Пећ и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 48

Општина Пећ:

Алагина Река, Бабиће, Баране, Бело Поље, Благаје, Боге, Брежаник, Брестовик, Бролић, Бучане, Велика Јабланица, Велики Штупељ, Витомирица, Враговац, Врановац, Главичица, Глођане, Гораждевац, Грабовац, Добри До, Дреље, Дубово, Дубочак, Дугањиве, Загрмље, Захаћ, Злопек, Јабланица, Јошаница, Клинчина, Косурић, Котрадић, Кошутане, Крстовац, Крушевац, Кућиште, Лабљане, Лаз Белопаћ, Липа, Лођа, Ложане, Лугађија, Љевоша, Љешане, Љубенић, Љутоглава, Мала Јабланица, Мали Штупељ, Маљевиће, Милановац, Набрђе, Накло, Непоље, Нови Раушић, Ново Село, Озрим, Осоје, Пашино Село, Пепиће, Пећ, Пиштане, Плављане, Почешће, Радавац, Раушић, Рашић, Ромуне, Росуље, Рухот, Сврке, Сига, Требовић, Трстеник, Турјак, Ћушка, Хаџовићи, Црни Врх, Челопек, Чунгур и Шкреље.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (48)

Одговорите

48 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЉЕШАНЕ

    Село се напази око једанаест киломегара југоисточно од Пећи. Својим већим делом је у равници поред Пећке Бистрице. Дели се на четири засеока: Лугаџије, Старо село (Љешане), Забран и Двадесет кућа. У насељу Двадесет кућа живели су претежно досељеници из Црне Горе. Данас у овом засеоку живи само једна српска породица. Старо Село је поред Пећке Бистрице на локалитету Подови. Село је врло старо. Кажу да потиче „из римског времена“. На овом локалитету постојали су остаци неке старе грађевине. Једна камена плоча „са римским написом” однета је у Београд још 1949. године.
    Село нема своје гробље, него се сахрањују у Главичици.
    Село нема основну шкопу, него деца уче у Главичици.
    У селу живи шеснаест српских породица. Сем једне стариначке, која не зна ништа ближе о свом пореклу, остапе су из Црне Горе (неке од њих су у Метохију досељене још у прошлом веку).
    Етници: Љешанац и Љешанка; ктетик: љешански.
    Информатори: Душан Кастратовић (67 г.), Милисав Бабовић (63) и Милун Матовић (75).

    Презимена:

    Бабовић Једна кућа. Доселили су се из Будимље код Иванграда 1934. године. Слава Аранђеловдан. Информатор Милисав Бабовић (63 г.).
    Вујичић, једна кућа. Старином су из Роваца Шекуларских. Живели су око четрдесет година у селу Дешилову код Прокупља. Овде су од 1932. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Милутин Вујичић (70 г.).
    Дармановић, једна кућа. Сгарином су из Брскута у Црној Гори. Око 1934. године населили су се у Злопек код Пећи. Овде су од 1964. године. Слава Ивањдан. Информатор Милован Дармановић (46 г.).
    Кастратовић, осам кућа. Старином су из Коњуха у Васојевићима, одакле су прешли почетком деветнаестог века у Црни Луг код Истока. Касније су живели у Будисавцу, Главичици, Гораждевцу и Наглавцима. У Љешане су прешли 1929. године. Слава Свети_Александар. Информатор Душан Кастратовић (67 г.).
    Матовић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Овде су више од педесет година. Слава Свети Јован. Информатор Милун Матовић (75 г.).
    Обрадовић, једна кућа. Воде порекло са Његуша. Касније су живели у Лубницама код Иванграда. Овде су од 1967. године. Слава Василевдан. Информатор Вукота Обрадовић (43 г.).
    Перишић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Најстарији су становници Љешана. Слава Свети Никола. Информатор Милован Перишић (51 г.).
    Раичковић, једна кућа. Старином су из Љешанске нахије, одакле су се у ово село доселили 1930. године. Слава Петковдан. Информатор Милован Раичковић (65 г.).
    Црнолужанин. Породични надимак Кастратовића. Информатор Душан Кастратовић.
    Шарић, једна кућа. Доселили су се из села Шекулара 1932. године. Слава Свети Јован. Информатор Достана Шарић (75 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  2. Војислав Ананић

    РОМУНЕ

    Ромуне је смештено у равници поред Пећке Бистрице. Од Пећи је удаљено око девет километара и припада општини Пећ. Дели се на Горњи и Доњи Ромун. У селу живе две српске породице и око педесет шиптарских. (У неколико последњих година одавде се одселило пет српских породица.)
    Село нема своје гробље, него се сахрањују у Гораждевцу или Главичици.
    Деца основну школу уче у Главичици. Ове две српске породице верују да су негде из Бугарске, у шта их уверава и раније презиме Бугаревић.
    Етници: Ромуњанин; Ромунка; ктетик: ромунски.
    Информатор: Миливоје Димић (65 год.)
    Бугаревић. Раније презиме породице Димић. Информатор Миливоје Димић.
    Димић, две куће. Мисле да су порекпом Бугари. Раније су живели у селу Благаје. Слава Свети Никола; мапа слава Свети Никола. Информатор Миливоје Димић (65 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  3. Војислав Ананић

    ЛАБЉАНЕ

    Село се налази око осам километара југоисточно од Пећи. Од магистралног пута Пећ-Приштина удаљено је око један километар. Дели се на Горње и Доње Лабљане. На западној страни села постоји велики храст. На том је месту, по предању, била црква. Не постоји, сем тога, никакав други податак о њеном постојању. На овом су се месту, доскоро, сакупљали у време неких верских празника. Ту је и неко врло старо гробље, које се само делимично сачувало. Немају своје гробље, него се сахрањују у суседном селу Захаћу.
    Село нема основну школу, него деца уче у Захаћу.
    У селу живи једанаест српских породица и око педесет шиптарских. Пет српских породица су стариначке, пет их је дошпо из Црне Горе у новије време, док је једна дошла из Врања пре тридесет година.
    Етници: Лабљанац и Лабљанка; ктетик: лабљански.
    Информатори: Александар Гашић (48 г.) и Милош Вулевић (55).
    Презимена
    Вулевић, једна кућа. Дошли су из Трешњева (Васојевићи) 1918. године у Главичицу, а у ово село прешли 1921. Слава Свети Аранђео, Информатор Јела Вулевић (73 r.).
    Вулевић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Овде су живели и у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Владимир Вулевић (51 г.).
    Вулевић, једна кућа. Информаторов отац доведен у кућу Вулевића из Гораждевца. Тамо се презивао Вуликић. Старином су из Црне Горе. Слава Свети Ђорђе. Информатор Милош Вулевић (55 г.).
    Вуликић. Раније презиме једне куће Вулевића. Информатор Милош Вулевић.
    Гашић, три куће. Доселили су се у Метохију из Мораче око 1908. године. Претходно су живели у Истоку и Љутоглави. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Ђорђе Гашић (78 г.).
    Ђорђевић, једна кућа. Пре тридесет година дошли су из Врања. Слава Свети Аранђео. Информатор Драгица Ђорђевић (70 г.).
    Кизић, једна кућа. Раније су живели у селу Чабићу, а овде су од 1972. године. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Радојица Кизић (39 г.).
    Чукић, једна кућа. Дошли су 1927. године из Трешњева (Васојевићи). Слава Аранђеловдан. Информатор Вукашин Чукић (37 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  4. Војислав Ананић

    ЗАХАЋ

    Захаћ се налази око седам киломегара југоисточно од Пећи. Село је лоцирано на благој стрмини с десне стране ауто-пута Пећ-Приштина. Читав терен од Захаћа до Горњих Плављана припадао је Пећкој патријаршији. Старији назив села је Хвосно. И данас се тако зове железничка станица у овом месту. Село се дели на Горње и Доње село, са засеоцима Мала и Велика башта и Бегова мала.
    Гробље је врло старо. Сачувало се мноштво старих крстова и надгробних плоча. Кажу да је ту раније лостојала црква. Старији мештани сећају се капеле на овом гробљу. Неке шиптарске породице, као реликвију, чувају посуђе са крстовима нађеним на овом гробљу.
    Село има четвороразредну основну школу за српску децу и осморазредну за шиптарску. Српска деца основну школу уче даље у суседном селу Главичици.
    У Захаћу живи дванаест српских и око педесет шиптарских породица. Од српских породица девет су у новије време дошле из Црне Горе, док су три стариначке (и оне чувају предање да су некада давно дошле из Црне Горе).

    Етници: Заћанин и Заћанка; ктетик: заћански. Информатори: Величко Марјановић (75 г.) и Милош Бојанић (60).

