се арнаутизовао и они дан данас се држе са нама као родбина! И признају да су били Срби!

    • Snežana

      Poštovani Miki,
      Probaj samo da kažeš nekom Vasojeviću da vodi poreklo od Arbanasa.Uostalom,po mojim izvorima, Arbanasi su došli sa Kavkaza kada su ih Turci naselili.

      • Poštovana Snežana,
        Ja sam naveo pisanje crnogorskih istoričara i etnologa,što možeš naći u naučnom radu prof. Mirka Barjaktarevića o zajedničkom poreklu crnogorskih i albanskih plemena(Srbi nisu plemenski narod). Tvoja reakcija je ista kao kada bi neko rekao doktoru : ”pokušaj samo da kažeš pacijentu da ima grip”

    • Anonimni

      Vasojevići su poreklom od Nemanjića, te tvrdnje o njihovom albanskom poreklu nemaju istorisko utemeljenje. Vasojevići nikada nisu govorili albanskim jezikom niti su ikada bili katolici, jer i danas je jaka njihova vera pravoslavna i pre prvog srpskog pravoslavnog sveca Petra Koriškog, kome su se molili i vladari iz dinastije Nemanjića. Vaso, Pipo, Oto (Hoto) i Kraso su bili rođena braća, to jest bili su sinovi Vasojević Steva (Stevana Musića).

      • Čitam nebuloze da je rodonačelnik Vaso sin hercegovačkog kralja i pitam se kojeg kralja?!!! Postojala je u Hercegovini samo titula hercega,koji su bili u vezu sa Mađarima i tamo su bežali kada su ih Turci napadali.Drugo,ako su Vasojevići potomci kralja Vukana, sin Nemanjin Vukan i njegovi naslednici su bili katolici ,vezani za katoličke zemlje i njegovi potomci se nisu naseljavali u dinarski krš i vuko—— ,što ne dolikuje plemstvu,već su odlazili u Mađarsku i Austriju ,katoličke bogate zemlje.

  7. Небојша Бабић

    Мики,
    Мери Дархем ти је слаб ауторитет и не би требало много да је узимаш за поуздан извор.
    Позната је њена наклоност Албанцима и оповргавање српства Црногораца.
    Васојевићи, по свој прилици јесу влашког / влахо-албанског порекла, а да су били католици тако касно, у то не верујем. Зна се да су међу последњима који су примили православну веру били део Куча и Пипера, негде у време Светог Стефана Пиперског и Светог Василија Острошког (средина 17. века). А да су Васојевићи говорили албански у то доба за то тек нема доказа а и не звучи реално,
    За заједничко порекло неких брдских и албанских племена постоји низ предања различите садржине. Где има дима има и ватре. Сигурно има ту делимичне истине. Генетика потврђује да постоји нека веза, и то у хаплогрупи Е-в13, која је заједничка за нека брђанска (Кучи, Васојевићи, Бјелопавлићи, Пипери, изгледа и Братоножићи) и нека малесорска племена. Слично је и са хаплогрупом Р1б која је заједничка Морачанима и неким Малесорима. Генетика сада потврђује нека предања, али нека и опорвргава.
    Наравно, треба бити опрезан, јер број узорака тестираних је исувише мали да би се доносили неки крупни закључци. Још увек је све у фази претпоставки.

  8. Nebojša ,
    još je Sima Milutinović Sarajlija ,kao Njegošev učitelj , konstatovao da su više od polovine Bjelopavlića i Pipera bili katolici i to u 19. veku, a što se tiče ostalih brđana,oni su prihvatili pravoslavlje ranije.Prostor gde su bili Kuči i Vasojevići je bio veoma blizu etničkim arbanasima,sa njima su sarađivali više nego sa katunskom nahijom, Cetinjem,te ništa nije čudo da su govorili albanski jezik. Čak i Kola-sin na albanskom znači Sveti Nikola.

    • Дејан

      Мики (или Мирославе, ако се не варам), Сима Милутиновић је писао на основу погрешне верзије о примању католичанства, али не код Бјелопавлића и Пипера него код Куча. Као друго, ако га већ спомињеш, онда немој да му “мењаш речи”. Навео је само Бјелопавлиће и Куче. Владимир Ћоровић је тај који је навео да су Пипери до 1610. били скоро сви католици, а од тад православци, али није навео из којих извора је дошао до тога. А када се узме уговор између народа горње Зете (где су експлицитно споменути Пипери, тада су то село) и Црнојевића и Млечана са друге, из 1455. године, види се јасно да, не да су православци, него да траже да им се не додељују католички свештвеници.

      Османским освајањима, и то баш у периоду имиграције новог становништва у простор Пипера (вероватно су то ти из предања “Лутовци”), у дефтерима из 1485. и 1497. године се јасно види да су Пипери православци и то махом се спомињу словенска и хришћанска имена, и само неколико влашких.

