Bratstva i podgrupe Vasojevića Reviewed by Momizat on . Vasojevići su najveće srpsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice, a nekada se taj prede Vasojevići su najveće srpsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice, a nekada se taj prede Rating:
You Are Here: Home » Autori » Bratstva i podgrupe Vasojevića

Bratstva i podgrupe Vasojevića

Vasojevići su najveće srpsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice, a nekada se taj predeo zvao Stara Srbija.

Po predanju Vasojevići vode poreklo od Vasa, sina hercegovačkog kralja, koji se takođe preko Crne Gore doselio iz Hercegovine i nastanio na Nožici u Lijevoj Rijeci.

Po legendi, Vaso je imao još četiri brata: Pipa, Ozra, Krasa i Ota. Od njih su nastala plemena Piperi i Ozrinići u Crnoj Gori i Krasnići i Hoti u Albaniji.

Pavel Apolonovič Rovinski, koji je više od četvrt vijeka boravio u Crnoj Gori, proučavao prošlost, život i običaje i napisao kapitalna dela o Crnoj Gori, ističe da Vasovi potomci „nijesu znali da objasne, odakle i kada je Vaso došao u Crnu Goru“. Nijesu mogli jer Vaso nije „došljak“ ili srpski prebeg u Crnoj Gori, već je ponikao, opstao i čelnik plemena Vasojevića postao u Lijevoj Rijeci.

Prvobitna, početna, plemenska teritorija i plemensko jezgro Vasojevića formirani su u Lijevoj Rijeci u periodu od druge polovine XV, do sredine XVI veka, ujedinjavanjem bratstava crnogorskog podneblja, a Vaso je bio jedan od prvih ili možda prvi vasojevićki čelnik. A sam Vaso je, navodno, imao četiri sina – Raja, Novaka, Mija i Đura.

Najmlađi Đuro se odselio u Crmnicu i od njega je nastalo veliko bratstvo Đurovići, a od ostala tri Vasova sina razvile su se tri velike bratstveničke grupe u Vasojevićima – Rajevići, Novakovići i Mijomanovići.

Danas, doduše u Vasojevićima nema nijednog takvog prezimena jer su se bratstva dalje delila i cepala na manje podgrupe ali svi tačno znaju ko od koga vodi poreklo i svaki iole stariji čovek može nabrojiti sve pasove svojih predaka do samog rodonačelnika plemena.

Taj broj se već popeo na dvadeset pasova i ako se uzme prosek od oko trideset godina od pasa do pasa, koji se u nauci smatra objektivnim, potvrđuje se predanje da su Vasojevići na ovim prostorima najmanje šest vekova.

Kako u svojoj knjizi „Pleme Vasojevići“ piše profesor dr Radoslav Jagoš Vešović, od tri bratstveničke grupe ovog plemena, najjača i najbrojnija je ona koja je postala od Vasovog najstarijeg sina Raja. Nju čine tri podgrupe bratstava: Lopaćani, Dabetići i Kovačevići.

Lopaćani su:

Raketići, Radulovići, Popovići odnosno Vešovići, Marsenići, Vulevići, Bojovići, Đukići, Miloševići, Velidžiknići, Čukići, Golubovići, Lalevići, Rajičevići, Ivanovići, Novovići, Vašovići, Pavićevići, Dragićevići, Mikovići, Neradovići, Aleksići, Vukašinovići, Spasojevići, Stojanovići, Stojkovići, Vukićevići, Boričići, Labani, Mijovići, Radunovići, Radivojevići, Vukanići, Ugrenovići, Jelići, Perovići, Mirkovići, Ivanovići, Kikovići, Karadžići, Šakovići, Folići, Zulevići…

Drugi ogranak Rajevića – Dabetići – su:

Dabetići, Deletići, Lekići, Đekići, Novovići, Rajovići, Vukovići, Mirčići, Labovići, Rosnići, Ćirovići, Grozdanići, Lazarevići, Stanisavići – Ilići, Laškovići, Radunovići – Drndari, Kuburovići, Osmajlići, Vulinići, Zonjići, Dragojevići, Ivanovići – Sjenožećani (od kojih su Bakići i Rajovići), zatim Arsenijevići, Protići, Vuksanovići, Lakićevići, Stanići, Lalići, Lašići, Žurići, Kojići, Mitrovići, Palevići i Garčevići.

Treći ogranak – Kovačevići – su:

Kastratovići, Vojvodići, Mićovići, Akovići, Đurišići, Martinovići, Jojići, Simovići, Carevići, Medonići, Đurkovići, Stanići, Otaševići, Bradići, Marijanovići, Rakići, Plavšići, Ružići, Obradovići, Savići, Miketići, Jukići, Vuksanovići, Zekići, Vučićevići, Katanići, Vulići, Šarovići, Novičići, Aletići, Bacanovići, Dedovići, Đinovići, Milovići, Taići i dr.

Od drugog Vasovog sina, Novaka, postala su bratstva:

Milikići, Tomovići, Radevići, Đekići, Mujovići, Kićovići, Lakušići, Račići (čiji su ogranci Jelići i Vukići), zatim Asanovići, Boričići, Ljubići, Nikolići, Miloševići, Pantovići, Zekovići, Radunovići, Radonjići, Malevići, Ivanovići u Slatini, potom Dujovići, Marnići, Bakići, Prelići, Dragovići, Ćulafići, Mimovići, Adžići, Babovići, Čakići, Vukovići, Đurovići, Radojevići, Lakovići, Orovići, Kočanovići, Salevići, Bandovići, Radojevići, Radosavljevići, Vukadinovići, Mitrovići, Đekovići, Matovići, Žujovići itd.

Treća bratstvenička grupa, Mijomanovići, od Vasovog trećeg sina Mija, kao i prethodne dve, ima svoje podgrupe, a uglavnom joj pripadaju sledeća bratstva:

Delevići, Cemovići, Joksimovići, Mićovići, Ćeranići, Markovići, Štipalji, Zečevići, Sajičići, Maslovarići, Dubaci, Guberinići, Fatići, Novovići, Miškovići, Vukovići, Leposavići, Đerkovići, Turovići, Jovovići, Vučelići, Vujovići, Savovići, Vukićevići (različiti od Vukićevića Lopaćana), Stijovići, Ćorci – Šunjevići, Bajići, Šarbajići, Mališići, Nedići i Kruščići.

IZVOR:  www.komovi.com; „Pleme Vasojevići“, profesor dr Radoslav Jagoš Vešović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić


Komentari (186)

  • estavella

    Jedno pitanje za poznavaoce plemena Vasojevica i administratora…
    Uspeo sam da istrazim jedan krak svojih predaka koji preko Valjeva vodi do Vasojevica u Moraci ali neke informacije su mi dosta oprecne.
    Ukratko,poznati Valjevski Dabici, Knezovi i Vojvode vode poreklo od Karadzica iz Morace. 3 brata Karadzica dolaze iz Morace seobom (1719-1739) i naseljavaju se u Tamnvaskim selima Gola Glava, Radusa…od njih trojce (Ugljesa, Milic i Daba) svako ima svoje naslednike sa posebnim prezimenima, u mom slucaju Dabici od Dabe…
    To je sve sto se o samom naseljavanju spominje „Poreklu Porodica Podgorine i Tamnave“ Ljubomira Pavlovica uz jedan kraci mit…
    Kasnije, u istoj knjizi ali o Zlatiborskom srezu nalazim podatak da se u selu Kremna krace naselio covek (Vitor Karadzic) sa svojim sinovima i bracom…od kojih su neki svojim putem otisli,a neki u Golu Glavu i Radusu…Takodje se kaze da su u Kremnu dosli iz Morace kao Karadzici (ne zna se kad)… Ono sto buni je sto se u njegovom naseljavanju spominje da je njegov otac neki Mulo Karadza Kuc, koji se iz Kuca zbog svadja sa Arbanasima spustio kod svojih u Moracu , da bi njegov sin (Vitor) odatle krenuo na putesestvije na sever, u ovom slucaju Kremna, pa njegovi sinovi Tamnava…
    Da li neko zna kakva je relacija Kuca i vasojevoica i kako jedan Kuc Karadzic, odlazi kod svojih u Moracu, Lijvu Rijeku…hvala unapred…Nenad Karic

    Odgovori
    • Miki

      Prezivam se Garovic slavim Mitrovdan a poreklom smo iz Rozaja hteo bih da znam nesto vise hvala.

      Odgovori
    • Vlado

      Ja znam da su posle Turske pohare Kuca određena bratstva pobjegla u Rovca (Moraca), da bi se nakon sedam godina neki vratili nazad, a neki raselili dalje. Imate to u knjizi Marka Miljanova „Pleme Kuči“. Otud veza izmedju Kuča i Rovčana, jer nijedno drugo pleme nije htjelo da prihvati izbjegle osim njih.

      Odgovori
  • Aleksa

    Ja sam cuo za predanje da je Vaso bio dvorjanin srbskog cara Stefana Dusana. Imao je brata Musu, koji je rodio Stevana Musica, a ovaj se borio u Kosovskoj bici, i ima epska pesma koja ga je opevala u toj bici!

    Odgovori
    • niša petronijević

      Vaso … možda ali Vasoje nikako jer je Vasoje bio Vlaški Ovčar koji se sa svojim katunom selio leti na planinu a zimi u primorje.

      Odgovori
  • dragan kokanovic

    Treba mi pomoc da pronadjem vise podataka o prezimenu Kokanovic. Da li pripadamo nekom od plemena iz Crne Gore? Zamolio bih bilo koga da mi pomogne. Unaprijed zahvalan, Dragan iz Kanade.

    Odgovori
  • Aleksandar Marinković

    ZA DRAGANA KOKANOVIĆA:
    Dragane, prezime KOKANOVIĆ postoji među Pivljanima o kojima je pisao Svetozar Tomić. Izvode iz tog rada možete naći i na ovom sajtu. Tomić je zabeležio ukupno dve kuće Kokanovića, 1 u Mratinju (starosedeoci) i 1 u Gornjoj Crkvici, sa slavom Aranđelovdan.
    Pozdrav!

    Odgovori
  • Stojkovic

    Zelim da saznam nesto vise o svojim pretcima.U podatku iz 1923.godine o poreklu
    prezimena u Trnavi kod Topole, kaze se da je dosao neki Milivoje (od Vasojevica)sa sinom Cala Stojkom iz Lopara (najverovatnije ),kod Lijeve Rijeke.Da li neko moze da mi pomogne da pronadjem kako su se pre prezivali i koju su slavili slavu u Crnoj Gori??
    Pise i to od 1923.godine da im potomci pamte 6. koleno.
    Unapred zahvalan Stojkovic

    Odgovori
    • Sarko

      Stojkovicu, davno ste doseljeni u Trnavi, i male su sanse da saznate za staro prezime. Staro prezime su vasi stari zaboravili, da nije tako zabelezili bi vas 1923 god. pod starim prezimenom.

      Kako mislis koju su krsnu slavu slavili? Zar ti mislis da su se u proslosti menjale krsne slave, kao i prezimena? Krsne slave su se menjale samo iz odredjenih, raznoraznih razloga. Srbi nisu rado menjali svoga zastitnika sveca, bez obzira gde su ziveli. U srpskom narodu je krsna slava jako ukorenjena i ne menja se bas tako lako.

      Evo vaseg rodoslova kojeg je zabelezio Borivoje Drobnjakovic 1921 godine:

      Milivoje
      !
      Cala Stojko
      ————————————————
      !Ivan Jovan Lazar!————-
      Ivan imao 7 sinova Jovan Milovan!
      !
      Luka, Blagoje Mihailo
      Radovan, Milovan
      ! ! !
      —–danasnji potomci—–

      Nedeljko Pavle Petar
      ! !
      imao 6 sinova Radovan Milutin
      ! !
      danasnji potomci

      Ilija Gavrilo Nikola
      ! ! !
      ———-danasnji potomci———–

      Odgovori
      • Milojevic

        Milivoj i sin mu
        Stojko se doselise
        u Trnavu 1737.
        godine. Kao sto Vi
        rekoste,
        Stojko je imao
        sinove
        Ivana, Jovana i
        Lazara. Milivoj
        i Stojko, kao i
        unuci, praunuci
        i cukununuci
        Stojkovi, prezivali
        su se Petrovic.
        Praunuci
        i cukununuci
        Stojkovi poceli
        su menjati
        imena porodice po
        svojim ocevima i
        dedama…
        Tako nastase razne
        porodice iz Trnave.
        Hocu i stoga pitam,
        Od kog su ogranka
        Vasojevica potekli
        Milivoj i sin mu
        Stojko i kako
        je glasilo prethodno
        prezime,
        ime porodice
        njihovih predaka?
        Zahvalan u napred.
        Srdacan pozdrav.

        Odgovori
  • milica

    Postovani,
    Mene interesuje prezime Nozica. Nozice su poreklom iz Hercegovine,Ljubinje, Trebinje, Popovo Polje. Ja imam celo porodicno stablo,od prvog Nozice,od mene nekih desetak kolena. Zna se da je taj prvi Nozica prebegao iz Crne Gore u Hercegovinu zbog krvne osvete i tada promenio prezime u Nozica.
    Mene sada interesuje da li ima nekih podataka o eventualnoj vezi sa Vasojevicima, posto je jedno od predanja o nastanku prezimena vezano za mesto odakle je dosao taj prvi Nozica. Inace slava svim Nozicama je Sv. Randjel.
    Unapred zahvalna!

    Odgovori
  • Nebojsa

    Risto Milićević u hercegovačkim prezimenima za Nožice iz Popova i okoline tvrdi da su prezime dobili po nekom pretku koji se tu sklonio zbog krvne osvete, a navodno je imao male nožice, pa su stoga prozvani Nožice. Slave Aranđelovdan.

    Vaše rezonovanje ima smisla, pošto su Nožice selo u Vasojevićima, a oni takođe slave Sv. Aranđela.

    Mada, Risto Milićević je ova predanja prikuljao direktno od tih stanovnika iz Popova, Ljubinja i okoline, tako da mu treba verovati.

    Odgovori
  • milica

    Nebojsa,hvala na informaciji!
    Znam i ja za to predanje s tim sto je taj prvi zbog krvne osvete dosao iz Crne Gore. Inace ima nekoliko predanja o nastanku prezimena,ukljucujuci ta dva, kratke noge odnosno onaj koji bezi i drugo po mestu iz CG,pa sam cisto pitala da li ima nekih pisanih podataka.
    U svakom slucaju hvala,proucicu malo te podatke Rista Milicevica.

    Odgovori
  • Stojkovic

    Hvala Sarko
    Selo Lopate na obali Lijeve Rijeke cu obici jednog dana ako da Bog!!!

    Odgovori
  • Željko Vidaković

    Pozdrav,
    otac mi je rekao da vodimo poreklo od Vasojevića (slavimo Sv Arhangela Mihaila)
    Želeo bih da zamolim svakoga ko mi može pomoći da saznam nešto više o svom rodoslovu. Da li Vidakovići vode poreklo od Vasojevića i neki trag?
    Unapred zahvalan

    Odgovori
    • Nebojsa

      Napišite još samo odakle ste, kako bi utvrdili o kojim Vidakovićima je reč.
      Koliko je meni poznato u Vasojevićima nema Vidakovića, ali može biti da ste „proseljenici“ kroz Vasojeviće.

      Odgovori
      • Miroslav Vidakovic

        Pozdravljam mi Vidakovici slavimo slavu Svetog Vasilija Velikog tjst 14.1 Srpska nova godina…Pradeda je iz Donjeg Klakara Bosankog Broda dosao je u Vojvodinu 1945 godine…Iz mog secanja koliko je pradeda pricao da nam koreni vuku iz Crne Gore i da je jedna grupa plemica otisla za Hrvatcku a druga grupa plemena za Srbiju to jest moja loza al cudno je to sto znam samo iz Bosne njih 3 i ove koji su Iz Srbije da smo rodjaci!!!Nema nekog opsirnijeg potomka kako bih rekao imas nas bas malo!!!Bilo koja informacija bi mi znacila!

        Odgovori
      • Željko Vidaković

        Pozdrav, moja familija je iz Valjeva i okoline.
        Hvala i pozdrav svima!

