Општина Пожега:
Бакионица, Велика Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Висибаба, Врањани, Глумач, Годовик, Горња Добриња, Горобиље, Гугаљ, Доња Добриња, Дражиновићи, Душковци, Засеље, Здравчићи, Јелен До, Каленићи, Лопаш, Лорет, Љутице, Мађер, Мала Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Милићево Село, Мршељи, Отањ, Папратиште, Пилатовићи, Пожега, Пријановићи, Прилипац, Радовци, Расна, Речице, Роге, Рупељево, Сврачково, Средња Добриња, Табановићи, Тврдићи, Тометино Поље, Тучково, Узићи и Честобродица.
16. мај 2013. у 18:56
micozaric
Interesuje me poreklo porodičnog prezimena ZARIĆ iz sela Tvrdići kod Požege (Užičke) poštto sam počeo da radim Rodoslov svoje porodice Zarić
23. јун 2013. у 23:36
luka
Tvrdici se nalaze na padinama Tresnjice na desnoj strani reke luznice zapadno od vranjana.Najstariji doseljenici za koje se zna doselili su se od Bistrice u niksickom polju.To su Kreckovici,Vukotici,Ilici Micovici,Radosavljevici,Bozanici.Boskovici se nalaze do Ponikovice a dosli su iz drobnjaka,Ivanovici su iy Jezera u Drobnjacima,DJenici su sa zlatibora iz Negbine,Zarići iz Lukova u Crnoj gori,Joksimovici iz Kuča,jerotijevici iz Čelica Simanovici od Niksica iz Trebjese,Zarici su iz Kačera,Radojičići su starinom iz Rače kod Priboja…itd
30. мај 2017. у 16:36
Branislav
Iako je datum objavljivanja od prije par godina intetesuje me podatak o porodici Kreckovic. Po mojim saznanjima oni tj 20 porodica sa ovim prezimenom iseljava se iz Niksickog kraja 1800 godine u okilini Pozege . Da li je podatak tacan , koju slavu danas slave , sta znaju o porijeklu prezimena ( da li je u pitanju rijeka Bistrica ili Zeta ) ko je rodonacelnik porodice i td .
Hvala
17. децембар 2013. у 11:44
Cendic Slobodan
Očevo porodično stablo znam i imam ali sa majčine strane slabo šta znam pa bi me zanimalo poreklo prezimena Mićić iz Zdravčića kod Požege.Ako može mala pomoć.hvala
17. април 2019. у 03:44
Dragan
Javljam se iz Brčkog. Moj čukundeda Đuka Ćendić je došao otprilike oko 1800. godine u Gornji Žabar kod Brčkog (od 1969. – Pelagićevo). Znam da su njegovi sinovi Gojko i Simo po ocu postali Đukići dok su ostale porodice nastavile da egzistiraju kao Ćendići. Danas je ostala samo jedna porodica s takvim prezimenom. I Ćendići i Đukići slave Nikoljdan. Ukoliko je to i vaša slava, molim vas da mi se javite na mail: [email protected] jer postoji mogućnost da smo ista familija. Možda vi nešto više znate o korijenima Ćendića. S poštovanjem. Dragan Đukić
9. јануар 2014. у 22:02
Милодан
Порекло становниђтва села Дражиновићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села и земље.
-Дражиновићи су укљештени између Градње и Скрапежа, уз Градњу иду докле год иде на исток, па се поред Јежевице изнад Каленића пружају на исток до Мађера и Доње Добриње. Село и имања су на високој плећаток коси Бременима, наставку Мустафиног Брда, која је сва од кредних слојева и врло плодна.
Село је од три лепа џемата; Зорици (или Зирици) – западни крај над Градњом, Брезајци – средина села и Подгора – источни део до Бремена, над Каленићем. Бремена се на југ стрмо спуштају а на северу благо прелазе у велика јежевачка поља под душковачким Зајчицама.
Старине у селу.
-На атару овог села има, као и код субјелских села, неколико разних култура. Дражиновићи су прд наш устанак, око Кочине Крајине били чисто турско насеље са две породице, које ће се овде поменути.
Порекло становништва и оснивање села.
