Порекло презимена, село Мутилић (Лика)

19. јуна 2012.

коментара: 1

Порекло становништва села Мутилић код Удбине

Мутилић је историјски најстарије насеље које датира из 925. године, смештено на јужној страни варошице Удбина. Село се, пре Другог светског рата, делило на српски и хрватски део.

Српске породице у Мутилићу:

Кнежевићи (славе Св. Николу), дошли у Мутилић из Бриња, Прокике. До 1638. су живели на Крбави, да би исте те године избегли и населили брињско подручје. По попису из 1712. види се да су пресељени из Прокика у Мутилић. По предању, Кнежевићи потичу са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, тачније са Жабљака, из села Шаранци, где и данас постоје породице са тим презименом и истом крсном славом. Пут им се кретао под Турцима преко Босне (Грахово-Гламоч-Босански Петровац), Крбаве, Прокика у Мутилић. Из породице Кнежевић било је доста официра у аустријској војсци, што говори да су имали свој грб. Кнежевића официра било је и у руској војсци.

Ајдуковићи (славе Св. Јована), дошли из Бриња, Прокике.  Право презиме Ајдуковића било је Поповић, пореклом из околине Смедерева. Пошто су били права напаст за Турке тада их они назваше Хајдуцима. Временом су се презивали Хајдуци и Хајдуковићи. У Прокикама се и данас презивају Хајдуковић и славе исту крсну славу као Ајдуковићи у Мутилићу.

Галовићи (славе Ђурђевдан), дошли из Бриња, Рапајин Кланац

Косовци (славе Св. Јована), дошли из Бриња, Лучани

Лончари (славе Ђурђевдан), дошли из Бриња, Лучани

Станићи (славе Аранђеловдан), дошли из Бриња, Лучани

Бјелобабе (славе Св. Јована), дошли из Подлапаче, Брлога и Радуча, а било их и од раније у Мутилићу

Јурићи (славе Св. Николу), дошли из Брлога

Поповићи (славе Св. Николу), дошли из Книна

Крњајићи (славе Св. Јована), дошли из Книна

Комадине (славе Св. Николу), дошли из Книна

Лубени (славе Ђурђевдан), дошли из Косиња, Вукелићи

Оклобџије (славе Св. Николу), дошли из Книна

Басаре (славе Св. Николу), дошли из Смиљана

Крековићи (славе Ђурђевдан), дошли из Брлога, Водотеч.

Кнежевићи, Галовићи, Лончари, Станићи, Косовци и Хајдуци (Ајдуковићи) су се са Крбаве иселили 1611. и 1638. на брињско подручје. Њихову сеобу је уредила Приморска крајина, која их је својом четом и допратила са тог турског земљишта. У тој сеоби је дошло само 13. породица. Досељеним Србима дати су Лучани, Скалићи, Водотеч, Прокике, Жупањ Хум, Гушића Поље и Дренов Кланац до Чардака.

Марија Терезија је правећи границе дужином река Саве и Дунава насељавала је становништво Лике у те крајеве. Тако да су 1752/53. године Кнежевићи стигли у Срем, тачније Војку, Галовићи и Лончари стижу у Нове Карловце (Сасе), Срем, као граничари, добивши земљу и доста привилегија.

Насељени Буњевци католици и Хрвати:

Агустинчићи, Бакарићи, Црнковићи, Цвитковићи, Врбањци, Дубравчићи, Гашпаровићи, Герићи, Јандрловићи, Жагари, Јуретићи, Мумићи, Мунићи, Пинтари, Штајдухори, Трдине, Валентићи, Жељко, Крмпотићи.

Од њих су Црнковићи и Жагари прешли нешто касније у Ребић и Пишаћ. После пописа из 1712. у Мутилић су насељене хрватске породице: Бакрачи, Калци, Ковачићи, Милобаре, Пишчевићи, Тутековићи, Врбанци. Касније су дошли Папежи, Самци, Делачи, Мушете, Пинтари и Франи. Из оточког насеља потичу Цвитковићи и Дубравчићи.

Крмпотићи су се прво населили око Св. Јакова, па у Сењској Дрази, Крмпотама па у Столац, Пазариште, околина Госпића и једна породица је завршила у Мутилићу. Презиме Крмпотић имали су у попису од 1605. кнез Дамјан Петровић и његов синовац Тадија. По оном првом остало је презиме Петровић, а по синовцу Тадији биће да се одржало презиме Крмпотић по селу Крмпотама надомак Сења у коме су живели.

ИЗВОР: Књига “Удбина и њена села”, Гојко Кнежевић, стр. 86-89.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КРМПОТИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    КРМПОТИЋ, Ђурђевдан, ПЕТРОВИЋ
    …………………………
    Сва презимена изведена од презимена КРМПОТИЋ
    су у тесном сродству са ПЕТРОМ ПЕТРОВИЋЕМ ЊЕГОШЕМ.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису