Стара Пазова и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 33

Општина Стара Пазова:

Белегиш, Војка, Голубинци, Крњешевци, Нова Пазова, Нови Бановци, Стара Пазова, Стари Бановци и Сурдук.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (33)

Одговорите

33 коментара

  1. vojislav ananić

    НОВИ БАНОВЦИ (6.354 ст.), развијено (2,7% аграрног ст.) насеље панонског типа, на (92 м) десној обали Дунава, с обе стране пута Земун-Сурдук-Стари Сланкамен, 2 км северно од ауто-пута Београд-Нови Сад-Суботица, 12 км ЈИ од Старе Пазове. Површина атара износи 908 ха. Насеље је издуженог облика поред тока Дунава. Основу чине две улице меридијанског правца, а једном од њих пролази поменути пут. Постоји и неколико краћих улица. Према југу и северу надовезују се викенд-куће, које се све више користе за становање. Посредством ових кућа према северу насеље је спојено са Старим Бановцима. Због близине Београда, после II светског рата, у Н.Б. је изграђено 10 хиљ. станова за раднике запослене у Београду. Представљају најмлађе насеље у околини Старе Пазове. На једној карти из 1730. на месту данашњег села уцртана је војничка касарна (граничари Срби и Хрвати, због Војне границе). Потом је 1735. саграђена мала насеобина немачких занатлија, у коју је 1791, као и у Нову Пазову, досељено 136 Немаца, а 1802. још седам немачких породица. Кроз историју углавном имају пораст популације (1869. – 817, 1880. – 875, 1890. – 997, 1900. – 1.080, 1910. – 1.228, 1921. – 1.261, 1931. – 1.320 житеља итд.). Крајем II светског рата присутно је исељавање Немаца у матичну државу и досељавање српског живља из централне Србије. Садашње ст. је претежно српско (73,5%), а има Хрвата (8,6%), Црногораца (2,5%), Македонаца и др. Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,2 (1961) до 0,3 (1991). У насељу се налазе две цркве: православна Св. Василија Острошког (у изградњи), чији дан је и сеоска слава (за православце), и католичка посвећена Св. Марији (1766). Електрично осветљење добијају 1929, а савремени водовод 1987. год. Имају осморазредну ОШ ”Никола Тесла” (шк. 2000/01. – 928 ученика), библиотеку, КУД, 70 производних занатских радњи (пластичари, ливци, бравари, галванизери и др.), пијацу (пазарни дан – петак) и др.

    Др Јован Ромелић

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  2. vojislav ananić

    СТАРИ БАНОВЦИ (4 .033 ст.), ратарско (12,6% аграрног ст.) насеље панонског типа, на (92 m) десној обали Дунава, где је одсек Сремске лесне заравни према реци синклинално снижен и пресечен долином Будовара, с обе стране раскрснице путева ка Старој Пазови, Белегишу и Новим Бановцима, 4 кm источно од ауто-пута Београд-Нови Сад, 6 кm источно од Старе Пазове. Површина атара износи 3.157 hа. У атару од микрооблика рељефа има лесних вртача и ретких сурдука, а кроз атар протиче поток Будовар, чије извориште чине неколико кракова испод планинског била Фрушке горе (539 m) северно од Крушедола, и Голубиначки канал. Савременим физиономским ширењем спојени су са Новим Бановцима. Близина Београда условила је динамичну изградњу насеља, која се огледа нарочито кроз изградњу викендица. У почетку је то била викенд-зона Београда, да би касније викендице биле претворене у континуирано настањене стамбене објекте. Помињу се 1473, када су насељени Србима, и касније од 1733. (1869. – 1.790, 1880. – 1.834, 1890. – 1.950, 1900.-2.024, 1910.-2.093, 1921.-2.062, 1931. – 2.195 житеља итд.). Током I светског рата присутна су исељавања Немаца и Мађара, а за време II светског рата насеље је страдало од усташког терора. Ст. је преовлађујуће српско 91,4% (слави Јовањдан, Ћурђевдан, Аранђеловдан и др.), а има Рома (1,3%), Хрвата и др. Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,4 1991). У насељу се налазе две цркве: православна Св. оца Николаја пренос моштију (изграђена 1777, обновљена 1990), и католичка. Електрично осветљење добијају 1929, а водовод 1987. год. Имају осморазредну ОШ ”Слободан Савковић” (шк. 2000/01.- 511 ученика), дом културе са биоскопском салом и библиотеком, здравствену амбуланту, 70-ак занатских радњи, производног (пластичари, бравари, столари и др.) и услужног карактера (електроинсталатери, ролетари, лимари, зидари, фасадери и др.), локалну пијацу (пазарни дан – четвртак) и др. Некада су постојали речно пристаниште, два млина и циглана, али су крајем 70-их год. XX в. затворени. Водећи пољопривредни производи су кукуруз, пшеница, шећерна репа, сунцокрет и поврће (у долини Будовара због заливног система).

