Информер: Прапостојбина Срба на тлу данашње Турске Reviewed by Momizat on . Професор Валериј Алексејевич Чудинов каже да су наши преци живели у граду Сирбину у Малој Азији, што оповргава теорију о сеоби Словена у 7. веку     Професор Валериј Алексејевич Чудинов каже да су наши преци живели у граду Сирбину у Малој Азији, што оповргава теорију о сеоби Словена у 7. веку     Rating:
You Are Here: Home » Инфо » Занимљивости » Информер: Прапостојбина Срба на тлу данашње Турске

Информер: Прапостојбина Срба на тлу данашње Турске

Професор Валериј Алексејевич Чудинов каже да су наши преци живели у граду Сирбину у Малој Азији, што оповргава теорију о сеоби Словена у 7. веку

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Текст на српском на обелиску

 

 

Руски професор и академик Валериј Алексејевич Чудинов тврди да су Срби првобитно живели у некадашњем граду Сирбину, данашњем Ксантосу у покрајини Лици у Малој Азији, то јест данашњој Турској.

Он је до тог закључка дошао истражујући стари законик уклесан у обелиску, који потиче из 8. века пре нове ере, а који је писан на сербо-рашком језику и писму. На њему се јасно види да су Срби још тада били писмени и да су постојали као културан народ. То побија теорију званичне историје по којој су Словени Балкан населили тек у 7. веку нове ере, дошавши из прапостојбине која се налазила иза Карпата.

Истина о обелиску

Закон уклесан на обелиску прочитао је и превео наш свештеник Светислав Билбија тумачећи древни српски језик и псима из Лидије и Ликије. Билбија је прво протумачио и објавио дешифроване текстове са северне стране споменика, према препису аустријског научника Ернеста Калинке. Он је текст назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије, пре 2.600 – 2.800 година“.

Билбија је касније проумачио читљиве делове записа и са других страна. Тај материјал објављен у зборнику „Катена Мунди“ под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази прикзани у облику одредби законика.

Писаће се нова историја

Историчар и палеолингвиста Радован Дамњановић за Информер каже да је теорија о великој сеоби Словена у 7. веку неодржива и да ће у будућности морати да падне.

– Руски летописи показују да су Словени насељавали део око Дунава, што значи да је сеоба ишла у супротном правцу. Чак и старогрчки и римски историчари помињу српско име много раније него што бележи историја. Нашу и руску историју су у 18. и 19. веку писали странци уз доминацију Немачке, тако да ће нови подаци до којих се свакодневно долази променити ток историје – каже Дамњановић.

 

Староседеоци Балкана

Једна од теорија, која се бави антрополошким и генетским пореклом Срба, базира се на идеји да су Срби балкански староседеоци, директни наследници културе Лепенског вира и винчанске културе. У овој теорији се такође тврди да су Срби у једном моменту напустили Балкан кренувши у велику сеобу, али су се убрзо вратили на своје просторе.

Београд у Истанбулу

Осим тога што се у близини Истанбула на 6.000 хектара простире Београдска шума и што се град дичи црквом Београдске богородице, помало шокира цифра од три милиона која представља укупан број људи с ових простора који су населили Истанбул. То ће рећи да скоро пола Србије живи на Босфору, а то је само трећина укупног броја наших расељеника у Турској.

ИЗВОР: Информер, 4. јул 2012.

 


Коментари (4)

