Порекло становништва села Падеј, према књизи Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Прво село је било на Селишту – од неколико кућа, а зна се да је била и сувача… Прво су били досељени Малетини и Илијашеви. Три потоне сесије су имали: Малетини, Илијашеви и Чекрџини. Три суваче су биле: Бајиних, Илијашевих и Чекрџиних, а Малетини су имали две воденице на Тиси.
Икавизми као свуд досад. У цркви нема никаквих старина, ни старих матица, ни домовника….у падејској цркви сахрањен је спахија, Србин Георгије Диван зван Ђога; славио је Ђурђевдан; не зна му се порекло.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:
– БАЈИНИ (6, Св. Никола); слушали су да су из Србије
– ИЛИЈАШЕВИ (3, Св. Никола); има их у Иђошу, где се пишу Команови; четири брата су била дошла и од њих су: Илијашеви, Јованови, Станкови и Нинкови; слушали су да су из Србије дошли (мој додатак – према казивању данашњих Илијашева у Падеју, они су цинцарског порекла – ваљало би проверити)
– ДРАЖИЋИ (3, Св. Јован), одавно досељени, доведени из Мокрина
– ЂУРЂУЛОВИ (12, Св.арханђел Михаил), из Махале, из Темишвара
– ИГЊИНИ (2, Св. Мрата), по свој прилици ушли у кућу Лукиних
– ЈОВАНОВИ (5, Св. Никола)
– МАЛЕТИНИ (23, Врачеви, Лзарева субота, Св. Јован и 1 Св. Никола); из Мола су дошли њихови стари у село на данашње Селиште; знају се Јованица и Живањица, два брата од којих су две гране Малетиних; Малетнии и Илијашеви су први ударили колац у Падеју, без сумње, данашњем; има их и у Жабљу, у Горњем Бечеју, у Бачкој Паланци и у Молу; једни од њих су од Маџаревих из Кикинде;
– НИНКОВИ су једног рода са Илијашевима (5, Св. Никола)
– ПЕТРОВИЋ – ПОП ВИШИНИ (5, Петровдан), одавно досељени
– ПОПОВИ (18. Св. Игњатије), била највећа породица, из Сомбора је поп дошао
– ЧЕКРЏИНИ (11, Св. Јован), дошли из Црне Горе; има их у Молу, у Бечкереку (Зрењанину) и у Београду
– СТЕПАНОВИ (1, Св. Мрата), одавно досељени
– ШТЕВАНОВИ (1, Св. Јован), прави Штеванови су изумрли; сви су ушли у кућу из Оросламоша (мој додатак – дан. Банатско Аранђелово)
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
– БОЈИНИ (1, Св. Јован; неки су славили и Св. Стефана, а ти су отишли у Кикинду)
– ЛУКИНИ (1, Св. Мрата)
– МИЛЕТИНИ (1, Ђурђиц)
– МИЛОШЕВИ (9, Крстовдан и Св. Јован)
– НЕДЕЉКОВИ (1, Св. Јован)
– НЕНАДОВИ (мој додатак – Св. Јован)
– ОБРКНЕЖЕВИ (11, Св. Јован); ”Татари” их звали ушали и зато мислу да су тобож из Татарске
– НЕЦКОВИ (2, Св. Аврамије – 29.октобар)
– РАДИНОВИ, сад РАДАНОВИ (8, Св. Јован); има их и у Црепаји
– СТАНКОВИ (6, Св. Никола); има их и у Новој Кањижи (мој додатак – дан. Н.Кнежевац, али славе Св. Јована)
– СТОЈАКОВИ (1, Ђурђевдан)
– ТЕРЗИНИ (12, Св. Стефан)
– ХАЛГАШЕВИ, сад АЛГАШЕВИ (2); има их одсељених у Аду
– ЧОНГРАДСКИ (3, Ђурђиц) – мој додатак: ако је судити по презимену могли би бити из града Чонграда у дан. Мађарској.
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
ЈАНКОВИ – ЈАНКОВ – КАЗИМИРОВИ – МАЂАРЕВ – МУЦАНИ – НЕНАДОВИ
ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:
НИКОЛИНИ – ПОПОВИЋИ – САВИНИ – САМАРЏИНИ
ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”
9. март 2016. у 23:47
Stanko
Postovani,
u Padeju je postojala i familija Djukicin.