    Др Јован Ромелић

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  3. vojislav ananić

    СТАРА ПАЗОВА (17.110 ст.), градско насеље (6,3% аграрног ст.) и центар истоимене ошптине (351 кm2, 9 насеља и 57.291 ст.), с обе стране (на 83 m а.в.) старог пута Београд—Нови Сад, поред железничке пруге и ауто-пута истог правца, у ЈИ делу Срема, 43 кm ЈИ од Новог Сада и 32 кm СЗ од Београда. Географске координате су 44°59’ с.г.ш. и 20°10’ и.г.д. Површина урбане територије, по актуелном ГУП-у, износи 1.757 hа, а катастарска територија 6.468 hа. Средином XIX в. насеље чине две унакрсне улице. Потом се у другој половини истог столећа насеље нагло шири и почетком XX в. заузима данашњи простор. Каснији физиономски развој обухвата градњу различитих објеката на празном простору унутар насеља дуж неколико периферијских улица. Поред града протиче Голубиначки канал, који се улива у поток Будовар, као и неколико безимених канала који се уливају у Голубиначки. Они одводе вишак воде са потенцијално мочварних терена. Старо насеље, које се налазило 2 до 3 кm СИ од данашњег града на локалитету Старо село (Мало селиште), први пут се помиње 1716. год. На данашњој локацији насеље је подигнуто 70-их год. XVIII в. У то време насељено је Србима. Касније, 1770. досељено је 98 породица Словака из Селенче, који су 10 год. раније дошли из Новограда и Малинаца. Број Словака се повећавао и поред низа забрана које су ограничавале женидбу и деобу домаћинстава евангелистичког живља тадашње Војне границе којој је припадала и С.П. Год. 1818. било је 2.384 Словака, а 1820. 2,9 хиљ. (укупно 3,8 хиљ. житеља). Након тога бележи динамичан демографски пораст (1847.-4.000, 1869.-4.132, 1880.- 4.629, 1890.-5.838, 1900.-6.674, 1910.-7.339, 1921. – 7.751, 1931. – 8.536 житеља итд.). Ст. је етнички разноврсно – Срби (42,7%), Словаци (40,3%), Хрвати (2,9%), Роми (1,6%), Црногорци (0,6%), Македонци, Муслимани и др. Индекс демографског старења (,) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,6 (1991). У граду се налазе две цркве: православна Св. пророка Илије подигнута 1825. (обнављана 1907. и 1988) и евангелистичка из друге половине XVIII в. Струју добија 1929, водовод 1989, а канализациона мрежа изграђена је само у центру града. Носиоци привредног развоја су многобројна предузећа, од којих највећи значај имају индустријска: Ливница и фабрика ”Инекс-Лифам”, фабрика техничке опреме ”Универзал”, Ливница ”Литнос”, штампарија ”Јединство”, текстилно предузеће ”Дијана”, погон циглане ”Ударник”, млин и пекара ”Млин-пек”, месна индустрија “Србокоп”, фабрика сточне хране, говедарска фарма и др. Има две осморазредне ОШ (”Бошко Палковљевић Пинки” – шк. 2000/01. – 1.411 ученика; ”Херој Јанко Чмелник” – 401 ученик), четири СШ (гимназију, економско-трговинску, техничку и школу за основно и средње образовање лако ментално ометених у развоју), две библиотеке, родну кућу (1919-1940) Јанка Чмелника, народног хероја, и споменик подигнут 7. јула 1949, биоскоп, аматерско позориште, три КУД-а, дом здравља, ветеринарску станицу, хотел ”Срем” (50 лежаја), пијацу (пазарни дан – четвртак), развијено занатство (око 600 приватних занатских радњи) и др.