    Презимена

    Бојанић, једна кућа. Доселили су се из Љешанске нахије 1930. године. Слава СветаЈЗетка. Информатор Милош Бојанић (60 г.).
    Вратница, једна кућа. Старином су из Љешкопоља у Црној Гори, одакле су се доселили 1933. године. Слава Свети Врачеви; мала слава Свети Врачеви. Информатор Саво Вратница (71 г.).
    Вујовић, једна кућа. Доселили су се из Црмничке нахије 1940. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Јокана Вујовић (67 г.).
    N
    Ђоровић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара око 1920. године. Слава Ђурђевдан Информатор Даница Ђоровић (48 г.).
    Корићанин, једна кућа. Старином су из Мартиновића у Црној Гори. Овде су живели и у турско време. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Тодорка Корићанин (74 г.).
    Маријановић, четири куће. Доселили су се из Трешњева код Андријевице 1919. године. У Трешњево су прешли из Бара Краљских. Слава Свети Аранђео. Информатор Величко Маријановић (75 г.).
    Мијатовић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Живели су у Лоћанима код Дечана, затим у оближњем Добром Долу, а од 1977. године живе у Захаћу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Никола Мијатовић (56 г.).
    Томовић, једна кућа. Доселили су се из Велике у Главичицу 1923. године. У Захаћ су прешли 1963. године. Слава Свети Алемпије. Информатор Мирко Томовић (50 г.).
    Ћоровић, једна кућа. Дошли су из села Трубјеле у Почешће 1928. године. Касније су извесно време живели у Пећи. У Захаћ су прешли 1956. године. Слава Свети Никола. Информатор Ћетко Ћоровић (55 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  5. Војислав Ананић

    HAKЛO

    Накло се налази око седам кипометара источно од Пећи. Село је у равници између магистралног пута Пећ-Приштина и старог пута Пећ-Будисавци.
    На сеоском гробљу има много старих камених плоча и крстова. Темељи старе сеоске цркве врло су добро очувани. Верују да је постојала и пре триста година и да се звала Света тројица. У непосредној близини ових старих темеља мештани су импровизовали другу црквицу. Под куполицом од грана и лишћа, на мермерном постољу, у време верских празника пале свеће и остављају прилог у новцу. Гробље је брижљиво уређено, пуно је цвећа, орахових и борових стабала.
    Село нема основну школу, него деца уче у суседном селу Требовићу. У селу живи тридесет пет српских породица и дванаест шиптарских. Двадесет и девет српских породица се доселило из Црне Горе пре 150 година, док је једна дошла, такође из Црне Горе, 1921. године.
    Етници: Накланац и Накланка, ктетик: наклански.
    Информатори: Младен Армуш (67 г.) и Петар Поповић (60 г.).
    Презимена
    Армуш, седам кућа. Старином су из Шекулара, а у Метохију су досељени још у турско време. Претходно су живели у Осоју, Требовићу и Лабљану. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија. Информатор Мпаден Армуш (67 г.).
    Барјектаревић, четири куће. Старином су из села Петњика код Иванграда, одакпе су се доселили још у турско време. Слава Свети Никола. Ииформатор Драга Барјектаревић (55 г.).
    Корићанин, једна кућа. Старином су из Мартиновића у Црној Гори. Због крвне освете пребегли су у Корита код Мојковца и узели ново презиме. У Накло су се населили још у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Савка Корићанин (70 г.).
    Марковић, осам кућа. Старином су из села Улотине у Црној Гори. У Метохију су се доселили пре сто педесет година. Претходно су живели у Лоћанима, Благајама, Наклу и Гораждевцу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Трајко Марковић (52 г.).
    Марковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Овде су живели још у турско време. Слава Свети Аранђео. Информатор Љубомир Марковић (58 г.).
    Павићевић, једна кућа. Доселили су се из Трепче код Иванграда 1921. године. Извесно време су живели у селу Добруши. Слава Свети Аранђел; мала слава Алесандровдан. Информатор Љубомир Павићевић (42 г.).
    Поповић, шест кућа. Старином су из Дробњака. Касније су живели у Шекулару. Овде су од турског времена. Слава Ђурђевдан; мала слава Свети Илија, Информатор Раде Поповић (54 г.).
    Ракић, раније презиме Марковића. Информатор Коста Марковић.
    Цалић, три куће. У Накло су дошли из Шекулара још у турско време. Слава Ђурђевдан; мапа слава Шиндан. Информатор Александар Цалић (50 г.).
    Церовић, раније презиме Поповића. Информатор Раде Поповић.
    Шошкић, раније презиме Марковића. Информатор Коста Марковић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  6. Војислав Ананић

