Порекло презимена, Доња Гуштерица (Липљан)

Порекло становништва села Доња Гуштерица, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у равници, на Оклапској реци, око 5 км североисточно од Липљана. Кроз село пролази стари пут Приштина-Качаник.

Збијеног је типа. Дели се на Горњу махалу, Доњу махалу, Јаз и Сокаче. Горња махала је на источној, Доња на западној страни села. Јаз чини северозападни, а Сокаче југоисточни део.

Средњовековни помени Гуштерице односе се, изгледа, на Горњу Гуштерицу, јер се из предања зна да су Доњу Гуштерицу основали Доганџићи. Помени из турског времена, из 18. века, у вези са соколарством, односе се на ову (Доњу) Гуштерицу, јер су то соколарство обављали ти Доганџићи, по чему им је дошло и презиме (соко турски: тоган). Само су ти Доганџићи имали своју земљу у селу, што је сигурно дошло од привилегије коју су имали као соколари, јер су били дужни да соколове шаљу на двор; остали родови су били чифчије у Џинића из Приштине.

Родови:

Доганџићи (32 к., Св. Јован). Управо имају две славе, јер, поред старе славе Св. Јована, завели доцније и славу Св. Николе. Стари су досељеници и оснивачи села. Доселили се од Тетова да избегну освету, јер су „поубијали арамије у својој кући”. Досељење им је старије од оних помена соколарства у овом селу средином 18. века.

Шкуртови (3 к., Св. Никола) и – Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Аладанци (5 к., Св. Никола). Досељени из Гњиланске Мораве крајем 18. века.

Терзићи (6 к., Св. Никола). Досељени из Понеша (Новобрдска Крива река) крајем 18. века.

Живанчићи (7 к., Св. Никола). Доселили се из Ибарског Колашина почетком 19. века.

Бакшићани (6 к., Св. Јанићије Девички). Пресељени из Бакшије почетком 19. века.

Подримци (4 к., Св. Никола). Избегли око 1830. из Муовљана у Подрими да избегну крвну освету, јер су убили неког Арбанаса што је хтео да им отме волове.

Грбићови (6 к., Св. Никола). Пресељени из Гребње око 1830.

Кукурегџићи (5 к., Св. Никола). Пресељени из Гумно Села око 1830.

Сојевци (12 к., Ђурђиц). Досељени око 1820. из Сојева у Горњој Морави. Исти су род са Сојевцима у Топличану.

Шубарићи (10 к., Митровдан). Пресељени из Плешине после Сојеваца.

Јерци или Јерчићи (1 к., Св. Арханђео). Пресељени средином 19. века из истоименог рода у Г. Гуштерици.

Декићи (2 к., Св. Арханђео). Пресељени из Г. Брњице око 1870. – Сиринићани (1 к., Ваведење). Досељени из Сушића у Сиринићу 1916.

Цигански родови:

Павини (1 к., раније Св. Василије, по балканском рату Св. Никола). Пресељени из Енца око 1900. Даља старина им је у Дреници.

Величковић (1 к., Св. Никола). Пресељен из Грачанице око 1910.

Арслановићи (2 к.). Као надничари „шетали свуда” по Косову.

Овде засељени око 1910. Са ислама прешли на православље 1930. За славу су узели дан св. Николе.

У породици Заке Филића Доганџића је 1932. као зет живео Милан Фератовић. Родом је из Мрамора, а муслиманско му је име било Бахтијар. На православље је прешао 1922. по женидби (1928) званично се почео звати Милан Заке Филић по имену и презимену свога таста.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

_______________

ДОДАТАК: Подаци према Попису становништва КиМ из 1912. Приредио сарадник портала Порекло Драгиша Гиле Живковић:

Село ДОЊА ГУШТЕРИЦА, извештај Вукадина Поповића:

Овде је живело само 78 српских породица. Село се помиње још у 18. веку у вези са соколарством које су обављали Дуганџићи, по чему су добили презиме (соко турски: тоган). На крају Турске владавине презимена Дуганџић није било у овом селу. У ово време своју земљу је имало 19 домаћинстава, од којих је било 7 староседелачких. Доброг имовног стања било је њих пет. Васо Миловановић са 5 чланова и 12 дана орања земље, Трајко Миљковић 18/20, Мита Лазић 11, Трајко Токић 8/20 и Велимир Вучић 5/5. Староседеоци који су имали своју земљу али су били слабог имовног стања били су: Јосиф Вучић са 6 и Трајко Филиповић са 5 чланова. оба су имала земљу од по 8 дана орања, затим Коста Лазић са 5 чланова и 13 дана орања и Нића са 4 члана и 6 дана орања. Од власника земље 10 су били дошљаци. Доброг имовног стања била су домаћинства Нићка Милаћијевића са 7 чељади и 20 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, Илије Стевића, који је имао 6 чељади, а његови преци су дошли овде из села Плешине пре 200 година, Лепосаве Недељковић 3/11 и Трајка Мирића 16/18, чији су се преци населили овде пре 280 година, из вучитрнске нахије, када из исте нахије, и преци Томе Митрића, који је имао 4 члана и земљу од 6 дана орања.

