Peć i okolna sela Reviewed by Momizat on . Opština Peć: Alagina Reka, Babiće, Barane, Belo Polje, Blagaje, Boge, Brežanik, Brestovik, Brolić, Bučane, Velika Jablanica, Veliki Štupelj, Vitomirica, Vragovac, Opština Peć: Alagina Reka, Babiće, Barane, Belo Polje, Blagaje, Boge, Brežanik, Brestovik, Brolić, Bučane, Velika Jablanica, Veliki Štupelj, Vitomirica, Vragovac, Rating:
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Peć i okolna sela

Peć i okolna sela

Opština Peć:

Alagina Reka, Babiće, Barane, Belo Polje, Blagaje, Boge, Brežanik, Brestovik, Brolić, Bučane, Velika Jablanica, Veliki Štupelj, Vitomirica, Vragovac, Vranovac, Glavičica, Glođane, Goraždevac, Grabovac, Dobri Do, Drelje, Dubovo, Dubočak, Duganjive, Zagrmlje, Zahać, Zlopek, Jablanica, Jošanica, Klinčina, Kosurić, Kotradić, Košutane, Krstovac, Kruševac, Kućište, Labljane, Laz Belopać, Lipa, Lođa, Ložane, Lugađija, Ljevoša, Lješane, Ljubenić, Ljutoglava, Mala Jablanica, Mali Štupelj, Maljeviće, Milanovac, Nabrđe, Naklo, Nepolje, Novi Raušić, Novo Selo, Ozrim, Osoje, Pašino Selo, Pepiće, Peć, Pištane, Plavljane, Počešće, Radavac, Raušić, Rašić, Romune, Rosulje, Ruhot, Svrke, Siga, Trebović, Trstenik, Turjak, Ćuška, Hadžovići, Crni Vrh, Čelopek, Čungur i Škrelje.


Komentari (46)

  • andja simovic

    Da li neko zna nesto o poreklu porodice Shkembarevic, slave slavu sv. Jovana ?

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Pogledajte na temi Prezimena poreklom iz Šekulara, autora Rada Brakočevića. On je obradio mnoga prezimena koja potiču iz Šekulara.
    Meni ovo prezime ne zvuči poznato.
    Svetoga Jovana slave i druge familije i plemena….
    Pozdrav.

    Odgovori
  • Velibor

    Zna li neko nesto o Markovićima iz Peći? Ne znam tacno da li su iz nekog sele,slave Sv. Petku?

    Odgovori
    • Joksim

      Šesdesetih godina prošloga vijeka u Peći su bile tri kuće Markovića, od šekularskih Drobnjaka. U Naklu kod Peći su bili Galići, isto od šekularskih Drobnjaka. U kakvoj vezi su sa Markovićima iz Peći, to treba da pitate nekog od starijih. I Veliboru i Jeleni, Nebojša Babić je dao predlog da posjetite temu Šekular – porijeklo prezimena iz Šekulara, na ovom portalu. I Markovićima iz Peći i Galićima iz Nakla, predlažem da urade DNK test po muškoj liniji. Za Rada Brakočevića, autora knjige Lomni Šekular… oba navedena i mnoga druga prezimena u Metohiji su porijeklom iz Šekulara( ne samo Šekularskih Drobnjaka, nego i potomaka Daše Šekularca, Vuka Ljevaka, Radmuža), što je utvrđeno ne samo na osnovu predanja, već i dostupne literature. Tamo su vas smatrali starosjediocima, a i vi to mislite o sebi, pa su Vas tako doživljavali i doseljeni Crnogorci poslije Prvog Svjetskog rata. Istorijska činjenica je da je u Belom Polju kod Peći paroh bio hadži Nikola Petrović, šire Brakočević. Njegovi sinovi Gavrilo i Mihailo, su takođe bili sveštenici. Prota Stefan Brakočević, sveštenik i nacionalni tribun (1820- 1895) bio je protjerej okružja pećkog od 1850 -1895. Po njemu se zove Protina mala, kuća Protića. Njegov sin je bio isto pop Jakov Protić.

      Odgovori
    • Gorazdevac

      Odg za jelenu
      Da postoje markovici u okolini peci tacnije iz Drenova selo se zove i okolina tog sela

      Odgovori
  • Jelena

    Velibore da li mislis na Markovice iz Nakla sela kod Peace

    Odgovori
    • Velibor

      Ne znam iz kog su sela Jelena,u Peći su zivili 50 tih,jer mi je tu baka bila udata i rodio mi se otac 53 i vise ne znam nista dalje….

      Odgovori
  • Milan

    Dali neko zna poreklo Cerovica iz Belog Polja kod Peci.Slave Djurdjevdan,i malu slavu Svetog Iliju.

    Odgovori
  • Selaković

    Trebalo bi da potičete iz Šekulara, od Ćetkovića. Sve detalje može vam dati korisnik Nebo na forumu Poreklo, gde se možete ulogovati i postaviti pitanje. Vaši Cerovići se baš spominju na ovoj stranici:

    http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.60

    Odgovori
    • Joksim

      U prezimenima porijeklom iz Šekulara utvrđeno je prema predanju : Cerovići u B(ij)elom Polju kod Peći potomci su šekularskih Drobnjaka, od Ćetka Cerovića iz Šekulara.
      Selaković vas je dobro uputio.
      Predlažem da uradite DNK test po muškoj liniji. O tome više na srpskom dnk projektu,ovog portala.

      Odgovori
      • Sanela

        Da li neko zna nešto o prezimenu Kusljić? Doselili su se iz Peći u Despotovac tj selo Lipovica. Baba Krisjana sa 5000 brava ovaca… Njen sin se zvao David, otuda i moje prezime.

        Odgovori
  • Nebojša Babić

    Sve što su Joksim i Selak rekli, stoji.
    No, pošto smo u nekim genetskim nedoumicama, zaista bi bilo dobro da uradiš (ti, Milane, ili neko od Cerovića iz B.Polja) test na u-hromozom. Za sve dalje dogovore, možeš me kontaktirati na nebobabic@gmail.com. Ja sam, takođe, od šekularskih Ćetkovića. Pozdrav!

    Odgovori
  • Aleksandar

    Zna li neko nešto o Grujićima iz Brestovika? Znam da mi se pradeda zvao Mijajlo.