      За разлику од једног човека кога си споменуо, а ниси ни прочитао исправно рад његов, јер свако ко је упознат са начином рада у науци зна да нису сви радови који су дати као литература на крају књиге коришћени за један њен део, ја ти наводим људе који су заиста историчари и то црногорски, а и наши, и експерти за то – тврдње да су православци и ове податке о дефтерима, са сликама дефтера и именима из њих, можеш наћи највише код проф. Бранислава Ђурђева, али и Јована Ердељановића, Јована Цвијића и других.
      Једини извори који спомињу католике међу њима јесу извештаји из периода на самом почетку 17. века, у то у кратком периоду прве деценије. Нпр, Марин(о) Бици их спомиње са Бјелопавлићима, Братоножићима и Цуцама и за све њих наводи да су Далматинци (читај Словени то јест говоре словенски, пошто одваја посебно Албанце од “Далматинаца” међу којима је и он сам) и да су пола шизматици пола латини – и то католик наводи извештај, који је имао мисију покатоличавања становништва о чему сам сведочи, а успут ова брдска племен погрешно сврстава у област Климената (као област) које после посебно одваја). Ово јесте последица покушаја покатоличавања ових крајева, а видимо да су католички емисари били активни у тим деловима, док их нису спречиле реакције наших православних патријарха попут Руфима. Једини који су могли бити (потенцијално) у једном периоду већински католички јесу Кучи, и о томе сведоче предања о преласку на православље, док код Бјелопавлића нико не искључује да је део (али очигледно мањи) био католички и то вероватно досељеници, мада опет, нико их не наводи као већински католичко племе, већ управо као православно. А опет, Маријан Болица, Которанин, католик, наводи Бјелопавлиће, Пипере, Братоножиће и Васојевиће као припаднике православне вероисповести и Србе у свом извештају из 1614. године. Не знам за тумачења других историчара, сем ових који заиста јесу имена у овој области, али када видим примарни извор који нешто експлицитно указује, онда о другима нема говора.

      А сада и генетика показује да су племена углавном мешано влашког и словенског порекла, где проценат грана Е-В13 које се везују за влахе и арбанасе, доминира код Бјелопавлића и Куча, код Васојевића иде потпуно одвојена грана која се везује за староседелачка братства у Херцеговини (а иронично, ти си их одмах отписао), док код Пипера доминира мало јаче словенска И2а и мешана са Р1б гранама, мада нема ниједан документ који тај “несловенски” део Пипера наводи као Арбанасе, него само као Влахе.
      Ово сам горе наводио, да бих управо због резултата истраживања изнео разлике у односу на остала брдска племена. Док су ова остала племена локализована ту где јесу, где Кучи и Бјелопавлићи имају (само) предања о миграцијама са простора мало јужније, Пипери да су одувек били са тих простора или да су дошли из Пирота у Србији (макар Лутовци као новопридошло становништво), Васојевићи су имали приче да су дошли из Херцеговине, и као и увек, од неког племића (или се ради о Немањићима). Интересантно ми је како си одмах отписао народно предање као могућу смерницу, док са друге стране Мики одмах прихваташ народно предање о некаквом Кећ Понтину које је, ево, генетика пообарала. Отписујеш предање о Херцеговини само зато што је неко “народски” прозвао херцега или војводу за краља, а прихваташ невероватну тезу да се о неком човеку из 14. века тачно зна и име и презиме и одакле је тачно дошао. Васојевићи су пример да то није тачно.
      Такође, што се вере тиче код њих, ни то није тачно да су католици. Бркаш идеју о “Хомлији” коју је изнео Никола Радоњић Васојевић из 19. века. То је била само идеја у којој је, ако већ циљаш на њега, онда је макар разуми и конкретно изнеси, а не сувопарно читање и извртање чињеница како ти одговара. Он је тражио да се формира држава, независна, Срба (како је и сам изнео) од српских и неких северноалбанских племена (са којима се рођакају по предању, иако то нема везе са историјским чињеницама) која би била католичка и да православци пређу на ту веру. О томе колико су га подржали Васојевићи говори и чињеница да је врло брзо убијен, уз благослов Васојевића који се нису побунили због његове смрти него је и дочекали.

      У турским дефтерима такође, не наводе се као католици.

      Између осталог, за крај, иако је ово горе довољно да обори тезу да су то католици (или већински католици – мада и тих пар извора их опет наводе као Србе), само бих те приупитао једну ствар – наведи ми иједну католичку цркву у тим крајевима где су Васојевићи, а и Пипери? Нема их. Нема ни цркава које би могле бити по архитектури католичке, већ су све грађене у православном стилу. Још горе, ту се налази неколико веома старих манастира. Чињеница је да је манастир Ћелија Пиперска (у сред Пипера) само обновљена у 17. веку, јер поједина манастирска документа, а и сами Пипери наводе да је ту православни манастир био и раније, али је запуштен и порушен у време доласка Османлија. Направљен је највероватније у 12/13. веку од стране Немањића, али није јасно ког. А онда да не наводим и неке друге за које се зна да су из тог периода, а и манастир Дуга који је био центар за окупљање Пипера, а православни.
      Ето, чисто да се заврши прича о брдским племенима и њиховом “католичанству”.

  9. Небојша Бабић

    Мики, топоним Колашин нема с тим никакве везе. Има разних тумачења, од словенског коло, колаш, до турцизма колаза. А Свети Никола би по албански био Шин Кољ.

  10. Darko

    Postovanje,zovem se Darko Bozic iz Lazarevca sam.Zanima me dalije moja porodica od Vasojevica?Otprilike u 17 veku su se moji doselili na ove prostore iz Crne Gore,i to tri brata:Bozo,Zivko i Ivko.Po Bozi mi smo Bozici i slavimo Aleksandra Nevskog.Unapred hvala