-Демировићи и Зирици: У Зирицама је било неколико Турака Дражиновића, чије су куће до скора биле у наших сељака. На 2-3 године пред Кочину Крајину било је 17 муслиманских кућа у селу и само 3 православне; од данашњих Ђорђевића две и једна Зирикова. Неки Павле, дугогодишњи хајдук у Пиви, пређе у Семегљево и смири се. Ту преведе и осталу породицу из Пиве. Пошто је, хајдукујући по добрињским селима, познао неке дражиновачке Турке, умоли их да сиђе са њима и да се међу њима насели. Прича се да је Павле врло лепо живео, имао доста потомства и да је после њега остало 4 куће, који некако замру, изгубе се и то скоро. Пред Кочину Крајину остане у овој породици две куће са једним мушким дететоом и удовама. Прва се удова уда, друга убрзо умре а кћи јој доведе у кућу и преуда се за неког Осаћанина Алексу Зирика, кога су због жмиркавости и ружноће звали Зирик. Зирик уђе у кућу и зароди се, те је оставио доста потомства, оставио их је сироте, који се као и он и после нестанка Турака нису умели користити приликама доћи до веђих и бољих имања.
Овај мали Пивљанин, како су га звали Турци и како га је звао и његов сусед Зирик, сазнао је да у Семегњеву има сродника, те се дигне и тамо нађе неке где хајдукују, друга на планини са стоком. Упозна се са њима и његово причање се необично допадне хајдуку Јовану, који је због велике одважности, велике енергије и пуне мушке снаге добио име Јован Демир. И Демир је намеравао да треба сићи и неке своје млађе примицати, али се није смео наканити докле не би упознао доње крајеве.
Демир се спустио селу и око њега годинама је хајдуковао, с времена на време село препадима посећивао. Кад је плануо устанак, прикупио је Турке и све преко Јавора пребацио. Ти су Турци данас код Новог Пазара у селу Пожеги. Сва њихова имања је отео; себи, својима у селу, Зираковим и другим хајдуцима разделио. За себе је узео читав спахилук, све добро Мустафе Дражиновића, оно је и данас у рукама његових потомака. Од малог Пивљанина, Демира и његових досељеника из Семегљева, данас је 13 кућа, славе Јовањдан.
Од Зирика је међу овим Демировићима остало је данас 7 кућа, славе Никољдан.
-Марковићи су на Брезјацима, потомци Марка Демировог друга из Јабланице, данас их је 8 кућа, славе Ђурђевдан.
-Варнице је населио на Подгору хајдук из Доброселице, од њега и његових сродника настало је 18 кућа, славе Савине Вериге и зову се Варнице.
-Богдановићи у Безјацима су хајдучка породица из Семегљева, има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.
-Лучићи су хајдучка породица из Галовића, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.
-Ђурићи су у Зорицима су опет из Семегљева врло далека родбина Демировића, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
-Бојанићи су од Пчелица, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.
-Ђурићи други су у Зорицима, дошли из суседне Јежевице, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан,
У Дражиновићима је 76 домова од 9 породица.
Напомена: Нејасно је да ли су Зорици или Зирици.
9. јануар 2014. у 22:53
Slobodan
Postovani gospodine,
pisao sam Vam na temi Jabucje,pa Vas molim za odgovor.
10. јануар 2014. у 21:11
Милодан
Порекло становништва Мала Јежевица и Велика Јежевица (по књизи Јежевица), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај, тип села и земље.
-Село је на поприличној висини, по средини села тече речица Јежевица, јака и непресушна а притом није опасна по поља. Земљиште је брежуљкасто, таласастог изгледа, све је од терцијалних глинаца, пескова и са помало угља, врло влажно и родно. По ободу села су виша брда, нарочито на северу и крају до Дражиновића и Мађера.
Село је округлог облика и по његовом ободу су велики џемати: Ђурићи – на западу Градње и Мушића, Делијићи – под Душковцима, Матовићи – под Маховима, Чуковци – на североисток, Тодоровићи – на улазу у Горњу Добрињу и Ђукићи – десно до Мађера.
Старине у селу.
-У Јежевици пред школом је велико римско гробље, а има и још старина.
Порекло становништва и оснивање села.
У селу нема старинарских породица.
-Ристићи (и Петровићи) су оснивачи данашњег села и годинама досељена прва породица, која је силом отурена са своје висине, с Чука, дошли из Риђана пре 300 година, где их је данас 8 кућа, славе Јовањдан.
-Ристићи су друга стара породица, познатији под презименима:
-Ђукићи и Јовановићи из Бањана, дошли одмах за горњим и населили се до Мађера. И ови су се Ристићи отимали о превенство у селу, годинама су потискивани, мада су се занатима, штедњом и радом издвајали и тешко одржавали, има их данас 27 кућа, славе Јовањдан.
-Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан.