Слабог имовног стања било је 5 кућа. Преци Нића Столића, који је имао 3 члана, дошли су пре 250 година из Колашина. Пре 200 година населили су се из Добротине преци Здравка Митића, који је имао 4 члана, а из Племетине Живе Шубарића, који је имао 5 чланова. Од дошљака слабог имовног стања били су: Мита Шанта, дошао пре 25 година због рада из Ливађа и Зека Ђентић, 5 чланова и 9 дана орања, чији су преци дошли пре 200 година из Вучитрнске нахије, због Турског зулума.

Четрнаест домаћинстава имала су своју земљу, а обрађивала су и агину. Од којих је само породица Томе ристића са 8 чељади била слабог имовног стања. Он је имао своју земљу од 2 дана орања и обрађивао земљу Јашар-паше Џинића од 10 дана. У “орта” имовном стању било је домаћинство Рајка Токића, с истим бројем чланова и истом површином земље, а обрађивало је и земљу од 12 дана орања Шерифа Мулуња из Јањева. Остала домаћинства са својом и агином земљом била су доброг имовног стања. Чифлуци су били ага из Приштине и Јањева. Јашар-пашин чифлук од 20 дана орања и своје земље од 4 дана обрађивао је Цветко Трајковић са 14 чланова породице. Чифлуке Љатиф-аге обрађивали су: Дана Јовановић са 4 и Зека са 7 чланова. Они су имали по 5 дана своје а толико су обрађивали и агине земље. Толико своје земље имао јеи Акса ристић са 6 чланова, а агине земље је обрађивао 15 дана орања. На чифлуцима Рамиза Мустафагића радили су Славко Павић 6 дана орања и Петар Павловић 7 дана. Оба су имали више своје земље од агине. Први је са 6 чланова обрађивао земљу од 10 дана орања, а други са 13 чељади 24 дана. Чифлуке Шерифа-аге Шиљега и Мемед Алије од 6 дана орања обрађивао је, са својом земљом од 16 дана орања и 8 чељади, Трајко Лазић и од 10 дана и са 9 чељади Наско Зарковић. Нића Стевић са 10 чланова и 5 дана орања своје земље радио је на чифлуку Садик-аге од 30 дана орања. Чифлук од 27,5 дана орања аге Назифа Гавура обрађивао је тона Филиповић, уз 2,5 дана орања своје земљеи са 13 чељади.

Из Јањева су у господаре овог села, сем Шерифа Мурула, спадали и неки Криста, који је био доброг имовног стања, са чифлуком од 10 дана орања, и Тадеја Зефовић. Кристин чифлук од 10 дана орања обрађивао је Стојан Лазић са 9 чланова и уз 16 дана орања своје земље, а Тадејин, од 8 дана орања, Коста Живковић са 10 чланова и уз 12 дана орања своје земље.

Потпуних чифчија у овом селу било је 45. За Јашар-пашу радило је 30 домаћинстава. Већина их је била слабог имовног стања. Доброг имовног стања био је Јован Арсић са 7 чланова, који је обрађивао агину земљу од 15 дана орања, Милован Живковић 17/30, Жива Станковић 10/34, Стојан Марковић 11/30, и Нала Маринковић 11/21. Нића Ђорђевић са 14 чељади радио је 36 дана орања, Дека Стевић 11/20, Блага Јоксимовић 5/16, а досењени су били из Бакшије. Неколико домаћина је било “орта” имовног стања: Куза Митровић са 9 чланова и 20 дана орања агине земље, Мака Арсић 6/16, Витко Милосављевић 5/13, Грбић Младен 4/17 и Танаско 7/15, Лазар Стојковић 16/25, Младен Ацић 5/12, Мита Миловановић 9/24, Серафим Такић 7/25 и Здравко Јовановић са 4 члана и 18 дана орања.

Јашар-пашине чифчијеслабог имовног стања били су: Здравко Јовановић 5 чланова и 12 дана орања, Дака Арсић непознат број чељади и 14 дана орања, Јован Живић 4/10, Дека Томић 3/9, Трајко Станојевић 6/4, Јоксим Цвејић 5/14, Тода Филиповић 7/20, Зака Столић 6/11, Бојко Миловановић 5/15, Мада Станковић 10/25, Зафир Фихић 4/20 и Миленко Милић 6/10.

У аге доброг имовног стања спадао је Ад. и Понорац. Његов чифчија Станоје Столић са 6 чељади и 7 дана орања био је слабог имовног стања, а пПетковић Живко са 10 чланова и 24 дана орања и Станомир са 9/16 били су доброг имовног стања. Имућан је био и ага Аџи Атем. Његов чифчија Ниса Станојевић са 3 члана и 15 дна орања ио је “орта” имовног стања. Аљил-ага имао је чифчије “орта” имовног стања: Зафира Поповића 5/20, Азиз-ага Гагу Сојевића 10/20. Овај ага је био имућан. Истог имовног стања био је и чифчија Васа Корић (?) са 13 чељади и 28 дана орања земље Јусуфа Фета. Атем-бегове чифчије доброг имовног стања биле су Наста Милошевић 11 чланова и Траја Нићић 6 који су обрађивали своју земљу од по 2 дана орања и бегову од по 20 дана, док је Здравко Митић са 8 чланова радио на чифлуку од 10 дана орања.