    Odgovori
    • Nebojša Babić

      Grujići bi mogli biti iz Mezgala u Šekularu, iseljeni 1851. godine u Metohiju, oa su se zatim selili dalje po Srbiji. Koju slavu slavite?

      Odgovori
  • Vladan

    Da li kojim slucajem imate predstavu odakle vode poreklo Pavlovici iz sela Belo Polje kod Peci? Slavimo sv Alimpija i Djurdjevdan. Bio bih zahvalan na odgovoru. Pradeda mi se zvao Avram a meni najpoznatiji predak Beloš mozda ne istog prezimena.

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    S obzirom da je Belo Polje uglavnom naseljeno iz Gornjeg Polimlja i beranskog kraja, a sudeći po slavi, mogli biste imati veze s Đuraškovićima i Ralevićima iz Gornjeg Polimlja.

    Odgovori
  • Vladan

    Hvala na odgovoru. Kako bih i kojom metodom mogao da saznam vise. Polovina sela su bili Pavlovici. U vezi smo sa Ćirkovićima i Stošićima iz istog sela. Slavimo istu slavu.

    Odgovori
  • Nebojša Babić

    Vladane, uvek preporučujem testiranje u-hromozoma. Tako ćemo najlakše utvrditi s kojim do sada testiranim (a ima ih mnogo) imaš bliskosti. Onda sledi dalje istraživanje o tim vezama kroz istorijske izvore i literaturu.
    Za 50-ak eura možeš dobiti vanredno vredan podatak o poreklu prošlosti tvog roda.
    Procedura testiranja je objašnjena (više puta) na našem portalu i forumu, a možeš me kontaktirati i na moj mejl.
    Pozdrav!

    Odgovori
  • Aleksandar ČEREKOVIĆ

    Znate li nešto o ČEREKOVIĆIMA

    Odgovori
  • aleksandar

    deda mi je todor iz peći uzeo prezime od vukajla drekalovica.slava mi je sveti nikola

    Odgovori
  • Predrag

    Aleksici iz peći odseli u toplicu Suvi do selo.Odakle su dosli u peć?

    Odgovori
  • Snezana

    Da li neko zna nesto o porodici Hadzi-Ristic iz Peci?

    Odgovori
  • Aleksandar Đokić

    Poštovani,
    baba mi je pričala da su njeni Pećanci-pradeda je uvek zvao Pećanka iz Piskulića….
    Njeni su se iselili u Mađare u Toplicu i prezivaju se Ivanovići.Slave Svetog Luku
    Hvala na pomoći

    Odgovori
  • AG

    Zna li neko nesto o Pajovicima iz Peci,cuo sam da ih je imalo u Gorazdevac

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    JABLANICA

    Jablanica se nalazi šesnaest kilometara jugoistočno od Peći i pripada ovoj opštini. Gornji deo sela (Naseljenje) prostire se ispod Jablaničke šume, a Stara Jablanica je u ravnici pored Pećke Bistrice. Između njih prolazi magistralni lut Priština-Peć. Selo nema groblje, nego se sahranjuju u Gornjem Petriču.
    Selo nema osnovnu školu, pa deca četiri razreda osnovne škole uče u Klinčini, a dalje u Glavičici.
    U selu živi trinaest srpskih porodica: jedanaest poreklo vezuje za Crnu Goru (osam su se doselili još u tursko vreme, a tri posle 1930. godine), dok su se dve doselile iz Srbije (jedna 1933. godine, a druga posle Drugog svetskog rata).
    Etnici: Jablaničanin i Jablaničanka; ktetik: jablanički.
    Informatori: Branivoje Bićanin (38 g.), Milivoje Milićević (55) i Ratko Simić (74).
    Prezimena
    Bićanin, dve kuće. Doselili su se iz sela Osreci kod Brusa 1933. godine na imanje dobijeno od države. Slava Pantelijevdan. Informator Branivoje Bićanin (39 g.). Milićević, dve kuće. Starinom su iz sela Biševa kod Rožaja. U Metohiju su prešli u vreme Austrougarske. Jedno vreme živeli su u Pećkoj Patrijaršiji i Budisavcima. Slava Sveti Stevan Dečanski. Informator Milivoje Milićević (55 g.).
    Pavlović, šest kuća. Veruju da su poreklom iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola. Informator Danica Pavlović (50 g.).
    Sekulović, jedna kuća. Doselili su se iz Brskuta u Crnoj Gori 1933. godine. Slava Alesendrovdan. Informator Vasiljka Sekulović (62 g.).
    Simić, jedna kuća. Doselili su se iz sela Razbojne (Kopaonik) 1933. godine. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Luka. Informator Ratko Simić
    (74 g.).
    Stošić, jedna kuća. Doselili su se iz Brestova (Vranje) posle Drugog svetskog rata. Slava Sveti Aranđeo. Informator Radivoje Stošić (49 g.).
    Topalović, jedna kuća. Došli su iz Razbojne (s. Dupci) 1933. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Milo Topalović (42 g.).
    Caričić, dve kuće. Starinom su iz Brskuta u Crnoj Gori. Ovde su se doselili 1930. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Pejka Caričić (62 g).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    KLINČINA

    Klinčina se nalazi oko četrnaest kilometara jugoistočno od Peći i pripada ovoj opštini. Selo se deli na Gornju i Donju Klinčinu. Gornja Klinčina locirana je na ravnom platou ispod brda Jelenjak, a Donja Klinčina je u ravnici pored Pećke Bistrice. Selo nema svoje groblje: delom se sahranjuju u Glavičici, a delom u Gornjem Petriču. Selo nema crkvu niti ostataka neke stare građevine.
    U Klinčini postoji četvororazredna osnovna škola, a deca dalje uče u susednom selu Glavičici.
    U Klinčini živi dvanaest srpskih porodica i oko pedeset šiptarskih. Deset srpskih porodica je iz Crne Gore (doseljene su posle 1930. godine), jedna je iz okoline Brusa (naseljena 1937), dok jedna, starinačka, dalje poreklo takođe vezuje za Crnu Goru.
    Etnici: Klinčanin i Klinčanka; ktetik: klinčinski.
    Informatori: Vukić Stojanović (70 g.), Veličko Šoškić (70) i Zarija Martinović (73).
    Prezimena
    Vulević, jedna kuća. Doselili su se 1933. godine iz sela Trešnjeva kod Andrijevice. Porodični nadimak Jašarović. Deda Radonja zimio sa stokom (200 ovaca) u Bosni, pa je morao da uzme muslimansko prezime, Slava Sveti Aranđeo. Informator Aleksandar Vulević (70 g.).
    Gašić, ranije prezime Pavlovića.
    Jašarović, sekundarno prezime Vulevića.