Pozdrav
Stanko Djukicin
20. новембар 2016. у 09:36
vojislav ananić
П А Д Е Ј
ПАДЕЈ (3.190 ст.), агро-индустријско (27,3% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног (панонског) типа, на (82 м) ивици лесне терасе близу ушћа Златице у Тису, поред магистралног пута и железничке пруге Суботица-Сента-Чока-Кикинда-Зрењанин, 14 км јужно од Чоке. Површина атара износи 7.840 ћа. Припада планским насељима са основом у облику трапеза. Савремени развој села остварује се по урбанистичком плану из 1982. год. Кроз историју помиње се више пута: 1256. као посед породице Келеменеш, у турским изворима 1557/58, када је насељен Србима, и касније. Масовнијим насељавањем Мађара (1784, 1839. и 1870) насупрот Српског подигнут је и Мађарски Падеј, који су после 1 светског рата административно спојени у једно насеље. Ст. је углавном мађарско – 70,7% (сеоска слава ”буч” – прва недеља после 5. августа), и српско (21%). Индекс демографског старења (ј3) креће се у распону од 0,4 (1961) до 1,1 (1991). Римокатоличка црква изграђена је 1842, а српски православни храм Св. оца Николаја (црквена слава Пренос моштију св. Николе) 1855. год. Струју добија 1956, а реконструкција водовода из 1963. је у току. Има дечји вртић, осморазредну ОШ ”Серво Михаљ”, МК, библиотеку, дом културе са биоскопском салом, КУД ”Такач Рафаел”, здравствену станииу, апотеку, ветеринарску амбуланту, пошту, банку, пољопривредну апотеку, Земљорадничку задругу ”Падеј”, ДД за производњу и прераду лековитог биља ”Мента”, предузеће за производњу столарије и намештаја ”3латица”, бензинску пумпу, локалну пијацу (пазарни дани – четвртак и недеља), ловачки и ватрогасни дом и др. Главни пољопривредни производи су житарице, индустријско и крмно биље, свиње, говеда и овце.
Мр Драган Обрадовић
Извор:
ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ
ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА
IV
с-ш
Енциклопедија (књига I, II, III и IV) штампана финансијском подршком Савезног секретаријата за развој и науку Југославије у Београду Издавачи
ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Студентски трг З/Ш, БЕОГРАД
АГЕНА, Војводе Бране 20, БЕОГРАД
СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД Штампа СТРУЧНА КЊИГА, Светогорска 48, БЕОГРАД, 2002. Тираж 2000 примерака
Одабрао и приредио: Војислав Ананић
23. јул 2017. у 09:18
vojislav ananić
Падеј
Падеј је насеље које се налази у северном делу Баната на ушћу Златице и реке Тисе. На равничарском терену и као такав спада на потиску регион.
Падеј се први пут помиње 1256. године. Само име Падеј је Словенског порекла и потиче од речи ПОДВЕЈ што значи насеље под обалом. Половином XVIII века појављује се глад за земљом. Развија се постепено читав покрет за исушивањем земљишта и претварањем пустара у оранице. За све ово требало је много људских руку. То је утицало да се отпочне са колонизацијом Мађара. Први поседник Падеја Ормошди Иштван. Године 1784. колонизирао из околине Сегедина већих број мађарских породица ткзв. Керестеша – дуванџија кметова вичних обради дувана, који је у то време освајао Европу. Нови талас организованог насељавања наишао је 1814. и 1839. године за време властелина Диван Константина и Ђерђа. Убрзо по досељивању Мађара у Падеју поред постојећег старог Падеја изграђује се насеље у коме су живели само мађари. Наредбом Министарства Унуташњих послова Краљевине 18. новембра 1923. Општине Српски Падеј и нови Падеј спајају у једну Општину са називом Падеј од 01.01.1924. године. Одвојене припремне седнице једне и друге Општинске Управе за спајање Општина одржане су 16. децембра 1923. године. Заједничка седница оба одбора одржана је 21. децембра 1923. године те конституисана јединствена Општина.
Културни круг Такач Рафаел је формиран 02.12.1986. године са циљем да оживи и негује мађарски културни живот. Од секција активна су народни плес и народни хор са по два узраста. У плану је формирање тамбурашке секције. Културни круг редовно учествује на SZÓLJ SíP SZÓLJ и на DURINDÓ. Сваке године обљављују конкурс репортаже са скромним наградама а додела награда је најзначајнија од свих манифестација током целе године.