Аге из Приштине слабог имовног стања биле су: Атем, Анит и Амељ Љопа. Чифчија Јованче Недељковић стајао је добро. Имао је 18 чланова, а обрађивао је земљу од 40 дана орања. Слабог имовног стања био је и ага Мехмедалија. Његов чифчија “орта” имовног стања био је Михаило Петковић са 6 чланова и земљом од 18 дана орања.

Јањевац Бећа Имер био је имућан, а његов чифчија Дека Павић са 6 чланова и 12 дана орања, “орта” имовног стања. Одличног имовног стања био је и власник чифлука Милан Вучић из Липљана. Његов чифлук од 13 дана орања обрађивао је Петар Гуџић са 7 чланова, који је био “орта” имовног стања.

За домаћинство Зафира Филића у документацији није наведен ага, а заведен је у групи чифчија Јашар-паше, али се приказује да је ага доброг имовног стања. Познато је да је Јашар-паша био веома имућан. Сам Филић био је лабог имовног стања. Имао је 4 члана породице и обрађивао је земљу од 20 дана орања.

За чифчије овог села година 1887. је била преломан у погледу њихових обавеза, јер се тада прешло с петине на четвртину, а аге су од тада плаћале порез. Између ага и чифчија није било уговора, изузев Рајка Столића и аге Шерифа Мурула из Јањева.

Већина чифчија знала је кад су њихови преци дошли у ово село. Од “старине” су били овде Славко Павић и Петар Павловић, свештеник, Акса и Тома Ристић, Тона Филиповић, Мала Маринковић и Зафир Фиљић. Они су имали своје куће и двориште, као и сви старинци. Од давнина овде су били и Дане и Зака Јовановић. Они су се зачифчили пре 5 година. Трајко Лазић, Наско Здравковић и Коста Живковић пре 15, Стојан Лазић пре 20, а Нића Стевић пре 6 година.

Дошљаци који су имали своје куће били су: Цветко Трајковић, чији су преци дошли пре 200 година из Панеша, Рајко Токић пре 15 година из СЕЦВА (?), из истог места пре 250 година, Ниса Стојановић и Јованче Недељковић, а пре 200 година преци Гаге Стојевића, Наста Милошевића, Траја Нићића и Здравка Митића. Из Панеша су пре 200 година дошли Арсићи: Мака, Дека и Јован, затим Бојко миловановић, Мада Станковић и Миленко Милић, а из Подриме Жива Станковић и Стојан Марковић и из Мораве Мита Миловановић. Педесет година пре ових (250 година рачубајући од 1912) дошли су из Вучитрнске нахије Витко Милосављевић, Милован Живковић и Јован Живић, из Гребена преци Грбића – Младена и Танаска и Лазара Стојковића, а из Колашинске Дека Томић, који је био у агиној кући а имао је својје двориште. Из истог места 50 година касније доселили су се преци Тоде Филиповића. Из Сушице пре 250 година прешли су преци Трајка стојановића, а из Плешине Младена Ацића. Из овог места 50 година касније преселили су се Даке Стевића, Серафима Љакића, Здравка Јовановића и Зака Столића, који је живео у агиној кући. Из Доброшке пре 180 година дошли су Живка и Станимира Петковића и Станоја Столића из Горње Гуштерице, пре 30 година, Дека Павић који је живео у агиној кући, а из Доње Гуштерице (?) пре 40 година Васа Карић и пре 10 година Михаило Петковић. Из Бакшија пре 200 година преселили су се преци Блага Јоксимовића, Јоксима Цвејића, Ниће Ђорђевића и Живе Лазића. Пре 8 година овде је дошао из Враголије Зафир Павић, а 2 године после њега, из Добротина Петар Гуџић, који је живео у агиној кући и дворишту. Осим именованих живео је у агиној кући само досељеник из Враголије.За војску су уписани: Филип Поповић, Славко Павловић, Зака Вучић, Дана Вучић, Јосиф Вучић, Здравко Јованчековић, Акса Ристић, Трифко Кузић, Стојан Марковић, Коста Лазић, Мита Лазић, Илија Андријевић, Милаћусовић, Нића Сталић, Кора Трајковић, Наско Зарковић, Трајче Костић, Жива Лазин, Блага Јоксимовић, Велимир Вучић, Зафир Фиљић, Младен Станковић, Нола Маринковић, Трајко Токић, Тона Филиповић.

Извештај учитеља Вукадина Поповића.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nebojša

    Da li se zna kog su roda Vučići i odakle su došli?