    Kažić, jedna kuća. Doselili su se iz Brežine (Lješanska nahija) 1934. u Lješane. Ovde su od 1970. godine. Slava Sveti Ilija. Informator Ilija Kažić (48 g.).
    Martinović, tri kuće. Prvi stanovnici Klinčine prešli su iz Bara Kraljskih (Vasojevići) u Peć. Ovde su od 1923. Slava Sveti Aranđel. Informator Zarija Martinović (73 g.).
    Mitrović, jedna kuća. Doselili su se iz Male Grabovnice kod Brusa 1937. godine. Slava Aranđelovdan. Informator Miroljub Mitrović (43 g.).
    Nikić, jedna kuća. Starinom su iz Nikšića. U Klinčinu su došli iz sela Lopatnica (Kraljevo) 1963. godine. Slava Sveti Aranđeo; mala slava Sveti Aranđeo. Informator Radojica Nikić (45 g.).
    Pavlović, jedna kuća. Čuvaju predanje da su iz Kuča. Ranije su se prezivali Popović i Gašić. Od 1925. godine, po dedi Pavlu, uzeli su novo prezime. Ovde žive od 1975. godine, ranije su živeli u Jablanici. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Panto Pavlović
    Popović. Ranije prezime Pavlovića.
    Radenović, jedna kuća. Starinom su iz Murina kod Plava, odakle su se 1938. godine doselili u Rosulje. Ovde su od 1973. Slava Sveti Ilija. Informator Vukašin Radenović (56 g.).
    Stojanović, jedna kuća. Doselili su se iz Trešnjeva kod Andrijevice 1932. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Vukić Stojanović (70 g.).
    Šoškić, dve kuće. Doselili su se iz sela Ulotine kod Andrijevice 1933. godine. Izvesno vreme su živeli u Vragovcu kod Peći. Slava Sveti Nikola. Informator Milorad Šoškić (52 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    LJEŠANE

    Selo se napazi oko jedanaest kilomegara jugoistočno od Peći. Svojim većim delom je u ravnici pored Pećke Bistrice. Deli se na četiri zaseoka: Lugadžije, Staro selo (Lješane), Zabran i Dvadeset kuća. U naselju Dvadeset kuća živeli su pretežno doseljenici iz Crne Gore. Danas u ovom zaseoku živi samo jedna srpska porodica. Staro Selo je pored Pećke Bistrice na lokalitetu Podovi. Selo je vrlo staro. Kažu da potiče „iz rimskog vremena“. Na ovom lokalitetu postojali su ostaci neke stare građevine. Jedna kamena ploča „sa rimskim napisom“ odneta je u Beograd još 1949. godine.
    Selo nema svoje groblje, nego se sahranjuju u Glavičici.
    Selo nema osnovnu škopu, nego deca uče u Glavičici.
    U selu živi šesnaest srpskih porodica. Sem jedne starinačke, koja ne zna ništa bliže o svom poreklu, ostape su iz Crne Gore (neke od njih su u Metohiju doseljene još u prošlom veku).
    Etnici: Lješanac i Lješanka; ktetik: lješanski.
    Informatori: Dušan Kastratović (67 g.), Milisav Babović (63) i Milun Matović (75).

    Prezimena:

    Babović Jedna kuća. Doselili su se iz Budimlje kod Ivangrada 1934. godine. Slava Aranđelovdan. Informator Milisav Babović (63 g.).
    Vujičić, jedna kuća. Starinom su iz Rovaca Šekularskih. Živeli su oko četrdeset godina u selu Dešilovu kod Prokuplja. Ovde su od 1932. godine. Slava Sveti Đorđe. Informator Milutin Vujičić (70 g.).
    Darmanović, jedna kuća. Sgarinom su iz Brskuta u Crnoj Gori. Oko 1934. godine naselili su se u Zlopek kod Peći. Ovde su od 1964. godine. Slava Ivanjdan. Informator Milovan Darmanović (46 g.).
    Kastratović, osam kuća. Starinom su iz Konjuha u Vasojevićima, odakle su prešli početkom devetnaestog veka u Crni Lug kod Istoka. Kasnije su živeli u Budisavcu, Glavičici, Goraždevcu i Naglavcima. U Lješane su prešli 1929. godine. Slava Sveti_Aleksandar. Informator Dušan Kastratović (67 g.).
    Matović, jedna kuća. Starinom su iz Šekulara. Ovde su više od pedeset godina. Slava Sveti Jovan. Informator Milun Matović (75 g.).
    Obradović, jedna kuća. Vode poreklo sa Njeguša. Kasnije su živeli u Lubnicama kod Ivangrada. Ovde su od 1967. godine. Slava Vasilevdan. Informator Vukota Obradović (43 g.).
    Perišić, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Najstariji su stanovnici Lješana. Slava Sveti Nikola. Informator Milovan Perišić (51 g.).
    Raičković, jedna kuća. Starinom su iz Lješanske nahije, odakle su se u ovo selo doselili 1930. godine. Slava Petkovdan. Informator Milovan Raičković (65 g.).
    Crnolužanin. Porodični nadimak Kastratovića. Informator Dušan Kastratović.
    Šarić, jedna kuća. Doselili su se iz sela Šekulara 1932. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Dostana Šarić (75 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    ROMUNE

