КАЛИНОВИК
Бак, Бојићи, Бољановићи, Борија, Божановићи, Брда, Буквица, Церова, Честаљево, Дагањ, Добро Поље, Драгомилићи, Дубрава, Гапићи, Голубићи, Градина, Граисељићи, Гвозно, Хотовље, Хрељићи, Јабланићи, Јажићи, Јелашца, Језеро, Калиновик, Клиња, Колаковићи, Ковачићи, Крбљине, Крушчица, Кута, Кутине, Луко, Љусићи, Љута, Мекоча, Мјеховина, Мосоровићи, Мушићи, Недавић, Обади, Обаљ, Обрња, Осија, Плачикус, Плочник, Поље, Поповићи, Порија, Пресједовац, Рајац, Растовац, Руђице, Села, Сијерча, Сочани, Стране, Сусјечно, Шивољи, Тмуше, Томишља, Трешњевица, Трновица, Тухобић, Улог, Унуковићи, Варизи, Варош, Виховићи, Влахоље, Врховина, Вујиновићи и Зеломићи.
14. новембар 2017. у 18:52
Војислав Ананић
КАЛИНОВИК
На подручју данашње општине Калиновик налазе се многобројни историјски споменици који свједоче о животу и култури разних цивилизација које су се смјењивале на овом простору. Иако је недовољно истражена историја овог подручја, има материјалних налазишта која датирају из праисторијског доба о постојању народа који се сматрају старосједиоци Балкана. Из тог периода нађена су утврђења и насеља на локалитетима: Калиновик, Боженова глава, Јасен, Врховина, Хотовље, Kутине, Добро Поље, Кориљево, Градац, Јелашца, Шивољи, Јажићи, Влахоље и Гвозно. Свједочанство о доласку Римљана на ове просторе налазимо у остацима путне мреже која је повезивала босанска трговачка и рударска мјеста са Хумом, Дубровником и приморјем. Трасе римских путева видљиве су у селима Јажићи, Мосоровићи и Буквица. Ови путеви били су осигурани војним логорима, а других доказа о развијеној привреди нема. Претпоставља се да је малобројно становништво живјело од гајења стоке.
У средњем вијеку подручје бива значајније насељено, а главна занимања су трговина и сточарство. 1180.године, као центар Жупе Загорје, први пут се помиње средњевјековно насеље Кучево. Да је у Калиновику, али и у његовој околини, постојао буран средњовјековни живот потврђују велики број стећака (до данас пронађено и евидентирано 1793). Загорје се у средњем вијеку распростирало од Доброг Поља до горњег тока ријеке Неретве, до старе Жупе Вишеве са градом Велентином. Ова Жупа је припадала Босни, што потврђује постојање царинарнице војводе Сандаља Хранића Косаче из 1406. године.
Падом Херцеговине под турску власт нахија Загор спада у ливру Херцеговину 1469. г. мијењају се етничке прилике, настају велика миграциона кретања: долазе спахије и кметови из других подручја ( Ченгићи – Мала Азија…), а на силу се одводи домаће становништво у друге крајеве, а дио становништва прима ислам. Настаје тежак живот за православно становништво. Намети у виду пореза, кулука, бесправност и несигурност подстицало је становништво на отпор у виду сталне хајдучије. Тако је било све до 1875. године када је незадовољство кулминирало у виду општенародног устанка познатог као Невесињска пушка. Устанички покрет захватио је и ове просторе, становништво се ослобађа турске тираније, али не дуго јер већ 1878. године дошло је до окупације од стране Аустро-Угарске.
Период Аустро-Угарске владавине је права противмјера турској владавини. Иако заначајно боља и уређенија власт и она је изазивала незадовољство код православног и муслиманског становништва. Војни закон донесен 1881. године био је повод за устанак у јануару 1882. године. Устанак је почео у Улогу а устаничке вође су били и прваци српског и муслиманског становништва: Перо Тунгуз, Стојан Ковачевић, Салко Форта, Омер Шачић… Устанак се проширио и на сусједна подручја: Невесиње, Гацко, Коњиц, Фочу и Трново. Без програма и веће подршке брзо је угушен али је дуго тињао. Архаично и бунтовно становништво Аустро-Угарска власт је држала под контролом присуством знатног броја жандармерије и војске и честим маневрима. За те намјене изграђене су војне касарне и путна мрежа која их је повезивала. Путна мрежа изграђена у том периоду и данас је основ саобраћајне инфраструктуре општине. У том периоду Калиновик постаје значајније насеље и административни центар подручја.
Период Првог свјетског рата одразио се највише у погледу мобилисања војноспособних мушкараца у војску жуте монархије, а један значајан дио као добровољци борио се на страни српске војске. Период између два свјетска рата Калиновик је обиљежио са успостављањем јаког војничког гарнизона. Привреда није развијена, а главне дјелатности су гајење стоке и експлоатација шуме.
