Poreklo prezimena, selo Livađe (Lipljan) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Livađe,  opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav An Poreklo stanovništva sela Livađe,  opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav An Rating: 0
You Are Here: Home » Autori » Vojislav Ananić » Poreklo prezimena, selo Livađe (Lipljan)

Poreklo prezimena, selo Livađe (Lipljan)

Poreklo stanovništva sela Livađe,  opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Livadje

Selo je u ravnici, na Sušičkoj reci, koja u svom delu kroz polje presušuje u leto. Kroz selo prolazi stari put Priština-Kačanik.

Zbijenog je tipa. Deli se na Donju mahalu i G ornju mahalu.

Iz predanja se zna da je selo ranije bilo delom u Šumici i delom na Selištu. Od 18. veka je bilo čiflik, te se u njemu stanovništvo smenjivalo. Održao se samo jedan rod, čije se poreklo ne zna, te se smatra za starinački.

Rodovi:

Markovčići (2 k., Sv. Arhanđeo), starinci.

Sekulići (12 k., Mitrovdan). Doseljeni krajem 18. veka od tetovske strane da izbegnu krvnu osvetu.

Pavići (6 k., Vavedenje). Doseljeni iz Sevca (Sirinić) posle Sekulića.

Mitrovčići ili Mitrovčani (10 k., Mitrovdan). Doseljeni iz Starog Kolašina kad i Pavići.

Pršendići (1 k., Sv. Nikola). Preseljeni iz Sušnce posle Mitrovčića.

Šopci (1 k., Sv. Arhanđeo). Preseljeni iz Mužičana početkom 19. veka.

Živkovići (8 k., Sv. Nikola). Preseljeni početkom 19. veka iz Sušice, iz roda Markovčana. Dalja im je starina u Siriniću.

Drmončići (13 k., Sv, Stefan). Doseljenici nepoznatog porekla sa početka 19. veka.

 

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

_______________

DODATAK: Podaci prema Popisu stanovništva Kosova i Metohije iz 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Dragiša Gile Živković:

Selo LIVAĐE, izveštaj učitelja Vukadina Popovića:

Ovde je živelo 45 srpskih domaćinstava. Svoju zemlju i aginu imalo je 13, a samo svoju 4 domaćinstva. Gaga Živanče sa 12 članova posedovao je površinu od 20 dana oranja. Preci su mu došli u ovo selo pre 280 godina . Aleksa Tanasković sa 7 čeljadi imao je zemlju od 30 dana oranja. Njegovi preci su se doselili pre 200 godina iz Grebena. Oba domaćinstva bila su dobrog imovnog stanja. Dana Krstić sa 2 člana posedovao je zemlju od 13 dana oranja, doselio je pre 30 godina „od sela“ (?). Četvrti zemljoradnik bio je Vasa Đorđević sa 10 članova i zemljom od 15 dana oranja. Bio je starosedelac. Dva poslednja domaćinstva bila su „orta“ imovnog stanja.

Domaćinstvo Arse Đorđevića od 15 članova imalo je svoje zemlje 13 dana oranja, aa toliko je obrađivao i Ameta Ljope. To je bilo starosedelačko domaćinstvo dobrog imovnog stanja. Od osam domaćinstava s manja svoje a više agine zemlje Šerif-agine čifluke od 46 dana oranja obrađivali su: Dana Cvejić sa 16 članova obrađivao je 4 dana oranja i Jorga Filipović sa 6 članova, 3 dana svoje i 8 dana agine zemlje. Oba domaćinstva su došla ovde pre 280 godina iz sela Mogile. Bila su imućna. Iz Mogile su došla još 4 domaćinstva. Usta-Jajine čifluke obrađivaoao je Dela Kolić sa 14 čeljadi i 5 dana oranja svoje zemlje. Zdravko Nešić sa 25 članova i 5 dana oranja svoje zemlje obrađivao je Amadijin čifluk od 55 dana oranja, a Filip Dimić sa 10 članova i 7 dana oranja svoje zemlje Murtezin čifluk od 23 dana oranja. Ame-aginu i Amet-efendijinu zemlju od 15 dana, odnosno 28 dana oranja obrađivali su Zdravko Mikić sa 7 i Kosta Aksić sa 11 članova, a oba su imala svoju zemlju od po 4 dana oranja. Preci prvog domaćina doselili su se iz Drenice, a drugi je bio starinac. Ovih osam kuća bile su imućne.