    Romune je smešteno u ravnici pored Pećke Bistrice. Od Peći je udaljeno oko devet kilometara i pripada opštini Peć. Deli se na Gornji i Donji Romun. U selu žive dve srpske porodice i oko pedeset šiptarskih. (U nekoliko poslednjih godina odavde se odselilo pet srpskih porodica.)
    Selo nema svoje groblje, nego se sahranjuju u Goraždevcu ili Glavičici.
    Deca osnovnu školu uče u Glavičici. Ove dve srpske porodice veruju da su negde iz Bugarske, u šta ih uverava i ranije prezime Bugarević.
    Etnici: Romunjanin; Romunka; ktetik: romunski.
    Informator: Milivoje Dimić (65 god.)
    Bugarević. Ranije prezime porodice Dimić. Informator Milivoje Dimić.
    Dimić, dve kuće. Misle da su porekpom Bugari. Ranije su živeli u selu Blagaje. Slava Sveti Nikola; mapa slava Sveti Nikola. Informator Milivoje Dimić (65 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    LABLJANE

    Selo se nalazi oko osam kilometara jugoistočno od Peći. Od magistralnog puta Peć-Priština udaljeno je oko jedan kilometar. Deli se na Gornje i Donje Labljane. Na zapadnoj strani sela postoji veliki hrast. Na tom je mestu, po predanju, bila crkva. Ne postoji, sem toga, nikakav drugi podatak o njenom postojanju. Na ovom su se mestu, doskoro, sakupljali u vreme nekih verskih praznika. Tu je i neko vrlo staro groblje, koje se samo delimično sačuvalo. Nemaju svoje groblje, nego se sahranjuju u susednom selu Zahaću.
    Selo nema osnovnu školu, nego deca uče u Zahaću.
    U selu živi jedanaest srpskih porodica i oko pedeset šiptarskih. Pet srpskih porodica su starinačke, pet ih je došpo iz Crne Gore u novije vreme, dok je jedna došla iz Vranja pre trideset godina.
    Etnici: Labljanac i Labljanka; ktetik: labljanski.
    Informatori: Aleksandar Gašić (48 g.) i Miloš Vulević (55).
    Prezimena
    Vulević, jedna kuća. Došli su iz Trešnjeva (Vasojevići) 1918. godine u Glavičicu, a u ovo selo prešli 1921. Slava Sveti Aranđeo, Informator Jela Vulević (73 r.).
    Vulević, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ovde su živeli i u tursko vreme. Slava Sveti Jovan. Informator Vladimir Vulević (51 g.).
    Vulević, jedna kuća. Informatorov otac doveden u kuću Vulevića iz Goraždevca. Tamo se prezivao Vulikić. Starinom su iz Crne Gore. Slava Sveti Đorđe. Informator Miloš Vulević (55 g.).
    Vulikić. Ranije prezime jedne kuće Vulevića. Informator Miloš Vulević.
    Gašić, tri kuće. Doselili su se u Metohiju iz Morače oko 1908. godine. Prethodno su živeli u Istoku i Ljutoglavi. Slava Sveti Aranđeo; mala slava Sveti Aranđeo. Informator Đorđe Gašić (78 g.).
    Đorđević, jedna kuća. Pre trideset godina došli su iz Vranja. Slava Sveti Aranđeo. Informator Dragica Đorđević (70 g.).
    Kizić, jedna kuća. Ranije su živeli u selu Čabiću, a ovde su od 1972. godine. Slava Sveti Đorđe; mala slava Đurđevdan. Informator Radojica Kizić (39 g.).
    Čukić, jedna kuća. Došli su 1927. godine iz Trešnjeva (Vasojevići). Slava Aranđelovdan. Informator Vukašin Čukić (37 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    ZAHAĆ

    Zahać se nalazi oko sedam kilomegara jugoistočno od Peći. Selo je locirano na blagoj strmini s desne strane auto-puta Peć-Priština. Čitav teren od Zahaća do Gornjih Plavljana pripadao je Pećkoj patrijaršiji. Stariji naziv sela je Hvosno. I danas se tako zove železnička stanica u ovom mestu. Selo se deli na Gornje i Donje selo, sa zaseocima Mala i Velika bašta i Begova mala.
    Groblje je vrlo staro. Sačuvalo se mnoštvo starih krstova i nadgrobnih ploča. Kažu da je tu ranije lostojala crkva. Stariji meštani sećaju se kapele na ovom groblju. Neke šiptarske porodice, kao relikviju, čuvaju posuđe sa krstovima nađenim na ovom groblju.
    Selo ima četvororazrednu osnovnu školu za srpsku decu i osmorazrednu za šiptarsku. Srpska deca osnovnu školu uče dalje u susednom selu Glavičici.
    U Zahaću živi dvanaest srpskih i oko pedeset šiptarskih porodica. Od srpskih porodica devet su u novije vreme došle iz Crne Gore, dok su tri starinačke (i one čuvaju predanje da su nekada davno došle iz Crne Gore).

    Etnici: Zaćanin i Zaćanka; ktetik: zaćanski. Informatori: Veličko Marjanović (75 g.) i Miloš Bojanić (60).

    Prezimena

    Bojanić, jedna kuća. Doselili su se iz Lješanske nahije 1930. godine. Slava SvetaJZetka. Informator Miloš Bojanić (60 g.).
    Vratnica, jedna kuća. Starinom su iz Lješkopolja u Crnoj Gori, odakle su se doselili 1933. godine. Slava Sveti Vračevi; mala slava Sveti Vračevi. Informator Savo Vratnica (71 g.).
    Vujović, jedna kuća. Doselili su se iz Crmničke nahije 1940. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Jokana Vujović (67 g.).
    N
    Đorović, jedna kuća. Doselili su se iz Šekulara oko 1920. godine. Slava Đurđevdan Informator Danica Đorović (48 g.).
    Korićanin, jedna kuća. Starinom su iz Martinovića u Crnoj Gori. Ovde su živeli i u tursko vreme. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Jovan. Informator Todorka Korićanin (74 g.).
    Marijanović, četiri kuće. Doselili su se iz Trešnjeva kod Andrijevice 1919. godine. U Trešnjevo su prešli iz Bara Kraljskih. Slava Sveti Aranđeo. Informator Veličko Marijanović (75 g.).
    Mijatović, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. Živeli su u Loćanima kod Dečana, zatim u obližnjem Dobrom Dolu, a od 1977. godine žive u Zahaću. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Nikola Mijatović (56 g.).
    Tomović, jedna kuća. Doselili su se iz Velike u Glavičicu 1923. godine. U Zahać su prešli 1963. godine. Slava Sveti Alempije. Informator Mirko Tomović (50 g.).
    Ćorović, jedna kuća. Došli su iz sela Trubjele u Počešće 1928. godine. Kasnije su izvesno vreme živeli u Peći. U Zahać su prešli 1956. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Ćetko Ćorović (55 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    HAKLO

