Стара Пазова и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 32

Општина Стара Пазова:

Белегиш, Војка, Голубинци, Крњешевци, Нова Пазова, Нови Бановци, Стара Пазова, Стари Бановци и Сурдук.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (32)

Одговорите

32 коментара

  1. Војислав Ананић

    Пазова (–о) (Пазоха) (Стара)

    Забележена је у фалсификованој исправи манастира Крушедола. 1716. забележена је као насељена. Ова се налазила вероватно у потесу званом „Старо село“. Касније је опустела те је поново насељена по свој прилици почетком друге половине 18. века. По домовном протоколу од 1771. имала је 64
    дома, а 1784. 59 породица са 48 презимена, 106 брачних пари, a укупно 426 душа. Поред нешто старинаца први насељеници били су већином пореклом из Лике, нарочито из краја око Коренице, Бунића и дебелог Брда, а било је нешто дошљака румунског порекла из Баната. 1791. имала је 63 дома са 407 душа. 1810. имала је 60 домова, а 1808. 578 душа. Словаци су се населили између 1770. и 1775. У Пазову их је почео насељавати Јан Бон. професор у Новом Саду. Маја 1770. преселио је он из Селенче y Бачкој око хиљаду душа, а до краја исте године још близу хиљаду душа. Ови Словаци били су већином пореклом из звоненске и турчанске, а нешто, и литовске жупаније. Тако је ударен словачки карактер овом чисто српском насељу. Са Словацима се доселило и нешто Мађара калвина који су се током времена пословачили.

    Потеси: Једовац, Јарковац (ци), Старо село, Зовице, Леје, Мале ливаде, Воларско поље.

    Пазова Нова

    У јесени 1791. покушала је једна група Немаца евангелика да се насели на пустари у крају од Старе Пазове према Батајници. Но како је убрзо зазимило то они презиме у Старој Пазови а са настањивањем почну наредне године. Од 1790. до 1794. насељене су 62 породице, али се неке од тих породица раселе; те их је 1802. забележено само 40.

    Потеси: Стајгенфелн, Хохенберг, Иловишче, Хохенбрун, Ајзенфелд

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  2. Војислав Ананић

    Сурдук

    Забележен је 1445. 1577. забележен је у једној турској исправи као Бикић. 1626. забележена је у једном турском споменику „сурделска“ скела. 1702. забележен је као насељен, али је убрзо опустео. 1726. држао је Сурдук као пустару капетан Илија Јакшић. 1734. имао је 15 домова. 1736. није пописан. 1756. имао је 16, 1766. 31, 1774. 25 домова. Сурдук је у ствари насељен између 1774. и 1791. 1791. имао је 111 домова са 509 душа. 1810. имао је 137 домова, а 1808. 1043 душе.

    Потеси: Утрине, Деспотовац, Дормос, Дрварска, Будовар, Катић–до, Кик, Гат, Леје, Унка, Пруд, Рит, Брег, Ада. Прудине, Трудина,
    Ливаде, Комаревци, До рита.

    Узвишење према цркви зове се Јелач–град, a један део села Цинцорија.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд