Порекло презимена, село Санад (Чока, Горњи Банат) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи "Срби у Банату". Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић По прича Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи "Срби у Банату". Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић По прича Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Санад (Чока, Горњи Банат)

Порекло презимена, село Санад (Чока, Горњи Банат)

Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи „Срби у Банату“. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

По причању старих људи, прво село било је крај саме Тисе. И сад је тамо та улица, а ту је била и стара црква и њено место било је обележено крстом, али је после ту земљу присвојио спахија и уништио успомену на цркву. Звог воде (Тиса је ронила обалу и досад је за 50 м одронила) и ширине села, преместили су ту цркву на данашње место. Славила је Св. Петку, ап је после освећена на Спасовдан, те зато данашња црква слави тог свеца. На месту данашње цркве, школе и општине било је прво гробље. Затим је, врло давно, премештено на данашње место. Из старог гробља сачуван је још један камени крст код цркве од фамилије Надрљанских.

Веле да је у првом селу најпре било седам земуница.

Међу оних седам кућа су били данашњи Суботини, које сматрају за најстарију фамилију у селу. Од њих се помиње баба Санда, која је, наводно, најпре била на Селишту, па прешла на место данашњег села које је по њој затим добило име Санад. На месту где је била прва кућа Суботиних, сад је празно земљиште, баш на углу сеоске слепе улице, тзв. Ћоравог сокака.

Сами Надрљанци казују да су њихови преци Протићи, кад су из Надрљана дошли овамо, већ затекли село (мисле да је било на Селишту), у коме су били родови: Суботини, Цвејићи, Попови и можда још неки.

Ово је село једно од ретких у коме су Срби и за време мађарске владе истискивали Немце и покуповали већину њихове земље, где су убили једног спахију (један Олушки и један Нарљански), а хтели убити и другог, и где је готово сва бивша спахијска земља прешла у српске руке.

На ливадама Близанцима изоравају разне ствари, а причали су да је ту била “варош словенског краља“, па су је Хуни разорили. Нађени су цигље, камен, огњиште, сабље; та се варош, веле, звала Моноштор (ту је и рит са тим именом, а после се тако назвало и данашње село).

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (из два протокола “исповедајушћихсја“ из 1802. године за две парохије):

–        БАЧУЛОВИ (1, Петковача), из Влашке, стара земља (мој додатак – Влашка је у овим случајевима Румунија)

–        БОЖИН, сад БОЖИНИ – КУПУСОВИ (3, Св. Јован), једног порекла са Косинима; стари дошли из Скопља са Чарнојевићима; по другом казивању, доселили су се из Смедерева заједно са Цвејићима; спахија је, веле, давао имена да их раздвоји, да се не држе заједно кад се туку тј. да се велики родови не би осећали као заједница, те да трче један другом у помоћ; (Маркови, Петрови, Манојлови и Столини су сви једног порекла); стара земља

–        БОРЛОВАНИ (2, Св.арханђел Михаил), прадеда из Ердеља, из Ваље или Ваљева, где их још има; стара земља; има их одсељених у Пешту

–        ЂУРИЧИНИ (4, Св. Никола), стари дошли из Србије; стара земља; одсељени у Кикинду

–        ЕРДЕЉАНОВИ (3, Св.арханђел Михаил), из Ердеља, стара земља

–        ЖИВАНОВИ – ЗЕЦ – БАЧВАНИ (3, Ђурђевдан), досељени 1863. год. из Мартоноша, из Бачке, где их још има

–        ЖИВОТИНИ – ПЕТЛОВИДУДАШИ (4, Св. Никола), чукундеда се доселио од Пећи, звали се друкче и славили Св. Јован; по деди Животи добили ново презиме; стара земља; свеца су променили зато што је њихово псето било ујело једног човека из друге фамилије и та фамилија тражила да узму њиховог свеца да лаве, а свог да ману, и кад су пристали, измирили се

–        ЖУРЖУЛОВИ – ПАТРИЈАРИ и – ТУКА (3, Петковача), из Ердеља; стара земља, али су, вероватно , и стари изумрли и нови ушли у кућу

