Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић.
Постанак села и порекло становништва
Данашња Марковица нема никакве везе са каквим ранијим насељем: становништво је у њој све од познијих досељеника. Хумке су, истина, знак да је овде и у врло давнашње време било становника; али нема никаквих трагова од каквих каснијих досељења. Једино старо име Марковица што се може узети као остатак и знак неког пређашњег људског становања.
У дипломи Проте Гучанина помиње се Марковица као засебно село, а тако и у пописном списку од 1818. године, по коме има 6 домова са 19 арачких лица. Већ у списку од 1822. године нема Марковице, што значи, да је била спојена као заселак са Тијањем, са којим је све до пре 60 година чинила једно село. – Оних 6 домова били су зацело од данашњих великих и најстаријих марковичких породица: Јовашевића, Обреновића и Дивљака.
Јовашевићи (Јоваши) су најстарија породица у Марковици. Они су се доселили у Марковицу из Дробњака још пре „Лауданове Крајине“. Била су два брата Јовашевића: Милош и Јоваш, који се поделе. Потомци Јовашеви и сад су у Марковици, а потомци Милоша Јовашевића у време другог устанка убију у свађи око вршаја некаква потурицу, те побегну у Пријељину у срез љубићски (округ руднички). И сад има у Пријељини Јовашевића под истим презименом и знају, да су дошли из Марковице, а славе Св. Ђурђа као и они марковички.
На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви.
Трећи су по старини Дивљаци. Њихов се прадед доселио из Дивље Ријеке, села преко Јавора близу Сјенице.
Млађи су досељеници:
Савковићи, чији се дед доселио из Челица код Нове Вароши. Најпре се био наместио у Свилајићу у срезу пожешком, па одатле дошао у Марковицу. Савковићи су највећа задруга у селу (25 душа).
Никетић се доселио пре триестину година из Брезове испод Мучња (срез моравички).
Јаковљевић се доселио пре петнаестак година из Акмачића, села између Кладнице и Нове Вароши.
Милинковић је од породице Жуња из Тијања. Отац му се привенчао у Марковицу.
Видимо дакле да од 40 марковичких кућа 36 долазе на саме старе породице из 18-ог и из почетка 19-ог века. Према томе Марковица је све до најновијег времена расла само прираштајем.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић
Коментари (0)