Порекло презимена, село Ђала (Нови Кнежевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђала (горњи Банат). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА: -        БАЈЧЕВИ; Баја – Бајићеви Порекло становништва села Ђала (горњи Банат). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА: -        БАЈЧЕВИ; Баја – Бајићеви Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Ђала (Нови Кнежевац)

Порекло презимена, село Ђала (Нови Кнежевац)

Порекло становништва села Ђала (горњи Банат). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        БАЈЧЕВИ; Баја – Бајићеви; Мања – Мањићеви и Игњат – Игњатови, три брата старином из Босне

–        ВЛАШИЋЕВИ (Св. Никола), из Сегедин, дошли у другој половини 19.века

–        ДАРАБОШ (1, Св. Стефан), дошао из Нове Кањиже (мој додатак – дан. Нови Кнежевац), а пореклом из Бачке

–        ЖЕРАВИЧИНИ (11, Ђурђевдан), из Сент Петера, једног сеоцета у сегединском атару

–        ЗАКИЋИ (19, Св. Никола): “Лазини“ и “Додини“; Зака и Лаза дошли из Надлака с матером ( мој додатак – према подацима из Матице српске, Закићи су пореклом са Косова, а Надлак је у дан. Румунији)

–        ЈЕГРИШКИ (1, Св. Игњат), из Сегедина, дошли у другој половини 19.века (има Јегра код Сенмиклуша)

–        КАНАЧКИ (1, Ђурђевдан), из Оросламоша (мој додатак – дан. Бан. Аранђелово), а тамо дошли из Канака

–        КРАЈЧУН (1), дошао из Чанади (мој додатак – у дан. Румунији)

–        КУЗМАНОВИ – БАЈЧИНИ (10, Св.арханђел Михаил), стара фамилија, из Босне, било их је шест синова и једна кћи; од њих Бунгини, Бабићи, Јоцини, Бачикини, Кузманови, Јовичини и сви славе једног свеца, а по кћери Божани добили су Гајини надимак Божанини

–        МАЛЕНИЧИНИ (3, Св. Пантелија), из Сирига, дошли у другој половини 19. века

–        МАЛЕТИНИ (3, Св. Стефан), из Бачке, дошли у другој половини 19. века

–        МАРИНКОВИ (3, Св. Алемпије), стари су дошли из Старе Србије у Реску (село југозападно од Сегедина у Мађарској), где и сад има Маринкових, али помађарених због мајки Мађарица; ча-Станко Маринков дошао овамо (“на чуну“) и имао три сина; један био поп

–        МАРКОВ (1, Митровдан), деда се доселио из Сирига

–        МЕНДЕБАБИНИ (4, Св. Јован)

–        ГАЈИНИ – ШТОРИНИ, отац дошао из Сирига, у другој половини 19. века

–        МИЛАДИНОВИ – ИШМЕРИШОВИ (6, Сретење), дошли из Крстура у кућу Миладинових, отуда презиме

–        МИЛИЋЕВИ – БАЧВАНСКИ (5, Св. Никола), из Бачке, у другој половини 19. века

–        МИЛОШЕВИ – СЕНТПЕТЕРАЧКИ (3, Св. Никола), дедови дошли из Реске, са онога Сентпетра у сегединском атару

–        НЕДЕЉКОВИ – ЧАНАДСКИ (3, Петковача), из Чанади, у другој половини 19. века

–        НЕДЕЉКОВИ – СЕНТИВАНЧЕВИ (4, Митровдан) и НЕДЕЉКОВИ – ЋУЋАНОВИ (Митровдан, 4), из Сентивана, дошли још чукундеде

–        НЕДЕЉКОВИ – БАЧВАНИ (5, Св. Јован), из Реске

–        ОТЛОКАН (3, Св. Јован), деда дошао из Вашархеља

–        ПЕРИНИ (4, Ђурђиц), Власи из источног Баната, дошли давно, један се одселио у Мартонош – Бокош

–        ПОПОВИ – СЕНТУБЕРОВИ (7, Св. Јован), деда из Старе Кањиже, а тамо дошао из Сентубера; приведени у кућу Ђулакових и од њих добили презиме Попови

–        ПОПОВИ – ЛАЗАКИНИ (11, Св. Никола), то су Закићи (Лаза Закин), из Надлака; дошао још њиховог оца чукундеда; од Лазиног потомства били су одавно попови

–        ПОПОВИЋ (1, Св. Лука), отац из Сегедина

–        РИСТИЋЕВИ (1), отац из Оросламоша (мој додатак – дан. Банатско Аранђелово)