    Naklo se nalazi oko sedam kipometara istočno od Peći. Selo je u ravnici između magistralnog puta Peć-Priština i starog puta Peć-Budisavci.
    Na seoskom groblju ima mnogo starih kamenih ploča i krstova. Temelji stare seoske crkve vrlo su dobro očuvani. Veruju da je postojala i pre trista godina i da se zvala Sveta trojica. U neposrednoj blizini ovih starih temelja meštani su improvizovali drugu crkvicu. Pod kupolicom od grana i lišća, na mermernom postolju, u vreme verskih praznika pale sveće i ostavljaju prilog u novcu. Groblje je brižljivo uređeno, puno je cveća, orahovih i borovih stabala.
    Selo nema osnovnu školu, nego deca uče u susednom selu Treboviću. U selu živi trideset pet srpskih porodica i dvanaest šiptarskih. Dvadeset i devet srpskih porodica se doselilo iz Crne Gore pre 150 godina, dok je jedna došla, takođe iz Crne Gore, 1921. godine.
    Etnici: Naklanac i Naklanka, ktetik: naklanski.
    Informatori: Mladen Armuš (67 g.) i Petar Popović (60 g.).
    Prezimena
    Armuš, sedam kuća. Starinom su iz Šekulara, a u Metohiju su doseljeni još u tursko vreme. Prethodno su živeli u Osoju, Treboviću i Labljanu. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Ilija. Informator Mpaden Armuš (67 g.).
    Barjektarević, četiri kuće. Starinom su iz sela Petnjika kod Ivangrada, odakpe su se doselili još u tursko vreme. Slava Sveti Nikola. Iiformator Draga Barjektarević (55 g.).
    Korićanin, jedna kuća. Starinom su iz Martinovića u Crnoj Gori. Zbog krvne osvete prebegli su u Korita kod Mojkovca i uzeli novo prezime. U Naklo su se naselili još u tursko vreme. Slava Sveti Jovan. Informator Savka Korićanin (70 g.).
    Marković, osam kuća. Starinom su iz sela Ulotine u Crnoj Gori. U Metohiju su se doselili pre sto pedeset godina. Prethodno su živeli u Loćanima, Blagajama, Naklu i Goraždevcu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola letnji. Informator Trajko Marković (52 g.).
    Marković, jedna kuća. Ne čuvaju predanje o poreklu. Ovde su živeli još u tursko vreme. Slava Sveti Aranđeo. Informator Ljubomir Marković (58 g.).
    Pavićević, jedna kuća. Doselili su se iz Trepče kod Ivangrada 1921. godine. Izvesno vreme su živeli u selu Dobruši. Slava Sveti Aranđel; mala slava Alesandrovdan. Informator Ljubomir Pavićević (42 g.).
    Popović, šest kuća. Starinom su iz Drobnjaka. Kasnije su živeli u Šekularu. Ovde su od turskog vremena. Slava Đurđevdan; mala slava Sveti Ilija, Informator Rade Popović (54 g.).
    Rakić, ranije prezime Markovića. Informator Kosta Marković.
    Calić, tri kuće. U Naklo su došli iz Šekulara još u tursko vreme. Slava Đurđevdan; mapa slava Šindan. Informator Aleksandar Calić (50 g.).
    Cerović, ranije prezime Popovića. Informator Rade Popović.
    Šoškić, ranije prezime Markovića. Informator Kosta Marković.

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    NABRĐE

    Nabrđe se nalazi oko deset kilometara istočno od Peći. Selo se deli na četiri zaseoka: Staro selo, Nuš-mala, Preko puta i Gornja mala. Srbi su ranije živeli u Starom selu, koje je na brdu, ali su se odatle iselili i sišli u ravnicu pored puta Peć-Budisavci. Danas žive samo u Gornjoj mali.
    U Starom selu postoji staro srpsko groblje sa dva velika hrasta. Ima u njemu vrlo starih nadgrobnih ploča i kamenih krstova. Groblje je u žalosnom stanju: razgrađeno je i redovno se preorava da bi mu se uništio trag. Srbi se danas sahranjuju u novom groblju, ispod sela, pored puta Peć-Budisavci.
    Nabrđe ima četvororazrednu osnovnu školu za srpsku decu i osmoljetku za šiptarsku. Srpska deca starije razrede osnovne škole uče u susednom selu Treboviću.
    U Nabrđu živi jedanaest srpskih porodica i oko dvesta šiptarskih. Osam srpskih porodica je poreklom iz Crne Gore (ovde su još od vremena Turaka), dok tri porodice ne znaju ništa pouzdano o svom poreklu, ali i one veruju da su takođe iz Crne Gore.
    Etnici: Nabrđanin i Nabrđanka; kgetik: nabrđanski.
    Informatori: Trifun Korićanin (40 g.) i Janićije Ivanović (67).
    Prezimena
    Ivanović, tri kuće. Poreklom su iz Kuča. Deda informatorov je zbog nekog sukoba (osvete) napustio zavičaj i prebegao u Metohiju. Ranije su živeli u Naklu, Blagajama, Treboviću i Trubovcu. U Nabrđe su došpi pre sedamdeset godina. Slava Sveti Aranđeo. Informator Janićije Ivanović (67 g.).
    Korićanin, pet kuća. Poreklom su iz Martinovića u Crnoj Gori. U Nabrđe su se naselili još u tursko vreme. Slava Sveti Jovan. Informator Trifun Korićanin (40 g.).
    Novović, tri kuće. Poreklom su iz Crne Gore. Slava Sveti Nikola. Informator Cvetko Novović (55 g.).
    Čakarević, ranije prezime Novovića. Informator Cvetko Novović.