        Odgovori
        • Milutin Mićić

          I ja sam od Vidakovića iz Valjevskog kraja i slavimo Aranđela. Otac mi je iz sela Galović, opština Crniljevo. Prezime nam je Mićić u dokumentima a u selu se još za nas kaže Vidakovići, to nam je staro prezime po Mići Vidakoviću

          Odgovori
    • Silvana

      Ti Zeljko Vidakovic si vjerovatno iz Sekovica ili okoline.E ti Vidakovici su potomci Vidaka Lecica koji se sa svoja cetiri sina naselio nedalekood manastira Papraca,na visoravni Borogovo,pocetkom devetnaestog vijeka.Lecici inace i danas zive u selima Ljubomir kod Trebinja i Zrvanj kod Ljubinja i slave Svetog Arhangela Mihaila

      Odgovori
    • Radovan

      Zeljko,ako si od Vidakovica iz Sekovica,vi ste potekli od Vidaka Lecica iz Herzegovine,po njemu ste Vidakovici a Slava je ista kao u Lecica,Sveti Arhangel Mihailo

      Odgovori
      • Ivan Dragićević

        Moja majka je iz jednoga od tri sela Vidakovića iz Papraće, opština Šekovići. Sveštenik iz Papraće je pričao da skoro celi Šekovići vode poreklo iz Hercegovine. To potvrđuje vašu priču, o Vidaku, i sinovima, mada mi je đed pričao da je imao tri sina i po njima postoje tri sela Vixakovića, Korita, Mramorak i Vrijela rodno selo moje Majke.

        Odgovori
  • Igor

    Slazem se sa Nebojsom,Vidakovici nisu izvorno Vasojevici,mada se prezime Vidakovic javlja po selima mojkovacke i bijelopoljske opstine u CG,ali je nemoguce dati bilo koje blize informacije s obzirom da nam niste rekli odakle ste.Moguce da je ostalo predanje da su porijeklom Vasojevici ukoliko se vasa porodica davno iselila u Srbiju il na Kosmet iz sjevernog dijela Crne Gore,ili je vasa porodica zaista porijeklom vasojevicka pa je neki vas predak Vidak „donio“ime za prezime.

    Odgovori
    • Silvana

      Vidakovici u Mojkovcu slave Svetog Nikolu i nemaju nikakve veze sa Vidakovicima iz okoline Sekovica koji su od Vidaka Lecica od Ljubomira u Hercegovini i slave Svetog Arhangela Mihaila

      Odgovori
  • marina

    Zanima me prezime Guberinić.Hvala

    Odgovori
  • stefan

    Moza li mi neko reci nesto vise o Faticima?Hvala

    Odgovori
  • Dalibor

    Poštovani!

    U bratstvu Lopaćana, zasledio sam prezime Radulović, a očeva majka je iz kuće Radulovića iz sela Goraždevac u Metohiji i krsna slava im je Sveti Jovan, a mojoj majci prezime je Vukanić i isto dolaze iz sela Goraždevac, a krsna slava im je Sveti Jovan. a mala slava Sveti Sava. Zanima me da li postoji mogucnost da smo u vezi sa Vasojevićima.

    lp

    Dalibor

    Odgovori
    • Sarko

      Vukanici su se u Gorazdevcu doselili sredinom 19. veka iz Sekulara. Slave Sv. Jovana i Sv. Savu.

      Radulovici su takodje doseljeni sredinom 19. veka iz sela Mezgala u Sekularu, gde su im preci nosili prezime Mirkovic pa Djurovic, dok su danasnje dobili u Gorazdevcu, slave Sv. Jovana.

      Pravi Vasojevici slave mahom Sv. Arandjela, dok doseljenici u Vasojevice slave druge slave.

      Odgovori
      • Dalibor

        Sarko, hvala na odgovoru. Da li bi mogao da mi daš bilo kakve podatke o familiji Vesić iz Gornjega Drsnika, opština Klina u Metohiji? Krsna slava nam je Sveti Dimitrije, a mala slava Sveti Ilija. Zanima me poreklo jer tata mi je uvek pričao da su doseljeni, a možda su menjali i prezime.

        Hvala unapred.

        lp

        Odgovori
      • Zdravko Filipović

        Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.A i majka mi je od Mirkovića i Radulovića iz Peći. E sad koliko je to tačno za prezime Dašić.Pozdravljam te brate pa ako šta znaš pomagaj!!!

        Odgovori
        • Jovanović Miroslav

          Pozdrav Zdravko! Ja sam poreklom iz Vrela kod Kuršumlijske Banje, čuo sam istu priču o Filipu i Jovanu, o Lomigorcima, samo što sam još čuo i da je postojao i njihov brat Joksim (a njegovi potomci su sada Joksimovići). Ne znam da li je tačna ta priča o Joksimovićima, znam da smo familija sa Filipovićima. Inače slavimo Svetog Jovana i Svetog Iliju. Veliki pozdrav.

          Odgovori
          • Ljubica

            Pozdrav Miroslave,
            sasvim slucajno sam ovih dana proucavala porodicno stablo i dosla do podatka da poticemo od istog predtka. Pisite mi na email.Veliki pozdrav.

            Odgovori
  • Dejan

    Poštovani,
    Radio sam poreklo svoje porodice, ali imam podataka samo do 1837. godine. Ja sam iz Župe Aleksandrovačke,selo Laćisled, prezimenom Andrejić. Slavimo sv. Arhangela Mihaila. Pronašao sam još i Miletiće i Karajoviće iz istog sela koji slave istu slavu i dele priču o četiri brata koja su zajedno došli u taj kraj, ali se jedan vratio. pretpostavljam da ovo nije dovoljno podataka za poreklo, ali da okušam sreću. Hvala.

    Odgovori
  • Dalibor

    Dešavalo se je da ukoliko je bio pet ili šest braća u familiji, da su dvoje iz familije uzeli drugu krsnu slavu ali samo zbog toga da bi se braća obilazila, zato možda moji Vukanići i Radulovići nisu doseljenici u Vasojeviće, tako sam čuo od starijih sa Kosova.

    lp Dalibor

    Odgovori
  • nenad

    Mozete da mi pojasnite o prezimenu Mijovic, majcino devojacko prezime iz sela pored Tutina!

    Odgovori
  • velja

    Mozete li da mi pojasnite prezime Djordjic iz Gunjaka kod Pecke, slava je sv. Alimpije. Kazu da su iz Vasojevica došla dva brata Marinko, Marinkovići a od njih Djordjici u Gunjacima, i Draja, Drajići u Valjevskoj kamenici.Hvala

    Odgovori
  • Stanivuk Nikola

    Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanj peddjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacija Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.

    Odgovori
  • Stanivuk Nikola

    Pokušavam godinama doći do saznanja kako se narod kretao u naseljavaljavanju predjela od Grahova i Drvara do Kupresa. Prema podacima Jovana Cvijića svi su od nekuda doselili. Samo nešto Muslimana se tada izjasnilo, da su starosjedioci ali u neka rodstva koja su se izjasnila po Cvijiću da su Starosjedioci u svojim monografijama ne navode da je ikada i ko njihov živio u Glamoču. Ostataka staništa ima starih od trista godina. Ako su svi koji su živjeli zadnjih sto godina doselili. Za sad niko ne može odgovoriti ko je na tim staništima živio či su ostatci od crkava koje se zovu crkvine. Sva druga pitanja su otvorena zašto su jedni odlazili a drugi dolazili nigdje nema dokumenta da je do sada neko nekoga otjerao sa toga prostora da bi se taj neko naselio na pomenuiti prostor.

    Odgovori
  • vukicevic

    da li neko zna nesto vise o vukicevicima

    Odgovori
  • Lazar

    Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
    Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam da se moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog crnogorskog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja.

    Odgovori
    • Srdjan

      Pozdrav Lazare.Moji si od Kostića-Jankovića iz Vrbolaza.Ako hoćeš javi mi se na mail,da razmijenimo ovo što znamo o našem porijeklu. sergius.ba@hotmail.com

      Odgovori
    • Zdravko Filipović

      Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.

      Odgovori
    • Zdravko Filipović

      Pozdrav Lazare!! Već neko vreme pokušavam da dođem do što konkretnijih podataka o mojim Filipovićima iz Toplice. Ono što sam pročitao u jednoj knjizi glasi ovako ,,Filipovići su doseljeni iz predela Ibarskog Kolašina oko 1883 god.Prema kazivanju, prethodno prezime im je verovatno Dašić.Sebe nazivaju ,,lomigorcima,,.Slave Sv. Jovana i Sv. Iliju.U selu Gazivode su Šiljkovići odn.Trifunovići i Vasiljevići, koji slave iste slave kao i Filipovići.Njihovi rođaci su Bubljani u Bubama i Lomigore u Lučkoj Reci.Filipovići potiču od braće Filipa i Jovana.Potomci Jovana su se doselili u selo Vrelo kod Kuršumlijske banje a potomci Filipa su se doselili u selo Točane i zauzeli slobodnu (nezauzetu) zemlju.,, Doseljene porodice u Točane iz predela Ibarskog Kolašina su;;Radenkovići su iz sela Brnjak,Ilići su iz sela Kozareva kod Leposavića,Savovići su iz sela Velji Brijeg ranije bili Tomovići,Kragovići su iz Kobilje Glave,Antonijevići i Radisavljevići koji su rod,takođe njihov rod su i Miletići.,Čarapići odnosno Vučetići su iz sela Rezala,Anđelkovići,Zdravkovići.

      Odgovori
  • Miko

    Ja sam Stojkovic, zivim u Vojvodini, deda Radovan (1913-1983) mi je kolonizirao, sa bratom Ilijom (1906-1977), (otac im je bio Mladjen, majka Milica, ziveo u Peci, bio pekar i trgovac). Deda i brat su rodjeni u Andrijevici. Ilija sahranjen u Andrijevici, 1977.god. imao drugu zenu (Grana) i cerku Smiljanu (1965 rodjena). Otac mi se zvao Rade (1950-2009).
    Sad, navodno smo se nekad prezivali Dedic, od Staro Kuca, i zbog neke krvne osvete po babi Stojni uzeli prezime Stojkovic.
    Bio je jos jedan brat (dede mi Radovana), ostao je da zivi u Pec, imao je tri sina. Imena neznam, a znam da ih je tetka obisla 197 i neke.

    Odgovori
      • Miko

        Moji su Stojkovici, od Kuca, ogranak Dedic !
        Nasao sam moje potomke (pradjeda, dedu, oca) u knjizi pok.M.Jokanovica ‘Pleme Kuci’ (etnicka istorija) !
        Tu je postojao i od pradjeda (brat ili stric) Stojan za (rodj.18.. i neke) bez drugih informacija (nzm odkud autoru knjige info) ali su ispravne !

        Sad, po bliskim mojim saznanjima, Stojan Stojkovic je pocetkom 1900 tih godina, trebalo da je ziveo oko Peci (na KiM)i oko Andrijevice (Gusinje), da je imao tri sina (ili njegov sin). Kao sto napisah u gornjem komentaru, ziveli su u Peci.
        Svaka info o mogucim potomcima, dobrodosla na e-mail (ili upisite ovde u odgovorima) !
        Hvala i pozdrav svima, i urednistvu poreklo.rs

        Odgovori
  • nenad

    Mozete li nesto napisati o prezimenu Nikolic, mi smo starosedeoci u mestu Stepojevac, slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski.Interesuje me odakle poticemo i od kog smo bratstva Vasojevica, ako smo od Vasojevica.

    Pozdrav

    Odgovori
    • Aleksandar Marinković

      Nenade,
      Sv. Aleksandar Nevski je preslava izvornih Vasojevića jer su na taj dan pobedili Turke na planini Nožici.

      Odgovori
      • Milica

        Dragi Aleksandre, vidim da znate poreklo Vasojevića i ovaj Vaš odgovor Nenadu mi daje nadu da ćete i meni odgovoriti. Naime, moj otac mi je pričao da su njegovi preci pobili neke Turke na dan svoje slave Aranđelovdan, pa su pobegli u selo Krstac kod Sjenice i promenili je pa sad slave sv. Aleksandra Nevskog , bilo ih je nekoliko braće : Kiko- od njega Kikovići, Vule – od njega Vulevići, Rade – od njega Radevići…… pošto je moj otac imao prezime Vasojević, a nigde u ovim komentarima ne nalazim to prezime samo ona koja su nastala iz plemena Vasojević, kako da nađem kako i ko je došao u okolinu Sjenice, jer priče koje ja znam nisu baš pouzdane …Topao pozdrav, Milica Vasojević selo Donje Lopiže kod Sjenice

        Odgovori
        • Dejan Jelić

          Milice, dobar dan.
          Ja se zovem Dejan Jelić i ja sam iz sela Štavalj na Pešteru. Ovo što ste napisali za svoje pretke i porodicu jako je slično sa mojima.
          Isto smo slavili Aranđelovdan, jedino što smo po dolasku na Pešter počeli da slavimo Ćirilovdan.
          Interesuje me da li ste vi nešto u međuvremenu saznali o svojim precima što bi možda i meni bio od pomoći za saznavanje svojih korena u Crnoj Gori.

          Hvala i svako dobro!

          Odgovori
          • Željko Ostojić

            Jelići od Lješnjana iz Gornje Morače slave Ćirilovdan i Aranđelovdan.

            U Vasojevićima su Kikovići ogranak Mijovića, Labana. I Vulevići su Lopaćani, ali nisu najbliži rod jedni drugima. Radevići su ogranak Novakovića, još su dalji rod Lopaćanima. Postoje i Radevići u Velikoj koji su Ceklinjani porijeklom. Postoje i Radevići koji su ogranak Šćekića. Nema podataka o prezimenu Vasojević. To prezime su uzeli potomci Nikole Konzula, ali i neke druge porodice. Niko o tome nije nešto posebno napisao.

            Odgovori
  • vejnović

    Zamolio bih sve koji nešto znaju o porijeklu porodice Vejnović da mi pomognu…slavimo sv.Vasilija Velikog, a najdalje što znam jeste to da smo negdje iz Like. Hvala unaprijed i veliki pozdrav

    Odgovori
  • Igor

    Dragi moji,
    možete li mi pomoći da rešim jednu nedoumicu.
    Moji su poreklom iz sela Vrbičane iznad Prizrena. U selu su moje zvali „kolašinci“. Prezivamao se Stojkovići po čukundedi. Mojim istraživanjem saznao sam da su moji raseljeni iz Kolašina tokom istrage Vasojevića u 19 veku. Navodno su se prezivali Radići i od Vasojevića smo. S obzirom da mi je otac umro kad sam bio veoma mlad ovo je sve što sam od njega uspeo da saznam. Može li mi neko pomoći.

    Hvala puno

    Odgovori
  • Aleksandar Kalicanin

    Ja imam neke pisane trgove da i moji koreni vode od Vasojevica, od nekog Marinka i Labuda (Laka) koji su se doselili u podnozje Tare pa odatle na Pestersku visoravan. Lako se poturcio i postao Lakota, a Marinko je ostao da zivi u selu Stavalj.

    Odgovori
  • Kristijan Jarić

    Poštovani, mene interesuje da li postoji negde trag o prezimenu Jarić a da imaju veze sa Vasojevićima ili prezimenom Vučetić. Pošto istražujem poreklo i korene,imam podatke od Đure-Đujana Jarića koji obuhvata samo deo u Bosni i Hrvatskoj, a i ne sam koren našeg prezimena već nagađanja.On naslućuje da je naše prezime od Vasojevića, ali da nema dokaza za to. Pozdrav

    Odgovori
    • Pavlimir

      Kristijan,
      Ja sam našao podatke o porijeklu našeg prezimena u studiji_Narodni običaji Slavena,izdatoj od strane Jugoslaveneske akademije znanosti i umjetnosti.Autor studije je Branimir Gušić.
      U toj studiji se prezime Jarić spominje 1258 kao članovi plemena Lapčana koja je obitavala na području Like i prije dolaska turaka u naša područja i smatra se jednom od najstarijih porodica u Lici.Po tome mi se čini da su naši pretci zapravo starosjedioci i da su oduvjek tamo. Tokom turskih ratova bili su raseljavani kojekuda pa tako imaš Jariće i u Slavoniji koji su bili graničari skupa sa Šokcima a jedan krak porodice je dobio i čak plemićku titulu 🙂
      Ako te zanima ova studija imam je u pdf.u pa ti je mogu poslati ako hoces.
      Moj email pjaric@gmail.com
      Pozdrav Pavlimir

      Odgovori
  • Dzoni

    Treba mi pomoc oko porekla porodice. Znamo da je predak, svetenik Vailj dosao iz Vasojevica da popuje u Sjenicu, a umro je u Arilju. Njegov sin je Teodor zvani Grk, a njeov sin Djura isto sa nadimkom Grk ko i otac. Obojica svestenici. Njihovi potomci su Vailjevici u Bukovici i Popovici u Selancu. Imali nekih podatak o njihovim precima iz Vasojevica.