–        РУЖИНИ (1, Ђурђевдан), дошао из Сегедина

–        СТОЈАНОВИ – МУНДУКОВИ (2, Св. Јован); Стојанови, Иконићи, Јоцкови сви су од једног који је дошао из Сегедина; стара фамилија

–        СТОЈАНОВИ (2, Петковача), избегли из Сирига

–        УГЉЕШИНИ (1, Св. Игњат), отац из Мартоноша

–        УТОРНИКОВИ (4, Св. Димитрије), из Реске, у другој половини 19. века

–        ХРИСТИФОРОВИЋИ (1, Св. Јован), из Сегедина, дошли у другој половини 19. века; занатлије

–        ЦВЕЈИЋИ (10, Св. Јован), из Старе Србије

–        ШОРОЛОВИ (2, Св.арханђел Михаил), у кућу им ушли Ружићи (2, Св.арханђел Михаил), из Чанада

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        АДАМОВИ (8, Св. Никола)

–        ВОЈИНОВИ (3)

–        АРСИКИНИ (4, Ђурђевдан)

–        БАЈИЋЕВИ (7, Св. Никола, славили су Св. Пантелеја, па су у време Турака променили)

–        БАЧИКИНИ (2, Св.арханђел Михаил)

–        БЕЛАНЧИЋЕВИ (14, Михољдан)

–        БУНГИНИ (4, Св.арханђел Михаил)

–        БУНГИНИ – ЛЕКЕРИНИ (1, Св. Јован)

–        ВАРЈАШКИ (4, Тодорова субота, а 2 Св. Никола), има село Варјаш иза Сенмиклуша

–        ВЕСЕЛИНОВИ (6, Тодорова субота), била два попа од њих

–        ВИДАКОВИ (1, Св. Никола)

–        ГАЈИНИ (1, Ђурђевдан); чукундеда тукао “ћулумом“ (наџаком) и Мађаре и Турке

–        ГРАБИЋЕВИ (2, Св. Стефан)

–        ДМИТРОВИ – ПУРЕЈИНИ (13, Ђурђевдан), али већином чобани и занатлије

–        ДРАГИЋЕВИ (Св. Јован); Драгић и Јаков су били браћа (Јаковљеви славе Ђурђиц, стару славу)

–        ЗАКИЋЕВ – ШЉИВАР (1, Св. Пантелија)

–        ИГЊАТОВИ (12, Св. Никола), једна од кућа: Зољини

–        ИКОНИЋИ – БУНИПАРТИНИ (2, Св. Јован), један отишао у Санад; у Бежанији има исељених од Иконића – Јоцкови и зову се Јоцкови; неко од њих је отишао у Русију и писао им као Митров, отуда

–        ИЛИЈИНИ – ЧОКАЉСКИ (4, Св. Никола)

–        ЈАКОВЉЕВИ (9, Ђурђиц)

–        ЈОЦИНИ (1, Св.арханђел Михаил)

–        КАЛОПЕРОВИ (14, Св. Никола)

–        КЉАЈИЋЕВИ (13, Св.арханђел Михаил)

–        КОВАЧЕВИ (7, Велика Госпојина)

–        КОЛЕДИНИ – ПУПУШКИНИ – ПИПАРКИНИ – МУНДРИНИ – ДЕКАНОВИ (25, Св. Лазар), Аксентије Коледин, има 89 година; има их у Бачкој, Америци, Илоку

–        ЛАНЦОШЕВИ (5, Св. Јован)

–        МАНИЋЕВИ (4, Св. Никола)

–        МАРЈАНОВИ (2, Св. Никола)

–        МИЛАДИНОВ (2, Св. Никола, 2 назарени)

–        НАШИГАЋИНИ (2, Св.арханђел Михаил); Нашигаћини – некад су били највећа фамилија; имали су четири “паора“ земље; после већином изумрли, сад само две куће

–        ПАВЛОВИ (2, Ђурђевдан)

–        ПАЈИНИ (2, Св. Никола)

–        ПЕТРОВИ (1, Петковача); чобани, нису имали земље; одавно овде

–        ПЛАВШИЋЕВИ (3, Ђурђевдан)

–        ПОПОВИ – ЋУЛАКОВИ (11, Св. Јован)

–        РАДИНИ (1, Св. Никола)

–        СЕКЕРУШОВИ (3, Св. Стефан)

–        СТАНКОВИ – ПУШИНИ (7, Петковача)