    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  4. vojislav ananić

    НОВА ПАЗОВА (16.016 ст.), развијено (1,9% аграрног ст.) насеље панонског типа, с обе стране (на 84 m а.в.) старог пута Београд-Нови Сад, поред ауто-пута и железничке пруге Београд-Нови Сад, 7 кm ЈИ од Старе Пазове. Површина катастарске територије износи 2.611 hа. У источном делу К.О. налази се аеродром, а у околини насеља има неколико мелиорационих канала спојених са Добановачким потоком, као и ”јамура” насталих коришћењем глине за израду ћерпича. Основана је 1792, када је на пустару јужно од Старе Пазове насељено 822 немачка колониста. Тада је плански изграђено насеље. Неки колонисти су се потом населили на места са оцедитијим пољопривредним земљиштем. Током свог постојања углавном бележи пораст популације (1802. – 80 породица, 1869. – 2.081, 1880. – 2.656, 1890.-3.401, 1900.-3.836, 1910.-4.146, 1921. -4.488, 1931. -4.915, 1948. -4.604 житеља итд.). Крајем II светског рата Немци су се иселили, а након тога досељено је 4.132 житеља претежно из планинских делова централне Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније. Данашње ст. је национално мешовито – српско (42,7%), црногорско (1,1%), хрватско (1%), ромско, македонско, муслиманско, мађарско и др. Индекс демографског старења (ј$) креће се у распону од 0,1 (1961) до 0,4 (1991). Православни храм Сошествија Св. Духа је у изградњи од 1989. год. Електрично осветљење добија 1939, а савремени водовод 1988. год. Има осморазредну ОШ ”Свети Сава” (шк. 2000/01. – 2.214 ученика), дом културе са биоскопом, библиотеком и КУД-ом, здравствену станицу, развијену дрвну индустрију, неколико складишта ТП на велико из Београда, велики број (око 700) приватних занатских радњи – производни, грађевински и услужни занати, оријентисаних на београдско тржиште, пијацу (пазарни дани – среда и недеља) и др.
    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  5. vojislav ananić

    БЕЛЕГИШ (2.605 ст.), ратарско (31,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, поред (на 84 m а.в.) десне обале Дунава, с обе стране регионалног пута Стари Бановци-Сурдук, 12 кm СИ од Старе Пазове. Површина атара, који се састоји из лесне заравни (85- 119 m) и алувијалне равни (72-80 m) Дунава, износи 4.369 hа. Западно од села налази се долина Будовара, ширине преко 500 m, са неколико краћих левих притока у виду сувих долина, као и фарма Пољопривредног добра “Напредак”, на месту старог Петровићевог салаша, поред које је лоцирано мање радничко насеље са 50 кућа. Б. је деформисаног правоугаоног облика. Главна улица је део поменутог пута, а три попречне са леве и једна са десне стране. После II светског рата изграђена је једна улица у северном делу села, дуж пута за Сурдук, и једна краћа према Дунаву. У атару је изграђено око 300 викендица, углавном у власништву житеља Београда и околних већих насеља. Б. припада старим насељима. Помиње се у XV в. као паланка и касније (1720, када је насељен Србима, 1869. – 1.685, 1880. – 2.005, 1890. – 2.247, 1900. – 2.415, 1910. – 2.516, 1921. – 2.668 житеља итд.). Демографски пораст је заустављен током II светског рата, када је село страдало од усташа, а мештани се иселили у Нове Бановце, Нову Пазову, Инђију и друга насеља у Срему. Од 60-их год. XX в. присутна су и знатна исељавања житеља у околнa већа насеља, ближе Београду (Стара и Нова Пазова, Инђија, Земун и др.). Ст. је српско – 92,2% (слави Јовањдан, Петковдан, Никољдан и др.), а има Рома (3,8%), Хрвата и др. Индекс демографског старења (ј3) креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,7 (1991). Православни храм Св. оца Николаја – пренос моштију подигнут је 1924. (обновљен 1987). Струју добија 1929, а водовод 1992. год. Има осморазредну ОШ ”Вера Мишчевић” (шк. 2000/01. – 268 ученика), дом културе са биоскопском двораном, здравствену амбуланту, 30-ак приватних производних и услужних занатских радњи (цвећари, дрвна галантерија, пластичари, трукери и сл.), локалну пијацу (пазарни дан – пeтак) и др. Водeћи пољопривредни про изводи тржишног значаја су пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет и поврће (кромпир, лук, салата и др. – продају се на пијацама Земуна и Београда).

