Пожега и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 45

Општина Пожега:

Бакионица, Велика Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Висибаба, Врањани, Глумач, Годовик, Горња Добриња, Горобиље, Гугаљ, Доња Добриња, Дражиновићи, Душковци, Засеље, Здравчићи, Јелен До, Каленићи, Лопаш, Лорет, Љутице, Мађер, Мала Јежевица (1959-1979. године у саставу насеља Јежевица), Милићево Село, Мршељи, Отањ, Папратиште, Пилатовићи, Пожега, Пријановићи, Прилипац, Радовци, Расна, Речице, Роге, Рупељево, Сврачково, Средња Добриња, Табановићи, Тврдићи, Тометино Поље, Тучково, Узићи и Честобродица.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. micozaric

    Interesuje me poreklo porodičnog prezimena ZARIĆ iz sela Tvrdići kod Požege (Užičke) poštto sam počeo da radim Rodoslov svoje porodice Zarić

  2. luka

    Tvrdici se nalaze na padinama Tresnjice na desnoj strani reke luznice zapadno od vranjana.Najstariji doseljenici za koje se zna doselili su se od Bistrice u niksickom polju.To su Kreckovici,Vukotici,Ilici Micovici,Radosavljevici,Bozanici.Boskovici se nalaze do Ponikovice a dosli su iz drobnjaka,Ivanovici su iy Jezera u Drobnjacima,DJenici su sa zlatibora iz Negbine,Zarići iz Lukova u Crnoj gori,Joksimovici iz Kuča,jerotijevici iz Čelica Simanovici od Niksica iz Trebjese,Zarici su iz Kačera,Radojičići su starinom iz Rače kod Priboja…itd

    • Branislav

      Iako je datum objavljivanja od prije par godina intetesuje me podatak o porodici Kreckovic. Po mojim saznanjima oni tj 20 porodica sa ovim prezimenom iseljava se iz Niksickog kraja 1800 godine u okilini Pozege . Da li je podatak tacan , koju slavu danas slave , sta znaju o porijeklu prezimena ( da li je u pitanju rijeka Bistrica ili Zeta ) ko je rodonacelnik porodice i td .
      Hvala

  3. Cendic Slobodan

    Očevo porodično stablo znam i imam ali sa majčine strane slabo šta znam pa bi me zanimalo poreklo prezimena Mićić iz Zdravčića kod Požege.Ako može mala pomoć.hvala

    • Dragan

      Javljam se iz Brčkog. Moj čukundeda Đuka Ćendić je došao otprilike oko 1800. godine u Gornji Žabar kod Brčkog (od 1969. – Pelagićevo). Znam da su njegovi sinovi Gojko i Simo po ocu postali Đukići dok su ostale porodice nastavile da egzistiraju kao Ćendići. Danas je ostala samo jedna porodica s takvim prezimenom. I Ćendići i Đukići slave Nikoljdan. Ukoliko je to i vaša slava, molim vas da mi se javite na mail: [email protected] jer postoji mogućnost da smo ista familija. Možda vi nešto više znate o korijenima Ćendića. S poštovanjem. Dragan Đukić

  4. Порекло становниђтва села Дражиновићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села и земље.

    -Дражиновићи су укљештени између Градње и Скрапежа, уз Градњу иду докле год иде на исток, па се поред Јежевице изнад Каленића пружају на исток до Мађера и Доње Добриње. Село и имања су на високој плећаток коси Бременима, наставку Мустафиног Брда, која је сва од кредних слојева и врло плодна.
    Село је од три лепа џемата; Зорици (или Зирици) – западни крај над Градњом, Брезајци – средина села и Подгора – источни део до Бремена, над Каленићем. Бремена се на југ стрмо спуштају а на северу благо прелазе у велика јежевачка поља под душковачким Зајчицама.

    Старине у селу.

