Порекло презимена, село Горња Битиња (Штрпце, КиМ)

26. јун 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Битиња, стање из 1938. године

Село се први пут помиње у отоманском попису уз 1455. године као велико насеље са 47 српских кућа и два сеоска попа. У селу се налазила стара црква посвећена Светом Ђорђу. Према очуваном делу записа у апсиди, ктиторка је била извесна Јелена. У поду цркве су остале две мермерне плоче са клесаним орнаментима и краћим записом, које подсећају на плоче мозаичког пода цркве краља Милутина у Хиландару. На остацима ове цркве је 1920. године изграђен нови храм. У цркви Светог Ђорђа је највероватније било сачувано познато Призренско јеванђеље напергаменту из XIII века са 36 минијатура. Народна библиотека у Београду је откупила ово јеванђеље од скопског антиквара Хаџи Јордана, који га је пронашао. Приликом немачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, јеванђеље је изгорело у великом пожару.

У месту се налази стара камена плоча из XIV века у коју је касније (1592) уклесан натпис.

Српски родови:

Симaнoвци (6 кућа, св.Тома), досељени средином XVIII века од Гусиња у Црној Гори.

Поповићи (18 кућа, св. Димитрије). Старином су из Црне Горе, одакле су се иселили у Метохију у село Мушутиште, па су се одатле, крајем XVIII века, преселили у сиринићко село Беревце. Неки су остали тамо, а неки се одмах преселили у Горњу Битињу.

Албански родови:

Качики (18 кућа), досељени из северне Албаније, из фиса Сопа, у другој половини XVIII века.

Матош (9 кућа), пресељени око 1830. године из села Коштањева, припадају фису Сопа. Старином су из северне Албаније.

ИЗВОР: “Насеља” (др Атанасије Урошевић: Шарпланинска Жупа Сиринић)

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.