    Odgovori
  • Dzoni

    svestenik Vasilj . . . greska u kucanju. 🙂

    Odgovori
    • svetlana saponjic

      Postovani Dzoni,

      Niste napisali svoje prezime. A ni slavu koju slavite. Staro prezime moje porodice je bilo Gavrilovic (jos starije Grkavac), poslednje gde su ziveli pod prezimenom Gavrilovic je oblast Korita kod Bijelog polja, selo Ličine, gde postoji brdo Saponje. Imali su i nadimak Grk-Grci. Milisav Lutovac u studiji „Bihor i Korita“ pise da je bio neki Martin Grk koji je bio jako bogat. Ostaci njegove kuće su tada bili još vidljivi. (Milisav Lutovac je umro 1967 god). Za Karadjordjem su došli iz Korita u okolinu Nove Varosi, a deo je nastavio u Donje Dragacevo. Samo deo porodice u Dragačevu je zadržao prezime Gavrilović, ostali su promenili prezimena, ali ne i slavu Sv. Stefan 09. januara.

      Molim vas napisite svoje prezime, ako ga je porodica menjala, i staro ako znate, i naravno slavu koju slavite.

      Hvala i pozdrav,

      Svetlana Saponjic

      Odgovori
      • Dzoni

        Moje i prezime moje porodice sada je Popovic, ali to su prezime dobili za vreme popisa u drugoj i trecoj dekadi XIX veka jer je to bila prva generacija koja nije bila svetenicka. Do tada je svako prezime gradjeno na osnovu imena oca, a jedino je poznato da su dosli iz Vasojevica. Slava je Arandjelovdan, a u porodici se ni u kakvom slavskom ili crkvenom kontekstu ne spominje zavetna slava Vasojevica, sv. Aleksandar Nevski. Tako pretpostavljam da su dosli iz Vasojevica pre ustanovljenja zavetne slave, ali moguce i da gresim… 🙂 A sto se tice nadimka Grk, ynam da su ga dobili jer su sluyili sluzbe na grckom, sto ukayuje na vreme Fanariota u srpskoj Crkvi ili skolovanje kod nekog grka. Zbog toga su imali problema sa narodom jer ih nije razumeo na kom jeziku sluze. A znam i da su bezali od turaka zbog nekakve zavde, ali kakve to nam je nepoznato. Treba mi pomoc da potvrdim porodicno predanje u vezi sa Vasojevicima i da tacno utvrdim njihovo mesto u Vasojevicma, ako se pokaze potvrdno. Nadam se da sam pruzio neke pomocne informacije. Hvala vam u svakom slucaju…. 😉

        Odgovori
  • Goran Ristović

    Da li neko zna nešto bliže o poreklu Pokimica kod Raške i Baljevca na Ibru? Zanima me kada su se preko Jablanice kod Ribarića doselili iz Vasojevića. Svaka informacija je dobrodošla, godinama bezuspešno tragam za vezom Pokimica sa Vasojevićima i njihovom doseljavanju u Srbiju.

    Odgovori
    • Blažo

      Pokušajte naći vezu preko prezimena Račić. Tačna je veza sa Vasojevićima.

      Odgovori
    • Đoko račić

      Pokimice su porijeklom iz Vasojevića,od bratstva Račića iz Slatine kod Andrijevice.Račin sin Mileta imao je tri sina,dvojica su odselili za Srbiju,jedan je isto u rŠkoj oblasti,mjesto Aranđelovdan a,stare slave uzeo je slavu svoga kuma i po tome jr dobio prezime,u početku Pokumica,pa onda Poki ica.Drugi sin Milete Račina naselio se u Gruži.Njegovi potomci ,po Mileti prozvali su se Miletiću,od njih je vojvoda Dragoslav Račić koji je uzeo staro prezime kad se upisao u školu.

      Odgovori
      • Anonimni

        Četnički vojvoda Dragoslav Račić nema nikakve veze sa Račićima iz Vasojevića. Pokimice nemaju nikakve veze sa menjanjem krsne slave dolaskom u Rašku i Baljevac na Ibru. Nose prezime Pokimica po stenici, kimcu – kako ga nazivaju Vasojevići, kao kukcu sa osobinom upornosti i istrajnosti prilikom dubljenja iliti rezbarenja figura u drvetu, ili ostalih stvari (gusala, poljoprivrednih alatki, kašika, preslica, kućnog nameštaja sa ornamentima u duborezu), čak i kuća od drvenih duga nad kamenim coklom, pokrivenih šindrom, sa ornamentima prefinjene umetnosti na prozorima i vratima, itd. Ovaj ogranak Račića se iz Slatine kod Andrijevice, preko sela Dolac kod Berana, iselio u Srbiju, u kraljevački kraj.

        Odgovori
  • Miljojko Miladinović

    Može li neko da mi kaže nešto o poreklu prezimena Miladinović molim vas? Živimo u selu Vidovu pokraj manastira Đurđevih Stupova, Novi Pazar. Slavimo Sv. Jovana Krstitelja. Od starih meštana sela sam čuo da smo poreklom negde sa Mojkovca. Može neka pomoć molim vas?

    Odgovori
  • Aleksa

    Da li neko zna poreklo Đeloševića koji su (bili) naseljeni na Goliji a slave Sv. Aleksandra Nevskog (12.septembar)?

    Odgovori
  • jankovic nenad

    postovani dali mozete da mi pomognete . ja nenad jankovic od oca radivoja rodjen u turucici kod orlana od oca cedomira i majke jelene , cedomir je imao dva brata rede i radovan jankovic , slavomo slavu eleksandar nevski 12 septembar . da li mozete da mi otkrijete poreklo i porodicno stablo porodice jankovic . uvek zahvalan nenad jankovic kragujevac

    Odgovori
  • Milan Rus

    Meni interesantno poreklo prezimena Đurić ko slave Mratindan. Da li pripadamo nekom od plemena iz Crne Gore? Cuo sam sto predak dosao sa Cetinja. Moze li mi neko pomoci.

    Odgovori
  • Nesa

    Postovani prijatelji, da li neko zna iz kog je plemena familija Cikić ? Zive u okolini Berana (Polica, Zagradje) i slave Svetog Pantelejmona. Neko kaze da su iz Kuča, a drugi da su iz Vasojevića.
    Hvala unapred

    Odgovori
  • Nesa

    @

    Petar Demic

    Postovani Petre, zahvaljujem mada mi dilemu stvara to što nigde nisam čuo da se u Kučima slavi Sveti Pantelejmon

    Odgovori
  • Rade007

    Greška u tekstu,i to velika.Vasojevići su CRNOGORSKO pleme u kojem ima ljudi koji se izjašnjavaju ka Srbi,ali pleme je vazda bilo CRNOGORSKO.Ispravite tu grešku.

    Odgovori
    • Klaudije

      E nisu crnogorsko nit će ikad biti, nego brdsko.

      Odgovori
      • Maslinar

        Moglo bi se reci da si u pravu, ako insistiras na istoriskoj formi srednjeg vijeka i kasnije… Ako zelimo uci dublje u srz etnonima, Vasojevici su, osim sto su Brdsko, takodje i Arbanasko pleme. I dalje, do danasnjih dana… Crnogorsko pleme. Srpsko istoriski, eticki, teritorijalno ne mogu biti jer Srbi, izmedju ostalog, nemaju plemena. Mozda i dodati za ovu priliku da su se Vasojevici u svom nadiranju od Nozice ka Ljesnici sukobili i potpuno potisnuli tj uzeli pod svoje takozvane Srbljake sto nije nista drugo (Vukov rjecnik iz 1818: Srbljak = Srbin) do Srb, Srbljanin, Srbljak, Serb, Serv i sl.
        Puno interesantnih podataka o porijeklu Vasojevica mozete naci u knjizi iz 1929 Ilije Jelica – ‘Ko ne bude oldzija…’

        Odgovori
        • Snežana

          Možda ti imaš veze sa Arbanasima ali u predanju Vasojevića jasno stoji da su se doselili u Crnu Goru posle Kosova.

          Odgovori
        • Željko Ostojić

          Ja sam Srbin od plemena, tako da samim tim Srbi dokazano imaju plemena. Srbljak nikako nije isto što i Srbin. Bratstva koja Vasojevići zovu Srbljacima su skoro sva doseljena iz četri nahije, drugih brdskih plemena i Drobnjaka.

          Odgovori
      • Ivan

        U pravu si! Mi Vasojevići smo jedno od sedmoro brda i nismo Crnogorci! To su četiri nahije!

        Odgovori
    • Snežana

      Vasojevići smatraju sebe Srbima, aza tebe Rade ne znam od kojih si.

      Odgovori
  • Nedeljković-Popović-Vešović!

    Jedno znam. Znam da sam 100000% Crnogorac tj Srbin iz Crne Gore. Ali mnogo stvari me muče kako bi saznao pravo porijeklo moje. Čitao sam mnogo članaka, tekstova na internetu o moj porijeklu. Po knjigama koje sam pročitao ja sam od Lopaćana, Popovića tj Vešovića iz Slatine (Andrijevica). Moje prezime je Nedeljković. Ali svi dobro znaju da svi Vasojevići slave Aranđelovdan. Verovatno moj predak je promenio prezime i krsnu slavu. Ako nešto neko zna više neka mi se javi!

    Odgovori
    • Aleksandar I1

      Pošto lično poznajem Vasojevića (Mijomanovića) čiji je predak promenio slavu kada se odselio za Bosnu, sasvim je moguće da je nešto tako uradio i vaš predak. Prema dosadašnjim DNK rezultatima, Vasojevći pripadaju haplogrupi E1b1-V13, vrlo raširenoj na prostoru istočne CG, Albanije i Grčke. Bilo bi lepo da se i vi pridružite kako bi svi ogranci Vasojevića bili obuhvaćeni i na taj način se potvrdile / odbacile teorije da li baš sii potičete od istog pretka ili ne.
      Više o ovome možete videti na:
      http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/naslovna/
      Pozdrav!

      Odgovori
    • Momir

      Nedeljkovići nisu ni od jednog vasojevićkog bratstva. Oni su se doselili kao trgovci u Berane posle Berlinskog kongresa 1878. godine, iz Prizrena.

      Odgovori
  • Sladjana

    Pozdrav,
    Ja sam Sladjana Vidakovic udata Vukmanovic. Moji Vidakovici vode porijeklo iz Ceklica(Cuca) , odavno su se preselili u Podgorici (Tolisi). Tamo nas ima bas dosta. Citala sam da je dosta njih otislo u Mojkovac, i na primorje u Boku. Mi slavimo rijetku skavu Sv. Jovan Bogoslov 9. Oktobar. Slusala sam kao dijete dosta tih prica o porijeklu, osvetama, sa kojim plemenima smo rod. Puno pozdrava svima posebno mojim prezimenjacima!

    Odgovori
  • IVAN PETROVIC

    Da li mi moze neko odgovoriti koja prezimena su bila rasprostranjena u selu mezgalje,crna gora pre kolektivne seobe celog sela sredinom 19 veka,ja poticem od njih,prezime mi je Petrovic ,ziveo sam do 1999 godine u selu belo polje opstina Pec,slavimo svetog jovana a mala slava nam je sveti sava,pozdrav…

    Odgovori
    • Željko Ostojić

      Selo Mezgalje: Davidovići, Deletići, Dujovići, Kastratovići, Ljubići, Portići, Radevići, Račići, Ćetkovići i njihovi ogranci.
      Prema: Radoje Kastratović, Šekular i Šekularci u narodnoj priči i tradiciji, Cetinje 1966.

      Odgovori
  • jovic

    Da li neko mozda zna od kog tacno Vasinog sina su nastali Jovici? Moji preci (Jovo i David-dva brata) su se doselili oko 1770 na Majevicu (BiH) bjezeci ispred krvne osvete. Znam da poticemo od Vasjevica, ali onaj dio izmedju Vase i Jove ne znam, ako neko zna bilo sta o tome bila bi mu zahvalna da mi napise.

    Odgovori
  • Saša Vuletić

    Pozdrav svima i ako bi mogao neko da mi da odgovor na poreklo mog prezimena VULETIĆ. slavimo svetog arhangela Mihaila, a iz okoline Peći smo, tačnije opština Istok, Metohija. Hvala svima unapred.

    Odgovori
  • zoranz

    Nisu Mijomanovici nego Miomanovici,pogledajte Turski defter:
    1485 godine

    Selo Recica, novi naziv Vasojevic, pripada Piperima, timar je starjesine.

    Radula, sin Kojce; Danija, sin Vukasina; Stepan Vladisalic; Nikola, sin Bozidara; Vukosav Velik; Pop, sin Stoje; Pavle Gerbas; Petro, sin Stoje; Sladoja, sin Stovica; Nikac Maco; Brano, sin Melka; Radosav Hercegovic; Duka, sin Milosa; Vuka, sin Djordja; Tomjan sin Radonje; Mioman, sin Stoje; Vucic, sin Tihoga; Vladislav, sin Dimitrasina;

    kuca 18, prihoda 900.

    Odgovori
  • Marko Bakić

    Poštovanje,

    Moji Bakići su iz Novigrada kraj Zadra. Porijeklo vuku iz Crne Gore tj. Vasojevića. Preselili su se za vrijeme Vojne Krajine negdje otprilike u 17 st. Prvo su došli u Dubrovnik, pa onda na otok Premuda pa na otok Pag, a onda poslije u Novigrad i Paljuv. Prešli su sa pravoslavne u katoličku vjeru.

    Odgovori
  • milan vasojevic

    evo moji su se doselili u sandzak ali smo zadrali presime nismo ga promenili,a slavimo sv .aleksandra nevskog..

    Odgovori
  • Vitomir - Vito Radović

    ZA MILANA

    Milane,
    Sv. Aleksandar Nevski je stara slava Vasojevića.
    Ti si pravi Vasojević.

    Pozdrav od Vitomira – Vita Radovića iz Ulcinja

    Odgovori
  • milan vasojevic

    hvala gospodine Vitomire,veliki pozdrav i za Vas..

    Odgovori
  • milan-vukićević

    I moji su došli u Rašku oblast i mi slavimo Sv.Aleksandra Nevskog a iz Novog pazara sam.

    Odgovori
  • Miloš Srbin

    Vidim da ima dosta ljudi iz mog kraja ja sam sa Rogozne kraj Pazara ili Ibarskoga Kolasina!
    Nasa slava je Sv. Petka 😀 Drago mi je da ima dosta nasih ovde 🙂

    Odgovori
  • Pavicevic

    Postovani, zanima me prezime Pavicevic od Vasojevica, krsna slava Sv.Arhangel Mihailo.
    Zanima me porodicno stablo, pozdrav

    Odgovori
  • Predrag Nišević

    Poštovani,
    Zanima me porodično stablo prezimena NIŠEVIĆ ,krsna slava Đurđevdan.
    Pozdrav,
    Predrag Nišević,Beograd

    Odgovori
    • Nebojša

      Gospodine Niševiću,

      Izrada porodičnog stabla umnogome zavisi od Vas. Potrebno je obilaziti groblja, tragati za crkvenim knjigama, razgovarati sa starijim članovima porodice, itd. Na taj način se pokušava otići što dalje u prošlost.

      Odakle su Vaši Niševići? Ovde možete dobiti konkretan odgovor o poreklu porodice/prezimena.

      Pretragom etnografskih monografija često dođemo do imena nekog „zaboravljenog“ pretka, što svakako može biti od koristi za izradu rodoslova neke porodice.

      Ukoliko želite još ozbiljnije da se pozabavite poreklom Niševića, savetujem i dnk analizu.