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    TREBOVIĆ

    Trebović se nalazi oko sedam kilometara severoistočno od Peći. Celo selo je u ravnici. Deli se na Gornju i Donju malu. Ime sela, po predanju, potiče još iz turskog vremena. Jednom su Turci, kaže legenda, za vreme jednog skupa, opkolili selo i pobili — „istrebili“ sve Srbe.
    Selo ima neko vrlo staro groblje. U njemu se više ne sahranjuju, pošto je izloženo stalnom skrnavljenju i preoravanju. Od pre dve-tri godine sahranjuju se u susednom selu Naklu.
    Selo ima osmorazrednu osnovnu školu na srpskom i šiptarskom jeziku.
    U selu živi šest srpskih porodica i oko sto četrdeset šiptarskih. U poslednjih petnaest godina odavde se iselilo deset srpskih porodica. Svih šest srpskih porodica je poreklom iz Crne Gore.
    Etnici: Trebovčanin i Trebovčanka; ktetik: trebovački.
    Informatori: Cveta Janićijević (70 g.)t Danica Maslar (59) i Blagoje Gardašević (39).
    Prezimena
    Brajović, ranije prezime Janićijevića. Informator Cveta Janićijević.
    Gardašević, jedna kuća. Sgarinom su iz Katunske nahije, sa Čeva. Zbog krvne osvete pradeda informatorov je prešao u Spuž (na Serdar-kulu). Iz Spuža su se 1927. godine doselili u Vitomiricu, a ovde su od 1934. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Blagoje Gardašević (39 g.).
    Janićijević, dve kuće. Starinom su iz Kosova Luga kod Danilovgrada. Slava Petkovica; mala slava Trnova Petkovica. Informator Cveta Janićijević (70 g.).
    Lekić, dve kuće. Došli su iz Šekulara 1937. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Milić Lekić (53 g.).
    Maslar, jedna kuća. Doselili su se iz Šekulara 1935. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Danica Maslar (59 g.).
    Negojević, jedna kuća. Starije prezime im je Maslar. Deo porodice uzeo novo prezime po dedi Negoju. Informator Danica Maslar.

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    ĆUŠKA

    Ćuška se nalazi oko tri kilometra istočno od Peći. Selo je u ravnici. Magistradni put Peć-Priština preseca selo na dva dela. Selo nema svoje groblje; sahranjuju se u Pašinom Selu. Na zapadnoj strani sela, jedan do drugoga, dva su stara groba; srpski i muslimanski. Za vreme praznika Srbi idu pre podne na svoj grob, a posle podne muslimani na svoj. Srbi kažu da je to grob Svetog Vasilija, čija je jedna polovina ostala „tu“, a druga „odletela“ u Crnu Goru.
    Selo ima četvororazrednu osnovnu školu samo na šiptarskom jeziku. Srpska deca uče osnovnu školu u susednom selu Treboviću.
    U selu živi devet srpskih porodica i oko sto šezdeset šiptarskih. Svih devet srpskih porodica su poreklom iz Crne Gore (neke od njih su se doselile još u tursko vreme).
    Etnici: Ćuškanac i Ćuškanka; ktetik; ćuškanski.
    Informatori: Todor Bojović (60 g.) i Aleksa Jašović (72).

    Prezimena

    Bojović, jedna kuća. Starinom su iz Bezjove (Kuči), odakle su pre sto dvadeset godina zbog krvne osvete prebegli u Gusinje. Ovde žive od 1960. godine. Slava Sneti Nikola. Informator Todor Bojović (60 g.).
    Živalević, tri kuće. Starinom su iz Velike u Crnoj Gori. Slava Sveti Alimpije. Mala slava Đurđevdan. Informator Đorđe Živalević (50 g).
    Jašović, četiri kuće. Starinom su iz Šekulara. U Ćušku su se naselili još u tursko vreme. Prethodno su živeli u Nabrđu i Pašinom Selu. Slava Sveti Jovan; mapa slava Sveti Jovan. Informator Aleksa Jašović (72 g.). “
    Nilević. Ranije prezime Bojovića. Informator Todor Bojović.
    Šoškić, jedna kuća. Starinom su iz Ulotine u Vasojevićima. Ovde žive od 1960. godine. Pre toga su živeli u Ljumbardi kod Dečana. Slava Sveti Nikola. Informator Vukajlo Šoškić (50 g).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    LJUTOGLAVA

    Ljutoglava se nalazi dvanaest kilometara istočno od Peći. Selo je u ravnici, pored železničkog puta Peć — Kosovo Polje. Iznad sela je šumovit predeo, koji se proteže do seoskog puta Zahać-Svrke i koji se zove Kučevića brdo. Selo se deli na pet mahala: Zećinu, Koljušića, Kučevića, Ćerimovića i Žukadžića malu.
    Selo je imalo neko staro groblje (ne pamte da su se u njemu sahranjivali). Danas nema vidljivih ostataka ni crkve ni groblja. Portići, jedina srpska porodica u ovom selu, svoje mrtve sahranjuju u Goraždevcu, odakle su se doselili pre pedeset godina.
    Selo nema osnovnu školu, nego srpska deca uče u Glavičici, a šiptarska u Trsteniku.
    Pored dve srpske porodice, u selu živi i oko sto trideset šiptarskih. Portići su se u Metohiju doselili iz Crne Gore pre sto godnna.
    Etnici: Ljutoglavčanin i Ljutoglavka; ktetik: ljutoglavski.
    Informator: Obrad Portić (80 g.).
    Patronimij a
    Portić, dve kuće. Pre sto godina došli iz Šekulara u Goraždevac. U Ljutoglavi su od pre pedeseg godina. Slava Sveti Vračevi; mala slava Sveti Vračevi. Informator Obrad Portić (80 g).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    TRSTENIK

    Trstenik se nalazi istočno od Peći i od nje je udaljen oko petnaest kilometara. Selo je u ravnici. Teren je podvodan i otuda, verovagno, po rastinju i ime sela. Selo nema groblje. Sem porodice Mališić (koja se sahranjuje u selu Crni Lug kod Pećke Banje, gde su preghodno živeli), ostali meštani se sahranjuju u Budisavcima.
    Selo ima samo četvororazrednu
    osnovnu školu za šiptarsku decu, dok srpska deca uče u Budisavcima.
    U Trsteniku pored pet srpskih porodica živi i oko trideset šiptarskih. Od pet srpskih porodica tri su poreklom iz Crne Gore, dok su dve iz Srbije (naseljene su 1939. godine).
    Etnici: Trsteničanin i Trsteničanka; ktetik: trstenički.
    Informatori: Rada Mališić (75 g.) i Aleksandar Ristić (62).
    Prezimena
    Drašković, dve kuće. Poreklom su iz Crne Gore. Ranije su živeli u selu Lješanima. Slava Nikoldan; mala slava Nikoldan. Informator Milan Drašković (30 g.).
    Mališić, jedna kuća. Doselili su se iz Velike kod Plava u Crni Lug kod Pećke Banje. Ovde se naselili 1945. godine. Slava Sveti Alesendrije; mala slava Sveti Aranđeo. Informator Pavle Mališić (34 g.).
    Ristić, dve kuće. Doselipi su se 1939. godine iz sela Kunova kod Vladičinog Hana. Slava Sveti Aranđel. Informator Aleksandar Ristić (62 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    PLAVLJANE