Potpunih čifčija je bilo 32 kuće. Selo je još od 18. veka bilo čifluk te se stnovništvo u njemu smenjivalo. Održao se samo jedan rod, čije se poreklo ne zna, te se smatralo starinsko. U poslednjoj godini Turske vlasti, sem tri domaćinstva koja se nisu smatrala starosedeocima, bilo je takvih još 12. Tri su bila čifčije Mustafe Abdula: Maksim Lazić sa 9 članova obrađivao je čifluk od 40 dana oranja, Rajko Jovanović 6 od 30 dana i Apostol Vasić 7 od 32 danaoranja. Čifčije su bile dobrog imovnog stanja. Imućni su bili i dva čifčije Etema-age – Stanislav Mitić sa 12 članova i 45 dana oranja agine zemlje i Petar Tomić 7 sa 30 dana oranja. Čifčije starosedeoce imao je Azir-aga. Čifluke od 20, odnosno 30 dana oranja obrađivali su Nića Simić sa 4 i Miljko Ivić sa 8 čeljadi. Po jednog čifčijustarosedeoca imao je Naziv-aga – Stojana Galića, sa 7 čeljadi i 35 dana oranja, zatim Kadrija Mustavić – Stanka Cvejića 13/40, Šerif-aga – Stanka Krstića 8/32, Amdija – Ristu Vasića 4/7 i Amet Ljopa – Blaga Đorđevića 6/15. Amet-efendija je imao čifčiju Marka Jovanovića 10/32, Velija – Marinka Jovanovića 12/32, Azir-aga – Simu Milovanovića koji je sa 7 čeljadi obrađivao zemlju od 35 dana oranja. Blaga Đorđević, Rista Vasić i Marko Jovanović bili su siromašni. Stanko Krstić i Mića Simić bili su „orta“ stanja, a ostali dobrog.

Čifčije došljaci poticali su pretežno iz mitrovačkog kraja. Čifluke Amdijine obrađivali su Mita Nedeljković sa 10 članova i 20 dana oranja, Stevan Deičetović 6/20, Trifunović Stojan 7/25 i Cveja sa5 članova i 25 dana oranja. Od doseljenika iz Mitrovačkog kraja Vebijine čifluke od 25, odnosno 5 dana oranja obrađivali su Dana Maksimović sa 9 i Zaka Danić sa 7 članova, Šerif-ageine od 40 dana oranja Nasta Živić sa 12 članova. preci ovih čifčija doselili su se pre 250 godina, aostali pre 280 godina. Čifčija Usta Jaje Đorše Kostić sa 10 čeljadi obrađivao je 30 dana oranja. Više doseljenika je bilo iz Drenice. Od njih je Amdijin čifluk od 60 dana oranja obrađivao sava Vasić sa 24 čeljadi, od 10 i 15 dana oranja zemlje Amet-age Sima Andrejić sa 3 i Stevan Makić sa 5 članova,a Alije Aksa ristić 16/80 dobrog imovnog stanja. Naseljenici iz Drenice došli su pre 200 godina. Iz sela Mogle stigli su ovde preci Stanka Dekića, koji je imao 7 članova porodice i Kosta Ristić sa 20 članova. Prvi je obrađivao Kadrijinu zemlju od 30 dana, a drugi od 60 dana oranja. Iz Morave preseljeni su pre 250 godina preci Stanoja Mihajlovića, koji je imao 16 članova i Nasta Dimića 3 člana. I oni su obrađivaličifluke age Murteza – prvi 35, a drugi 10 dana oranja. Iz Dobrotina su se pre 150 godina doselili precci Stanka Trajkovića koji je imao 6 članova i obrađivao zemlju Amet-efendije od 15 dana oranja. Iz Gračanice se pre 10godina preselio Naćko Nedeljković sa 12 čeljadi na čifluk Šerif-age od 30 dana oranja, iz Dobreva, pre 50 godina, Miljko Ivić 8 članova, koji je radio na čifluku Azir-age od 30 dana oranja. Age ovih doseljenika bile su imućne. Imovno stanje čifčija bilo je različito. Slabog imovnog stanja bio je Stevan Makić, a „orta“ Dana Maksimović, Zaka Danić, Stanko Krsić, Sima Andrejević, Nićko Nedeljković i Nasta Dimić, dok su ostali bili dobrog stanja.

Sve age bile su iz Prištine. Čifčijamasu od 1887. godine uzimali četvrtinu umesto petine proizvoda, a Šerif–aga je 1912. godine uzimao Jorgi Filipoviću polovinu. Sve čifčije imale su svoje kuće i dvorišta.


Komentari (20)

  • galic

    Lose vam je ovo poreklo. Kao prvo, jedna od mnogobrojnih familija Zivanci postoji jos od 1735g ima zapis, a i sve turske tapije i tapije iz vardarske banovine, npr prezimena Zivic, Galic, Dekic, Ristic, Cvejic, Filipovic, krsna slava sv Petka. Tolko, samo da se zna.