–        ЈОВИЧИНИ – БАЂИНИ (4, Св. Јован), стари из Босне, из Бијељине; стара земља; у Срем одсељени оданде

–        КНЕЖЕВИЋИ, прадедови дошли из Нове Кањиже (мој додатак – данашњи Н.Кнежевац), где су и сад велика фамилија

–        КОСИНИ (2, Св. Јован), види под Божини

–        ЛАЗАРОВИ – КУРЈАЦИ (4, Св.арханђел Михаил), види под Николини

–        МАКСИМОВИ – ПУВАЛОВИ (1, Св. Никола), досељени из Нове Кањиже пре 55 година (мој додатак – то значи око 1870.године)

–        МАНОЈЛОВИ (1, Св. Јован), види под Божини

–        МАРКОВИ (1, Св. Јован), види под Божини

–        НИКОЛИНИ (3, Св.арханђел Михаил; 1 Св. Пантелија), једне од њих зову Мартинови (Св. арханђел Михаил), из Прибиша, из Баната, Лазар и Никола: Николини и Лазарови, стара земља

–        ОЛУШКИ – ПЕКМЕЗАРИПРЖЕНИЦЕКАЋУРЕ (23, Ђурђевдан), “из Влашке, из Ердеља“; има их у Карлову (мој додатак – дан. Ново Милошево) и у Меленцима

–        ПЕТРОВИ – ТАТИНИ (2) (6, Св. Јован), види под Божини

–        ПОПОВИ (8, Ђурђиц), из Нове Кањиже; презиме добили по попу, а старо им је презиме Илићи и још их има у Кањижи, стара земља

–        СУБОТИНИ (7, Видовдан), најстарија фамилија у селу; стара земља; предање каже да су дошли вероватно из Турске (мој додатак – сигуран сам да се не мисли на данашњу Турску, већ неки део српских земаља које су биле под Османлијама)

–        ТАТИНИ, види под Петрови

–        ЦВЕЈИЋИ – ЗЕЉОВИ (2), (6, Св. Тома), дошли из Смедерева заједно са прецима оних што тврде да су из Скопља; презиме по прадеди Цвеји; има одсељених у Ђали, Вршцу, Бешки (у Срему); стара земља; Цвејића има и у Црној Бари и Америци

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        БАРБАТОВИ (1, Св. арханђел Михаил)

–        БИРДИЋЕВИ (3, Св. арханђел Михаил), стара земља

–        БЛАЖИН, сад само БЛАЖИЋЕВИ (3, Св. Алимпије), стара земља

–        БОГОЈЕВИ (5, Св. Јован), стара земља, одсељени у Сенту

–        ДУМИТРОВИ (1, Петковача), стара земља

–        ЂУРЂЕВИ – ЈОВУЛОВИ (5, Св. Јован), стара земља

–        ЗАРИЋЕВИ (3, Св. Стефан)

–        ЈОВАНОВИ – СИБИЋЕВИ (5, Ђурђевдан), стара земља

–        ЈУРИШИН, сад ЈУРИШИЋ (1, Св. Никола), стара земља

–        МИХАЉЕВИ (7, Св. Никола, само један Петковачу и зову га ВЛА или ВЛАШКИ); допла су била три брата: Мањул, од њега Мањулови (помрли), Павле, од њега садашњи Павлови и Михаљ, од њега Михаљеви; има један Михаљев у Мартоношу у Бачкој

–        НАДРЉАНСКИ – ГАМБОШОВИЦИБИНИПИСАНОВИ (33, Св. Никола), стара земља (мој додатак – с обзиром на презиме Надрљански, вероватно су у давнини живели у селу Надрљан, одмах преко Тисе које се данас према мађарском изговору зове Адорјан)

–        ОКОВАЦКИ (6, Св. Јован), стара земља

–        ПАВЛОВИЋИ, сад ПАВЛОВИ – ПЕРЈАР и ПИКТИЈАР (3, Св. Никола)

–        ПЕШИНИ – МАЧКОВИ (2, Св. арханђел Михаил), стара земља, доселили се, али не знају одакле

