Пећ и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Пећ: Алагина Река, Бабиће, Баране, Бело Поље, Благаје, Боге, Брежаник, Брестовик, Бролић, Бучане, Велика Јабланица, Велики Штупељ, Витомирица, Враговац, Општина Пећ: Алагина Река, Бабиће, Баране, Бело Поље, Благаје, Боге, Брежаник, Брестовик, Бролић, Бучане, Велика Јабланица, Велики Штупељ, Витомирица, Враговац, Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Пећ и околна села

Пећ и околна села

Општина Пећ:

Алагина Река, Бабиће, Баране, Бело Поље, Благаје, Боге, Брежаник, Брестовик, Бролић, Бучане, Велика Јабланица, Велики Штупељ, Витомирица, Враговац, Врановац, Главичица, Глођане, Гораждевац, Грабовац, Добри До, Дреље, Дубово, Дубочак, Дугањиве, Загрмље, Захаћ, Злопек, Јабланица, Јошаница, Клинчина, Косурић, Котрадић, Кошутане, Крстовац, Крушевац, Кућиште, Лабљане, Лаз Белопаћ, Липа, Лођа, Ложане, Лугађија, Љевоша, Љешане, Љубенић, Љутоглава, Мала Јабланица, Мали Штупељ, Маљевиће, Милановац, Набрђе, Накло, Непоље, Нови Раушић, Ново Село, Озрим, Осоје, Пашино Село, Пепиће, Пећ, Пиштане, Плављане, Почешће, Радавац, Раушић, Рашић, Ромуне, Росуље, Рухот, Сврке, Сига, Требовић, Трстеник, Турјак, Ћушка, Хаџовићи, Црни Врх, Челопек, Чунгур и Шкреље.


Коментари (47)

  • andja simovic

    Da li neko zna nesto o poreklu porodice Shkembarevic, slave slavu sv. Jovana ?

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Погледајте на теми Презимена пореклом из Шекулара, аутора Рада Бракочевића. Он је обрадио многа презимена која потичу из Шекулара.
    Мени ово презиме не звучи познато.
    Светога Јована славе и друге фамилије и племена….
    Поздрав.

    Одговори
  • Velibor

    Zna li neko nesto o Markovićima iz Peći? Ne znam tacno da li su iz nekog sele,slave Sv. Petku?

    Одговори
    • Јоксим

      Шесдесетих година прошлога вијека у Пећи су биле три куће Марковића, од шекуларских Дробњака. У Наклу код Пећи су били Галићи, исто од шекуларских Дробњака. У каквој вези су са Марковићима из Пећи, то треба да питате неког од старијих. И Велибору и Јелени, Небојша Бабић је дао предлог да посјетите тему Шекулар – поријекло презимена из Шекулара, на овом порталу. И Марковићима из Пећи и Галићима из Накла, предлажем да ураде ДНК тест по мушкој линији. За Рада Бракочевића, аутора књиге Ломни Шекулар… оба наведена и многа друга презимена у Метохији су поријеклом из Шекулара( не само Шекуларских Дробњака, него и потомака Даше Шекуларца, Вука Љевака, Радмужа), што је утврђено не само на основу предања, већ и доступне литературе. Тамо су вас сматрали старосједиоцима, а и ви то мислите о себи, па су Вас тако доживљавали и досељени Црногорци послије Првог Свјетског рата. Историјска чињеница је да је у Белом Пољу код Пећи парох био хаџи Никола Петровић, шире Бракочевић. Његови синови Гаврило и Михаило, су такође били свештеници. Прота Стефан Бракочевић, свештеник и национални трибун (1820- 1895) био је протјереј окружја пећког од 1850 -1895. По њему се зове Протина мала, кућа Протића. Његов син је био исто поп Јаков Протић.

      Одговори
    • Gorazdevac

      Odg za jelenu
      Da postoje markovici u okolini peci tacnije iz Drenova selo se zove i okolina tog sela

      Одговори
  • Jelena

    Velibore da li mislis na Markovice iz Nakla sela kod Peace

    Одговори
  • Milan

    Dali neko zna poreklo Cerovica iz Belog Polja kod Peci.Slave Djurdjevdan,i malu slavu Svetog Iliju.