Познији досељеници су:
-Ђурићи и Матовићи су у Градњи. Вукосав Ђурић дошао је из Заовина са братом Матом у ово село, населили се и од њих су данас ова два презимена, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.
-Делијићи (Богићевићи, Милетићи, Лазаревићи, Делијићи, Деспотовићи, Радоњићи и Ђоковићи) су при врху села под Душковцима, доселили се из села Делијића у Никшићким Рудинама, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.
-Јелићи и Арсићи су на Градњи и око римског гробља, дошли из Мокре Горе, има их 28 кућа, славе Ђурђевдан.
-Матовићи (Марковићи и Перишићи) су под Маховима у Душковцима су из Чајетине, има их 33 куће, славе Лучиндан.
-Јовичићи су из Алијиног Потока, дошли између Ђукића и Тодоровића, има их 13 кућа, славе Јовањдан.
-Кешићи (Миливојевићи) су из Мачката, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
-Стојковићи су, такпђе, из Мачката и као и Миливојевићи утиснути у Ђукиће. Од њих се истакао један предак, био је судија пре 100 година. Има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
И Јежевици (Малој и Великој) је данас 226 домова од 10 породица.
11. јануар 2014. у 20:02
Милодан
Порекло становништва села Мађер, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села и земље.
-Сеоце је јужно од Јежевице низ речицу Јежевицу на прегибу између дражиновачких Бремена и добрињске Врановине, на које се и подиже. Село је у раније време било засеок Јежевице и од ње се одвојило, мада се имањем и пољима није ни до данас поделило. Земљиште је до Јежевице равно, подводно и родно а спушта се врло стрмо на југ и осипа. По Врановини су изашли на површину чврсти конгломерати палеозојске старости, та га Мађерци ваде и прерађују за воденично камење.
На самом јужном ободу јежевички поља, кад и река почоње тећи клисуром и земљиште се почиње осипати и отискивати у реку, насељено је ово село и куће су прибијене под Врановину.
Старине и име селу.
Никаквих старина у селу није нађено, а нису се ни могле наћи, пошто је све ово било у шуми. Мађер се звала она коса изнад Доње и Средње Добриње, па је после пренета и на ово село.
Порекло становништва и оснивање села.
Старинаца у ово селу нема: Досељеници су:
-Исаиловићи су засновали ово село и у њему се највише намножили. Ова породица чини село, у њеним рукама је све што ваља а друге су упале са стране и тешко су се могле наместити. Исаило је дошао од Никшића, из Никшићких Рудина, отприлике када су дошли Ристићи у Јежевицу из истог места. Ова врло вредна, предузимљива породица увек се истицала у селу, има их 24 куће, славе Ђурђиц.
-Божовићи на Врановини одувек хајдучка и јатачка породица, дошла из Вардишта бави се израдом воденичког камена, има их 6 кућа, славе Никољдан.
-Танасковићи до Јежевице су из Горње Добриње од Милошевића, има их 7 кућа, славе Никољдан.
У Мађеру има 37 кућа од 3 породице.
12. јануар 2014. у 19:52
Милодан
Порекло становништва села Честобродица, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села и земље.
-Испод става Јежевице и Добрињске Реке почиње Жудовачка Клисура, кроз коју се пробија Добрињска Река и улази у Скрапеж. У овој клисури се ломе поједине косе Црнокосе, које са својих кречњачких чука прелазе у високи Смишаљ од палеозојских шкриљаца са многим осулинама и наносима. По овој високој клисури, изломљеној на обе стране, дубоко увучена међу брда и косе, а понегде подигнуто и на косе, растурено је село Честобродица.
Није далеко од реке; у новије време почело је спуштање реци и цело земљиште и за рад и за стоку по косама, врло мало по потоцима. Чим се на ма ком крају села са леве стране исече шума, потоци постају таква опасност да се тешко савлађују и поља затиру.
Сеоске су куће поглавито по малим џематима, а то су породичне групице, које нису велике. Село је посве сиромашно и стално се исељава.
Старине у селу.
-И у овом селу налази се по потоцима и реци старих културних трагова.
Порекло становништва и оснивање села.
У селу нема стариначких породица а досељене породице су:
-Радовановићи су најранија породица под Смишљем, сишли и у реку, растурени у две-три мање групе. Предак Радовановића дошао је из полимског села Бобова. Ова породица у покрету застала је негде у Старом Влаху или на Ђетињу, ту негде око Сржути и тек после овде прешла. Доста немирна, сточарска, сиромашна породица, испуштала је своје сроднике, који се трговином и занатима нису могла дићи више од обичног просека. Има их под два-три презимена укупно 25 кућа, славе Никољдан.