–        САВИНИ (1, Св. Јован); један отишао у Кањижу; стара земља

–        ТИКАЧЕВИ (1, Велика Госпојина), стара земља, причали су им да су руског порекла

–        ТОДОРОВИ – БУЋКОШОВИТАДИНИ (7, Св. Василије, а других 7 Ђурђевдан), стара земља

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

БОЧОРАН – ГРУЈИН – ИВКОВИ – ЈАЊИНИ – НИКОРИНИ – ПЕРИН – СИБИНИ – СТОЛИНИ – ЧОБАН

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

БАБИН – БИРОВ – БОЖИЋ – ВЛА’ – ВУЈИЋ – ВУКОВ, последњи се иселио у Нову Кањижу – ГЕОРГИЈЕВ – ГЛИШИН – ГОБЕЛИН – ЂУРКОВИЋ – ЖИВАНОВИ – ЗАВИШИН – ИЛИЈЕВИЋ – ЈАНКОВ – ЈЕВРЕМОВ, било је доскора – ЈОВАНОВИЋ – КАРАЈАНКОВ – КОСТИЋ – КРАГИЋ – ЛАЗИН – МАКСИМОВИ – МАЊУЛОВ – МАРТИНОВ – МИЛИН – МИХАИЛОВИ – МОШИН – НАНТАНОВ – НИКОЛИЋ – ПОПОВИЋ – РОМИ – СИМИЋ – СТОЈШИН – СУБИН – ТИМОТЕЈИН – ЋУРЧИЈИН

 

Ово су подаци из старих поменутих протокола. Али ово није све. Очевидно је постојао још један протокол, за трећу парохију, који није очуван, и з то се зна још доста старих родова са старом земљом, и то:

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        АНДРИШКОВИ (3, Св. арханђел Михаил), из “Влашке“

–        БАБУШКОВ (1, Ђурђиц), из Сентјована у Мађарској

–        БАКАЛИЋ (1, Ђурђевдан) из Мартоноша

–        БАНДИН (1, Ђурђевдан) из Мартоноша

–        БОГДАНОВИ (2, Ђурђевдан) из Обилићева (мој додатак – Н.Кнежевац)

–        БУГАРЧИЋ (1, Ђурђевдан), из Мокрина

–        ВАСИЋ (1, Св. Никола), родом из Сенте

–        ГЕДОШЕВИ (3, Св. Стефан) из Чанади, Мађарска

–        ДАВИДОВ (4, Св. арханђел Михаил), из Обилићева пре 50 година

–        ДЕВИЋ (2, Св. Јован) из Сенте

–        ДИМИТРОВ (1, Ђурђевдан) из Ђале

–        ЂАКОВ (1, Св. Никола) из Нове Кањиже (мој додатак – Н.Кнежевац)

–        ЖИВИЋ (3, Митровдан) из Чанади

–        ИКОНИЋ (2, Св. Јован) из Ђале

–        ИЛИЈИНИ (2, Петковача) из “Влашке“

–        КНЕЖЕВИЋИ (1, Св. Никола), има их у Новој Кањижи; имали су другог свеца док су били у Србији, одакле су дошли јер су нешто скривили Турцима, па је њихов предак Васко Кнежевић пребегао у Кањижу, а ли су га Турци тражили и нашли по крсном имену и вратили га, а он је после поново побегао и пременио крсно име, да га не нађу

–        МАЛИ (3, Св. Јован), из Ердеља, стара земља

–        МАРКОВИ (2, Петковача) из Сирига

–        МИЈИЋ (1, Св. арханђел Михаил) из Мартоноша, пре 50 година

–        МИЛАНОВИ (2, Св. Јован) из Сирига, пре 60 година

–        ЖАРА МИЛЕТИН (1, Ђурђевдан) из Сентјована у Мађарској

–        МИЛОШЕВИ (1, Св. Јован) из Мартоноша, 1863. године

–        МИРКОВИЋ (1, Ђурђевдан) из Србије

–        НЕЦКОВ (1, Св. арханђел Михаил) из Оросламоша

–        НИКОЛАЈЕВ (1, Св. арханђел Михаил) из Сенмиклуша Потиског (мој додатак – дан. Остојићево)