    Odgovori
    • Nebojsa Filipovic

      ja sam od filipovica iz sela livadje, slava sv. Petka, molim te ako znas bilo sta pisi ( otac mi je Vladislav, deda Dragutin, njegov otac Jorga, pradeda Filip, i dalje ne znam, mislim da mi je otac davno jednom rekao da nam je staro prezime Zivanci

      Odgovori
    • nebojsa

      g-dine Galicu,
      posto sam i sam od Zivanaca, kazite mi molim vas gde postoji zapis?
      Mnogo sam znatizeljan pa me interesuje.
      Hvala

      Odgovori
  • administrator

    Aleksandar:

    zdravo braco,postoje 3 familije cvejic,ako mislis na cvejce markovce,koi su naselili Livadje oda gresis mi slavimo sv.arhagela mihaila,prva kuca je napravljena 1932 godine a napravio je Zarko Cvejic moj pradeda,U toj kuci sada zivi Stojan Cvejic-taka.Od njega Nebojsa mozes dobiti tacne informacije.Moj otac Miroslav je poceo da pise knjigu o prezimenima iz Livadja dosta je napisa ali kada je bio rat knjiga je ostala u Pristinu.

    Odgovori
    • nebojsa

      steta za knjigu, sto je nije zavrsio… veoma me interesuje, vidim da su neki clanovi moje porodice izgubili interesovanje…

      Odgovori
  • nebojsa filipovic(zivanci)

    A kada su zivanci stigli u livadje, i odakle su tu stigli?

    Odgovori
  • daniela

    a gde su mihajlovici?

    Odgovori
  • dragisa

    ovde se uopste ne pominju ZIVANCI .familije Mihajlovic, Stankovic, Galic Filipovic krsna slava SV PETKA molimda nam kazete sve podatke o ovim porodicama

    Odgovori
  • dejan

    Draga moja familijo ZIVANCI treba jedno da znate da u selo Livadjej postoje 2 familije zivanci i to jedna izvorna familija sa prezimenima Galic Ristic Dekic i Cvejic i njihovo pravo prezime je Zivic koje potice od kurdjela Zive i oni su ziveli kao jedna familija preko reke dok se nisu odvojili.Druga familija su Isto Zivanci Dzakcici a prezimena Mihajlovic Filipovic i Stankovic.Ako neko vise zna i ima veca saznanja nek objavi da i mi budemo upoznati veliki POZDRAV

    Odgovori
    • Aleksandar Mihajlovic

      Dali to znaci da mi nismo rod sa Galicima,Ristic ,Cveic i dali znas odakle su dosli Dzakcici (zivanci) Pozdrav

      Odgovori
  • srbin

    dejane ovde se uopste ne spominje krsna slava SV PETKA kao da niko ne slavi tu slavu u livadju , i aako je SV PETKA druga slava po velicini u LIVADJU

    Odgovori
  • Deka

    Poz svima,zna li neko mozda poreklo Dekica iz Prizrena,pradeda mi iz sela Krusa? Inace slavimo slavu sv.Nikola
    Vidim pominju se Dekicu pa me zanima 🙂

    Odgovori
  • Šarko

    Deka, nemate vi ništa sa ovim Dekićima iz Livađa kod Lipljana. Pogledao sam literaturu Mileta Bukumirića i on vas ne beleži u V i M Kruši 1979 godine. Možda se tvoj praded davno iselio iz Kruše pre 1979. godine, pa vas zato i nema zabeleženih. Možda imate rođake pod neka druga prezimena koje je M. Bukumirić zabeležio tokom ispitivanja 1979. godine. Vaše prezime Dekić nije staro u to sam sto posto siguran i najverovatnije ste ga dobili po pretku koji je zvao Deka i koji je rođen u prvoj polovini 19. veka. Preporučujem DNK analizu po muškoj liniji, više o gentskom poreklu Srba možete da se informišeta na portal i forumu poreklo..

    Odgovori
  • Deka

    Pradeda(Deka) i prababa (Stana) se jeste preselio iz Kruse u Prizren sa dedom(Blagoje) mnogo pre 1979,mislim da su dosli od 1900 do 1905 nisam siguran,deda je bio mali kada su se doselili.

    Odgovori
  • Vladimir

    Postovanje svima,

    Iz Livadja su i Nerandzici i Mikici. Cak sam dosao i do saznanja da je i prezime Janicijevic umesano u poreklo. Slavimo Sv. Nikolu.

    Ako neko ima dodatne informacije bilo bi zgodno da ih podeli sa mnom.

    Hvala.

    Odgovori
  • predrag

    A gde su Sekulići, pa Drmončići, najbrojniji po Urpševiću?

    Odgovori
    • Srdjan Sekulic

      I ja se pitam isto sto i Predrag? Gde su ovde Sekulici i Drmoncici na ovom popisu iz 1912. godine? Nas Sekulica je bilo najvise u Livadju.

      Odgovori
  • n1x1

    Da li zna neko porodicno stablo jevtica? …rat me docekao mladog pa ni ne znam puno o mojima…ono sto vidim da je zajednicno jeste krsna slava Sv.Petka.

    Odgovori
  • SladjanaDimitrijevic Dedic

    Mislim da su Vam informacije delimicne.Jedna od najcenjenih porodica je porodica Dramonjci koja je veliki doprinos dala ovom selu.Doseljeni su na ovom prostoru po nekim podacima u 16 i 17 veku.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top