-Танкосићи су друга породица по старини досељења у ово село. То је стара хајдучка и врло несташна, необично живог темперамента, разговорна и дружељубива породица, досељена из хајдучког вишеградско краја и насељена на супротној страни села, под Каленићима и по дну села. И ови су се Танкосићи селили свуда, немирног и живог темперамента, просечне памети и без посебних карактеристика, има их растурених под неклолико презимена у 14 кућа, славе Ђурђевдан.
Познији досељеници су:
-Ковачевићи су дошли из Доброселице и насељени међу Радовановиће, одали се ковачком занату, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
-Алексићи су из Вранеши, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Ристовићи су из Мажића код Прибоја, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
-Илићи су из Осата у Босни, данас добри радници, има их 6 кућа под два-три презимена, славе Ђурђевдан.
-Петровићи су из Родоине, има их две куће, славе Лазаревдан.
-Радиовјевићи су из Доброселице, има их 3 куће, славе Часне Вериге.
-Костићи су од Рутоши, има их 3 кућа, славе Ђурђиц.
-Матовићи су из истог села, има их две кућа, славе Аранђеловдан.
-Зеленовићи су из Мушића, дошли у Радовановиће, има их две кућа, славе Никољдан.
-Ђокићи су из Вранеши, једна кућа, славе Аранђеловдан.
У Честобродици има 81 кућа од 13 породица.
13. јануар 2014. у 20:18
Милодан
Порекло становништва села Доња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села и земље.
-Доња Добриња је у средњем току Добрињске Реке на обема странама, где се јужна и западна страна полагано подижу у висока брда, северна неприметно улази у средњедобрињску раван а источна неосетно великом ширином подиже се на плећате заравни високог Лорета. На јужној страни је Смишаљ, последњи већи изданак Црнокосе већег обима; осојне стране су му благе и по њима је село. Само на високој Врановини, највишем западном врху помаљају се високи конгломератски камаљи, који се ваде за воденично камење. По Смишљу су шкриљци и без камена, а по осоју овде-онде копа се згодна иловача, коју су раније употребљавали за грађење ужичке грнчарије. Главно земљиште је на север и на исток, докле око бујне реке је врло мало поља. Потоциа са Лорета и са Смишља тако наводњавају поља да су ливаде и воћа овог села у најбољем положају.
Сеоске су куће у Осоју Смишља, високо подигнуте од поља, у великим џематским групама: Лапчевићи од запада, лево од њих Бошњаци, на средини косе Стојчићи и до Лорета Лончари; ближе коси а у равни су: Јешићи, Лађевци и Тошићи, сви у једном троуглу под Лончарима. На десној страни реке је Врановина са врло много кућа и породица.
Старине у селу.
-Само име села казује за стара насеља. По Реци и пространим пољима по Осоју наћи ће се трагови старије културе и живота. Само су ови трагови су од оних породица, које су остале без потомства.
Порекло становништва и оснивање села.
Доња Добриња има најстарије добрињске породице али оне нису староседелачке и оне су досељене у давнини, населиле се и даље померале.
-Стојчићи су најстарија породица а уз то и најстарија свештеничка породица, која је дуго предњачила у селу и околини. Из ове породице пре Карађорђевог устанка било је четири свештеника и два епископа, по имену Нестор и Арсеније, који су поповали у овом крају, а епископи изгледа да су деловали у Гацку. Удова попадија Стојка са удовим сином попом и још два дошла је у ово село, населила се се на средини Осоја и ту остала. Један од њених синова био је владика, који није долазио у ове крајеве, али им је одузео још једног и закалуђерио у кабларским манастирима. Стојка је дошла из Дрбњака и последњи поп у породици био је поп Јовица, ученик манастира Благовештење, где је и служжио. Стојчића је данас 15 кућа, славе Мратиндан.
-Тошићи су друга стара породица, досељени из Дробњака. Ови мали, лепи, крупуљави, врло снажни Добињци, пргави су, врло вредни, увек борци за првенство у селу, порицали да су одувек били такви, па их у почетку Првог устанка и налазимо као такве. У доба Карађорђевог устанка а и раније виђамо кнеза Саву Јешића, члана ове породице и тетка кнез Милошевог. Они су изван Осоја, некако у средини поља око извора и сеоског језера; има их 23 куће, славе Ђурћевдан.