      Odgovori
  • Milutin Garovic

    Prezivam se Garovic slavimo mitrovdan rodom smo iz Rozaja hteo bih da znam nesto vise o poreklu.Hvala

    Odgovori
  • Matijasevic

    Molim vas, zeleo bih da saznam vise o poreklu Matijasevica iz Lijeve Rijeke, slavimo Arandjelovdan, Ja imam informacije o dedi Radu( .1908-1986), njegov otac Djordje , poginuo pre dedinog rodjenja od strane Turaka, njegova majka Zorka Lesnjak Matijasevic, kasnije Scasni…

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Matijaševiću,
    koliko ja znam, u rodoslovu Vasojevića nema tog prezimena. S druge strane, činjenica da ste iz Lijeve Rijeke ne mora obavezno da znači da ste od plemena Vasojevića, premda i slava Aranđelov-dan odgovara.
    Ali, ima Matijaševića u Bratonožićima, što je neposredno susedstvo Lijeve Rijeke, ali bi trebalo da slave Svetog Nikolu.
    Imate li još kakve podatke o poreklu?

    Odgovori
  • Steva Dimitrijevic

    Postovanje svima na ovom sajtu,mene interesuje o mom prezimenu Dimitrijevic,malo sam istrazivao i primetio da svi Dimitrijevici slave Arandjeldovan a nigde nisam naso podatke o poreklu prezimena,za moje znam unazad do cukundede,otac mi je Bosko deda Obrad pradeda Dusan a cukundeda Konstantin i on se doselio uokolinu Panceva iz okoline Vrsca a pre toga odakle vodi poreklo prezime neznam pa ako neko zna molio bih da napise hvala i pozdrav!

    Odgovori
  • Pavicevic

    Postovanje, interesuje me prezime Pavicevic, moja majka je od Pavicevica, slave Sv.Arhangela Mihaila – Arandjelovdan. Moja majka je rodjena u Pec (Metohija), moj deda takodje je rodjen u Pec selo Naklo, otac mog dede je iz Trepce izmedju Berana i Andrijevice, koliko ja znam otac mog dede tojest moj pradjed Pera je bio zandarm i se doselio na prekomandu u Pec, imao je bracu jedan od njih se zvao Novica koji je bio ucitelj. Moja prababa tojest zena mog pradjeda je od Orovica zvala se Dmitra (rodjeni brat joj je bio Savo Orovic narodni heroj). Zanima me sto vise informacija o Pavicevicima jer moj djed je bio vojno lice i je 1963 dosao da zivi u Makedoniji u Kumanovu gde i ja dan danas zivim, pozdrav i svako dobro

    Odgovori
  • Dragan

    Popovići koji su se naselili u selu Zelenci na planini Manjača u okolini Banja Luke tu su otprilike od pre 150 godina, prvi koji je došao je Mile Popović koji je na svoje potomke preneo da smo poreklom crnogorci. Slavimo Sabor Svetog Jovana Krstitelja (20.01) i malu slavu Svetog proroka Iliju (02.08.).

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    Dragane,
    Možete li da date bliže podatke o doseljavanju iz Crne Gore. Ko je pisao o vama? Sudeći po slavi i maloj slavi, vi ste iz plemena i kraja Šekular na sjeveroistoku Crne Gore, blizu Andrijevice i Berana na granici sa ljutom Rugovom. Mi imamo sigurno predanje da su naši Šekularci odlazili za Bosnu, na zimovnik sa stadima ovaca. Prema jednom podatku, Šekularci koji su javili stoku na zimovnik u Bosnu između 1866. i 1886 godine interesovali su se i raspitivali za Zmijanje. Da li je neko i ostao tamo? Da li su se vaši Popovići bavili stočarstvom – gajenje ovaca na veliko? Da li ste imali svoje popove? Kako se šire prezivao Mile Popović? Navedite i ko je došao sa Milem Popovićem. Koliko Vas ima? Kakve priče, pjesme imate? Koja su vam najčešća muška imena?… Kod nas postoji i priča da su stari Šekularci došli sa Zmijanja ili bar preko Zmijanja, ali to je navodno bilo davno. Doseljavanje je bilo prije osnivanja nemanjićke države Navedeno mi je interesantno jer i sam pripadam rodu starijeg sloja Šekularaca koji slavi navedene slave (potomci Vuka Ljevaka) I potomci Dimitrija -Daše i Radmuža slave Sv. Jovana zimskog, a zajednička preslava svih Šekularaca je Sv. Ilija.
    Pozdrav

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    Sad pogledah da je Nebojša Novaković postavio podatke o selu Zelenci kod Banja Luke. A ja otišao u širinu. Po navedenim podacima postoje sada dvije kuće Popovića. Za 150. godina od braće Mila i Ostoje mora da je bilo više potomaka: to su pet pojaseva ( generacija) ako računamo 30. godina po pasu što rekli Crnogorci. Jesu li Mile i Ostoja došli kao mladići ili stariji ljudi?
    Pozdrav

    Odgovori
  • Djukic

    Da li neko zna poreklo Djukica?Hvala

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    Đukiću imaš li ti ime?
    Đukići – Vasojevići su Lopaćani, grana Rajevića. Po predanju vasojevićko bratstvo Đukići vode porijeklo od Đuke Miličkova, prapraunuka Vasova. ( Đuka-Miličko-Đuro-Rao-Vaso… Đukića Vasojevića ima u : Lijevoj Rijeci, Cecunima više Andrijevice, u Gračanici (Polimlje), Donjoj Ržanici, Na Polici ( sela Goražde i Babino). Od ovih sa Police je čuveni četobaša Radoje Đukić iz vremena vojvode Miljana Vukova… Imao bi puno da nabrajam dobrih junaka, ustanika i četovođa Đukića. Moja pokojna majka je od Đukića sa Police. Đukića ima u Metehu kod Plava, u Vranještici kod Kolašina… Ima ih preseljenih u Srbiji. Đukića Vasojevića ima poislamljenih ( Polica, Bihor, Pešter- Sjenica), zadržali prezime Đukić. Neki otseljeni u Tursku. Pogledajte knjigu: Bratstvo Đukića u Vasojevićima od Đukić V.Dimitrija, priredio i pripremio za štampu Mirko Zarije Markov Đukić. Titograd, 1988. Viđeti i: radove Slavoljuba Đukića ( o Đukićima iz Meteha), monografiju „Polica“, od Dušana Vuletića. Davno sam čitao još jednu knjigu o Đukićima Vasojevićima, ne mogu da se sjetim autora. Od kojih Đukića Vasojevića si rodom? Ako znaš selo, potraži monografiju tog sela. Nemojte miješati Đukiće Vasojeviće sa drugim Đukićima. Npr. Đukići u Brskutu nijesu Vasojevići, već Bratonožići. Od ovih poslednjih su pisacTrifun Đukić i njegov sin Radivoje Lola Đukić. „Bezimeni“ Đukiću pozdrav i svako dobro.
    Rade

    Odgovori
  • Djukakg

    Poštovanje,
    Interesuje me da li neko zna poreklo familije Đurović iz sela Pretoke, opština Knić. Zna se da su najbliži srodnici sa familijom Petković iz istog sela. Pretpostavlja se iz “priča“ starijih da su došla odnekud sa severa Crne Gore dva brata Đuro i Petko po kojima ove familije nose prezimena. Slava obema familijama je Đurđevdan. Uzalud pokušavam da nađem pravi trag, od kojih vode poreklo ali se svaka moja istraga završava na Đuru i Petku.
    Unapred hvala svima koji nešto znaju o ovome.

    Odgovori
  • Aleksandar

    Poštovanje,
    Interesuje me nešto više o Kujovićima iz Vasojevića. Slava je Sv. Aleksandar Nevski. Hvala.

    Odgovori
  • Goran

    Pozdrav!
    Zanima me prezime Đukić… Slava je Sveti Stefan… Djed i njegov otac i djed su od Banja Luke… Ako netko zna nesto više …
    Hvala

    Odgovori
  • Miki

    Ja se ipak uzdam u izvore i autoritete kada su u pitanju crnogorska plemena i njihovo poreklo. Prof. Mirko Barjaktarević se u svojoj studiju poslužio predanjem i nalazima Marka Miljanova,Šobajića ,Gopčevića i Rovinskog, gde se kaže da Vasojevići sa Pipereima ,Hotima i Krasnićima vode poreklo od Arbanasa Keć Pontina. Drugo, po zapisima Mary Durham, Vasojevići su do 18.veka bili katolici i govorili su albanski.

    Odgovori
    • Ivan

      Džaba se uzdaš u ona imena koji neznaju istoriju! Mi Vasojevići nismo bili niti ćemo biti katolici a Albanski (tj.Šiptarski) nismo govorili nikad! Rodbinski jesmo u vezama sa Krasnićima jer je Krasni bio Srbin koji se arnautizovao i oni dan danas se drže sa nama kao rodbina! I priznaju da su bili Srbi!

      Odgovori
    • Snežana

      Poštovani Miki,
      Probaj samo da kažeš nekom Vasojeviću da vodi poreklo od Arbanasa.Uostalom,po mojim izvorima, Arbanasi su došli sa Kavkaza kada su ih Turci naselili.

      Odgovori
      • Miki

        Poštovana Snežana,
        Ja sam naveo pisanje crnogorskih istoričara i etnologa,što možeš naći u naučnom radu prof. Mirka Barjaktarevića o zajedničkom poreklu crnogorskih i albanskih plemena(Srbi nisu plemenski narod). Tvoja reakcija je ista kao kada bi neko rekao doktoru : “pokušaj samo da kažeš pacijentu da ima grip“

        Odgovori
    • Anonimni

      Vasojevići su poreklom od Nemanjića, te tvrdnje o njihovom albanskom poreklu nemaju istorisko utemeljenje. Vasojevići nikada nisu govorili albanskim jezikom niti su ikada bili katolici, jer i danas je jaka njihova vera pravoslavna i pre prvog srpskog pravoslavnog sveca Petra Koriškog, kome su se molili i vladari iz dinastije Nemanjića. Vaso, Pipo, Oto (Hoto) i Kraso su bili rođena braća, to jest bili su sinovi Vasojević Steva (Stevana Musića).

      Odgovori
      • Miki

        Čitam nebuloze da je rodonačelnik Vaso sin hercegovačkog kralja i pitam se kojeg kralja?!!! Postojala je u Hercegovini samo titula hercega,koji su bili u vezu sa Mađarima i tamo su bežali kada su ih Turci napadali.Drugo,ako su Vasojevići potomci kralja Vukana, sin Nemanjin Vukan i njegovi naslednici su bili katolici ,vezani za katoličke zemlje i njegovi potomci se nisu naseljavali u dinarski krš i vuko—— ,što ne dolikuje plemstvu,već su odlazili u Mađarsku i Austriju ,katoličke bogate zemlje.

        Odgovori
  • Nebojša Babić

    Miki,
    Meri Darhem ti je slab autoritet i ne bi trebalo mnogo da je uzimaš za pouzdan izvor.
    Poznata je njena naklonost Albancima i opovrgavanje srpstva Crnogoraca.
    Vasojevići, po svoj prilici jesu vlaškog / vlaho-albanskog porekla, a da su bili katolici tako kasno, u to ne verujem. Zna se da su među poslednjima koji su primili pravoslavnu veru bili deo Kuča i Pipera, negde u vreme Svetog Stefana Piperskog i Svetog Vasilija Ostroškog (sredina 17. veka). A da su Vasojevići govorili albanski u to doba za to tek nema dokaza a i ne zvuči realno,
    Za zajedničko poreklo nekih brdskih i albanskih plemena postoji niz predanja različite sadržine. Gde ima dima ima i vatre. Sigurno ima tu delimične istine. Genetika potvrđuje da postoji neka veza, i to u haplogrupi E-v13, koja je zajednička za neka brđanska (Kuči, Vasojevići, Bjelopavlići, Piperi, izgleda i Bratonožići) i neka malesorska plemena. Slično je i sa haplogrupom R1b koja je zajednička Moračanima i nekim Malesorima. Genetika sada potvrđuje neka predanja, ali neka i oporvrgava.
    Naravno, treba biti oprezan, jer broj uzoraka testiranih je isuviše mali da bi se donosili neki krupni zaključci. Još uvek je sve u fazi pretpostavki.

    Odgovori
  • Miki

    Nebojša ,
    još je Sima Milutinović Sarajlija ,kao Njegošev učitelj , konstatovao da su više od polovine Bjelopavlića i Pipera bili katolici i to u 19. veku, a što se tiče ostalih brđana,oni su prihvatili pravoslavlje ranije.Prostor gde su bili Kuči i Vasojevići je bio veoma blizu etničkim arbanasima,sa njima su sarađivali više nego sa katunskom nahijom, Cetinjem,te ništa nije čudo da su govorili albanski jezik. Čak i Kola-sin na albanskom znači Sveti Nikola.

    Odgovori
    • Dejan

      Miki (ili Miroslave, ako se ne varam), Sima Milutinović je pisao na osnovu pogrešne verzije o primanju katoličanstva, ali ne kod Bjelopavlića i Pipera nego kod Kuča. Kao drugo, ako ga već spominješ, onda nemoj da mu „menjaš reči“. Naveo je samo Bjelopavliće i Kuče. Vladimir Ćorović je taj koji je naveo da su Piperi do 1610. bili skoro svi katolici, a od tad pravoslavci, ali nije naveo iz kojih izvora je došao do toga. A kada se uzme ugovor između naroda gornje Zete (gde su eksplicitno spomenuti Piperi, tada su to selo) i Crnojevića i Mlečana sa druge, iz 1455. godine, vidi se jasno da, ne da su pravoslavci, nego da traže da im se ne dodeljuju katolički sveštvenici.

      Osmanskim osvajanjima, i to baš u periodu imigracije novog stanovništva u prostor Pipera (verovatno su to ti iz predanja „Lutovci“), u defterima iz 1485. i 1497. godine se jasno vidi da su Piperi pravoslavci i to mahom se spominju slovenska i hrišćanska imena, i samo nekoliko vlaških.

      Za razliku od jednog čoveka koga si spomenuo, a nisi ni pročitao ispravno rad njegov, jer svako ko je upoznat sa načinom rada u nauci zna da nisu svi radovi koji su dati kao literatura na kraju knjige korišćeni za jedan njen deo, ja ti navodim ljude koji su zaista istoričari i to crnogorski, a i naši, i eksperti za to – tvrdnje da su pravoslavci i ove podatke o defterima, sa slikama deftera i imenima iz njih, možeš naći najviše kod prof. Branislava Đurđeva, ali i Jovana Erdeljanovića, Jovana Cvijića i drugih.
      Jedini izvori koji spominju katolike među njima jesu izveštaji iz perioda na samom početku 17. veka, u to u kratkom periodu prve decenije. Npr, Marin(o) Bici ih spominje sa Bjelopavlićima, Bratonožićima i Cucama i za sve njih navodi da su Dalmatinci (čitaj Sloveni to jest govore slovenski, pošto odvaja posebno Albance od „Dalmatinaca“ među kojima je i on sam) i da su pola šizmatici pola latini – i to katolik navodi izveštaj, koji je imao misiju pokatoličavanja stanovništva o čemu sam svedoči, a usput ova brdska plemen pogrešno svrstava u oblast Klimenata (kao oblast) koje posle posebno odvaja). Ovo jeste posledica pokušaja pokatoličavanja ovih krajeva, a vidimo da su katolički emisari bili aktivni u tim delovima, dok ih nisu sprečile reakcije naših pravoslavnih patrijarha poput Rufima. Jedini koji su mogli biti (potencijalno) u jednom periodu većinski katolički jesu Kuči, i o tome svedoče predanja o prelasku na pravoslavlje, dok kod Bjelopavlića niko ne isključuje da je deo (ali očigledno manji) bio katolički i to verovatno doseljenici, mada opet, niko ih ne navodi kao većinski katoličko pleme, već upravo kao pravoslavno. A opet, Marijan Bolica, Kotoranin, katolik, navodi Bjelopavliće, Pipere, Bratonožiće i Vasojeviće kao pripadnike pravoslavne veroispovesti i Srbe u svom izveštaju iz 1614. godine. Ne znam za tumačenja drugih istoričara, sem ovih koji zaista jesu imena u ovoj oblasti, ali kada vidim primarni izvor koji nešto eksplicitno ukazuje, onda o drugima nema govora.

      A sada i genetika pokazuje da su plemena uglavnom mešano vlaškog i slovenskog porekla, gde procenat grana E-V13 koje se vezuju za vlahe i arbanase, dominira kod Bjelopavlića i Kuča, kod Vasojevića ide potpuno odvojena grana koja se vezuje za starosedelačka bratstva u Hercegovini (a ironično, ti si ih odmah otpisao), dok kod Pipera dominira malo jače slovenska I2a i mešana sa R1b granama, mada nema nijedan dokument koji taj „neslovenski“ deo Pipera navodi kao Arbanase, nego samo kao Vlahe.
      Ovo sam gore navodio, da bih upravo zbog rezultata istraživanja izneo razlike u odnosu na ostala brdska plemena. Dok su ova ostala plemena lokalizovana tu gde jesu, gde Kuči i Bjelopavlići imaju (samo) predanja o migracijama sa prostora malo južnije, Piperi da su oduvek bili sa tih prostora ili da su došli iz Pirota u Srbiji (makar Lutovci kao novopridošlo stanovništvo), Vasojevići su imali priče da su došli iz Hercegovine, i kao i uvek, od nekog plemića (ili se radi o Nemanjićima). Interesantno mi je kako si odmah otpisao narodno predanje kao moguću smernicu, dok sa druge strane Miki odmah prihvataš narodno predanje o nekakvom Keć Pontinu koje je, evo, genetika poobarala. Otpisuješ predanje o Hercegovini samo zato što je neko „narodski“ prozvao hercega ili vojvodu za kralja, a prihvataš neverovatnu tezu da se o nekom čoveku iz 14. veka tačno zna i ime i prezime i odakle je tačno došao. Vasojevići su primer da to nije tačno.
      Takođe, što se vere tiče kod njih, ni to nije tačno da su katolici. Brkaš ideju o „Homliji“ koju je izneo Nikola Radonjić Vasojević iz 19. veka. To je bila samo ideja u kojoj je, ako već ciljaš na njega, onda je makar razumi i konkretno iznesi, a ne suvoparno čitanje i izvrtanje činjenica kako ti odgovara. On je tražio da se formira država, nezavisna, Srba (kako je i sam izneo) od srpskih i nekih severnoalbanskih plemena (sa kojima se rođakaju po predanju, iako to nema veze sa istorijskim činjenicama) koja bi bila katolička i da pravoslavci pređu na tu veru. O tome koliko su ga podržali Vasojevići govori i činjenica da je vrlo brzo ubijen, uz blagoslov Vasojevića koji se nisu pobunili zbog njegove smrti nego je i dočekali.

      U turskim defterima takođe, ne navode se kao katolici.

      Između ostalog, za kraj, iako je ovo gore dovoljno da obori tezu da su to katolici (ili većinski katolici – mada i tih par izvora ih opet navode kao Srbe), samo bih te priupitao jednu stvar – navedi mi ijednu katoličku crkvu u tim krajevima gde su Vasojevići, a i Piperi? Nema ih. Nema ni crkava koje bi mogle biti po arhitekturi katoličke, već su sve građene u pravoslavnom stilu. Još gore, tu se nalazi nekoliko veoma starih manastira. Činjenica je da je manastir Ćelija Piperska (u sred Pipera) samo obnovljena u 17. veku, jer pojedina manastirska dokumenta, a i sami Piperi navode da je tu pravoslavni manastir bio i ranije, ali je zapušten i porušen u vreme dolaska Osmanlija. Napravljen je najverovatnije u 12/13. veku od strane Nemanjića, ali nije jasno kog. A onda da ne navodim i neke druge za koje se zna da su iz tog perioda, a i manastir Duga koji je bio centar za okupljanje Pipera, a pravoslavni.
      Eto, čisto da se završi priča o brdskim plemenima i njihovom „katoličanstvu“.

      Odgovori
  • Nebojša Babić

    Miki, toponim Kolašin nema s tim nikakve veze. Ima raznih tumačenja, od slovenskog kolo, kolaš, do turcizma kolaza. A Sveti Nikola bi po albanski bio Šin Kolj.

    Odgovori
  • Darko

    Postovanje,zovem se Darko Bozic iz Lazarevca sam.Zanima me dalije moja porodica od Vasojevica?Otprilike u 17 veku su se moji doselili na ove prostore iz Crne Gore,i to tri brata:Bozo,Zivko i Ivko.Po Bozi mi smo Bozici i slavimo Aleksandra Nevskog.Unapred hvala

    Odgovori
  • Daki

    Pozdrav,meni je deda rekao da smo potomci Vasojevica,da su zbog krvne osvete menjali prezime i prebegli iz Crne Gore tj. (gornje morace).!! Doselili su se na Kosovu selo (BROCNA),prezivamo se Gvozdic i slvimo Svetog Arhangel Mihajla,to je sve sto znam o mom poreklu,voleo bi da znam dal ima moja porodica neke veze sa lozom Vasojevica..unapred hvala!!!!

    Odgovori
  • Milan

    Poštovani prijatelji, prezivam se Čikarić, slavimo svetog Jovana (20.01 i 07.07.) interesuje me poreklo moje porodice. Prema Turskom defteru iz 1485 godine, moji prezimenjaci su živeli u okolini sadašnjeg Nikšića u selu Brestica. Ko zna nešto bliže molim da mi javi.

    Odgovori
  • Jovan Milošević

    Prezivam se Milošević slavim Svetog Jovana Krstitelja živim u jednom selu u okolini Čačka (Centralna Srbija). Po predanju moj predak se doselio iz Crne Gore iz Kolašina i prezivao se Ćirović. Raspitao sam se u Kolašinu ima familija Ćirović i iz Vasojevića su. Taj moj predak je imao tri sina Miloša, Tošu i Jeremiju. I od njih su nastala prezimena Miloševići, Tošići i Jeremići. Ovo se od starina prenosilo sa kolena na koleno, ako neko zna nešto više o ovome nek odgovori u komentaru.

    Odgovori
  • Stanoje Ivanović

    Poštovani,

    Zamolio bih Vas za pomoć oko svog porekla.

    Potičem iz plemena Vasojevića, slavim Svetog Aleksandra Nevskog.
    Otac mi je Ivan (Dragoljub) Ivanović, rođen u Negotinu 1960. godine.
    Deda mi je Dragoljub (Radoš) Ivanović rođen u selu Bučince kod Prokuplja 1929. godine.
    50-tih godina se doselio u Negotin, kako bi radio kao saobraćajni milicajac.
    Sa suprugom Radmilom (mojom babom iz Belog Kamena kod Prokuplja) ima dva sina, Žarka i Ivana (moj otac).
    Pradeda Radoš (Vukman) Ivanović i čukundeda Vukman (???) Ivanović imali su posede u selu Bučince ali nemam podatke o njihovom rođenju.
    Poznato mi je iz očeve priče da su se moji dalji preci prezivali Kiković, pa su potomci Ivana Kikovića uzeli prezime Ivanović koje sam ja sa svojim bližim precima nasledio.
    Ovaj podatak nije 100% validan.

    Svaka informacija mi je od velikog značaja.

    Unapred Hvala i Pozdrav

    Stanoje Ivanović

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    U Srbiji ima više vasojevićkih iseljenika. Glavna migraciona etapa bila je u predjelu Pešteri i oko Sjenice. Oni su često prelazili u Srbiju s Police na Javor.Kikovići su šire Labani. Labani su Lopaćani. Lopaćani su potomci Đura Rajova – Rajevići. Ovo je po dr. R. J. Vešoviću. Ima i drugačijih predanja i zapisa o Labanima… Na teritoriju sela Gračanica u Gornjem Polimlju naselili su se lopatski bratstvenici Labani. Više je verzija o Labu i njegovom porijeklu. Postoje Ivanovići, ogranak Labana, od Labovog sina Radisava. I Kikovići u Šekularskim Rovcima su od Labana. Ima Labana koji i to os poravaju.
    Dragomire, ne bi da te razočaram, ali u nevelikoj knjizi Dimitrija Ivanovića: „Bratstvo Ivanovića iz Gračanice“, nije zabilježeno, da ih ima u Prokuplju. Ovi Ivanovići su od Radunovića – Labana. Njihov rodonačelnik je Ivan Vukadinov, Vukadin Petrov, Petar radisavov a Radisav Labov. Vjerovatno , autor nije išao, šire u iseljavanje. Moguće je da su vaši išli preko Metohije? Pogledajte knjigu Božidara Radunovića o Labanima, izdanje iz Podgorice. Ja je nemam u posjedu. Naravno i knjige o selu Bučince kod Prokuplja, ako ih ima. Najbolje je da uradite DNK, i neće biti dileme, jeste li od Vasojevića. Prema dosadašnjim rezultatima Vasojevići su prepoznatljiva haplo grupa E1b1b.
    Toliko od mene,
    Pozdrav

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    Knjiga „Bratstvo Labani“, Božidara V. Radunovića, koju je priredio Dimitrije Ivanović je izašla 2013. godine u Podgorici, u izdanju „Komova“ Andrijevica. Na žalost, izgleda da je nema u bibliotekama Srbije.

    Odgovori
  • Rade Brakočević

    Stanoje, pogriješih u imenu, slučajno mi se omaklo ime Dragomir.

    Odgovori
  • Stanoje Ivanović

    Gospodine Rade,

    zahvaljujem Vam se na brzom odgovoru.
    Najverovatnije će biti da svi autori koji su se bavili ovom tematikom nisu išli šire u iseljenje.
    Vasojevića ima u Negotinskoj krajni, kao i onih koji su za života ostavili neizbrisiv trag.
    Vuk Karadžić je u Negotinu jedno vreme radio kao pisar, otuda i škola u Negotinu koja nosi njegovo ime.
    Takođe, venčani kum mog rođenog brata potiče od Vasojevića, on je Zečević koji živi i stvara u Negotinu.
    Ja sam zainteresovan za stvaralački doprinos Vasojevića.
    Moja E-mail adresa je stanoje.ivanovic@gmail.com, tako da ako ste zainteresovani za bilo kakav vid saradnje slobodno se javite, mogu vam dati opširnije podatke kojima trenutno raspolažem.
    Što se tiče DNK analize, verujem da je najbolja opcija, ali je trenutno za mene malo veći finansijski poduhvat.

    S poštovanjem,

    Stanoje Ivanović

    Odgovori
  • Jovan Milošević

    Prezivam se Milošević živim u selu Milićevci u okolini Čačka. Slavim Svetog Jovana Krstitelja. Po predanju moj predak se doselio iz Crne Gore iz Kolašina i prezivao se Ćirović. On je imao tri sina Miloša, Tošu i Jeremiju. I od njih su nastali Miloševići, Tošići i Jeremići. Međutim jedan rođak iz familije Tošić je skupljao podatke u crkvi i našao da smo mi došli sa Zlatibora. A posle smo došli do podatka da je se naš predak iz Kolašina prvo doselio na Zlatibor a posle došao ovde jer je na Zlatiboru ubio Turčina.

    Odgovori
  • Steva

    Da li se zna nesto o Prezimenu Basic iz plemena Vasojevica iz Berana jer ih nisam pronasao na spisku.Navodno od ogranka Novakovica(valjda je bio neki Basa Novakovic)…Slava je Arandjelovdan..Hvala

    Odgovori
  • MILAN ĐUKIĆ

    Da li neko zna tačno porijeklo Đukića na Romaniji odakle su i kog plemena,nešto se malo zna da su iz C.Gore i otprilike su se doselili 1850 god otac sa tri sina i slavimo Svetog Georgija Đurđevdan hvala unaprijed.

    Odgovori
  • Milica

    Pozdrav svima! Da li neko zna poreklo Dašića pre Vojvode Daše i zašto slavimo Sv. Jovana (20. januar). Hvala unapred, živi bili!

    Odgovori
  • Joksim

    Milice, ubijedi Dašiće da urade DNK test porijekla po muškoj liniji. Tako će te saznati porijeklo Dašića prije vojvode Dimitrija zvanog Daša. Ovih dana je povoljna akcija u organizaciji Društva srpskih rodoslovaca.

    Odgovori
  • djuradj

    Po predanju smo iz Kuca te umene djed kazuje da smo porijeklom Crnogorci a od davnine da smo od Juraja Kastriota porijeklom. Trenutno zivim u Kotoru i Hrvati smo po narodu a Crnogorci po naciji.
    ima li istine da sam siptar po starini ?

    Odgovori
  • Ivana

    Da li neko zna nešto bliže o poreklu Ristovića kod Raške – selo Draganići? Slavimo Svetog Nikolu. Svaka informacija je dobrodošla.

    Odgovori
  • Marko

    Postovani,
    Ja sam Marko Nisavic,koliko ja znam moj deda Milan(Milanov otac Radivoje,Radivojev otac Ilija) je iz Zaostra.
    Hteo bi nesto vise da znam,ukoliko neko ima rodoslov.

    Hvala.

    Odgovori
  • Ranko

    Poštovani Marko,

    U narednim mjesecima se očekuje monografija Zaostro od Branislava M. Vukovića. Tamo su obrađeni i Nišavići.

    Odgovori
  • Rade Brakocevic

    Knjiga o bratstvu Nisavica iz Zaostra…je objavljena prije nekoliko godina. Pisem latinicom, jer odje nemam cirilicu. Marko, u knjizi su obradjeni Nisavici ma dje bili. Knigu sam citao, vjerujem da se i ti tu nalazis. Je li ti baba Milena od Vujadinovica?

    Odgovori
  • Rade Brakocevic

    Marko, kniiga se zove Bratsvo Nisavica od Ostroga do Svete Trojice. Autor je Radisav V. Nisavic. Kniga je objavljena , prije 10. godina. Lijepo je sto se pise knjiga o Zaostru, mada su Nisavici solidno obradeni u pomenutoj knjizi. Potrazi ovu knjigu , tu je cio rodoslov Nisavica.

    Odgovori
  • Nenad

    Postovani, već duže vreme želim saznati nešto više o poreklu prezimena Gizdavić. Pročitao sam od Matije Bećkovića poemu Potpis u kojoj se spominje Tomelja Nuškov Gizdavić Rovčanin(cela poema se bavi njime…).Moj deda Radomir Gizdavic se rodio u Grabovnici, Kuršumlija(slavimo Sv.Jovana krstitelja), na Goliji pored sela Devići žive i Gizdavići, drugo koleno. Dakle mene zanima dali su Gizdavići poreklom iz Rovaca, i kojem plemenu tamo pripadaju, ili odakle su došli ako ne pripadaju ni jednom plemenu iz Rovaca?
    Hvala vam najlepše i veliki pozdrav.

    Odgovori
  • Zeljko

    Veliki pozdrav za sve Vasojeviće!

    Zovem se Željko (Milan) Novović i živim u Trepči, opština Andrijevica, Crna Gora. Vasojević sam i slavim Slavu Sv. Arhangela Mihaila. Interesuje me da li neko zna gdje mogu naći više podataka o Novovićima (porijeklo, kada su se doselili u Trepču i slično).

    Unaprijed zahvalan.

    Odgovori
    • joksim

      Željko, U knjizi: Trepča kod Andrijevice, dr Milovana I. Vasovića , Beograd,1997. pored ostalih prezimena, imaš i o tvojim Novovićima. Postoji i rodoslov Novovića. U knjizi se govori i o naseljvanju u Trepču Golubovih potomaka Milutina i Marka iz Trešnjeva… Knjigu u ruke, pa ćeš sve saznat. Je li ti radiš one ikone?

      Odgovori
  • Goran

    Pozdrav za sve Vasojevice.Da li neko zna nesto vise o prezimenu Pacariz i o pacar selu na koritskoj visoravni danasnje selo licine.Po nekim podacima i pacarizi su od vasojevica kovacevici ali koje prezime.prezime pacariz su dobili po selu gde su ziveli.Da li neko zna nesto vise i o knezevicima koji slave sv vasilija iz budimlje.negde pise da su bukumiri negde su od guberinica a negde od obradovica iz lubnice.zna li neko istinu ko su knezevici iz budimlje i pacarizi.

    Odgovori
  • joksim

    Evo nama opet Gorana. Na većinu pitanja koja si postavio imaš već odgovore na ovom portalu. Navedi izvore: da su Pačarizi od Vasojevića Kovačevića, da su Kneže vići od Guberinića?