    -На атару овог села има, као и код субјелских села, неколико разних култура. Дражиновићи су прд наш устанак, око Кочине Крајине били чисто турско насеље са две породице, које ће се овде поменути.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Демировићи и Зирици: У Зирицама је било неколико Турака Дражиновића, чије су куће до скора биле у наших сељака. На 2-3 године пред Кочину Крајину било је 17 муслиманских кућа у селу и само 3 православне; од данашњих Ђорђевића две и једна Зирикова. Неки Павле, дугогодишњи хајдук у Пиви, пређе у Семегљево и смири се. Ту преведе и осталу породицу из Пиве. Пошто је, хајдукујући по добрињским селима, познао неке дражиновачке Турке, умоли их да сиђе са њима и да се међу њима насели. Прича се да је Павле врло лепо живео, имао доста потомства и да је после њега остало 4 куће, који некако замру, изгубе се и то скоро. Пред Кочину Крајину остане у овој породици две куће са једним мушким дететоом и удовама. Прва се удова уда, друга убрзо умре а кћи јој доведе у кућу и преуда се за неког Осаћанина Алексу Зирика, кога су због жмиркавости и ружноће звали Зирик. Зирик уђе у кућу и зароди се, те је оставио доста потомства, оставио их је сироте, који се као и он и после нестанка Турака нису умели користити приликама доћи до веђих и бољих имања.
    Овај мали Пивљанин, како су га звали Турци и како га је звао и његов сусед Зирик, сазнао је да у Семегњеву има сродника, те се дигне и тамо нађе неке где хајдукују, друга на планини са стоком. Упозна се са њима и његово причање се необично допадне хајдуку Јовану, који је због велике одважности, велике енергије и пуне мушке снаге добио име Јован Демир. И Демир је намеравао да треба сићи и неке своје млађе примицати, али се није смео наканити докле не би упознао доње крајеве.
    Демир се спустио селу и око њега годинама је хајдуковао, с времена на време село препадима посећивао. Кад је плануо устанак, прикупио је Турке и све преко Јавора пребацио. Ти су Турци данас код Новог Пазара у селу Пожеги. Сва њихова имања је отео; себи, својима у селу, Зираковим и другим хајдуцима разделио. За себе је узео читав спахилук, све добро Мустафе Дражиновића, оно је и данас у рукама његових потомака. Од малог Пивљанина, Демира и његових досељеника из Семегљева, данас је 13 кућа, славе Јовањдан.
    Од Зирика је међу овим Демировићима остало је данас 7 кућа, славе Никољдан.
    -Марковићи су на Брезјацима, потомци Марка Демировог друга из Јабланице, данас их је 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Варнице је населио на Подгору хајдук из Доброселице, од њега и његових сродника настало је 18 кућа, славе Савине Вериге и зову се Варнице.
    -Богдановићи у Безјацима су хајдучка породица из Семегљева, има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Лучићи су хајдучка породица из Галовића, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.
    -Ђурићи су у Зорицима су опет из Семегљева врло далека родбина Демировића, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Бојанићи су од Пчелица, има их 5 кућа у Подгори, славе Никољдан.
    -Ђурићи други су у Зорицима, дошли из суседне Јежевице, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан,
    У Дражиновићима је 76 домова од 9 породица.
    Напомена: Нејасно је да ли су Зорици или Зирици.

  5. Slobodan

    Postovani gospodine,
    pisao sam Vam na temi Jabucje,pa Vas molim za odgovor.

  6. Порекло становништва Мала Јежевица и Велика Јежевица (по књизи Јежевица), општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -Село је на поприличној висини, по средини села тече речица Јежевица, јака и непресушна а притом није опасна по поља. Земљиште је брежуљкасто, таласастог изгледа, све је од терцијалних глинаца, пескова и са помало угља, врло влажно и родно. По ободу села су виша брда, нарочито на северу и крају до Дражиновића и Мађера.
    Село је округлог облика и по његовом ободу су велики џемати: Ђурићи – на западу Градње и Мушића, Делијићи – под Душковцима, Матовићи – под Маховима, Чуковци – на североисток, Тодоровићи – на улазу у Горњу Добрињу и Ђукићи – десно до Мађера.

    Старине у селу.

    -У Јежевици пред школом је велико римско гробље, а има и још старина.

    Порекло становништва и оснивање села.