Доцније су дошле ове породице:
-Крговићи (Бошњаци) су други по реду у Осоју, дошли од Пријепоља од велики Дренове, где су се тамо звали истим презименима. Ова немирна, врло несташна и хајдучка породица има 17 кућа, славе Никољдан.
-Лончари (Павловићи) дошли су у ово село из села Рогу код Пожеге, дошли као лончари, радили лонце па и са тим престали, необично вредни, предузимљиви и плодни. Има их 23 куће, славе Никољдан.
-Лапчевићи су дошли уз Лончаре, некадашњи суседи, који су из села Радоине код Нове Вароши, где их и данас има. Овде су под два презимена, има их 7 кућа, славе Никољдан.
-Павловићи (Илићи) су из Колашина, има их 9 кућа, славе Св. Јована Милостивог.
-Богдановићи на Врановини су из Осата у Босни, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
-Колари су стара хајдучка породица, врло немирна и јатачка породица из околине Лопаша код Сјенице, има их 14 кућа, славе Ђурђевдан.
-Лађевце у горњем делу села довео је Илија Јанковић – Лађевац, досељен из Језера у маљенско село Љутице и деобом прешао са својимау ово село. Данас их је као вредних, имућних и истакнутих сељака 17 кућа, славе Ђурђевдан.
-Дидићи (Илићи) су од Радовановића из Честобродице, има их у Стојчићима 5 кућа, славе Никољдан.
-Маслаћи на Врановини су из Папратишта, дошли ради каменорезачких послова и тиме се и данас баве, има их 11 кућа, славе Јовањдан.
-Ћорлићи у Томићима дошли су из Засеља, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
У Доњој Добрињи има 152 кућа од 12 породица.
14. јануар 2014. у 19:58
Милодан
Порекло становништва села Средња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
Положај села.
-Северно од Доње Добриње на обема странама реке и на запад и на исток високо подигнуте према Јежевици и Папратишту простире се Средња Добриња, која је сва од почетка до краја најплодније, најнасељеније и најимућније село. Село је неравно, таласасто и многим потоцима и осулинама израсецано. Куће су по овим бреговима и по целом атару и са обе стране реке.
Село је у великим џематима. Сваки брег има и свој џемат, који носи име породице. Под високом горњодобрињском кредном косом су: Ђоновићи – на запад, код општине – Крсмановићи; под Јежевицом – Радосављевићи; изнад Крсмановића на исток – Јеличићи; на врху села Табановића – Симовићи; северно – Бећићи. Сви су џемати велики и спојени, имају велика воћа и окућнице.
Старине у селу.
-И на атару овог села има трагова старе културе и живота на много места, али их нестаје у наглом прираштају овог родног села. Сва стара гробља су разорена и уништена.
Порекло становништва и оснивање села.
Стариначких породица у овом селу нема, досељене породице су:
-Јеличићи су најстарија породица у селу, познати по некој прабаби Јелици, која их је довела из Мојковића у Колашину, населила их на средини села и оставила и до данас као најимућније Средње Добрињце. Ово је имућна, штедљива и вредна породица. Има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.
-Ђоновићи су друга породица по старини у овом селу чији је предак Сима Ђоновић дошао из Језера и настанио северно од Јеличића, одмах преко косе и дубоко подигнуте од реке. Ђоновићи су ратари, вредни посленици, немирне природе али нису пргави као Јеличићи; има их сада као:
-Ковачевића, Ђоновића и Јовановића и поред реке до општине 24 куће, славе и они Ђурђевдан.
-Крсмановићи су по старини трећа породица, досељени од Вишеграда из села Станишеваца, породица од увек цењених али не и истакнутих сељака, где их око општине има данас 15 кућа, славе Аранђеловдан.
Доцнији дисељеници су:
-Радосављевићи на десној страни реке, они су од Милошевића из Горње Добриње, има их 11 кућа, славе Никољдан.
-Бећићи су некаква хајдучка породица, протерана из Велике Дренове у Полимљу, има их 17 кућа, славе Ђурђевдан.
-Симовићи су из Осата у Босни, једна предузимачка породица, изванредно вредна и много позната у околини, насељени су до Табановића, има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.
-Ђоковићи у Ђоновићима су из Шљивовице, има их 4 куће, славе Никољдан.
-Мајсторовићи су у Ђоновићима, дошли из Папратишта, славе Јовањдан, прекађују Ђурђевдан.
У Средњој Добрињи има 108 кућа од 8 породица.