    Одговори
  • Селаковић

    Требало би да потичете из Шекулара, од Ћетковића. Све детаље може вам дати корисник Небо на форуму Порекло, где се можете улоговати и поставити питање. Ваши Церовићи се баш спомињу на овој страници:

    http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.60

    Одговори
    • Јоксим

      У презименима поријеклом из Шекулара утврђено је према предању : Церовићи у Б(иј)елом Пољу код Пећи потомци су шекуларских Дробњака, од Ћетка Церовића из Шекулара.
      Селаковић вас је добро упутио.
      Предлажем да урадите ДНК тест по мушкој линији. О томе више на српском днк пројекту,овог портала.

      Одговори
  • Небојша Бабић

    Све што су Јоксим и Селак рекли, стоји.
    Но, пошто смо у неким генетским недоумицама, заиста би било добро да урадиш (ти, Милане, или неко од Церовића из Б.Поља) тест на у-хромозом. За све даље договоре, можеш ме контактирати на nebobabic@gmail.com. Ја сам, такође, од шекуларских Ћетковића. Поздрав!

    Одговори
  • Aleksandar

    Zna li neko nešto o Grujićima iz Brestovika? Znam da mi se pradeda zvao Mijajlo.

    Одговори
  • Vladan

    Da li kojim slucajem imate predstavu odakle vode poreklo Pavlovici iz sela Belo Polje kod Peci? Slavimo sv Alimpija i Djurdjevdan. Bio bih zahvalan na odgovoru. Pradeda mi se zvao Avram a meni najpoznatiji predak Beloš mozda ne istog prezimena.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    С обзиром да је Бело Поље углавном насељено из Горњег Полимља и беранског краја, а судећи по слави, могли бисте имати везе с Ђурашковићима и Ралевићима из Горњег Полимља.

    Одговори
  • Vladan

    Hvala na odgovoru. Kako bih i kojom metodom mogao da saznam vise. Polovina sela su bili Pavlovici. U vezi smo sa Ćirkovićima i Stošićima iz istog sela. Slavimo istu slavu.

    Одговори
  • Небојша Бабић

    Владане, увек препоручујем тестирање у-хромозома. Тако ћемо најлакше утврдити с којим до сада тестираним (а има их много) имаш блискости. Онда следи даље истраживање о тим везама кроз историјске изворе и литературу.
    За 50-ак еура можеш добити ванредно вредан податак о пореклу прошлости твог рода.
    Процедура тестирања је објашњена (више пута) на нашем порталу и форуму, а можеш ме контактирати и на мој мејл.
    Поздрав!

    Одговори
  • Александар ЧЕРЕКОВИЋ

    Знате ли нешто о ЧЕРЕКОВИЋИМА

    Одговори
  • aleksandar

    deda mi je todor iz peći uzeo prezime od vukajla drekalovica.slava mi je sveti nikola

    Одговори
  • Predrag

    Aleksici iz peći odseli u toplicu Suvi do selo.Odakle su dosli u peć?

    Одговори
  • Snezana

    Da li neko zna nesto o porodici Hadzi-Ristic iz Peci?

    Одговори
  • Aleksandar Đokić

    Poštovani,
    baba mi je pričala da su njeni Pećanci-pradeda je uvek zvao Pećanka iz Piskulića….
    Njeni su se iselili u Mađare u Toplicu i prezivaju se Ivanovići.Slave Svetog Luku
    Hvala na pomoći