    У селу нема старинарских породица.
    -Ристићи (и Петровићи) су оснивачи данашњег села и годинама досељена прва породица, која је силом отурена са своје висине, с Чука, дошли из Риђана пре 300 година, где их је данас 8 кућа, славе Јовањдан.
    -Ристићи су друга стара породица, познатији под презименима:
    -Ђукићи и Јовановићи из Бањана, дошли одмах за горњим и населили се до Мађера. И ови су се Ристићи отимали о превенство у селу, годинама су потискивани, мада су се занатима, штедњом и радом издвајали и тешко одржавали, има их данас 27 кућа, славе Јовањдан.
    -Тодоровићи су трећа породица по старини у овом селу, насељена међу двема горњим породицама, још у почетку заузели најбољи и најроднији део села. Они су из Дробњака, дошли овде у две породице, где је старија са Проданом на челу прешла на своју летишта у Богданицу а друга остала овде. Тодоровићи су се од доласка у село стално борили за првенство, извојевали га и увек одржавали, понекад и силом. Из Комарнице је дошао Стеван са два сина; Проданом и Тодором, оба су били ожењени. Стеван је у путу умро, а оба сина дођу у Јежевицу у још се прве године поделе, Тодор (од њега су Тодоровићи) остане у Јежевици а Продан је прешао у Богданицу. Ова јака и снажна породица имала је начина да на лак и брз начин дође до великих имања у селу и изван њега, у селу их је 12 кућа, славе Ђурђевдан, прекађују Аранђеловдан.
    Познији досељеници су:
    -Ђурићи и Матовићи су у Градњи. Вукосав Ђурић дошао је из Заовина са братом Матом у ово село, населили се и од њих су данас ова два презимена, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.
    -Делијићи (Богићевићи, Милетићи, Лазаревићи, Делијићи, Деспотовићи, Радоњићи и Ђоковићи) су при врху села под Душковцима, доселили се из села Делијића у Никшићким Рудинама, има их 42 куће, славе Ђурђевдан.
    -Јелићи и Арсићи су на Градњи и око римског гробља, дошли из Мокре Горе, има их 28 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Матовићи (Марковићи и Перишићи) су под Маховима у Душковцима су из Чајетине, има их 33 куће, славе Лучиндан.
    -Јовичићи су из Алијиног Потока, дошли између Ђукића и Тодоровића, има их 13 кућа, славе Јовањдан.
    -Кешићи (Миливојевићи) су из Мачката, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Стојковићи су, такпђе, из Мачката и као и Миливојевићи утиснути у Ђукиће. Од њих се истакао један предак, био је судија пре 100 година. Има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    И Јежевици (Малој и Великој) је данас 226 домова од 10 породица.

  7. Порекло становништва села Мађер, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села и земље.

    -Сеоце је јужно од Јежевице низ речицу Јежевицу на прегибу између дражиновачких Бремена и добрињске Врановине, на које се и подиже. Село је у раније време било засеок Јежевице и од ње се одвојило, мада се имањем и пољима није ни до данас поделило. Земљиште је до Јежевице равно, подводно и родно а спушта се врло стрмо на југ и осипа. По Врановини су изашли на површину чврсти конгломерати палеозојске старости, та га Мађерци ваде и прерађују за воденично камење.
    На самом јужном ободу јежевички поља, кад и река почоње тећи клисуром и земљиште се почиње осипати и отискивати у реку, насељено је ово село и куће су прибијене под Врановину.

    Старине и име селу.

    Никаквих старина у селу није нађено, а нису се ни могле наћи, пошто је све ово било у шуми. Мађер се звала она коса изнад Доње и Средње Добриње, па је после пренета и на ово село.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Старинаца у ово селу нема: Досељеници су:
    -Исаиловићи су засновали ово село и у њему се највише намножили. Ова породица чини село, у њеним рукама је све што ваља а друге су упале са стране и тешко су се могле наместити. Исаило је дошао од Никшића, из Никшићких Рудина, отприлике када су дошли Ристићи у Јежевицу из истог места. Ова врло вредна, предузимљива породица увек се истицала у селу, има их 24 куће, славе Ђурђиц.
    -Божовићи на Врановини одувек хајдучка и јатачка породица, дошла из Вардишта бави се израдом воденичког камена, има их 6 кућа, славе Никољдан.
    -Танасковићи до Јежевице су из Горње Добриње од Милошевића, има их 7 кућа, славе Никољдан.
    У Мађеру има 37 кућа од 3 породице.

  8. Порекло становништва села Честобродица, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села и земље.

    -Испод става Јежевице и Добрињске Реке почиње Жудовачка Клисура, кроз коју се пробија Добрињска Река и улази у Скрапеж. У овој клисури се ломе поједине косе Црнокосе, које са својих кречњачких чука прелазе у високи Смишаљ од палеозојских шкриљаца са многим осулинама и наносима. По овој високој клисури, изломљеној на обе стране, дубоко увучена међу брда и косе, а понегде подигнуто и на косе, растурено је село Честобродица.
    Није далеко од реке; у новије време почело је спуштање реци и цело земљиште и за рад и за стоку по косама, врло мало по потоцима. Чим се на ма ком крају села са леве стране исече шума, потоци постају таква опасност да се тешко савлађују и поља затиру.
    Сеоске су куће поглавито по малим џематима, а то су породичне групице, које нису велике. Село је посве сиромашно и стално се исељава.

    Старине у селу.

    -И у овом селу налази се по потоцима и реци старих културних трагова.