    Selo Plavljane se nalazi oko četiri kilometra istočno od Peći, u ravnici pored Pećke Bistrice, sa desne strane magistralnog puta Peć- Priština. Teren je močvaran, često poplavljen od P. Bistrice, pa otuda, najverovatnije, i ime sela. Selo ima dve mahale: Gornju i Donju.
    Jedan deo seoskog groblja pretvoren je u seosku utrinu. Otuda, verovatno, i ona priča (koja se ponavlja skoro u svakom selu) o prokletstvu i nesreći, koja prati porodicu koja je prisvojila imanje na kome su bili groblje i crkva. Selo je, po predanju, imalo crkvu. Do pre petnaest godina čuvala se kamena ploča (duga oko dva metra) bez natpisa ili nekog znaka. Veruju da je ona ostatak pomenute crkve.
    Selo nema osnovnu školu, nego srpska deca uče u susednom selu Treboviću.
    Pored dve srpske porodice, u selu živi i oko 50 šiptarskih. Obe srpske porodice kažu da su poreklom iz Crne Gore i da su se ovamo doselile pre sto pedeset godina.
    Etnici: Plavljanac i Plavljanka; ktetik: plavljanski.
    Informatori: Maksim Marković (64 g.) i Cveta Galević (66).

    Prezimena

    Barjektarević, ranije prezime Galevića. Informator Cveta Galević.
    Bukumirić, ranije prezime Markovića. Informator Maksim Marković.
    Galević, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. Doseljeni su pre sto pedeset godina. Slava Sveti Nikola. Informator Cveta Galević (66 g.).
    Marković, jedna kuća. Starinom su iz Crne Gore. U Plavljane su došli pre sto pedeset godina. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Maksim Marković (64 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    BLAGAJE

    Selo Blagaje se nalazi oko pet kilometara istočio od Peći, s desne strane puta Peć-Budisavci, u ravnici koja se zove Suvo polje. Selo se deli na dve mahale: Gornju i Donju. U selu su postojali neko vrlo staro groblje i ostaci neke građevine. Veruju da je to bila crkva. Danas se meštani sahranjuju u Naklu i Belom Polju.
    Selo nema osnovnu školu, pa srpska deca uče u susednom selu Treboviću.
    U selu žive dve srpske porodice i oko četrdeset šiptarskih. Obe srpske porodice su poreklom iz Crne Gore (naseljene su 1934. godine).
    Etnici: Blagajac i Blagajka; ktetik: blagajski.
    Informator: Petar Vujović (71 r.).
    Prezimena
    Aleksić, jedna kuća. Starinom su iz Hercegovine. Doseljeni su iz Šekulara 1929. godine. Slava Đurđevdan. Informator Anđa Aleksić (78 g.).
    Vujović, jedna kuća. Čuvaju predanje da su potomci Miloša Vojinovića i da su od turskog zuluma iz Vučitrna prebegli u Ljubotin. U Blagaje se doselili 1932. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Petar Vujović (79 g.).
    Vučinić, jedna kuća. Došli iz Šekulara 1937. godine. Slava Đurđevdan. Informator Veličko Vučinić (45 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    OSOJE

    Sepo se nalazi severoistočno od Peći i udaljeno je od nje oko deset kilometara. Na ravnom je i visokom platou iznad Belog Drima, koji se oštro useca u njegovo podnožje. Zemlja je osojna, „malo zaćna“
    U ovom naselju, novijeg datuma, danas živi samo devet srpskih porodica, koje su se ovamo doselile od 1924. do 1927. godine.
    Selo nema svoje groblje. Nema ni ostataka neke sgarije građevine.
    Osoja nema svoju školu, nego srpska deca uče u susednim selima Nabrđu i Treboviću.
    Etnici: Osojanin i Osojanka; ktetik: osojanski / osojski.
    Informatori: Milorad Babić (51 g.), Radun Zečević (70) i Ljubica Dašić (62).
    Prezimena
    Babić, dve kuće. Starinom su iz Hercegovine (s. Tušine). Doselili su se iz Šekulara (s. Četkovići) 1925. godine. Slava Đurđevdan. Informator Milorad Babić (51 g.).
    Dašić, jedna kuća. Doselili su se iz Šekulara 1925. godine. Slava Sveti Jovan. Informator Ljubica Dašić (62 g.).
    Zečević, tri kuće. Doselili su se iz Vinicke kod Ivangrada 1926. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Radun Zećević (70 g.).
    Maslar, dve kuće. Doselili se 1924. godine iz Šekulara. Slava Sveti Jovan. Informator Dragomir Maslar (40 g.).
    Rmuš, jedna kuća. Doselili su se 1927. godine iz Šekulara. Slava Sveti Jovan. Informator Apeksandar Rmuš (60 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    OZRIM

    Ozrim se nalazi oko osam kilometara severoistočno od Peći, s desne strane magistralnog puta Peć — Kosovska Mitrovica. Selo je locirano na brežuljkastom platou iznad Belog Drima. Deli se na tri mahale: Eljšan mala, Šalj mala i Gaš mala.
    U selu postoji neko vrlo staro groblje (meiggani ne znaju kome je lri- padalo). Ozrim nema srpsko groblje. Selo nema osnovnu školu, nego deca uče u Vitomirici.
    Vukotić, jedna kuća. Poreklom su sa Čeva. Kasnije su živeli u Broćancu kod Nikšića. Ovde su od 1934. godine. Slava Sveti Aranđio; mala slava Sveti Ilija. Informator Milan Vukotić (60 g.).
    Rmuš, jedna kuća. Doselili su se 1934. godine iz Šekulara. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Ilija. Informator Dobrica Rmuš (53 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    PAŠINO SELO