У Другом свјетском рату слиједе поновна разарања, пљачке, паљевине, покољи, масовна страдања. На подручју су присутне разне формације четничких, партизанских и усташких јединица као италијанских и њемачких. На овим просторима посебно су јак одраз имале IV и V офанзива које су се одвијале и дијелом на територији.
Извор: Интернет
21. фебруар 2022. у 20:19
Bojan
Znaš li nešto o Mijatovicima selo Prević selo pored Osija ?
5. јануар 2018. у 12:26
jova
Poštovani znam da u Kalinoviku ima dosta prezimena Kokić. Bio sam vojnik u Kalinoviku 4.mj. 1968.god. kao vojni vozač.vozio sam vodu na Kutlačino brdo vojnicima .tada nisam znao da tu
ima dosta prezimena Kokić. Sedamdesetih god.pozvan sam u Kalinovik u Trikotažu da pustim
neke Džempere na Motornim Univerzal mašinama,koje su trebala da pletu Džempere za Trikotažu Kadijnača iz Baijne Bašte u kojoj sam radio.Došao sam u Hotel u Kalinovik dao ličnu kartu na Recepciji i taj radnik me pitao znate Kokiću da kod nas ima puno Kokića.to mi je bilo drago,primio me je Hamdo Melez kao Teh Direktor.mene sada interesuje poreklo Kokića odakle potiču,pa vas molim ako znate odake oni potiču, javite mi,ja sam rođen u Slavoniji opština Podravska Slatina RH .sada živim u Trsteniku kod Vrnjačke Banje Srbija ime mi je Kokić Jovan.
biće mi drago ako mi budete mogli pomoći. pozdrav.
12. мај 2018. у 18:59
Војислав Ананић
Негде 1750. године Мићо Кокић се из Вичијег дола, Црна Гора, доселио у Челопек код Зворника и засново породицу добивши синове Јову и Перкамна.
Мицић Милан, Њемачка
12. мај 2018. у 19:02
Војислав Ананић
Презиме Кокић спада у једно од старијих презимена. Разговарао сам са пар људи Кокића Далматинаца, па и у Србији, тамо их има доста. Кажу да је то много старо презиме, пар 100 г уназад, углавном xришћани онда били. Податке које сам ископао у Србији кажу да је већина поријеклом са сјевера Црне Горе и јужне Херцеговине и да су се одатле масовно расељавали ка централној Босни, Далмацији и Србији, а нико не зна који је прави разлог. Већи број је населио Далмацију још док је аустроугарија била, у централну Босну владало турско царство навелико, а за Србију не знају кад и зашто. Највеци бр. Кокића је исламске вјере. Због разних античких ратова људи су мијењали презимена и прелазили из вјере у другу што присилно, што за бољим животом. Стање у Црној Гори сад у поводу Кокића: сјевер Ц. Горе пар породица православци, југ Ц. Горе већином католици, јужна Херцеговина већином православци. У глобалу вићином су исламске вјере. Знам момка у Босни исламске вјере, С. Кокић, каже да му је чукун дедо од Кокића и увјек били Кокићи.
Дуби Кокић, Тиват
П. С. Има тога још о пореклу Кокоћа, само треба потражити
12. мај 2018. у 19:03
Војислав Ананић
ПРЕЗИМЕНА БАНИЈСКИХ СРБА (2)
Кајгана, Кајганић, Какрља, Калаба, Каламбура, Калања, Калинић, Кантар, Каравидић, Караица, Карајица, Карапанџа, Карић, Карловић, Касап, Касапа, Каталина, Катић, Качар, Кебџија, Кевџија, Кеић, Кекец, Кекуш, Келебуда, Келеува, Кемфилија, Кепчија, Кераица, Керајица, Кесић, Кесоња, Кецман, Киук, Кијук, Кладар, Кладарин, Кларић, Клашња, Клипић, Клисурић, Клобучар, Кљаић, Кљајић, Кнежевић, Коварбашић, Коварбошић, Ковач, Ковачевић, Ковијанић, Ковјанић, Ковљанић, Козић, Којић, Кокановић, Кокић, Кокотовић, Колак, Колар, Коларевић, Коларић, Коледа, Колунџија, Колунџић, Кољаја, Комљеновић, Комљеновић-Костић, Кондић, Кончар, Коњевић, Копун, Корасић, Кораћ, Кордић, Корица, Косановић, Косијер, Косић, Косовац, Косовић, Косојевић, Костреш, Котаран, Котаранин, Котур, Коџић, Кошпенда, Кошутић, Крагуљац, Крајчиновић, Краљ, Красуља, Крбавац, Кременовић, Кресић, Кресојевић, Крећа, Крешић, Криваић, Кривокућа, Кривошија, Крковић, Крнета, Крњаић, Крњаја, Крњајић, Крошњар, Крстинић, Крстић, Круљевић, Крунић, Крупљан, Крупљанин, Крушка, Кузмановић, Кука, Кукавица, Кукић, Куколеча, Кукољ, Кукуља, Куловић, Кулунџија, Куљан, Купрешанин, Курепа, Курљаја, Курузар, Кутара, Кутлић, Кучук, Кушић…
Милош Кордић