–        ПЕВАЛИЋ (1, Св. Јован), отац дошао из Бачке, из Мартоноша, а тај је род и у Жабљу и сад

–        ПОПОВ (8, Ђурђиц)

–        ПРЕДИН (3, Петковача) из Чоке, пре 5 годна

–        РАДОИЧИН (2, Ђурђевдан) из Мокрина

–        РАЈИЋ (1, Св. Јован) из Мокрина

–        СОДИЋ (2, Св. арханђел Михаил) из Обилићева

–        СТАНИКИНИ (3, Св. арханђел Михаил) из “Влашке“; са Ердељановим, Никоринијим и Влаоњиним су једног порекла

–        СТАНУЧУЛОВ (3, Св. арханђел Михаил) из Црне Баре

–        СУБОТИНИ (7, Видовдан)

–        ТРЕЋАКОВ (1, Св. Јован) из Кикинде

–        ТУЦАКОВ (1, Ђурђевдан) из Мокрина, дошли скоро

–        ШАРГИЋЕВИ (6, Св. Василије), деда дошао из Кикинде у кућу Тодорових

–        ШТЕВАНОВИ (3, Св. Никола), од Штевана; прадеда који је дошао из Бачке и кога су усвојили Животини па је наследио њихову земљу и свеца, а прави светац је Петровдан

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        ЈОВИЧИНИ (2, Петровдан, некад славили Часне вериге па на предлог свештеников промеинили на Петровдан), стара земља

–        ТРИФУНОВИ (12, Св. Пантелија), стара земља

–        ЂУКИЧИНИ 82, Ђурђевдан)

–        НАДРЉАНСКИ (33, Св. Никола)

–        НЕДЕЉКОВИ (2, Св. Јован)

–        НИКАЧЕВИ (9, Св. Јован)

–        СТОЈКОВ (1, Ђурђевдан), стара земља, звали их Завишићи и Бандини, једна фамилија са Ђукичинима

–        ТОДОРОВИ (7, Св. Василије)

–        ТОДОРОВИ (7, Ђурђевдан)

 

ИЗ ЛЕТОПИСА У САНАДУ:

И народно предање тврди да је Санад насељен од незапамћених времена и да су се први становници бавили риболовом. Само је стари Санад, по предању, био нешто (за један километа отприлике) северније уз Тису него данашњи.

Све српске породице не знају одакле су им се стари населили у Санад. Највећа фамилија, Надрљански, има предање да су им стари пореклом из Старе Србије и да су се доселили са Чарнојевићем. Најпре су им стари живели у Сомбору и тада им је презиме било Протић. Из Сомбора се неколико породица досели у сеоце Надрљан, које се налази поред Тисе са бачке стране, северно од Санада (мађ. Адорјан). Из Надрљана се доселе у Санад и због тога се назову Надрљански. Бирдићи су се доселили из села Бирде. Станикини су се доселили из Ердеља. Тако и Ердељани. И једни и други су румунског порекла. Румунског су порекла, али се не зна одакле су досељени: Михаљеви, Журжулови, Борловани, Павлови, Мали (који се презивају Оникин) и још неки ваљда.

Пре садашње цркве је била стара црква, на другом месту, у улици где је сада кућа Милоша Животина или Немца Траума.

ИЗВОР: Јован Ердељановић – “СРБИ У БАНАТУ“


Коментари (9)

  • CVELE

    DA LI NEKO MOZE DA MI KAZE VISE O POREKLU PORODICE NECKOV ILI O LITERATURI GDE BI MI TO BILO DOSTUPNO.UNAPRED HVALA

    Одговори
  • сизиф

    Био бих захвалан да ми неко каже нешто више о презимену Богојев.Моја породица и ја живимо у мјесту Нова Топола у Републици Српској.Отац ми је доселио из мјеста Иланџа где му је живио брат који је имао три сина а овдје имају два домаћинства Богојев моје и братово.Интересује ме поријекло презимена и има ли породица са презименом Богојев и осим мјеста Иланџа у Бојводини.