    Pašino Selo se nalazi četiri kilometra severoistočno od Peći. Selo je dobilo ime po paši Mahmudbegoviću, kome je pripadao čitav ovaj kraj. Selo se deli na Brdo i Loć-malu. U centru sela je jedan veliki dub. On im je „zapisnik“, zaštitnik sela. Oko njega je do skoro bilo skoncentrisano sedam srpskih kuća. Danas je ostala samo jedna. U Loć-mali postoje temelji neke crkve. Tu i danas Pećka patrijaršija ima oko pet hekgara obradive zemlje. Selo ima neko vrlo staro groblje. Sačuvale su se samo neke ploče bez natpisa. U selu ne postoji srpsko groblje, nego se meštani sahranjuju u Treboviću.
    U selu pored jedne srpske kuće živi i oko sto šiptarskih.
    Etnici: Pašinac i Pašinka; ktetik: pašinski.
    Informator: Dragutin Jašović (48 g.).

    Prezimena

    Jašović, jedna kuća. Došli su iz Šekulara u Metohiju još u tursko vreme. Izvesno vreme su živeli u Nabrđu. Slava Sveti Jovan; mala slava Sveti Jovan. Informator Dragutin Jašović (48 g.).

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Vojislav Ananić

    SVRKE

    Selo se nalazi petnaest kilometara istočno od Peći i pripada opštini Peć. Od magistralnog puta Peć-Priština udaljeno je oko četiri kilometra. Selo je na izrazitoj visoravni, na njenom samom vrhu. Deli se na više zaselaka: Ornice, Trešnja, Gornja mala, Doljnja mala, Makve i Drpljane. U zaseoku Drpljane žive samo Šiptari i ima ih oko dvadeset kuća. U centru sela je vrlo staro groblje. Kažu da je tu bila crkva, a postoje i ostaci neke građevine. Danas je sve to nepristupačno, zaraslo u trnje i šipražje.
    Selo ima četvororazrednu osnovnu školu, a dalje deca uče u Budisavcima i Glavičici.
    U selu žive 33 srpske porodice. Dvadeset i tri porodice poreklo vezuju za Crnu Goru (četiri su se doselile 1930. godine), dok je deset starinačkih porodica, koje su ovde „od pamtiveka“.
    Etnici: Svrčanin i Svrčanka, ktetik: svrčki.
    Informatori: Dmitar Trifunović (65 g.), Radovan Mirković (66) i Petar Krivokapić (68).
    Prezimena

    Bošković, dve kuće. Došli su iz Kuča pre sto godina. Slava Nikoljdan. Informator Jana Bošković (68 g.).
    Dogandžić, četiri kuće. Najstariji stanovnici sela („starosedeoci od pamtiveka“). Slava Sveti Stevan; mala slava Sveti Stevan. Informator Milovan Dogandžić (45 g).
    Dončić, dve kuće. Došli su iz Kuča početkom prošlog veka. Slava Nikoljdan; mala slava Nikoljdan. Informator Gavrilo Dončić (55 g.).
    Dragović. Ranije prezime Džogazovića. Informator Dragan Džogazović (25 g.).
    Đurović, jedna kuća. Došli su iz Zagarača 1933. godine. Slava Sveta Petka. Informator Gospava Đurović (60 g.).
    Eraković, jedna kuća. Došli su iz Banjana 1931. godine. Slava Sveti Aranđeo. Informator Dušan Eraković (44 g.).
    Eraković, jedno dete. Živi kod babe Jane Bošković.
    Krasić, dve kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Radoje Krasić (80 g.).
    Krivokapić, jedna kuća. Došli su iz Cuca (s. Zalut) 1932. godine. Slava Sveti Jovan Krstitelj. Informator Petar Krivokapić (69 g.).
    Marković, tri kuće. Ovde su živeli i u tursko vreme. Ne znaju ništa pouzdano o svom porekpu. Slava Sveti Nikola; mala slava Sveti Nikola. Informator Blagoje Marković (50 g.).
    Mirković, devet kuća. Starinom su iz Kuča. Informatorov pradeda je prebegao u Metohiju zbog krvne osvete (ubio nekog Drekalovića). Prethodno su živeli u Glavičici i Krstovcu. Ranija slava: Mitrovdan. Sadašnja slava Nikoldan; mala slava Mali Nikoldan. Informator Radovan Mirković (67 g.).
    Pavlović, jedna kuća. Starinom su iz Jablanice. Slava Sveti Nikola. Informator Jovana Pavlović (57 g.).
    Pašić, tri kuće. Ne čuvaju predanje o poreklu. Slava Sveti Alempije. Informator Vojislav Pašić (40 g.).
    Perišić, jedna kuća.
    Popović, jedna kuća. Doselili su se iz Zete 1934. godine. Slava Vračevdan (Kuzman i Damjan). Informator Vujadin Popović (79 g.).
    Trifunović, dve kuće. Poreklo vezuju za Kuče. Starije prezime im je Džogazović. Ovde su živeli i u vreme Turaka. Slava Sveti Nikola. Informator Dmitar Trifunović (65 g.).
    Džogović, ranije prezime Džogazovića. Informator Dragan Džogazović.

    Izvor: DANILO STIJOVIĆ – ONOMASTIKA DELA SEVERNE METOHIJE

    Odgovori
  • Stanoje

    Prezivam se Stanojević. Međutim prezime je najverovatnije nastalo po dolasku u Gornju Jablanicu-Medveđa iz okoline Peći, po nekima Prekale. U Medveđi se poštujemo sa rođacima od starine koji se prezivaju Savić.
    Slavimo slavu Sv. PETKA.
    Zanima me poreklo i odakle su se stari doselili u okolini Peći.

    Odgovori
  • miladin

    moj pradeda je dosao iz okoline oko 1878 u toplicu kastrat kod kursumlije.zvao se toma lazic imao brata simu.slava je sveti jovan,ima li neko podataka odakle su dosli

    Odgovori
  • miladin

    da li znate sto o stanovnicima sela krusevac

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top