  • Александар Маринковић

    Е мој руски професоре…град није Сирбин већ Сирбис, како је то Херодот и навео у својој књизи. Сирбис налази на истоименој реци. По Херодоту, ти називи су домаћи односно тако се зову на “ликејском“ језику. Дакле, основа имена је С(и)РБ, без “н“. Пре доласка на тај простор Ликијци су били на Криту и звали су се Милијани. Не знам шта је то руски професор открио кад је то доступно сваком купцу Херодотове “Историје“.
    Овај додатак на крају о шумама око Цариграда немају никакве везе с претходним делом текста и не знам шта је аутор хтео тиме рећи. Сви ти називи су настали у средњем веку, у време Османлија. Никакве везе немају са античким народима па ни Лик(иј)ом. Остатак података о броју расељеника из Србије по данашњој Турској је “преузет“ са сајта Српско-турског пријатељства“. Да неко не би случајно помислио да се ради о милионима Срба из античке Лик(иј)е.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    О земљама српским у Малој Азији још 1827 писао је Милош С Милојевић (касније постаје „ругло“ знаменити Срба) на стр 118 и 119 између остало каже:“Под Именом земаља мало-азијских у које су српска племена прогнанакоји из Индије , на неколико тисућа, ако не и десетине тисућа година пре Христа, живела, подразумјевамо: 1.Витинију (реке Рибака или Рибар, ЗАГОРИЈА,- градови Пруса, Никомидија, Љубиша, Витинијум)
    2.Пафлагонију, кроз коју протиче река Галич, Лика, а градови су јој Миза, Комана, Сабира
    3.Мизија, у којој је река Граник а градови Пара, Дева,Обуда, Пета или Пата, Дардан, Илион или Троја-Julion, Julium Troja.
    4.Мидију, кроз коју протиче река Грм,Иљача; планине Тмол, Сипил и Микала као и градови Сард или Сарб
    5.Карију, кроз коју протиче река Главач а градови су НИШ,Милача, Ковно.
    6.Јонија , доцније грчке насеобине
    7.Памфилију, у којима су градови Облија, Аталија, Перга, Сида итд.
    8.Киликију, реке Селин, Латма,Пира и Срба а градови су били Селин или Тројанопољ, Селевција, РАЦКА, Соља, ТАРА,
    9.Кападакију у којој су били градови Миличина, Комана, Тијана, Мазара, Ниш, Сабира, Никопољ,
    10.Фризију, градови Синада, Србина или Сбира, Класа, и
    11.Острва…
    Једном речју, под именом малоазијских земаља, у којима су српска племена живела, као првобитна и најстарија-aborigenes, autochtones- и т пре доласка Грка, Сираца и осталих… гдје налазимо да су од искона жвела ова српска племена:
    1.Раци ти Рашани; 2.Мизи,3.Бреги или Брђани; 4.Лелићи; 5.Кари, потомци Лелића;6. Манићи; 7.Тренићи или Ретићи; 8.Торибојићи или Трибоићи; 10. Дољанићи; 11. Кијевљани (сада истоимено село код Омарске-Пријеодра); 12.Бебрићи; 13.Себренићи; 14.Брекићи, 15.Витићи; 16 Севкрићи; 17.Пионини; 18.Попелићи; 19 Прази или Пруси; 21,ХРВАТИ, огромно племе српскога народа, живело је у Брегији и на острву Криту; 22.Кауконићи, и Цичићи; 23.Галичани; 24.Енети,Венети, Венеди; 25.Хвалићи; 26. Морићи; 27.Блатићи, Поблатићи; 28.Сибарени; 29.Даки или Драка, Драчићи; 30. Друлићи; 31. Македонска племена“… итд, итд.
    А ево шта је Драган Јовановић између осталог напосао у НИН-у 8.2.2007 год, стр 92 „…И шта су Срби урадили? Брже боље су га отровали и рукописе му уништили! Јер, који ће нам Србија до Пекинга, кад нам је доста и до Прокупља и Ниша… Господин Милојевић, ем комита, ем ерудита…“

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Извињавам се, књига „Историја Срба“ од Милоша С Милојевића је изашла 1872 а не како сам горе погрешно наисао 1827. Извињавам се.

    Одговори
  • Dragan Deretic

    Moram vam otkriti nešto.Profesor Čudinov je pitao Jovana u Ruskoj Akademiji u Petrovgradu kako može pomoći nama Srbima u istoriji.Jovan mu je preporučio ovaj zapis i priložio prevod Svetislava Bilbije. Zato gospodine Marinkoviću nemojte se iznenaditi ovom delu.Koliko ja znam Čudinov je ovo prvo objavio preko Moskovske Akademije.I verovatno to mnogima se čini čudno. Mislim da je Jovan u pravu. Populacija u Sardu je bila mala. U Turskoj tada nije bila velika populacija naših predaka.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top