    Порекло становништва и оснивање села.
    У селу нема стариначких породица а досељене породице су:
    -Радовановићи су најранија породица под Смишљем, сишли и у реку, растурени у две-три мање групе. Предак Радовановића дошао је из полимског села Бобова. Ова породица у покрету застала је негде у Старом Влаху или на Ђетињу, ту негде око Сржути и тек после овде прешла. Доста немирна, сточарска, сиромашна породица, испуштала је своје сроднике, који се трговином и занатима нису могла дићи више од обичног просека. Има их под два-три презимена укупно 25 кућа, славе Никољдан.
    -Танкосићи су друга породица по старини досељења у ово село. То је стара хајдучка и врло несташна, необично живог темперамента, разговорна и дружељубива породица, досељена из хајдучког вишеградско краја и насељена на супротној страни села, под Каленићима и по дну села. И ови су се Танкосићи селили свуда, немирног и живог темперамента, просечне памети и без посебних карактеристика, има их растурених под неклолико презимена у 14 кућа, славе Ђурђевдан.
    Познији досељеници су:
    -Ковачевићи су дошли из Доброселице и насељени међу Радовановиће, одали се ковачком занату, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Алексићи су из Вранеши, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Ристовићи су из Мажића код Прибоја, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Илићи су из Осата у Босни, данас добри радници, има их 6 кућа под два-три презимена, славе Ђурђевдан.
    -Петровићи су из Родоине, има их две куће, славе Лазаревдан.
    -Радиовјевићи су из Доброселице, има их 3 куће, славе Часне Вериге.
    -Костићи су од Рутоши, има их 3 кућа, славе Ђурђиц.
    -Матовићи су из истог села, има их две кућа, славе Аранђеловдан.
    -Зеленовићи су из Мушића, дошли у Радовановиће, има их две кућа, славе Никољдан.
    -Ђокићи су из Вранеши, једна кућа, славе Аранђеловдан.
    У Честобродици има 81 кућа од 13 породица.

  9. Порекло становништва села Доња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села и земље.

    -Доња Добриња је у средњем току Добрињске Реке на обема странама, где се јужна и западна страна полагано подижу у висока брда, северна неприметно улази у средњедобрињску раван а источна неосетно великом ширином подиже се на плећате заравни високог Лорета. На јужној страни је Смишаљ, последњи већи изданак Црнокосе већег обима; осојне стране су му благе и по њима је село. Само на високој Врановини, највишем западном врху помаљају се високи конгломератски камаљи, који се ваде за воденично камење. По Смишљу су шкриљци и без камена, а по осоју овде-онде копа се згодна иловача, коју су раније употребљавали за грађење ужичке грнчарије. Главно земљиште је на север и на исток, докле око бујне реке је врло мало поља. Потоциа са Лорета и са Смишља тако наводњавају поља да су ливаде и воћа овог села у најбољем положају.
    Сеоске су куће у Осоју Смишља, високо подигнуте од поља, у великим џематским групама: Лапчевићи од запада, лево од њих Бошњаци, на средини косе Стојчићи и до Лорета Лончари; ближе коси а у равни су: Јешићи, Лађевци и Тошићи, сви у једном троуглу под Лончарима. На десној страни реке је Врановина са врло много кућа и породица.

    Старине у селу.