–        СУБИНИ (1, Св. Никола)

–        СУЈИЋИ – ЧАДИНИ (3, Св. Параскева), по деди Чади; има их и у Чоки и у Обилићеву (мој додатак – Обилићево је данас део Новог Кнежевца)

–        ТОШИКИНИ (2, Ђурђевдан); они и Арсикини су од два брата: од Тошике и Арсике

–        УВЕРИЋИ – ЧИПКАРОВИ – ДАЈКАНОВИ (24, Св. Никола)

–        ФИЛИПОВИ (6, Ђурђевдан)

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

ГЛИШИНИ – ГРУБИЋЕВИ – ЂОРЂЕВИ (Св.арханђел Михаил) – ЈАШИН, право Херцег – ЈОВАНОВИ – ЈОЦИНИ – КОРОВ – ЛОТИЋ (Св. Прокопије); Лотићи били повећа фамилија – ЛУКИНИ – МОМИРОВИ, били повећа фамилија – НЕЦИНИ – НИКОЛИНИ, био велики род – ПРОКИНИ – ПУТНИК – ТРИФУНОВИ – ЋУРЧИН

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

ТРАВАЊИ – иселили се у Бачку

 

ЦИГАНИ:

Савићеви (2, Петковача)

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић,  “СРБИ У БАНАТУ“


Коментари (21)

  • Sava Fracura

    Postovani sugradjani i svi ostali koji budete citali ovaj komentar. Kad citate neke istorijske knjige, uvek procitano primite sa rezervom. U zavisnosti od razloga zbog kog se istrazivanje vrsi, navodi mogu biti slucajno ili namerno pogresni. U prilogu gospodina Vidovica se kaze da su Nedeljkovi, Cucanovi dosli iz Sentivana sto je pogresno. U Djalu su dosli iz Reske u 19 veku. Jos ih i danas tamo ima. Nadimak su dobili posto su imali u Resci ..kuce.. na brdascima koja su u vreme cesti poplava postajala ostrvca, Cucurova gnezda. Od CCUCUR postao vremenom CUCAN. Preporucujem da se ukrsti vise izvora informacija ili da ko jos ima babu il kakvu staru komsinicu dok jos nije kasno. Ako mozete, vi na zimu skuvajte zeciji paprikas pa da u ..sigurnoj muskoj kuci.. natenane razmenimo informacije i dokumente i stare fotografije, slobodan ulaz i za zene.

    Одговори
  • Sava Fracura

    Zbog manjka znakova na raspolaganju,sledi dodatak.Od pre desetak godina sam posvecen ovoj temi i puno vremena sam proveo u razgovoru sa starcima iz Djale i okoline,neki na zalost nisu vise medju nama i njihova svedocenja su se pokazala tacnija nego Erdeljanoviceva gradja.Prezime Kljajic nije nepoznatog porekla. Naime, konsultujuci sve od Dedaka i Baba Tetaka preko telefonskih imenika do interneta,dosao sam do podatka da poticemo iz zapadne Albanije, iz regije Dukadjin, pa preko Nevesinja na Kosovo, a odatle u Orovilj kod Arada i konacno u Djalu pre nekih 270 godina. Koga interesuje vise, na raspolaganju sam.

    Одговори
    • E. Baltic

      Gdine Savo,
      Jako davno ste ostavili ovaj komentar ali se ipak nadam da cete dobiti ovo pitanje i odgovoriti mi. Moja deda Svetolik Bungin je iz Djale, moja mam je rodjena u Novom Knezevcu. Moj deda je ima samo nju tako da se ime nije produzilo, i znam da je deda imao mnogo sestara. Moje pitanje je vezano za to sto ste napisali za porodicu Kljajic i poreklo iz zapadne Albanije. To mi je vrlo zanimljivo jer sam videla i modifikacije dedinog prezimena u obliku Bungini pa mozda ima neke slicnosti. Da li mozda znate poreklo prezimena mog dede – Bungin.
      vrlo je retko i neobicno i jako me interesuje.
      Ja vam unapred zahvaljujem i mozete mi poslati odgovor na email ebaltic@gmail.com

      Hvala vam unapred, Ena

      Одговори
      • Aleksandar I1

        Бунгини нису модификација презимена БУнгин, већ назив за читав род Бунгина. Презиме је очигледно настало од надимка којег је ваш предак добио.