    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  6. vojislav ananić

    ВОЈКА (4.642 ст.), ратарско-сточарско (22,5% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (83 m) најнижем делу сремске дилувијалне (лесне) терасе (крњешевачка депресија), с обе стране пута ка општинском центру и ауто-путу Београд-Загреб, 6 кm јужно од Старе Пазове. Површина атара износи 5.260 hа. У атару има неколико ”јамура” створених до почетка 80-их год. XX в. копањем глине за израду ћерпича у домаћој радиности, више дренажних канала, због високог нивоа фреатске издани (минимум 0,60 m), од којих је највећи Бегеј, који полази од Старе Пазове и код В. се спаја са Великим Бегејом (Голубинци-Угриновци- Сава), више мањих безимених забарених депресија и већа Угриновачка бара са незнатним површинским отицањем. Насеље је крстастог облика због просторног ширења дуж раскрснице путева Стара Пазова-Купиново и Попинци-Земун. У новије време крстаста основа се ремети градњом кућа дуж кривудавих ленија које воде према њивама. Помиње се 1416, као село са досељеним Србима (кметовима), и касније (у периоду 1713-1717, 1869. – 2.879, 1890. – 3.398, 1900. – 3.968, 1910.-4.253, 1921.-4.160, 1931.-4.424 житеља итд.). За време II светског рата село је страдало од усташа, а мештани су се иселили у околна већа насеља и ван Срема. Ст. је српско – 93,4% (слави Јовањдан, Петковдан, Митровдан и др.), а има Рома (3,7%) и др. Индекс демографског старења (ј5) креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,6 (1991). Православна црква Св. оца Николаја – пренос моштију, саграђена је 1857. (обнављана 1983. и 1995). В. водовод добија 1989. год. Има осморазредну ОШ ”Милан Хацић” (шк. 2000/01. – 655 ученика), дом културе, биоскоп, КУД, здравствену амбуланту, млин и сушару Пољопривредног добра ”Напредак”, више од 50 приватних занатских радњи производног (пекари, месари, бравари, пластичари и др.) и услужног карактера (угоститељи, бербери, аутопревозници и сл.), локалну пијацу (пазарни дан – субота) и др. Главни аграрни производи су кукуруз, пшеница, шећерна репа, сунцокрет, поврће, млеко и млечне прерађевине (око 2 краве по домаћинству) и др. Поврће, млеко и млечни производи продају се на београдским пијацама.

    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  7. vojislav ananić

    ГОЛУБИНЦИ (4.497 ст.), ратарско (28,8% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (84 m) сремској дилувијалној (лесној) тераси и делу крњешевачке депресије, 4 кm источно од железничке пруге Инђија- Рума, 8 кm западно од Старе Пазове. Површина атара износи 6.008 hа. У атару има интересантних микрооблика рељефа (лесне вртаче и старе затрпане прелесне долине), ”јамура” копаних за потребе израде ћерпича, површинских каналисаних токова – поток Луково и Голубиначки канал, који су повезани са Дунавом, и канал Велики Бегеј, који је повезан са Савом. Између њих је густа мрежа мањих мелиорационих канала. Г. су крстастог облика. Настали су и просторно се развијају око раскрснице путева који воде за Стару Пазову, Попинце, Путинце и Марадик. Основа је поремећена доградњом неколико улица у СИ делу села. За разлику од ранијих правих, нове улице су кривудаве и спајају се под оштрим углом. Кроз историју помињу се више пута: 1572. као село састављено од земуница са српским живљем, у другој половини XVII и током XVIII в., као и касније (1869. – 3.401, 1880. – 3.852, 1890. – 4.146, 1900. – 4.510, 1910. – 4.632, 1921. – 4.717, 1931. – 4.916 житеља итд.). Г. су знатно страдали од усташа током II светског рата. Ст. је национално мешовито – Срби – 49,8% (славе Јовањдан, Никољдан и др.), Хрвати (39,9%), Роми (2,3%) и др. Индекс демографског старења (18) креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,8 (1993). У селу се налази православни храм Ваведења Пресвете Богородице изграђен 1784- 1788. (обновљен 1994), капела Св. оца Николаја – пренос моштију (обновљена 1995), и римокатоличка црква. Водовод добијају 1985. год. Имају осморазредну ОШ ”23. октобар” (шк. 2000/01. – 489 ученика), дворац Шлос из друге половине XVIII в., три амбара – објекти привредне архитектуре из XIX в., 1922. и 1930. (културна добра од 1974. и 1976), дом културе са биоскопом и библиотеком, здравствену амбуланту, три КУД-а, 30-ак занатских радњи (месари, пекари, бербери, ковачи, фризери, грађевинари, аутопревозници и др.), циглану ”Ударник”, локалну пијацу (пазарни дан – петак) и др. Због великог атара и плодне земље развијају се као велико и богато село. Мештани су раније користили старо граничарско право коришћења ораница на пустари Јарковци и испаше на Толинцима, између Ашање и Петровчића. Куповали су винограде на Фрушкој гори, тако да их и данас имају у Банстолу и Чортановцима. Водећи аграрни производи су кукуруз, пшеница, сунцокрет и шећерна репа.
    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  8. vojislav ananić