    -Само име села казује за стара насеља. По Реци и пространим пољима по Осоју наћи ће се трагови старије културе и живота. Само су ови трагови су од оних породица, које су остале без потомства.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Доња Добриња има најстарије добрињске породице али оне нису староседелачке и оне су досељене у давнини, населиле се и даље померале.
    -Стојчићи су најстарија породица а уз то и најстарија свештеничка породица, која је дуго предњачила у селу и околини. Из ове породице пре Карађорђевог устанка било је четири свештеника и два епископа, по имену Нестор и Арсеније, који су поповали у овом крају, а епископи изгледа да су деловали у Гацку. Удова попадија Стојка са удовим сином попом и још два дошла је у ово село, населила се се на средини Осоја и ту остала. Један од њених синова био је владика, који није долазио у ове крајеве, али им је одузео још једног и закалуђерио у кабларским манастирима. Стојка је дошла из Дрбњака и последњи поп у породици био је поп Јовица, ученик манастира Благовештење, где је и служжио. Стојчића је данас 15 кућа, славе Мратиндан.
    -Тошићи су друга стара породица, досељени из Дробњака. Ови мали, лепи, крупуљави, врло снажни Добињци, пргави су, врло вредни, увек борци за првенство у селу, порицали да су одувек били такви, па их у почетку Првог устанка и налазимо као такве. У доба Карађорђевог устанка а и раније виђамо кнеза Саву Јешића, члана ове породице и тетка кнез Милошевог. Они су изван Осоја, некако у средини поља око извора и сеоског језера; има их 23 куће, славе Ђурћевдан.
    Доцније су дошле ове породице:
    -Крговићи (Бошњаци) су други по реду у Осоју, дошли од Пријепоља од велики Дренове, где су се тамо звали истим презименима. Ова немирна, врло несташна и хајдучка породица има 17 кућа, славе Никољдан.
    -Лончари (Павловићи) дошли су у ово село из села Рогу код Пожеге, дошли као лончари, радили лонце па и са тим престали, необично вредни, предузимљиви и плодни. Има их 23 куће, славе Никољдан.
    -Лапчевићи су дошли уз Лончаре, некадашњи суседи, који су из села Радоине код Нове Вароши, где их и данас има. Овде су под два презимена, има их 7 кућа, славе Никољдан.
    -Павловићи (Илићи) су из Колашина, има их 9 кућа, славе Св. Јована Милостивог.
    -Богдановићи на Врановини су из Осата у Босни, има их 6 кућа, славе Лучиндан.
    -Колари су стара хајдучка породица, врло немирна и јатачка породица из околине Лопаша код Сјенице, има их 14 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Лађевце у горњем делу села довео је Илија Јанковић – Лађевац, досељен из Језера у маљенско село Љутице и деобом прешао са својимау ово село. Данас их је као вредних, имућних и истакнутих сељака 17 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Дидићи (Илићи) су од Радовановића из Честобродице, има их у Стојчићима 5 кућа, славе Никољдан.
    -Маслаћи на Врановини су из Папратишта, дошли ради каменорезачких послова и тиме се и данас баве, има их 11 кућа, славе Јовањдан.
    -Ћорлићи у Томићима дошли су из Засеља, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    У Доњој Добрињи има 152 кућа од 12 породица.

  10. Порекло становништва села Средња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села.

    -Северно од Доње Добриње на обема странама реке и на запад и на исток високо подигнуте према Јежевици и Папратишту простире се Средња Добриња, која је сва од почетка до краја најплодније, најнасељеније и најимућније село. Село је неравно, таласасто и многим потоцима и осулинама израсецано. Куће су по овим бреговима и по целом атару и са обе стране реке.
    Село је у великим џематима. Сваки брег има и свој џемат, који носи име породице. Под високом горњодобрињском кредном косом су: Ђоновићи – на запад, код општине – Крсмановићи; под Јежевицом – Радосављевићи; изнад Крсмановића на исток – Јеличићи; на врху села Табановића – Симовићи; северно – Бећићи. Сви су џемати велики и спојени, имају велика воћа и окућнице.

    Старине у селу.

    -И на атару овог села има трагова старе културе и живота на много места, али их нестаје у наглом прираштају овог родног села. Сва стара гробља су разорена и уништена.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Стариначких породица у овом селу нема, досељене породице су:
    -Јеличићи су најстарија породица у селу, познати по некој прабаби Јелици, која их је довела из Мојковића у Колашину, населила их на средини села и оставила и до данас као најимућније Средње Добрињце. Ово је имућна, штедљива и вредна породица. Има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ђоновићи су друга породица по старини у овом селу чији је предак Сима Ђоновић дошао из Језера и настанио северно од Јеличића, одмах преко косе и дубоко подигнуте од реке. Ђоновићи су ратари, вредни посленици, немирне природе али нису пргави као Јеличићи; има их сада као:
    -Ковачевића, Ђоновића и Јовановића и поред реке до општине 24 куће, славе и они Ђурђевдан.
    -Крсмановићи су по старини трећа породица, досељени од Вишеграда из села Станишеваца, породица од увек цењених али не и истакнутих сељака, где их око општине има данас 15 кућа, славе Аранђеловдан.
    Доцнији дисељеници су:
    -Радосављевићи на десној страни реке, они су од Милошевића из Горње Добриње, има их 11 кућа, славе Никољдан.
    -Бећићи су некаква хајдучка породица, протерана из Велике Дренове у Полимљу, има их 17 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Симовићи су из Осата у Босни, једна предузимачка породица, изванредно вредна и много позната у околини, насељени су до Табановића, има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ђоковићи у Ђоновићима су из Шљивовице, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Мајсторовићи су у Ђоновићима, дошли из Папратишта, славе Јовањдан, прекађују Ђурђевдан.
    У Средњој Добрињи има 108 кућа од 8 породица.