        Одговори
      • Око

        По мом знању Бунгини су из села Ђала. Сваког Бунгина којег сам упознао је водио кроене из Ђале и било их је много. Бунгини су тамо званично најмање преко 200 година и свако jе био српског порекла. Суфикс -ин је типично за народе словенског порекла. Српска презимена на -ин су често на подручије Северне Србије. Бунгини немају везе са Албанијом, пре обрнуто. На север Аулбаније има много албанизованих српских презимне као naprimer Bogdani итд. Велики поздрав!

        Одговори
  • Александар Маринковић

    Господине Саво, нико није савршен па ни Јован Ердељановић. Он је Ђалу обилазио 8. и 9. септембра 1925. године, не верујем да је имао лоше намере према било којој породици.
    Иначе, сматрам да је потребно да се сви ти стари подаци опет објаве и допуне / измене од стране нас млађих. У сваком прилогу, ако знам за новије или потпуније податке, то и назначим да би се разликовало од оригиналног текста.
    Ако располажете још неким подацима за Ђалу (или било које друго насеље или породицу), слободно објавите.

    Одговори
  • Александар Маринковић

    С друге стране, када говори о насељу Обилићево, Ердељановић помиње род Недељкових које је Мојсеј Миоковић, владика карловачки, превео из Старе Србије у Обилићево, па су касније они отишли у Ђалу.

    Одговори
  • rasa jak

    FRA FRATAR ILI TI POP CURA DJURA U PREVODU TO SVE DAJE NADIMAK ILI TI SPIC NAME FRACURA *MAjstor strafta*

    Одговори
  • rasa jak

    Nedostaje prezime PRIBISEV koji su se iselili u novi sad tj. Sremsku Kamenicu .Jova Pribisev ima dve kceri.Druzio se sa Tanasijom KOKELOM Koledin.

    Одговори
  • rasa jak

    FRACURINI su dosli sa podrucija SLAVONIJE

    Одговори
  • VASA RAJIĆ

    Zaboravljena familija Rajić koja je uglavnom odseljena i izumrla ali potomci žive na prostoru Vojvodine
    Trenutno žive samo ženski predstavnici u familiji Stefanović.

    Одговори
  • Faith

    Poštovanje.
    Porodicu Maletin takođe možete uvrstiti u ugašenu lozu.
    Sava i Zorka Maletin, koji su živeli u Đali, imali su dvoje dece, od kojih je jedno bilo muško – Paja. Paja je imao samo jedno dete, sina Miloša. Živeli su u Subotici. Miloš je imao dve ćerke – jedna od njih sam ja.
    Dakle, poslednji Maletin koji vodi poreklo iz Đale, Miloš Maletin, umro je 2002. godine.

    Одговори
  • jasmina koledin stefanoski

    Poštovanje! Moj tata je bio Tanasije KOKELA KOLEDIN iz Đale !Umro je 2007! JAKO bi mi bilo drago kad bi saznala odakle potiče moj tata,ikada su se doselili u Đalu!Pozdrav za sve bivše Đalince!

    Одговори
  • kaca vignjevic

    Postovani, zelim da vam ukazem na gresku u prezimenima. Konkretno radi se o prezimenu DIMITROV( Pureci) vi ste upisali DMITROV.
    Inace poreklo ove porodice je u privatnom ispitivanju porekla napisao stric moje mame Sava Dimitrov, koji je bio prof.istorije u Somboru.

    Takodje porodica Ilijin je poreklom iz Banatskog arandjelova.

    Interesuje me poreklo porodice Koledin. Znam da ih je bilo u N.Sadu,Kikindi, Cikagu.

    Одговори
  • vojislav ananić

    Коледина је било и у селу Александрово (Зрењанин).

    Одговори
  • vojislav ananić

    Ђала

    Припадала је Чанадској жупанији. Велика Ђала забележена је 1411, а Мала Ђала 1450.Једна Ђала забележена је у крушевском поменику. 1581 постојале су обе Ђале, Велика и Мала. Данас се у пољу Јанкаида налази потес Велика Ђала. Данашња (Мала) Ђала налазила се на месту данас званом Црквина. Данашња Ђала имала је 1582 две српске сточарске породице. Ђала је опустела у XVI веку. Ђала се спомиње као српско насеље 1647 и 1700. 1717 имала је 35, а 1727 30 домова. 1753 означена је као српско насеље. 1773 имала је 170 домова.
    Потеси: Беговина, Мала Ђала, Смиљана. Терварац, Црквина.

    Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.