    Одговори
  • AG

    Zna li neko nesto o Pajovicima iz Peci,cuo sam da ih je imalo u Gorazdevac

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЈАБЛАНИЦА

    Јабланица се налази шеснаест километара југоисточно од Пећи и припада овој општини. Горњи део села (Насељење) простире се испод Јабланичке шуме, а Стара Јабланица је у равници поред Пећке Бистрице. Између њих пролази магистрални лут Приштина-Пећ. Село нема гробље, него се сахрањују у Горњем Петричу.
    Село нема основну школу, па деца четири разреда основне школе уче у Клинчини, а даље у Главичици.
    У селу живи тринаест српских породица: једанаест порекло везује за Црну Гору (осам су се доселили још у турско време, а три после 1930. године), док су се две доселиле из Србије (једна 1933. године, а друга после Другог светског рата).
    Етници: Јабланичанин и Јабланичанка; ктетик: јабланички.
    Информатори: Бранивоје Бићанин (38 г.), Миливоје Милићевић (55) и Ратко Симић (74).
    Презимена
    Бићанин, две куће. Доселили су се из села Осреци код Бруса 1933. године на имање добијено од државе. Слава Пантелијевдан. Информатор Бранивоје Бићанин (39 г.). Милићевић, две куће. Старином су из села Бишева код Рожаја. У Метохију су прешли у време Аустроугарске. Једно време живели су у Пећкој Патријаршији и Будисавцима. Слава Свети Стеван Дечански. Информатор Миливоје Милићевић (55 г.).
    Павловић, шест кућа. Верују да су пореклом из Црне Горе. Слава Свети Никола. Информатор Даница Павловић (50 г.).
    Секуловић, једна кућа. Доселили су се из Брскута у Црној Гори 1933. године. Слава Алесендровдан. Информатор Васиљка Секуловић (62 г.).
    Симић, једна кућа. Доселили су се из села Разбојне (Копаоник) 1933. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Лука. Информатор Ратко Симић
    (74 г.).
    Стошић, једна кућа. Доселили су се из Брестова (Врање) после Другог светског рата. Слава Свети Аранђео. Информатор Радивоје Стошић (49 г.).
    Топаловић, једна кућа. Дошли су из Разбојне (с. Дупци) 1933. године. Слава Свети Јован. Информатор Мило Топаловић (42 г.).
    Царичић, две куће. Старином су из Брскута у Црној Гори. Овде су се доселили 1930. године. Слава Свети Никола. Информатор Пејка Царичић (62 г).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    КЛИНЧИНА

    Клинчина се налази око четрнаест километара југоисточно од Пећи и припада овој општини. Село се дели на Горњу и Доњу Клинчину. Горња Клинчина лоцирана је на равном платоу испод брда Јелењак, а Доња Клинчина је у равници поред Пећке Бистрице. Село нема своје гробље: делом се сахрањују у Главичици, а делом у Горњем Петричу. Село нема цркву нити остатака неке старе грађевине.
    У Клинчини постоји четвороразредна основна школа, а деца даље уче у суседном селу Главичици.
    У Клинчини живи дванаест српских породица и око педесет шиптарских. Десет српских породица је из Црне Горе (досељене су после 1930. године), једна је из околине Бруса (насељена 1937), док једна, стариначка, даље порекло такође везује за Црну Гору.
    Етници: Клинчанин и Клинчанка; ктетик: клинчински.
    Информатори: Вукић Стојановић (70 г.), Величко Шошкић (70) и Зарија Мартиновић (73).
    Презимена
    Вулевић, једна кућа. Доселили су се 1933. године из села Трешњева код Андријевице. Породични надимак Јашаровић. Деда Радоња зимио са стоком (200 оваца) у Босни, па је морао да узме муслиманско презиме, Слава Свети Аранђео. Информатор Александар Вулевић (70 г.).
    Гашић, раније презиме Павловића.
    Јашаровић, секундарно презиме Вулевића.

    Кажић, једна кућа. Доселили су се из Брежине (Љешанска нахија) 1934. у Љешане. Овде су од 1970. године. Слава Свети Илија. Информатор Илија Кажић (48 г.).
    Мартиновић, три куће. Први становници Клинчине прешли су из Бара Краљских (Васојевићи) у Пећ. Овде су од 1923. Слава Свети Аранђел. Информатор Зарија Мартиновић (73 г.).
    Митровић, једна кућа. Доселили су се из Мале Грабовнице код Бруса 1937. године. Слава Аранђеловдан. Информатор Мирољуб Митровић (43 г.).
    Никић, једна кућа. Старином су из Никшића. У Клинчину су дошли из села Лопатница (Краљево) 1963. године. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Радојица Никић (45 г.).
    Павловић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча. Раније су се презивали Поповић и Гашић. Од 1925. године, по деди Павлу, узели су ново презиме. Овде живе од 1975. године, раније су живели у Јабланици. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Панто Павловић
    Поповић. Раније презиме Павловића.
    Раденовић, једна кућа. Старином су из Мурина код Плава, одакле су се 1938. године доселили у Росуље. Овде су од 1973. Слава Свети Илија. Информатор Вукашин Раденовић (56 г.).
    Стојановић, једна кућа. Доселили су се из Трешњева код Андријевице 1932. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Вукић Стојановић (70 г.).
    Шошкић, две куће. Доселили су се из села Улотине код Андријевице 1933. године. Извесно време су живели у Враговцу код Пећи. Слава Свети Никола. Информатор Милорад Шошкић (52 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЉЕШАНЕ

    Село се напази око једанаест киломегара југоисточно од Пећи. Својим већим делом је у равници поред Пећке Бистрице. Дели се на четири засеока: Лугаџије, Старо село (Љешане), Забран и Двадесет кућа. У насељу Двадесет кућа живели су претежно досељеници из Црне Горе. Данас у овом засеоку живи само једна српска породица. Старо Село је поред Пећке Бистрице на локалитету Подови. Село је врло старо. Кажу да потиче „из римског времена“. На овом локалитету постојали су остаци неке старе грађевине. Једна камена плоча „са римским написом“ однета је у Београд још 1949. године.
    Село нема своје гробље, него се сахрањују у Главичици.
    Село нема основну шкопу, него деца уче у Главичици.
    У селу живи шеснаест српских породица. Сем једне стариначке, која не зна ништа ближе о свом пореклу, остапе су из Црне Горе (неке од њих су у Метохију досељене још у прошлом веку).
    Етници: Љешанац и Љешанка; ктетик: љешански.
    Информатори: Душан Кастратовић (67 г.), Милисав Бабовић (63) и Милун Матовић (75).

    Презимена:

    Бабовић Једна кућа. Доселили су се из Будимље код Иванграда 1934. године. Слава Аранђеловдан. Информатор Милисав Бабовић (63 г.).
    Вујичић, једна кућа. Старином су из Роваца Шекуларских. Живели су око четрдесет година у селу Дешилову код Прокупља. Овде су од 1932. године. Слава Свети Ђорђе. Информатор Милутин Вујичић (70 г.).
    Дармановић, једна кућа. Сгарином су из Брскута у Црној Гори. Око 1934. године населили су се у Злопек код Пећи. Овде су од 1964. године. Слава Ивањдан. Информатор Милован Дармановић (46 г.).
    Кастратовић, осам кућа. Старином су из Коњуха у Васојевићима, одакле су прешли почетком деветнаестог века у Црни Луг код Истока. Касније су живели у Будисавцу, Главичици, Гораждевцу и Наглавцима. У Љешане су прешли 1929. године. Слава Свети_Александар. Информатор Душан Кастратовић (67 г.).
    Матовић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Овде су више од педесет година. Слава Свети Јован. Информатор Милун Матовић (75 г.).
    Обрадовић, једна кућа. Воде порекло са Његуша. Касније су живели у Лубницама код Иванграда. Овде су од 1967. године. Слава Василевдан. Информатор Вукота Обрадовић (43 г.).
    Перишић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Најстарији су становници Љешана. Слава Свети Никола. Информатор Милован Перишић (51 г.).
    Раичковић, једна кућа. Старином су из Љешанске нахије, одакле су се у ово село доселили 1930. године. Слава Петковдан. Информатор Милован Раичковић (65 г.).
    Црнолужанин. Породични надимак Кастратовића. Информатор Душан Кастратовић.
    Шарић, једна кућа. Доселили су се из села Шекулара 1932. године. Слава Свети Јован. Информатор Достана Шарић (75 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    РОМУНЕ

    Ромуне је смештено у равници поред Пећке Бистрице. Од Пећи је удаљено око девет километара и припада општини Пећ. Дели се на Горњи и Доњи Ромун. У селу живе две српске породице и око педесет шиптарских. (У неколико последњих година одавде се одселило пет српских породица.)
    Село нема своје гробље, него се сахрањују у Гораждевцу или Главичици.
    Деца основну школу уче у Главичици. Ове две српске породице верују да су негде из Бугарске, у шта их уверава и раније презиме Бугаревић.
    Етници: Ромуњанин; Ромунка; ктетик: ромунски.
    Информатор: Миливоје Димић (65 год.)
    Бугаревић. Раније презиме породице Димић. Информатор Миливоје Димић.
    Димић, две куће. Мисле да су порекпом Бугари. Раније су живели у селу Благаје. Слава Свети Никола; мапа слава Свети Никола. Информатор Миливоје Димић (65 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЛАБЉАНЕ

    Село се налази око осам километара југоисточно од Пећи. Од магистралног пута Пећ-Приштина удаљено је око један километар. Дели се на Горње и Доње Лабљане. На западној страни села постоји велики храст. На том је месту, по предању, била црква. Не постоји, сем тога, никакав други податак о њеном постојању. На овом су се месту, доскоро, сакупљали у време неких верских празника. Ту је и неко врло старо гробље, које се само делимично сачувало. Немају своје гробље, него се сахрањују у суседном селу Захаћу.
    Село нема основну школу, него деца уче у Захаћу.
    У селу живи једанаест српских породица и око педесет шиптарских. Пет српских породица су стариначке, пет их је дошпо из Црне Горе у новије време, док је једна дошла из Врања пре тридесет година.
    Етници: Лабљанац и Лабљанка; ктетик: лабљански.
    Информатори: Александар Гашић (48 г.) и Милош Вулевић (55).
    Презимена
    Вулевић, једна кућа. Дошли су из Трешњева (Васојевићи) 1918. године у Главичицу, а у ово село прешли 1921. Слава Свети Аранђео, Информатор Јела Вулевић (73 r.).
    Вулевић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Овде су живели и у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Владимир Вулевић (51 г.).
    Вулевић, једна кућа. Информаторов отац доведен у кућу Вулевића из Гораждевца. Тамо се презивао Вуликић. Старином су из Црне Горе. Слава Свети Ђорђе. Информатор Милош Вулевић (55 г.).
    Вуликић. Раније презиме једне куће Вулевића. Информатор Милош Вулевић.
    Гашић, три куће. Доселили су се у Метохију из Мораче око 1908. године. Претходно су живели у Истоку и Љутоглави. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Ђорђе Гашић (78 г.).
    Ђорђевић, једна кућа. Пре тридесет година дошли су из Врања. Слава Свети Аранђео. Информатор Драгица Ђорђевић (70 г.).
    Кизић, једна кућа. Раније су живели у селу Чабићу, а овде су од 1972. године. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Радојица Кизић (39 г.).
    Чукић, једна кућа. Дошли су 1927. године из Трешњева (Васојевићи). Слава Аранђеловдан. Информатор Вукашин Чукић (37 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЗАХАЋ

    Захаћ се налази око седам киломегара југоисточно од Пећи. Село је лоцирано на благој стрмини с десне стране ауто-пута Пећ-Приштина. Читав терен од Захаћа до Горњих Плављана припадао је Пећкој патријаршији. Старији назив села је Хвосно. И данас се тако зове железничка станица у овом месту. Село се дели на Горње и Доње село, са засеоцима Мала и Велика башта и Бегова мала.
    Гробље је врло старо. Сачувало се мноштво старих крстова и надгробних плоча. Кажу да је ту раније лостојала црква. Старији мештани сећају се капеле на овом гробљу. Неке шиптарске породице, као реликвију, чувају посуђе са крстовима нађеним на овом гробљу.
    Село има четвороразредну основну школу за српску децу и осморазредну за шиптарску. Српска деца основну школу уче даље у суседном селу Главичици.
    У Захаћу живи дванаест српских и око педесет шиптарских породица. Од српских породица девет су у новије време дошле из Црне Горе, док су три стариначке (и оне чувају предање да су некада давно дошле из Црне Горе).

    Етници: Заћанин и Заћанка; ктетик: заћански. Информатори: Величко Марјановић (75 г.) и Милош Бојанић (60).

    Презимена

    Бојанић, једна кућа. Доселили су се из Љешанске нахије 1930. године. Слава СветаЈЗетка. Информатор Милош Бојанић (60 г.).
    Вратница, једна кућа. Старином су из Љешкопоља у Црној Гори, одакле су се доселили 1933. године. Слава Свети Врачеви; мала слава Свети Врачеви. Информатор Саво Вратница (71 г.).
    Вујовић, једна кућа. Доселили су се из Црмничке нахије 1940. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Јокана Вујовић (67 г.).
    N
    Ђоровић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара око 1920. године. Слава Ђурђевдан Информатор Даница Ђоровић (48 г.).
    Корићанин, једна кућа. Старином су из Мартиновића у Црној Гори. Овде су живели и у турско време. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Тодорка Корићанин (74 г.).
    Маријановић, четири куће. Доселили су се из Трешњева код Андријевице 1919. године. У Трешњево су прешли из Бара Краљских. Слава Свети Аранђео. Информатор Величко Маријановић (75 г.).
    Мијатовић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Живели су у Лоћанима код Дечана, затим у оближњем Добром Долу, а од 1977. године живе у Захаћу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Никола Мијатовић (56 г.).
    Томовић, једна кућа. Доселили су се из Велике у Главичицу 1923. године. У Захаћ су прешли 1963. године. Слава Свети Алемпије. Информатор Мирко Томовић (50 г.).
    Ћоровић, једна кућа. Дошли су из села Трубјеле у Почешће 1928. године. Касније су извесно време живели у Пећи. У Захаћ су прешли 1956. године. Слава Свети Никола. Информатор Ћетко Ћоровић (55 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    HAKЛO