    Одговори
  • Dusan Nadrljanski

    Bogojev prezime postoji u Sanadu..Bora Bogojev….ne znam vise o tome.

    Одговори
  • biljana

    Moja majka se devojački prezivala Dumitrov, deda je bio iz Mokrina.Zanima me poreklo ovog neobičnog prezimena da li je možda cincarsko.Odakle su došli Dumitrovi u Banat?

    Одговори
  • vojislav ananić

    С А Н А Д
    САНАД (1.384 ст.), ратарско-сточарско (27,1% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног (панонског) типа, на (81-84 т) контакту лесне терасе и алувијалне равни Тисе, поред пута и железничке пруге Чока-Нови Кнежевац, 5 км СЗ од Чоке. Површина атара износи 3.496 ћа. Планског је постанка са основом правоугаоног облика. Уличну мрежу чине две дуже улице које попречно пресецају девет краћих, различите дужине. Обухвата два дела: Брдо (84 м), виши, и Пану (81-82 н), нижи. Савремени развој насеља остварује се по урбанистичком плану из 1987. год. Припада старим насељима. Помиње се 1247. као посед жупана Понграца, у турским изворима 1557/58. као српско насеље и касније. Бугари из Влашке насељавају се 1738, Немци 1803. и 1810, Мађари 1859, а Срби из Подлокања, Српског Крстура и Ђале код Новог Кнежевца после II светског рата. Ст. је већином српско (73,6%) и мађарско (16%). Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,5 (1961) до 1 (1991). У селу се налазе две цркве: српски православни храм Вазнесења Господњег (1794/95), чији дан је и црквена слава, са иконостасом из прве половине XIX в. (културно добро од 1971), и римокатоличка црква (црквена слава Мала Госпа) из XIX в. Електричну енергију добија пре II светског рата, а савремени водовод 1971. год. Има дечји вртић, осморазредну ОШ ”Јован Поповић”, МК, дом културе, библиотеку, споменик борцима палим у II светском рату, здравствену станицу, апотеку, ветеринарску амбуланту, пољопривредну апотеку, пошту, банку, Земљорадничку задругу ”Санад”, Ловачко друштво ”Јастреб”, локалну пијацу (пазарни дан – субота) и др. У пољопривредној производњи водећи значај имају житарице, индустријско и крмно биље, свиње, говеда и овце.
    Мр Драган Обрадовић
    Извор:
    ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ
    ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА
    IV
    с-ш
    Енциклопедија (књига I, II, III и IV) штампана финансијском подршком Савезног секретаријата за развој и науку Југославије у Београду Издавачи
    ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Студентски трг З/Ш, БЕОГРАД
    АГЕНА, Војводе Бране 20, БЕОГРАД
    СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД Штампа СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД, 2002. Тираж 2000 примерака

    Одабрао и приредио: Војислав Ананић

    Одговори
  • Александар Михаљев

    Зна ли неко нешто више о породицама Михаљев?

    Одговори
  • vojislav ananić

    Санад

    Припадао је Чанадској жупанији. Забележен је 1247. 1552 забележен je као ненасељен. 1557—8 налазиле се две српске сточарске породице. Забележен је у крушевском поменику. 1647 забележен је као ненасељен. 1717 имао је 44, а 1727 35 домова. 1753 означен је као српско насеље. 1773 имао је 157 домова. 1803 насељено је у Санад 70 немачких породица.
    Потеси: Бар, Близаница, Буџак, Вичујда, Вујана, Гладно брдо, Горњи рит, Горњоритски фок, Гробна слатина, Ешкутова бара, Кишница, Комарчево брдо, Копово, Оковачка бара, Пана, Панински фок, Панински сигет, Панинска слатина, Пркос, Попишањак, Селиште, Слатина, Слепчева слатина, Утрина, Хаднађев буџак, Шикшовара, Шуљмовача.
    У Санаду се родио Југ Станикић, ретко честит свештеник и писац (1860—1919).

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.

    Одговори
  • Јањетов

    Фали исељени/изумрли род Јањетов (Св. Никола)…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top