    КРЊЕШЕВЦИ (781 ст.), ратарско-сточарско (38% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (78 m) сремској дилувијалној (лесној) тераси (крњешевачка депресија), с обе стране пута Стара Пазова-Купиново, 1 кm северно од ауто-пута Београд-Загреб, 13 кm јужно од Старе Пазове. Површина атара, чији део припада огледном добру Института за кукуруз из Земун-поља, износи 2.478 hа. У атару има дренажних канала, од којих су највећи: Велики Бегеј, Приливак, који се у њега улива јужно од села, и Кувалов, ЈЗ од насеља. К. су друмског облика са две улице, од којих је дужа поред поменутог пута, док се краћа одваја од ње у центру и води ка вишој оцедитој греди. Пре мелиорисања насеље је у време већих киша било окружено барама. Око села се налазе депресије и лесом завејане безимене долине (забарене у влажнијим деловима год. – јун, јул, новембар). Највећа депресија је Велика бара СИ од села, која је почетак Угриновачке баре. Помињу се 1713, када овде живе Срби, и касније као део Угриноваца и самостално насеље (1910. – 1.004, 1921. – 952, 1931. – 972 житеља итд.). Током II светског рата село је страдало од усташа. Ст. је углавном српско (90,8%), а има Рома (4,9%) и др. Индекс демографског старења 05) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,7 (1991). Православни храм Св. Благовести подигнут је 1820. (обновљен 1994). Водовод добијају 1989. год. Имају четвороразредну ОШ (шк. 2000/01. – 45 ученика), мањи дом културе, здравствену амбуланту и др. Ратарски приноси су мањи него у околним селима због високих фреатских вода. Копањем канала забареност је смањена, али не и спречена. Исушене забарене површине су претворене у пашњаке.

    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  9. vojislav ananić

    СУРДУК (1.253 ст.), ратарско-сточарско (37,1% аграрног ст.) сеоско насеље панонског типа, поред (на 110 m а.в.) десне обале Дунава, с обе стране пута ка Белегишу, 16 кm СИ од Старе Пазове. Површина атара износи 3.849 hа. Друмског је облика са две дуже улице поред путева, од којих се одваја улица (пут) према Старој Пазови. Постоји и више краћих улица дуж ленија према њивама. Спада у стара села. Кроз историју помиње се више пута: средином XV в., у другој половини XVI в., у првој половини XVII в., 1702. као село, 1726. као пустара, 1774. и 1791, када броји 59 житеља и 111 домова, и касније (1869. – 1.438, 1880. – 1.429, 1890. – 1.791, 1900. – 1.937, 1910. – 1.999, 1921. – 1.994, 1931. – 2.001 житељ итд.). Значајне промене у развоју инициране су миграцијама: исељавање по укидању Војне границе 80-их год. XIX в.; крајем XIX в. масовна емиграција у САД, Канаду, Аргентину и друге државе; исељавање неколико немачких и мађарских породица после I светског рата; и страдање током II светског рата од усташких пустошења, када су се мештани исељавали у Нови Сланкамен, Инђију, Нову Пазову и друга насеља. Ст. је преовлађујуће православно (слави Ђурђевдан, Петковдан, Аранђеловдан и др.) – српско 88,5%, а има Рома (5,9%), Црногораца, Хрвата и др. Индекс демографског старења (ђ) креће се у распону од 0,4 (1961) до 1,2 (1991). У селу се налазе две цркве: православна Св. оца Николаја – пренос моштију (1816), и католичка. Електричну енергију добија 1929, а савремени водовод 1992. год. Има осморазредну ОШ (шк. 2000/01. – 159 ученика), библиотеку, споменик револуције на Дунаву подигнут 1961, здравствену амбуланту и др. Водећи пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, бостан (продаје се у околним градовима) и др.

    Др Јован Ромелић
    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

  10. vojislav ananić

    НОВА ПAЗОВА, село у Сријему, у срезу старопазовском; у родном, посве равном крају (81 м), од Дунава код Нових Бановаца 5 км к западу; станица на жељезничкој прузи Београд (34 км) Н. П. – Инђија, од Старе Пазове 7 км к југоистоку. Има 4.488 становника, опћинско поглаварство, евангеличко-аугсбуршки пасторат, пучку школу, пошту и телеграф, парни млин и творницу опека, њемачку пучку штедионицу.

    М-н.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928