    Odgovori
  • Goran

    Joksime pogledaj crnogorska prezimena sve sto je napisano o svim Knezevicima iz raznih plemena sa raznim slavama za ove Knezevice iz budimlje pise da su od obradovica ali a pise i da su iz vasojevica.Pop Lalevic pise da su oni bili lalovici bukumire.dakle vrlo kontradiktorno.inace zive u selu dragojlovici pester.za pacarize takodje crnogorska prezimena nista nisam izmislio vec procitao ako hoces proveri.i kazi ko su knezevici iz budimlje.

    Odgovori
  • PREDRAG BOŽIČKOVIĆ

    SLAVIMO SV ARHANĐELA MIHAJLA, SVI BOŽIČKOVIĆI, NAČUO SAM DA VODIMO PRJEKLO IZ BOŽIĆE KOD ANDRIJEVICE, MOLIM ZA POMOĆ ZA SVOJ RODOSLOV, UNAPRJED HVALA

    Odgovori
  • Milutin Vasović

    Pozdrav dragi prijatelji imam 2 pitanja,ja sam Milutin Vasovic iz Beograda otac i dedovi su mi sa Planine Jelice selo Grab Donje Dragacevo slava Sv. Nikola. Proucavam svoje poreklo vec dugi niz godina, imam rodoslov od svih Vasovica, dakle na vise stranica,
    u knjizi GRAB (Guča) – Živorad Šipetić sa obzirom da se u mom rodoslovu vodi zacetnik loze Petar a ne zna se njegova godina rodjenja i smrti, njegov sin je Uros 1823-1869 zanima me jel postoji mogucnost da pronadjem moje starije predake barem jos nekoliko kolena pre Petra? i jel bi mi mogli pomoci oko toga ,barem uputiti na pravu stranu gde da potrazim ?

    Takodje u prezimenima u Crnoj gori navode da smo:
    Vasović, Prijevor (Grbalj), 9-14.v starosjedioci; Iseljenici iz Velike i Gornjih Sela (Vasojevići), u Ropočevo i Popoviće (kosmajski kraj), kasnije kao: Arsenijević, Marković, Stevanović, Jeremić i Ranković; grana Laketića u Vasojevićima; Budva; grana Banovića iz Donjih Banjana (Nikšić). Od njih su u Štirnom (Piva), pa jedni dalje u Zarožju, Sokolac (Srbija), a u Gacku i kao: Zvizdić, u Nedžarićima (Sarajevo), vidi: Gagović; Paštrovići; Medun (Kuči); iz Ostroga (Bjelopavlići) odselili su se u Vučjak (Novi Pazar); Podgorica; Polja i Žari (Mojkovac); potomci Novljana, iz Banjana, odselili su se: jedni oko 1800. god. iz Petrovića (Banjani) u Polja (Mojkovac), a drugi u Drobnjake, najbliži su im područni Đurići i Vukojevići; Vijenac, Ranče i Rudinice (Pljevlja), porijeklom su iz Vasojevića; iz Vasojevića odseljeni u Grab (Donje Dragačevo), Srbija; u Lijevoj Rijeci (Podgorica)

    nisam siguran jel smo poreklom iz Crne Gore,posto u knjizi Jovan Erdeljanović – Donje Dragačevo kazu da smo starosedeoci u selu Grab donje Dragacevo ? molim za oba odogovora hvala unapred.
    veliki pozdrav svima
    posaljite mi odogovor ako vam nije tesko na misko.vasovic11@gmail.com ili na facebooku
    Milutin Vasovic
    takodje ko zeli da me kontaktira od rodjaka i zanima ga knjiga GRAB (Guča) – Živorad Šipetić.

    Odgovori
  • Predrag Petrović

    Poštovani prijatelji,
    već 10-ak godina pokušavamo da napravimo porodično stablo. Međutim, ratovi, stalne seobe, nejedinstveno prezime, kao i nedostatak validnih izvora, taj put čine izuzetno teškim.
    Moji su došli u Vojvodinu 1949. sa prostora Stare Srbije. Danas je to u Makedoniji, selo Nerav, opština Kriva Palanka. U periodu između dva svetska rata prezimena su se davala po imenu dede, pa se mešaju prezimena Nikolić, Stojanović i Petrović. Kada su selo osvajali Bugari, skidalo se IĆ i dodavalo OV, a Makedonci bi skidali IĆ i dodavali SKI.
    Elem, uspeli smo da uhvatimo neku nit koja vodi na kraj 17. i početak 18. veka kada su dva brata osnovala selo. Selo se zove Balabanci. http://wikimapia.org/31009019/mk/Balabanci-Nerav
    Pretpostavka je da su se prezivali Balaban i da su došli iz Crne Gore, bežeći od krvne osvete. Tome u prilog ide i Slava, Sv. Arhanđel Mihajlo, kao i priča starih, sada pokojnih, ljudi da se nekada davno slavio i Sv. Aleksandar Nevski.

    Može li mi neko od Vas pomoći?

    Unapred hvala na odgovoru i svako dobro od Boga.

    Predrag Petrović

    Odgovori
    • Lepeničanin

      Predraže,

      sve pohvale za pokazano interesovanje za pretke. Turska administracija u periodu kada se njihovo carstvo raspadalo nije bila precizna pa ne verujem da išta bitno možeš naći u dokumentima. Veruj da je jedino pametno da uradiš DNK analizu (imaš na sajtu gore na vrhu sve objašnjeno). Šanse da si povezan s Vasojevićima su blizu nule, ali ako uradiš analizu i proveriš znaćeš kako zaista stoje stvari.

      Odgovori
  • nada

    molim vas zna li neko vise nesto o prezimenu i poreklu porodice Čikic iz okoline \bijelog polja slave sv ignjatiju
    doselili u srem za vreme carnojevica ako se ne varam

    Odgovori
  • Srđan Sokić

    Može li neko par riječi o prezimenu Sokić iz Selišta kod Šekovića (Istočna BiH –Republika Srpska) slava Sv.Aranđel ? Đed mi je prič’o davno ,kaže : „Soka ubila turčina“. Na netu čitam to isto : “ Soka iz Hercegovine ubila Turčina iz osvete za ubijenog muža (Matijevića) i prebjegla u okolinu Ivanjice “ . A majka mi je Piljanović (ne Miljanović) selo Brajinci-Petrovići blizu Selišta .

    Odgovori
  • zeljko

    Pozdrav molio bi vas ako neko zna nesto o prezimenu Lalic da mi kaze,moji zive u selu Kalimanicikod Sokoca ,slavimo Petrovdan pradeda se doselio stari kazu od Pljevalja zvao se Djoko,isto familija Zoranovic vodi to poreklo. Pozzzz hvala

    Odgovori
  • vojislav ananić

    Albanska nlemena, srodna srpskim plemenima nemanjićkog porijekla

    Pored predanja kod Srba, da su dva albanska plemena od dvojice braće koja su braća trojici predaka srpskih plemena, postoji i kod Albaneza slično predanje. Ruski učenjak Pavle Ravinski proučio je Crnu Goru i napisao veliko djelo sa naslovom Černogorija u više knjiga. U svome kraćem radu sa naslonom Građa za istoriju Vasojevića (u cetinjskoj „Novoj Zeti“ za 1889 god. str. 153 i 154) navodi knjigu: N. Hecquard, consul de France a Sckutari „Histoire et desrription de la Hantr Alhanie ou Guegarie Paris. 1859. Po Ravinskoga prevodu, donosimo to albansko narodio predanje: „Tri brata Haso, Kolač i Vaso, pošto su ušljed siromaštine i gladnih godina. ostavili Srbiju, a istodobno, da bi izbjegli nepravde i zulume, koje su slabiji podnosili u to besudno doba, krenuli su, nadajući se u Boga zaštitnika nesrećnih, u tuđe zemlje, da nađu sebi novo žilište, ili da izgube glavu. Oni su poveli sobom i svoje žene (đece nijesu još tada imali); svoj mali prtljag natovarili su na dva konja; poveli su 25 koza i malo druge stoke, da se rane mlijekom od njih u tečaju čitavog svoga puta. Dani, neđelje i mjeseci su prolazili, a ta porodica, skitajući se tamo-amo, po neznanim putanjama, kretala se naprijed, ne nalazeći udesna mjesta da se nastani. Zima se primicala; oni su mogli poginuti u ledu i snijegu; rijeke i tihi potočići nadošli su od kiša i pregrađivali im put; hrane, kako za njih, tako i za životinju, moralo je skoro nestati, jer je nastupilo vrijeme, kada sva priroda obamire. Svaki od njih mislio je o tome, ali nije smio kazati drugome, bojeći se da ne panu u očajanje. Nastala je noć, kad svaki čovjek umoren putom, hita da uspostavi svoje sile snom, ali san se nije hvatao njihovih očiju. U ostalom jedne zore, kad sunčane luče još nijesu bile pozlatile travu i cvijeće, kada su rosne kapljice visile kao brilijanti pa listićima, kad ševa svojom pjesmom hrabri svoje tiće n obećaje im, da će sva njena briga biti da im u tečaju toga dana dobavi nužnu hranu; kad se najposlje, sve živo sprema novome životu sa novim silama, na zapadu, s one strane r. Cema, braća ugledaše bijele vrhove Koma. Sa te tačke oni su mogli pogledati neizmjerni prostor oko sebe. “Ah, povikao je Vaso, najmlađi i najmudriji od sve braće — taj prostor, koga viđu, ta visoka gopa mora biti kraj našeg dugog i umornog putovanja. Čini mi se kao da nas ta gora predusrijeta slatkim osmjejkom i dariva nam novo otačastvo, novu kolijevku za naše sinove i naše novo pokoljenje, koje će s vremenom biti silno i jako. Ti oblaci, koji se kupe u podnožju te ogromne planine pokazuju da je zemlja tamo bogata i plodna. Tamo je vode izobilja; tamo potočići kao divokoze skaču sa litice na liticu i savijaju se po ravnicama, dajući im hranu i život. Tamo će pasti naša stada, koja će se razmnožiti do bezbrojnosti. Tamo ćemo naći zemlju, koja će obilno nagraditi onoga, ko je bude umio raditi“. Ove riječn ohrabriše sviju i oni veselo krenuše naprijed.
    Prolazeći po trudnim putanjama i kroz mračie i guste borove šume, oni su najposlje došli u prostranu i bogagu dolinu, pokrivenu ćilimom od zslene travs i cvijeća ugodnog ne samo oku, nego i mirisu; ona izrezana potočićima čiste i bistre vode, a njima za hranu služi snijeg na planinskim vrhovima. Tamo, pod sjenkom staroga duba, oni ugledaše starca sa dugom bradom i bijelim kao snijeg kosama, koji klečaše na koljena i uznosaše svoju molitvu Bogu. Njegova veličanstvena figura, blagorodni izraz lica, na kome se jasno iskazivala čistota njegove duše, njegovo svijetlo čelo poticali su gledaoca na uvaženje i obožavanje.
    Kada su se oni primakli, starac prekine molitvu i upita ih, ko su oni i kuda idu; na to mu odgovori najstariji brat Haso, a poslje toga starac im reče: „Đeco, mora biti da ste vi dobri ljudi, n zato vam Bog daje blagoslov; vi stojite na zemlji, na kojoj nema čovječijeg traga, ali koju je ruka Stnoriteljeva odarila darovima, kojih više nigđe naći ne možete. Zatim hvaleći tu prirodu produžava dalje: „Ovdje ćete, o moji ljubazni sinci, naći mir i provest ćete vaš život u sreći i bogatstvu, ako među vama bude sloge, p ako budete izbjegavali kavgu, koja često biva u velikim porodicama, kada nema mudrog i opitnog starješine, koga mlađi poštuju. Zato im on savjetuje, da se raziđu, i da Haso ide na istok, k dolini r. Cema; Kolač na sjever. A ti Vaso, govori starac, produži tvoj put po zapadnom kraju gope, na kojoj smo. Kad dođeš na prostranu ravnicu, pokrivenu travom i cvijećem, a oko nje visoke planine pokrivene snijegom, tada se ustavi i tu napravi sebi stan: tamo ćeš naći blagu klimu i prirodu, koja će nagraditi tvoj trud i vještinu. Kolač zahvaljujući starcu na savjet, moli ga da ih ne primorava na diobu, a radi toga, da se sloga drži među njima i da im bude starješina. „Ne, ne, đeco moja“, odgovara starac, „ja ne mogu više živjeti među ljudima, moj život moram provoditi u samoći i kajanju, moram mučiti i šibati moje tijelo na koliko mi božanska milost dade moći, da bi duša postala čista i bezgriješna, dostojna da po volji Gospoda moga zauzme mjesto među sretnpm stanovnicima neba. No ne računajte da ja mrzim ljude; niti je očajanje, niti poročne strasti pobudile mene na ovakav život; to je samo moj zavjet, koga ja moram tačno ispuniti i samo me smrt od toga zavjeta osloboditi može“. Poslje toga Vaso se prvi riješi da se pokori starcu i pavši na koljena pred starcem reče: „Oče! Mi ćemo se rastati; mi ćemo te ostaviti. jer nam ti to naređuješ, na koga polažemo svu našu nadu; sada nam daj tvoj blagoslov, koji će nas pratiti i štititi u našim novim žilištima. Ti naš oče, ne prestaji moliti se za nas; ti, mislim, nećeš nas zaboraviti, je li istina? Smiluj se i okreni kad god tvoj pogled k tim stranama, kuda mi idemo, da se nastanimo. Kad se oblaci dima sa oltara, koje mi podignemo, uprave k nebu, sajedini i ti tvoje molitve s našima, da budu Bogu milije i ugodnije.“ Za tim se braća rastadoše plačući kako jedan za drugim, tako i za sgarcem.
    Jedanput sunčana svjetlost još nije bila obasjala zemlju, a na istoku se pokazala neka neobična svjetlost. Ta pojava bila je nova za svakoga; na nebu se napravi krug, iza kojeg letijahu iskre kao kad plamen treperi na vjetru. Pojava ta pokazala se u zemlji, đe je živio Haso. Prošlo je već dvije godine od kako se braća rastaše sa starcem i sve njihove brige da ga nađu ostaše uzaludne. Kroz pet mjeseca on se upokojio u krilu Gospoda, ali o smrti njegovoj niko nije znao ništa.
    Haso, računajući svjetlost za neko priviđenje pozove ženu radi višeg uvjerenja u tu čudesnu svjeglost, koja je sijala na istom mjestu sve sa višom silom i jakošću. „Oh! povika on, ovo je zaista nekakvo čudo, to je znak za kojim se mi moramo uputiti. Srce mi govori, da to moramo učiniti. Idimo!“ Oni idu i nalaze na tom istom mjestu čovjeka, koji leži na postelji od slame, glava mu je počivala na kamenom podglavaču; ođeven je bio u crne haljine od prostog sukna; u rukama prekrštenim na grudima, nalazio se mali krst od crnog drveta, izvezen tankim zlatnim končićima, a tim je bilo pretstavljeno stradanje Histovo; blizu njega nalazahu se brojnice. Ispod sjenke drva, koje se bjehu navile nad njim kao da bi htjele zaštiti tjelo od nepogode, ppelijetahu raznovrsne tice i čujahu se melodični zvuci nježni i prijatni, kao da poje hor nebeskih anđela. Laki i prijatni miris dolazio je od tijela; miris taj nije bio nalik ia one mirise, koje ljudi umiju dobijati od cvjetova, to je bio miris koji je kadar zanijeti i opojiti, i koji baca dušu u neki izvanredno slatki ekstaz. Svjetlost je okružavala glavu pokojnika, ali to bješe neka svjetlost neobična, nalik na onu, koja biva na polusima pri zalasku sunca. No ko je taj smrtni, koji je okružen sa toliko čudesa i koji neće da se probudi, da uživa tolika blaženstva? Daleki glas odgovorio je: „To je pustinjak Koma, čija se duša, zahvaleći njegovim svetim djelima i podvizima, sada nalazi u carstvu nebeskom među svetiteljima i ugodnicima Božjim. Podigni na tom mjestu hram, spomenik tvrdi i trajni, pa neka ljudi dolaze u njega, da proslavljaju sv. Ivana knjaza iz bosanske kraljevske porodice, koji se odrekao svijeta i posvetio se Bogu i čije vrline i pobožnosti pobijediše lukavstvo đavolsko i zlobu ljudsku“.
    Rovinski ističe, da ima mnogo fantastičnoga u ovome predanju. Po narodnoj filosofiji „nije ništa bez ništa“, pa prema tome i iz ovoga će se moći kritičnom analizom da izdvoji i nešto istorijske istine.
    Njemački učenjak Dr Johau Georp von Hahn u svome delu Albanesischc Studien (1854) navodi ovo narodno albansko predanje koje donosimo po prevodu Rovinskog („Nova Zeta“ za 1889 g. str. 239 i 240): — „Rodonačelnik Hota i Trepčana bio je neki Keći (Ketschi), za njega se ne zna odkuda je, ali po pretpostavci autora on je bio Arnaut, jer njegovi potomci (Hoti, Trepčani ? govore arnautski, a uz to su i vjere katoličke.) Po narodnome predanju Keći je pobjegao od turskog zuluma u slovenske zemlje i to baš tamo đe danas žive Piperi. On je imao 6 siiova: Lazara, Bana, Mrkotu, Kastra, Vasa i Pipera. Kad su odrasli, jedan od njih ubije u nekoj svađi jednog starosjedioca i ušljed toga morali su svi da bježe. Otac pak zbog starosti nije mogao da bježi, a zaustavi kod sebe i najmlađeg sina, koji je takođe bio slab i hrom. Zato on zamoli bratstvo ubijenoga da mu oproste. Oni mu oproste i dopuste, da zadrži kod sebe najmlađeg sina, te su od njega i postali Piperi. Ostali se nasele u Trepčanima (Zagrebač?).
    Mrkota je više volio uživanje i lak život, nego slobodan skitnički živog u gorama n preseli se na ravnicu na dva sata na zapad od Podgorice, đe se njegovi potomci i do danas zovu po njegovom imenu Mrkotići (Mrke u Piperima na sjever od Podgorice?); oni su također Slaveni i pravoslavne vjere. Oni što su ostali u Trepčima postradaju jedne godine od nerodice. Žito je rodilo samo u ravnici oko Bijeloga Drima. Dvojica mlađe braće odoše tamo. Kad dođu u Peć, nađu u hanu dvije lijepe đevojke, koje isto bijahu došle da kupuju žita. Momci se dopanu đevojkama i počnu ih raspitivati ko su i kuda idu, a za tim reku za sebe, da su one jedinice kćeri bogatih roditelja i da bi oni, kad bi se oženili s njima, dobili bogato našljedstvo i toliko zemlje, da bi dosta bilo ne samo za njih, no i za njihovu već oženjenu braću. Momci odgovore da ne znadu, da li će se braća na seobu saglasiti, jer iako žive odijeljeno od oca, opet su tako blizo, da se mogu često gledati; najposlije riješe, da se sva četiri ostala brata tu sastanu i zajedno riješe. Bpaća dođu u Peć i u rečenom hanu nađu roditelje đevojačke i s njima krenu njihovim postojbinama.
    Jedna je đevojka bila iz Rječice (Redschiiza mora biti zlorječica) i izbere sebi za muža Vasa, od kojeg su Vasojevići, koji su po riječima autora poznati kao razbojnici i ne dadu prolaziti karavanima iz Gusinja, Bjelopolja i Rožaja. Oni se djele na gornje i donje: prvi žive oko Riječice, koja pada u Lim, a drugi se nasele u Lijevoj rijeci, zato se i zovu Ljevoriječani. U starinu Lijeva rijeka nije bila naseljena; no mnogi od njih, što su bili najprije naseljeni na Riječici pobjegnu od tuda od Turaka i tako se naseli Lijeva rijeka, a poslje kad su Turci počeli manje navaljivati oni se ponovo upute na Rječicu. Druga đevojka bila je iz Dukađina, blizu Đakovice; ona je uzela Kastra, od njega proizlazi Kaztrovieh (Krastenići?), koji svi govore arnautski, a po vjeri većina ih je muhamedanaca. Lazar, Ban i Kemi ostaše u Trepču i poslje se podijeliše.
    U oba ova predanja vidimo, da je uzrok seobi zulum od osvajača Turaka; a sličnost ova dva predanja kod Srba i Arnauta daje nam s jedns sgrane kao neko jemstvo za njihovu istinitost, a s druge pokazuje nam, da je tu bila i smjesa između dvaju plemena, Srba i Arnauta, kad ih je ujedinila jednaka sudbina i jednaka mržnja protiv Turaka kad još nije među njima bilo vjerske razlike.
    Vojvoda Marko Miljanov u svojoj knjizi „Život i običaji Arbanasa“ navodi da se Kećo dva puta ženio. Sa prvom ženom imao je sinove: Ozra, Vasa, Krasa i Pipa, a sa drugom Ota i Bača (navedeno po Vešovićevoj knjizi „Pleme Vasojevući str. 96 i 97).