    Накло се налази око седам кипометара источно од Пећи. Село је у равници између магистралног пута Пећ-Приштина и старог пута Пећ-Будисавци.
    На сеоском гробљу има много старих камених плоча и крстова. Темељи старе сеоске цркве врло су добро очувани. Верују да је постојала и пре триста година и да се звала Света тројица. У непосредној близини ових старих темеља мештани су импровизовали другу црквицу. Под куполицом од грана и лишћа, на мермерном постољу, у време верских празника пале свеће и остављају прилог у новцу. Гробље је брижљиво уређено, пуно је цвећа, орахових и борових стабала.
    Село нема основну школу, него деца уче у суседном селу Требовићу. У селу живи тридесет пет српских породица и дванаест шиптарских. Двадесет и девет српских породица се доселило из Црне Горе пре 150 година, док је једна дошла, такође из Црне Горе, 1921. године.
    Етници: Накланац и Накланка, ктетик: наклански.
    Информатори: Младен Армуш (67 г.) и Петар Поповић (60 г.).
    Презимена
    Армуш, седам кућа. Старином су из Шекулара, а у Метохију су досељени још у турско време. Претходно су живели у Осоју, Требовићу и Лабљану. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија. Информатор Мпаден Армуш (67 г.).
    Барјектаревић, четири куће. Старином су из села Петњика код Иванграда, одакпе су се доселили још у турско време. Слава Свети Никола. Ииформатор Драга Барјектаревић (55 г.).
    Корићанин, једна кућа. Старином су из Мартиновића у Црној Гори. Због крвне освете пребегли су у Корита код Мојковца и узели ново презиме. У Накло су се населили још у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Савка Корићанин (70 г.).
    Марковић, осам кућа. Старином су из села Улотине у Црној Гори. У Метохију су се доселили пре сто педесет година. Претходно су живели у Лоћанима, Благајама, Наклу и Гораждевцу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи. Информатор Трајко Марковић (52 г.).
    Марковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Овде су живели још у турско време. Слава Свети Аранђео. Информатор Љубомир Марковић (58 г.).
    Павићевић, једна кућа. Доселили су се из Трепче код Иванграда 1921. године. Извесно време су живели у селу Добруши. Слава Свети Аранђел; мала слава Алесандровдан. Информатор Љубомир Павићевић (42 г.).
    Поповић, шест кућа. Старином су из Дробњака. Касније су живели у Шекулару. Овде су од турског времена. Слава Ђурђевдан; мала слава Свети Илија, Информатор Раде Поповић (54 г.).
    Ракић, раније презиме Марковића. Информатор Коста Марковић.
    Цалић, три куће. У Накло су дошли из Шекулара још у турско време. Слава Ђурђевдан; мапа слава Шиндан. Информатор Александар Цалић (50 г.).
    Церовић, раније презиме Поповића. Информатор Раде Поповић.
    Шошкић, раније презиме Марковића. Информатор Коста Марковић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НАБРЂЕ