    НАБРЂЕ

    Набрђе се налази око десет километара источно од Пећи. Село се дели на четири засеока: Старо село, Нуш-мала, Преко пута и Горња мала. Срби су раније живели у Старом селу, које је на брду, али су се одатле иселили и сишли у равницу поред пута Пећ-Будисавци. Данас живе само у Горњој мали.
    У Старом селу постоји старо српско гробље са два велика храста. Има у њему врло старих надгробних плоча и камених крстова. Гробље је у жалосном стању: разграђено је и редовно се преорава да би му се уништио траг. Срби се данас сахрањују у новом гробљу, испод села, поред пута Пећ-Будисавци.
    Набрђе има четвороразредну основну школу за српску децу и осмољетку за шиптарску. Српска деца старије разреде основне школе уче у суседном селу Требовићу.
    У Набрђу живи једанаест српских породица и око двеста шиптарских. Осам српских породица је пореклом из Црне Горе (овде су још од времена Турака), док три породице не знају ништа поуздано о свом пореклу, али и оне верују да су такође из Црне Горе.
    Етници: Набрђанин и Набрђанка; кгетик: набрђански.
    Информатори: Трифун Корићанин (40 г.) и Јанићије Ивановић (67).
    Презимена
    Ивановић, три куће. Пореклом су из Куча. Деда информаторов је због неког сукоба (освете) напустио завичај и пребегао у Метохију. Раније су живели у Наклу, Благајама, Требовићу и Трубовцу. У Набрђе су дошпи пре седамдесет година. Слава Свети Аранђео. Информатор Јанићије Ивановић (67 г.).
    Корићанин, пет кућа. Пореклом су из Мартиновића у Црној Гори. У Набрђе су се населили још у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Трифун Корићанин (40 г.).
    Нововић, три куће. Пореклом су из Црне Горе. Слава Свети Никола. Информатор Цветко Нововић (55 г.).
    Чакаревић, раније презиме Нововића. Информатор Цветко Нововић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  7. Војислав Ананић

    ТРЕБОВИЋ

    Требовић се налази око седам километара североисточно од Пећи. Цело село је у равници. Дели се на Горњу и Доњу малу. Име села, по предању, потиче још из турског времена. Једном су Турци, каже легенда, за време једног скупа, опколили село и побили — „истребили” све Србе.
    Село има неко врло старо гробље. У њему се више не сахрањују, пошто је изложено сталном скрнављењу и преоравању. Од пре две-три године сахрањују се у суседном селу Наклу.
    Село има осморазредну основну школу на српском и шиптарском језику.
    У селу живи шест српских породица и око сто четрдесет шиптарских. У последњих петнаест година одавде се иселило десет српских породица. Свих шест српских породица је пореклом из Црне Горе.
    Етници: Требовчанин и Требовчанка; ктетик: требовачки.
    Информатори: Цвета Јанићијевић (70 г.)т Даница Маслар (59) и Благоје Гардашевић (39).
    Презимена
    Брајовић, раније презиме Јанићијевића. Информатор Цвета Јанићијевић.
    Гардашевић, једна кућа. Сгарином су из Катунске нахије, са Чева. Због крвне освете прадеда информаторов је прешао у Спуж (на Сердар-кулу). Из Спужа су се 1927. године доселили у Витомирицу, а овде су од 1934. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Благоје Гардашевић (39 г.).
    Јанићијевић, две куће. Старином су из Косова Луга код Даниловграда. Слава Петковица; мала слава Трнова Петковица. Информатор Цвета Јанићијевић (70 г.).
    Лекић, две куће. Дошли су из Шекулара 1937. године. Слава Свети Јован. Информатор Милић Лекић (53 г.).
    Маслар, једна кућа. Доселили су се из Шекулара 1935. године. Слава Свети Јован. Информатор Даница Маслар (59 г.).
    Негојевић, једна кућа. Старије презиме им је Маслар. Део породице узео ново презиме по деди Негоју. Информатор Даница Маслар.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  8. Војислав Ананић

    ЋУШКА

    Ћушка се налази око три километра источно од Пећи. Село је у равници. Магистрадни пут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Село нема своје гробље; сахрањују се у Пашином Селу. На западној страни села, један до другога, два су стара гроба; српски и муслимански. За време празника Срби иду пре подне на свој гроб, а после подне муслимани на свој. Срби кажу да је то гроб Светог Василија, чија је једна половина остала „ту“, а друга „одлетела” у Црну Гору.
    Село има четвороразредну основну школу само на шиптарском језику. Српска деца уче основну школу у суседном селу Требовићу.
    У селу живи девет српских породица и око сто шездесет шиптарских. Свих девет српских породица су пореклом из Црне Горе (неке од њих су се доселиле још у турско време).
    Етници: Ћушканац и Ћушканка; ктетик; ћушкански.
    Информатори: Тодор Бојовић (60 г.) и Алекса Јашовић (72).

    Презимена

    Бојовић, једна кућа. Старином су из Безјове (Кучи), одакле су пре сто двадесет година због крвне освете пребегли у Гусиње. Овде живе од 1960. године. Слава Снети Никола. Информатор Тодор Бојовић (60 г.).
    Живалевић, три куће. Старином су из Велике у Црној Гори. Слава Свети Алимпије. Мала слава Ђурђевдан. Информатор Ђорђе Живалевић (50 г).
    Јашовић, четири куће. Старином су из Шекулара. У Ћушку су се населили још у турско време. Претходно су живели у Набрђу и Пашином Селу. Слава Свети Јован; мапа слава Свети Јован. Информатор Алекса Јашовић (72 г.). ”
    Нилевић. Раније презиме Бојовића. Информатор Тодор Бојовић.
    Шошкић, једна кућа. Старином су из Улотине у Васојевићима. Овде живе од 1960. године. Пре тога су живели у Љумбарди код Дечана. Слава Свети Никола. Информатор Вукајло Шошкић (50 г).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  9. Војислав Ананић

    ЉУТОГЛАВА

    Љутоглава се налази дванаест километара источно од Пећи. Село је у равници, поред железничког пута Пећ — Косово Поље. Изнад села је шумовит предео, који се протеже до сеоског пута Захаћ-Сврке и који се зове Кучевића брдо. Село се дели на пет махала: Зећину, Кољушића, Кучевића, Ћеримовића и Жукаџића малу.
    Село је имало неко старо гробље (не памте да су се у њему сахрањивали). Данас нема видљивих остатака ни цркве ни гробља. Портићи, једина српска породица у овом селу, своје мртве сахрањују у Гораждевцу, одакле су се доселили пре педесет година.
    Село нема основну школу, него српска деца уче у Главичици, а шиптарска у Трстенику.
    Поред две српске породице, у селу живи и око сто тридесет шиптарских. Портићи су се у Метохију доселили из Црне Горе пре сто годнна.
    Етници: Љутоглавчанин и Љутоглавка; ктетик: љутоглавски.
    Информатор: Обрад Портић (80 г.).
    Патронимиј а
    Портић, две куће. Пре сто година дошли из Шекулара у Гораждевац. У Љутоглави су од пре педесег година. Слава Свети Врачеви; мала слава Свети Врачеви. Информатор Обрад Портић (80 г).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

  10. Војислав Ананић

    ТРСТЕНИК

    Трстеник се налази источно од Пећи и од ње је удаљен око петнаест километара. Село је у равници. Терен је подводан и отуда, веровагно, по растињу и име села. Село нема гробље. Сем породице Малишић (која се сахрањује у селу Црни Луг код Пећке Бање, где су прегходно живели), остали мештани се сахрањују у Будисавцима.
    Село има само четвороразредну
    основну школу за шиптарску децу, док српска деца уче у Будисавцима.
    У Трстенику поред пет српских породица живи и око тридесет шиптарских. Од пет српских породица три су пореклом из Црне Горе, док су две из Србије (насељене су 1939. године).
    Етници: Трстеничанин и Трстеничанка; ктетик: трстенички.
    Информатори: Рада Малишић (75 г.) и Александар Ристић (62).
    Презимена
    Драшковић, две куће. Пореклом су из Црне Горе. Раније су живели у селу Љешанима. Слава Николдан; мала слава Николдан. Информатор Милан Драшковић (30 г.).
    Малишић, једна кућа. Доселили су се из Велике код Плава у Црни Луг код Пећке Бање. Овде се населили 1945. године. Слава Свети Алесендрије; мала слава Свети Аранђео. Информатор Павле Малишић (34 г.).
    Ристић, две куће. Доселипи су се 1939. године из села Кунова код Владичиног Хана. Слава Свети Аранђел. Информатор Александар Ристић (62 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