    IZVOR: Dinarska plemena Nemanjićskog porijekla, Milan Karanović

    Odabrao i obradio: Vojislav Ananić

    Odgovori
    • Dejan

      Bog vas blagoslovio Vojislave, sažet i detaljan članak o bližem poreklu. srpskih i arnautskih plemena i našim precima, poštovanje vama i srdačan pozdrav

      Odgovori
  • vojislav ananić

    Razmatranja profesora Erdeljanovića o tim plemenima

    Profesor Etnologije na Beogradskom univerzitetu i akademik, dr. Jovan Erdeljanović u svojoj etnološkoj studiji Postanak plemena Pipera (jednog od pet plemena koje izvode svoje porijeklo od Nemanjića), štampanoj u Srpskom EtnografskomZbornnku knj. XVII dao je pregled svih tih predanja o porijeklu plemena koji svoju starinu vežu za Nemanjiće i propratio ih sa krigičkim razmatranjima, strogo naučno. Pregled svih tih predanja i njihovih varijanata, kritički razmotrenih, donosimo kao neophodno potreban radi daljih sakupljanja varijanata, ukoliko nisu već zapisana i gde štampana.
    Pošto je razmotrio od čega je plemensko ime Piperi i da je od nadimka Piper, Piperko, koji označuje malena i hitra čoveka (mališana, mališu), i da je docnije uobičajeno kao krsno lično ime, prelazi na kritična razmatranja o broju braće i veli: „Ovo starinsko predanje o nekolicini braće Pipu, Ozru, Vasu itd. od kojih bi postala neka sadašnja srpska i arbanaška plemena, već je na toliko mesta u književnosti ispričano, da ga je izlišno ovde ponavljati. Pomenuću samo, da ima nekih razlika u pojedinostima Tako neki, i njih je najviše, navode predanje, da je bilo petero braće: Pipo, Ozro, Vaso, Kraso i Oto (t. j. Hoto); po jednom arbanaškom predanju bilo ih je čak šest i neki se od njih zovu drukčijim, arbanaškim imenima (b. J. G. v. Hah: „Albanesische Studien“ sgr. 185-188; tako i Gopčević: „Oberalbanien“, sgr. 573); po drugom brđanskom predanju bilo ih je samo trojica: Ozro, Pipo, i Vaso (npr. R.: „Pjesme iz Vasojevića“, u „Crnogorci“ za 1884, br.6., str. 46; ili Rovinskog „Černogorija II, 1, str. 29 i 92: i dr.) a vasojevićko predanje uzima četiri brata, a za Pipa se ne tvrdi pouzdano, da im je bio brat (B. Lalević i Iv. Protić: „Vasojevići“, Etnograf. Zbornik, V. str. 536).“ – (str. 323)
    Zatim uzimlje Erdeljanović, u razmatranje i predanja odakle su ta braća krenula, pa veli: „Dalje se još osobito kazivanja ne slažu u tome, odakle su mogla biti doseljena ta braća. Jedni kažu, da su bili iz Stare Srbije: od Šar-planine (kao u Rovinskog, na pomen. mestu) ili „iz Dukađina“ (pećska nahija“, kod pomen. R. :„Pjesme iz Vasojevića“); po drugima su bili iz Hercegovine (Lalević i Protić: „Vasojevići“, na navedenom mestu); u Katunskoj Nahiji, naročito kod Ozrinića, kazivali su mi najviše, da su bili iz Bosne; itd.“ (str. 323).
    Iza toga izlaže predanja i o vremenu kada su ta braća krenula, propraća to sa nekoliko svojih kritičkih napomena i veli: „Ni po vremenu u koje uzimaju da su ta braća živela, predanja se ne slažu: po jednima — i njih je najviše — to je bilo u vrlo davnašnje doba, koje se ne može bliže odrediti; a po drugima ta su braća živela u vreme turskog zavojevanja: po padu „srpskog carstva“ ili po osvojenju Bosne i Hercegovine, itd, i sklonila se u Brda ispred Turaka. A isto je takvo neslaganje i o mestu, sa koga se uzima, da su se ta braća razišla na razne strane: jedni vele da su se razišli iz Pipera; drugi kažu, da su došli najpre na Kčevo, pa tu ostao Ozro, a ostali pošli dalje; itd. (str. 323 i 324).
    Posle toga etnolog Erdeljanović uzimlje u kritička razmatranja i predanja koja je on sam zabilježio, ispitujući pipersku plemensku oblast, i veli: „ U samim Piperima slušao sam dva raalična kazivanja. Ali na žalost oba ta kazivanja imaju jedan nedostatak, koji im oduzima vrednost one prvobitne starine, koju su morali nekad imati. Taj je nedostatak u ovome. Pre dvanaest do trinaest pasova počeli su se u Pipere doseljavati iz Lutova u Bratonožićima potomci jednog jakog bratstva, koje je uz to i znatnog roda. Oni su uspeli, da se nasele gotovo po svima delovim današnje piperske oblasti i tako su se namnožili, da sad čine najjaču srodničku granu u Piperima. Ti su doseljenici imali među svojim precima jednoga, koji se zvao Pipo Nikolin, a koji je živeo npe grinaest do čegrnaest pasova (J. Erdeljanović: iBratonožići“, str. 600). I jedno to što se on zvao Pipo punim imenom: Piper — a drugo što su ovi njegovi potomci usled svoje jačine i mnogobrojnosti postali glavnim pretstavnikom plemena Pipera, oni su i samo plemensko ime, Piperi“ prisvojili sebi i smatraju sebe za prave Pipere. Sve pak starosedeoce oni zovu „starima „starim svijetom“ i „Lužanima“. Da oni nemaju pravo zvati sebe pravim Piperima, imamo jasan dokaz u tome, što je njihov predak Pipo Nikolin živeo tek pre od prilike 350 godina (13 do 14 pasova po 25 godina), dakle oko sredine Š veka, a mi imamo sasvim pouzdan pisani podatak, da se pleme Piperi zvalo tim svojim imenom još u sredini 15 veka“. (str. 324).
    Na osnovu svega rope izloženoga prikazuje Erdeljanović proces postanka i razvitka plemenskog i veli: „Nu ova „jačica piperska prisvojivši sebi na silu staro plemensko ime učinila je nasilje i starim predanjima o postanku plemena Pipera. Starosedeoci piperski, kojih ima još i sada priličan broj, istina vazda poriču tim došljacima pravo da se samo oni smatraju Piperima i energično odbijaju od sebe nazive „stari svijet“, „Lužani“ i dr., koje smatraju za pogrdne. Ta raspra oko porekla je bivala šta više i povod sporovima i oštrim sukobima, pa je zbog toga bilo jednom „davijanja (žalbi, poglavito crnačkih) i pred knezom. Ali kraj svega toga piperski su starinci učinili znatan ustupak jakim i uglednim brastvima lutovskih doseljenika, od kojnh su, kao što smo nideli, u poslednjim stolećima redovno birane i plemsnske vojvode i druge starešine. Starosedeoci su naime gledali, da dovedu svoje pretke u neku tobožnju srodničku vezu sa precima tih novih „Pipera“, a novi su im sami išli u tome na ruku. Manja starosedelačka bratstva primila su i krsno ime lutovskih dosenjenika, da bi se sa njima što više izjednačila.
    Na taj način je došlo do toga, da se staro predanje o prvom pretku ilemena Pipera, koje je bez sumnje i onako bilo tamno i neodređeno, spojilo sa predanjem o precima lutovskih doseljenika. I tako u sadašnjem kazivanju piperskom o pretku „Pipu“ ima pored sasvim pouzdanih, određenih podataka, koji su mu došli iz lutovskog predanja, još i takvih podataka, koji su mu nesumnjivo dodati iz nekog starijeg predanja“. (str. 324 i 325).
    (6) Kao dopunu tome izlaže Erdeljanović predanja o tim plemenima koja su zabilježena u Crmnici, u Staroj Crnoj Gori: „Jedno je kazivanje pipersko; koje se poglavito priča u Crncima, da je Pipo imao četiri brata: Ozdra, Vasa, Ota i Krasa; i da su se oni u davnašnje doba, ne zna ss kad, razišli iz današnjih Pipera, a Pipo da je ostao i naselio se više predela Mrka ili u selu Svibi. Od Pipova potomstva su svi Piperi, pa n starosedeoci u Crncima (koje inače svi smatraju za „Lužane“) su od Pipova unuka, Andrije. Ovo glavno kazivanje pojedinci izmenjuju ili dopunjavaju sa još ponekim pojedinostima ili sasvim na svoj način, npr. da je Pipo bio vojvoda Ivana Crnojevića; da je i Brato predak sadašnjeg plemena Bratonožića, bio brat Pipov, ali samo po ocu, a ne po majci; itd. Drugo je kaznvanje, da su četiri brata Pipo, Ozro (ili Ozdro), Vaso i Oto dobegla ispred Turaka iz neke od istočnih srpskih zemalja u Brda i odatle se razišli na razne strane, te Pipo došao u Bratonožiće a njegovi potomci prešlp u sadašnje Pipere. Jedni (a među njima i drbar pametar, starac Vukić Simov Đurković iz Zavale) kažu, da su pomenuta četiri brata bili sinovi Nikole Gojkova, koji je iz Pirota utekao od Turaka i došao najpre u Kom, pa zatim stojao neko vreme po Lijevoj Rijeci i na planini Nožici (u današnjim Vasojevićima) i najzad prešlo u Bratonožiće u Zmijinac. Za to vreme su mu se tri sina preselila u druge krajeve, a Pipo se nastani u Lutovu. Drugi opet vele, da su pomenuta četiri brata dobegla od Prizrena otprilike „po Kosovu“. A starac Radonja Radević (Petrović) cz Ožega kazivao mi je, da su ta braća bili unuci ,,bana Strahinje od Kosova” čiji je sin. „ban Zdrinoje prebegao u predele današnjih Vasojevića i „panuo na Lopate“. Od njegovih sinova Pipo je sa Lopata prešao u Bragonožiće u Lutovo. Svi pak pripovedači nastavljaju dalje na ovaj prvi deo svoga kazivanja predanje o grananju lutovskih brastava kako onih što su ostala u Lutovu gako i onih što su se preselila u Pipere. A to js predanje već sasvim novo i o njemu ćemo govoriti dalje, u odeljku o novim doseljenicima.” – (str. 325 i 326.).
    (7) Završujući razmatranja sa time da ima 14 starih brastava Pipera sa 218 domova i o svemu tome daje Erdeljanović ovaj naučno značajan zaključak: „Iz ovoga što smo naveli vidi se jasno; kako sad u samom narodu u plemenu Piperima nema nimalo pouzdanih i saglasnih predanja o postanku i o prvom pretku ili o prvim precima toga plemena. Može se verovati samo toliko, da u navedenim kazivanjima ima i ostataka od vrlo starih predanja, od onih koja se odnose još na staro pleme Pipepe. Nisu od malog značaja za ovo pitanj i dva stara predanja. Jedno je od njih ono opšte poznato i jako rasprostranjeno brđansko, crnogorsko i severnoarbanaško predanje o nekolicini (trojici, četvorici ili petorice) braće od kojih su današnja srpska i arbanaška plemena: Piperi, Ozrinići, Vasojevići; Krasnići i Hoti. Kao što smo i napred naglasili, u ovome predanju, svakako ima nečega stvarnog. A ovde vredi naročito istaći, da je vrlo znatno, što sva tri srpska plemena Piperi, Ozrinići i Vasojevići slave Sv. Arhaiđela i što sva tri imaju nazive načinjene od ličnih imena (od Piper, Ozrjen i Vasoje). Drugo je staro predanje, koje je očuvano u samim Piperima; da se je „Pipo“ predak svih Pipera, bio nastanio više Mrka ili u Svibi. Možda je i to predanje očuvalo tačnu ili približno tačnu uspomenu o mestu stanovanja pravog praoca onog jezgra, iz koga se posle razvila najstarija srodnička grupa pod imenom Piperi. I danas je u Mrkama svekoliko stanovništvo vrlo staro, i što je još naročito znatno: sve su Mrke zajedničkog porekla, i nisu se sve do pre četrdeset i pet godina nikako među sobom uzimali. I samo ime Mrke postalo je očevidno po nazivu ili po nadimku nekog srpskog brastva.
    Prema svemu što smo do sad izneli izlazi, da plemena Pipera nije bilo pre srpskog naselja, nego da su ga tek Srbi osnovali i dali mu ime. (str. 326. 327 i 413.).
    Na završetku glave o plemenima koja izvode svoje porijeklo od muške linije Nemanjića dodati mi je samo još i ovo. U plemenu Bratonožićima (crnogorsko-brđanskoj plemenskoj oblasti), održava se jedno narodno prdanje o pretku Bratonogu da je od unuka Despota Đurđa Brankovića, a po drugom predanju da je bio brat one trojice braće od kojih su Vasojevići, Ozrinići i Piperi. Despot Stevan Lazarević, ne imajući sina, odredio sebi za naslednika sestrića Đurđa Brankovića i on je postao vladar preostalih dijelova srednjevjekovne Srbije. Tada su počeli hroničari i letopisci da izvode porijeklo Brankovnća od Nemanjića i to od Vukana, sina Nemanjinog, od kojega je i Milica kosovskog Lazara, baba Despota Đurđa Smederevca. Da li je istinito to porijeklo ili potečs iz težnje da se istakne starost dinastije i njeno „svetorodno” porijeklo i „svetorodna“ krv od Nemanjića — a starinu su Nemanjići vezivali za Cara Konstantina — teško je to danas ustanoviti. U narodu nema predanja da je dinastija Brankovića od Nemanjića i zato se nećemo time ovde ni da bavimo.