Добровољно Ватрогасно Друштво основано 1935. године. Једно од најактивнијих друштва у нашем месту. Приликом формирања било једна пумпа који су вукли коњи и две цистерне који дан данас постоји. Од средстава има технички ауто цистерну из 1956. године са 3000 лит. воде који је добијен почетком 1980. те поседује трактор из 1979. који вуче цистерну од 5000 лит воде. Почетком 1960 године формиран је дувачки оркестар који се расформирала 1980. године те поново формиран 2001. године који је дан данас постоји. Д.В.Д. тренутно има 50 чланова од тога једног вишег официра једног официра 11 подофицира од који су две жене. Те једну ватрогасну судију. Тренутно има женску и мушку пионирску екипу. Мушку омладинску и мушку и женску сениорску екипу. Председништво је задовољан учешћем и ангажовањем својих чланова а усвојило стратегију развоја наредних пет или 10 година. Ловачко удружење ЛОВАЦ Падеј није друштво које се бави само одстрелом дивљачи већ је друштво које брине о дивљачу посебно у зимском периоду и уређује и чува своје ловиште. Удружење пензионера брине о својим члановима тако што набавља за њих по најповољнијим ценама прехрамбене производе, зимницу и огрев.
Фудбалски клуб основан 1936.године. Тада се такмиче у северно Банатску лигу. После рата 1946. клуб је поново почео радити по називом ПАДЕЈАЦ Падеј. 1999. године Ф.К. улази у Суботичке лиге међутим због недостатка средстава клуб се иступио из лиге. Од 1968. Фудбалски клуб ради под називом ТИСА и до дан данас. Клуб је добио Октобарску награду 1986. године. Награђен је и од стране Месне заједнице Падеј за постигнуте резултате и успехе. Клуб ради са пионирима и сениорима и са подмладом будућности клуба.
У насељу Падеј је слабо развијена привреда. Највећа је А.Д. МЕНТА Падеј, Имање АWИСС, приватна фирма АГРО-ЗЛАТИЦА, YУГОМЕДИК, 8 прехрамбених продавница, 4 угоститељских објеката, једна пољопривредна апотека. Скела Падеј на реци Тиса повезује насеља Падеј и Ада на путном правцу од Кикинде ка Бачкој страни. Скела функционише више од 150 година, на овом скелском месту је од 1903 године. Значај је велик за микрорегион. Обезбеђује проток робе и транспорт возила и људи из Баната у Бачку.
Поред поменуте Имање AWISS која обавља пољопривредну производњу на око 1200 ха, ова производња се обавља и на приватном сектору око 3000 ха. Основне пољопривредне културе које се гаје на овом подручју су: пшеница, кукуруз, сунцокрет, детелина, шећерна репа, мента, дуван. Од земљорадника 70% баве са пољопривредном производњем и само 10% са сточарством.
ДЕМОГРАФИЈА
У насељу Падеј живи 2.889 становника. Просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Број становника по задњем попису износи 2907 лица у 1137 домаћинстава. Почетком 1960. године Падеј је имао највише становника око 5000. Према задњем попису било је 2030 мађара, 751 срба 94 рома и 30 осталих.
Ово насеље је у углавном насељено мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
15. септембар 2017. у 17:47
vojislav ananić
Падеј
Припадао је Чанадској жупанији. Забележен је 1256. Насељен је на месту раније званом Селиште. 1557—8 приладао је чанадској нахији и имао 30 српских домова. 1581 забележено је у Падеју 5 српских сточарских поррдица. 1717 имао је 20 домова. 1725 почели су се Срби из Падеја расељавати те је власт једва успела да их скупи. 1.727 забележено је само 10 домова. 1753 означен је као српско насеље. 1773 имао је 122 дома. 1781 купио га је Стеван Орможди за 48.000 ф. 1784 насељени су у Падеј Мађари који су се бавили гајењем дувана.
Потеси: Бернат, Вишњевачан, Јар, Катат, Лап, Ливаде, Моротва (Моритва), Песир.
Делови: Сегедин, Табан.
У Падеју су се родили: Витомир, Малетин, сељак, хаџија, мистичар (1826—73); и Светозар Милетић, педагошки писац (1852—86).
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.