    Одговори
  • Спира Матић

    Мој прадеда, Милан Матић (деда-Баца) доселио се из Велике Чанади, око 1900. Моја прабаба је Даница Матић, рођ. Варјашки (умрла 1957.), ћерка Милана Варјашког из Ђале (Бабуца), живео преко 100 година, умро 1942. По сећању мог оца, Милана Матића (умро 2017.), деда-Бабуца је причао да је за време маџарске буне (1848.) „био добар деран“. Колико је то година, можемо само да нагађамо. Деда-Бацина мати је била Јана Радин, из Оросламоша.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЂАЛА

    Предања о насељу. — По причању старих људи, кад су Турци били, живели су на Малој Бали, а Срби овде где и данас. Почетак села био је где су сад црква, свештенички стан и цео тај шор.
    Црква је увек била на свом данашњем месту. Црква слави летњег Св. арханђела Гаврила, „откад тувимо“; пре више од 70 година узели су тог свеца наместо ранијег Св. арханђела Михаила.
    Године 1845. била је велика вода, а 1855. највећа вода, чак до Панчева. Тиса је прокопана око 1855–6. године. Корито старе Тисе и сад је под трском и водом.
    На карти Ђале с атаром из 1862. године то је још растурено село, без шорова, а куће су без реда. Та карта је и сад у општини.
    Нема у атару нигде место Даровац или Дароц, па ни у крстурском ни у сиришком, ни у терварском (мађарско село) атару. Укупно православних Срба има 519 домова и 12 назаренских, а Мађара је 40 кућа.
    Као прве, најстарије фамилије, сматрају се: Кузманови, Јоцини, Филипови, Адамови, Кљајићи, Коледини, Бајићи, Закићи, Марјанови. Причали су да су дошли „из Старе Србије, из Оровиља“ (вероватно не баш све).
    Старине. – Црквена умка је била над ритом иза цркве, раскопана је, али у њој ништа није нађено. Рутава умка, у Терварцу, велика је хумка, била је под травом, раскопана је и нађене су у њој кости.
    На Малој Ђали има место Црквина, али се не зна каква је црква ту била Ту су налазили јаме са ситном пројом, а ископали су бакарни казан, такође са ситном пројом. Налазили су и црепоће, црепње и друго.
    Гробље је одувек на данашњем мосту. Има старих крстова; ту је и један „громоран“ крст са нечитким натписом. Стари део гробља има доста неправилних каменова и један велики камени крст са натписом који се сад не може прочитати, сем појединих слова и, на крају, године 1785. На једном другом крсту забележена је година 1784. Ту је и један камен, исти као оне четвртпризме у Алибунару, са дубоко урезаним крстом. Има много дебелих дрвених крстова, затим много танких плоча са урезаним или, ређе, изрезаним крстом, а неких и са подлогом као свећњак. Топоними. – Земље — прва табла Мала Ђала, у њој Бело брдо и Смиљана (ораница), ту je и хумка истог имена Пруга железничка иде преко Смиљане.
    Друга табла: Раданов унчић (један брешчић) и Рутава умка; друм за Крстур.
    Трећа табла: Терварац; Нашигаћин, сад Девићев умчић; ту је стара пруга; ту је и Татарина бара; Близанице (биле су три хумке, једна до друге); Коћ (комад који се није никад орао, ледина, отуда име — од старине).
    Четврта табла: Сенокос или Ливаде; ту је на међи напред поменута Рутава умка; На Бојани (тј. по Бојани у сентиванском атару).
    Рит (сав се оре, и виногради): брег Феудварац (стари су га звали Лудвар, гушчји град, гуске су ту могле излазити на суво); Сурдук, Силађ (брег), Бели брег, Силађска бара, Коњска бара, Дуга бара, Тук (комад оранице), Брестрање (хумка), Излаз (то је део пресечен новом Тисом), а излази се зову: Буџак (брег) и Сентопал (пресеца га канал); на Буџаку су Буџачка умка и Буџачки виногради и у њима Штевкина умка, названа по газди; до тих Винограда има место Бурма (на коме је било камење од неког старог гробља о коме се не зна ништа, али се памте три велика крста од камена који су тамо стајали сломљени још пре овога рата; Јајгет и Тинтоват су пустаре.
    Уз нову Тису, с ове стране је цео Излаз и поменути Јајгет и Тинтоват. (Јајгет, назван по јаукању Мађара који га је држао — када га вода поплави).
    Бара и Подбарје су припадали „сигетском“ (старом сентиванском) атару, а од повлачења границе ђалском атару.

    Извор: СРБИ У БАНАТУ II издање, Јован Ердељановић, Нови Сад, 1992.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top