    IZVOR: Dinarska plemena Nemanjićskog porijekla, Milan Karanović

    Odabrao i obradio: Vojislav Ananić

    Odgovori
  • novak zekić

    Poštovani dobri ljudi,koji želite i trudite se da pomognete onima koji još lutaju za svojim poreklom,iskreno i Ja sam jedan od tih.Zovem se Novak Zekić 1957 god,od oca Ivana i đeda Sava,prađeda Ivana,čukunđeda Boja-slavimo slavu Svetog Vasilija Velikog Slava mu i milost.Kolonizirani su moji Zekići u Savino Selo 1946 god,po kolonizaciji koju je dobio najstariji sin Savov Milorad nosilac partizanske spomenice iz Radeve mahale naselje koje je bliže Rožajama nego Beranama.Ko su Zekići kom plemenu pripadaju i kada su došli na područje Berana ili Rožaja,ako vam nešto znači ime su mi dali po pokojnom Novaku kojeg su ubili zbog Inforbiroa,kažu da je tada bio načelnik Beranskog sreza inače je bio Petrov sin koji je imao pored njega još pet sinova.Nadam se da će te mi dati neku smernicu i da dođem do svog porekla.Hvala unapred moj mail- novak.zekic@eps.rs i mob.0648372889

    Odgovori
  • milorad

    Ja se zovem Rosic Milorad rodjen u selu Vrbica kod Livna , Bosna i Hercegovina. Iz prica moga dijeda Rosici su u Livanjski kraj dosli iz sela Otisic u Dalmaciji Hrvtska ali pre toga iz Crne Gore u Dalmaciju koja je bila pod Mlecanima.Dali neko zna nesto vise o prezimenu Rosic u Crnoj Gori.

    Pozdrav svoj pravoslavon braci ma gde bili,

    Odgovori
  • Borivoje Obradović

    @Vlado
    Pohara Kuča, u dva navrata, zbila se juna meseca 1855., nakon što su neke kučke plemenske vođe objavile pokornost turskom paši u Skadru.

    Deo Kuča prešao je demonstrativno iz pravoslavlja na islam. Kuči su odbili da plaei porez crnogorskoj državi, te su knjazu Danilu I. Petroviću Njegošu cinično poručili da bi mogao, ako želi porez, poslati svoju suprugu u Kuče da ga uzme.

    Koncem juna1855. oko 3000 Crnogoraca, kojima je zapovijedao veliki vojvoda Mirko Petrović silovito je nastupilo i zaposjelo Kuče. U osvetničkim smaknućima odrubljivane su glave Kučima, tako je pobijeno 80 pretežno staraca i dece, potpuno nevinih, jer su plemenske vođe bile izbjegle k turskom paši.

    Krajem jula 1855. usledila je nova pohara Kuča, sada još surovija. Prema izvještaju Marka Miljanova Popovića, tada perjanika Danila I., zaklano je 243 Kuča, dok je prema izvješću Kuča skadarskome paši broj zaklanih iznosio „131 glava, među kojima tri žene, 10 djece u kolijevci i pet djevojaka“.

    Kuči su od toga doba bili odani Kneževini Crnoj Gori.

    Odgovori
  • Miloš Milošević

    Moja porodica Milošević je iz Popova blizu Bijeljine iz Republike Srpske. Slavimo svetog Savu. Prema istraživanjima nekih potomaka iste loze naše bratstvo postoji na području Semberije 5 koljena unazad. Prvi doseljeni iz Hercegovine se zvao Petar i nosio je perčin. Ako iko ima bilo kakvih podataka o našem bratsvu volio bih da podijeli. Pozdrav!

    Odgovori
  • Ivan Dragićević

    Pomaže Bog, Moje ime je Ivan Dragićević, rođen u Beogradu, od Oca Dragana i Majke Stanojke(Vidaković), zanima me poreklo moje porodice Dragićević, deda mi je rodom iz Svrljiga, selo Davidovac, južna Srbija, on kaže da su mu stari pričali da je naša porodica došla iz Crne Core, mada sam čitao da Dragićevići vode poreklo iz Prebilovaca u Hercegovini, tako da me zanima da li nekako mogu da saznam ko je taj moj predak koji je došao u južnu Srbiju, i kada se to desilo, kao i razlog zbog kojeg se to desilo. Da li nam je poreklo iz Hercegovine. Slavimo Sv. Alimpija, i narod dole na jugu je našu porodicu zvao Tokalci, po zlatnim tokama koje su nosili naši preci, to je još jedan podatak koji mi je đed ispričao.

    Odgovori
  • Strahinja

    Pomoz Bog,Ime mi je Strahinja prezime Joveljić…Moji su iz Osojnice selo 12km od Zenice(Centralna Bosna) otac mi je pričao kako potičemo od Vasojevića slavimo Mitrovdan interesuje me koji je moj predak i odakle je došao u to selo…A moj rođak Rade je hiljadudevetstoosamdeset i neke išao u Nikšić kod navodno naših rođaka koji potiču isto od tog pretka,ali zbog ratnih dešavanja su se prekinuli kontakti nažalost on je umro i niko nije više ni otišo kod njih

    Odgovori
    • Defendor

      Bog ti pomogao, Strahinja! 🙂
      Ako si voljan, učlani se na naš forum, i obrati pažnju malo na temu o Vasojevićima. 😉
      Može da ti bude korisna. 🙂

      Defendor

      Odgovori
  • LEKIC

    Zna li neko nesto o lekicima koji su se doselili u toplicki kraj,iz kog mesta u cg su tacno dosli? Pozdrav svim vasojevicima

    Odgovori
  • Jelena Lutovac

    Molim vas prezivam se Lutovac a mama mi je ispričala da smo se prezivali Jovanovići da je moj predak ubio nekog Turčina i da smo pobegli u selo Lutovo i dobili prezime Lutovac a slava sv.Nikola….tata Arso iz Bjelog Polja deda Anto…

    Odgovori
  • dragan

    Marko Nišavić
    Pošalji br viber –da vam dostavim najljeopši rodoslov -ručni rad
    Pozdrav Dragan

    Odgovori
  • M. Milovanović - Mare

    Moj najdalji predak kojeg znam, zvao se Milivoj Petrović, on se sa svojim sinom Čola-Stojanom naselio u selo Trnava (opština Topola, prestonica kneza Crnog Đorđa), gde i danas živi moja porodica, doselio se u Trnavu 1737/39. godine. Starina mu beše iz crnogorskog, lijevorečkog sela Lopate. Mene zanima koju su slavu slavili i kako su se prezivali Milivojevi otac, deda, pradeda? Krsna slava porodice, koliko usmeno predanje pamti od ~1738. pa do današnjih dana, je Sv. Jovan. Mene dakle pored starog prezimena i krsne slave zanima od kog ogranka, od kog bratstva i podvrste bratstva Vasojevića potiče moja porodica? Ovo pitam zato što znam da je u oblasti Vasojevića živeo i deo Bratonožića koji slaviše Sv. Jovana. Tako da bilo kako bilo, poreklo moje porodice ili od Vasojevića ili od Bratonožica. Ko sve bude znao da mi kaže sve od ovoga što me zanima, zahvalan sam mu za sve u napred. I još nešto, Vasoje Nemanjić, rodonačelnik svih Vasojevića, nije bio nikakav došljak, kao što ni ,,stari sloveni“ nisu bili nomadi i došljaci uopšte, on je bio kralj Zete u vreme cara Dušana Silnog i kneza Lazara. Vasoje Nemanjić bio je peto koleno Vukana Nemanjića, sina Nemanje Zavidovog Vukanovića (1114-1199), savremenik cara Uroša i srpski plemić, gospodar Zete.

    Odgovori
  • Rastko Krkic

    Pozdrav, moja familija je Krkic , istrazivajuci svoje porodicno stablo dosao sam do podatka da je prezime Krkic , nastalo od dva brata Milenka i Nedeljka koji su se prezivali Milosevic ali su zbog krvne osvete krajem 18.veka dosli u Cicevac i tu nastavili da zive , doselili su se sa prostora Crne Gore u Cicevac , od davnina slavimo Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila , da li bi mi neko pomogao dalje o Milosevicima da mi nesto kaze , poreklo i tako dalje ? Hvala , pozdrav!

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    UGRENOVIĆI su nekada bili veliko i jako pleme kod Nikšića u Crnoj Gorn. U Nikšićskom Polju održali su se dosad samo neznatni ostatci U., a većina se raselila na razne strane. Priča se, da je starom župom Onogoštom upravljao još pre Kosova, ban Ugren, po kome su U. i ime dobilp. Dvori banovi bili su u mestu Stubi, u selu Kočanima. U. smatraju za najstarije stanovnike Nikšnća. Ne zna se odakle su se doselili; nagađaju da im je starina nekud iz Bosne. U Nikšićskom Polju zauzimaln su U. ranije: Kočane, Gornje Polje i Studenca. Ovi U. u Nikšiću, kao i njihovi iseljenici po Hercegovini, Bosni, Srbijn i Boci slave Sv. Akima i Anu, slavu koju u Nikšiću, Boci i Hercegovini samo oni imaju. U Kočanima kod Nikšića je stari hram, posvećen Sv. Akimu i Ani, zidan, kako predanje kaže, kad i manastir u Morači.
    Na bana Ugrena je vojštio Baša Zećanin. Grob banov se nalazi u Nikšićskoj župi; zovu ga Ugrenov Mramor. Priča se, da su bana Ugrena ubili sinovi Nikše, pretka ilemena Nikšića, koji su posle banove pogibije dobili prevlast u Onogoštu (Nikšiću). U. su bili jaki i docnije. U Kočanima se drži Kula Lekovića, najstarija i najtvrđa u okolini Nikšića. Zidali su je, vele, kad je Sibinjanin Janko udarao na Kosovo. Pominju se i u narodnim pesmama i pevaju se mnoge njihove vojvode i harambaše, kao Leka od Kočana, Vuk Jušković, kome pripisuju da je u Duži zarobio pašu Džinaliju (1690), Jovo i Krsto Lekovići iz početka 18. veka i dr. Od njih je bio i Matija Jušković, jedak od najčuvenpjih ljudn i junaka svoga vremena u Hercegovini. On je učestvovao sa četom pri Karađorđevom napadaju na Sjenpcu, a išao je u Srbiju kao izaslanik pobunjenih plemena sa Gavrilom Šibalijom n Arsenijem Gagovićem kod grofa Ivelića.
    U. su učestvovali u svim velikim pokretima protiv Turaka, kao i druga plemena. Najviše su ih razjurilp nikšićski Turci. U. su se iseljavali i naseljavali su se svuda po našim zemljama, najviše u Boku, Hercegovinu i na Glasinac u Bosnn, odakle su prelazili u Srbiju. Njihovo je selo Vrpolje u Ljubomiru, gde ima nekoliko porodnca, čiji su preci došli iz Nikšića pre više od trista godina.

    P. Šobajić.

    IZVOR: prof. St. Stanojević, NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA, IV KNJIGA, S—Š, IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD D.D. ZAGREB, GUNDULIĆEVA 29 ZASTUPA DR ERIK MOŠE, MIHANOVIĆEVA ULICA 1, 1929.

    Odgovori
  • AG

    Interesuje me poreklo Pajovića iz sela Polokce,opština Novi Pazar,slava Lazarevdan,prema informacijama potiču iz Andrijevice ali se ne zna od kojeg bratstva iz Vasojevića

    Odgovori
  • Predrag

    Iseljavanje Vasojevica u toplicki kraj,dali neko zna nesto o tome?
    U koja sela i koje porodice?

    Odgovori
  • Vukan

    Knjiga „Đole Laban – prvi plemenski kapetan
    Polimlja” autora Božidara Radunovića,

    podeljena je u tri poglavlja, koje pred-
    stavljaju jednu celinu, koja govori: O istorijskim

    prilikama, borbi Vasojevića za oslobođenje od
    Turaka, uloga Đola Labana u tome, kao i izreke i
    anegdote Đola i o Đolu Labanu. Ovakav pristup
    pisanju ove studije o Đolu Labanu je bio nužan.
    Autor je težio da u prvom delu istakne istorijska
    zbivanja koja su se na prostoru Gornjeg Polimlja a
    i šire kretala kako bi na taj način mogao da
    rasvetli u kontekstu tih zbivanja i istorijske
    zasluge i ličnost Đola Labana. Đole je ponikao u
    plemenu Vasojevića, bratstvu Labana /ogranak
    Radunovića/ koje se „istaklo kao najače bratstvo u
    Polimlju. Ovo vrlo ugledno bratstvo, posle duge
    potištenosti, budući da je bilo izloženo
    najvećem pritisku od strane plavogusinjskih
    Turaka, odjedanput se uzdiglo pedesetih godina
    prošlog veka, te je dalo nekoliko istaknutih
    prvaka vasojevićkom plemenu i imalo je u svojoj

    sredini glavarstvo za Polimlje. Bili su plemens-
    ki kapetani, komandiri bataljona. Labani idu u

    najzdravija i najnaprednija bratstva u plemenu”,
    kako ističe dr. Radoslav-Jagoš Vešović u svom
    delu „Pleme Vasojevići”.

    Labani potiču od bratstveničke grupe Raje-
    vića, što čine još podgrupe: Lopaćani, Dabetići

    i Kovačevići, a Labani pripadaju lopatskoj grupi.

    9
    Oni su iz svoje matice Lijeve Rijeke došli na

    ovim prostorima prije dva-tri vijeka i tu biti-
    sali na izvorištu Lima, na njegovoj desnoj obali,

    kojega okružuju visovi planinskih venaca

    Prokletija. Ovuda su se kretali mnogi putevi-
    karavani, a bogme i mnoge vojske i osvajači. Brat-
    stvo Labana sa svojim ograncima /Radunovići,

    Mirkovići, Ivanovići, Radivojevići, Konići,
    Zekići, Jelići, Ugrenovići, Perovići, Vukanići,
    Vukdelići, kao i Mijovići sa Kikovićima,

    razrođeni su na desetak pasova. Oni su ovde opsta-
    jali, odolijevajući svim vetrometinama, koje su ih

    neštedimice šibale, ovih prošlih vekova. U
    svemu tome veliku ulogu u istoriji ovoga bratstva
    i plemena Vasojevića, pa i Crne Gore imao je Đole
    Laban. On je nezaobilazna ličnost jer je dopri-
    nosio razvoju

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top