    Набрђе се налази око десет километара источно од Пећи. Село се дели на четири засеока: Старо село, Нуш-мала, Преко пута и Горња мала. Срби су раније живели у Старом селу, које је на брду, али су се одатле иселили и сишли у равницу поред пута Пећ-Будисавци. Данас живе само у Горњој мали.
    У Старом селу постоји старо српско гробље са два велика храста. Има у њему врло старих надгробних плоча и камених крстова. Гробље је у жалосном стању: разграђено је и редовно се преорава да би му се уништио траг. Срби се данас сахрањују у новом гробљу, испод села, поред пута Пећ-Будисавци.
    Набрђе има четвороразредну основну школу за српску децу и осмољетку за шиптарску. Српска деца старије разреде основне школе уче у суседном селу Требовићу.
    У Набрђу живи једанаест српских породица и око двеста шиптарских. Осам српских породица је пореклом из Црне Горе (овде су још од времена Турака), док три породице не знају ништа поуздано о свом пореклу, али и оне верују да су такође из Црне Горе.
    Етници: Набрђанин и Набрђанка; кгетик: набрђански.
    Информатори: Трифун Корићанин (40 г.) и Јанићије Ивановић (67).
    Презимена
    Ивановић, три куће. Пореклом су из Куча. Деда информаторов је због неког сукоба (освете) напустио завичај и пребегао у Метохију. Раније су живели у Наклу, Благајама, Требовићу и Трубовцу. У Набрђе су дошпи пре седамдесет година. Слава Свети Аранђео. Информатор Јанићије Ивановић (67 г.).
    Корићанин, пет кућа. Пореклом су из Мартиновића у Црној Гори. У Набрђе су се населили још у турско време. Слава Свети Јован. Информатор Трифун Корићанин (40 г.).
    Нововић, три куће. Пореклом су из Црне Горе. Слава Свети Никола. Информатор Цветко Нововић (55 г.).
    Чакаревић, раније презиме Нововића. Информатор Цветко Нововић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТРЕБОВИЋ

    Требовић се налази око седам километара североисточно од Пећи. Цело село је у равници. Дели се на Горњу и Доњу малу. Име села, по предању, потиче још из турског времена. Једном су Турци, каже легенда, за време једног скупа, опколили село и побили — „истребили“ све Србе.
    Село има неко врло старо гробље. У њему се више не сахрањују, пошто је изложено сталном скрнављењу и преоравању. Од пре две-три године сахрањују се у суседном селу Наклу.
    Село има осморазредну основну школу на српском и шиптарском језику.
    У селу живи шест српских породица и око сто четрдесет шиптарских. У последњих петнаест година одавде се иселило десет српских породица. Свих шест српских породица је пореклом из Црне Горе.
    Етници: Требовчанин и Требовчанка; ктетик: требовачки.
    Информатори: Цвета Јанићијевић (70 г.)т Даница Маслар (59) и Благоје Гардашевић (39).
    Презимена
    Брајовић, раније презиме Јанићијевића. Информатор Цвета Јанићијевић.
    Гардашевић, једна кућа. Сгарином су из Катунске нахије, са Чева. Због крвне освете прадеда информаторов је прешао у Спуж (на Сердар-кулу). Из Спужа су се 1927. године доселили у Витомирицу, а овде су од 1934. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Благоје Гардашевић (39 г.).
    Јанићијевић, две куће. Старином су из Косова Луга код Даниловграда. Слава Петковица; мала слава Трнова Петковица. Информатор Цвета Јанићијевић (70 г.).
    Лекић, две куће. Дошли су из Шекулара 1937. године. Слава Свети Јован. Информатор Милић Лекић (53 г.).
    Маслар, једна кућа. Доселили су се из Шекулара 1935. године. Слава Свети Јован. Информатор Даница Маслар (59 г.).
    Негојевић, једна кућа. Старије презиме им је Маслар. Део породице узео ново презиме по деди Негоју. Информатор Даница Маслар.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЋУШКА

    Ћушка се налази око три километра источно од Пећи. Село је у равници. Магистрадни пут Пећ-Приштина пресеца село на два дела. Село нема своје гробље; сахрањују се у Пашином Селу. На западној страни села, један до другога, два су стара гроба; српски и муслимански. За време празника Срби иду пре подне на свој гроб, а после подне муслимани на свој. Срби кажу да је то гроб Светог Василија, чија је једна половина остала „ту“, а друга „одлетела“ у Црну Гору.
    Село има четвороразредну основну школу само на шиптарском језику. Српска деца уче основну школу у суседном селу Требовићу.
    У селу живи девет српских породица и око сто шездесет шиптарских. Свих девет српских породица су пореклом из Црне Горе (неке од њих су се доселиле још у турско време).
    Етници: Ћушканац и Ћушканка; ктетик; ћушкански.
    Информатори: Тодор Бојовић (60 г.) и Алекса Јашовић (72).

    Презимена

    Бојовић, једна кућа. Старином су из Безјове (Кучи), одакле су пре сто двадесет година због крвне освете пребегли у Гусиње. Овде живе од 1960. године. Слава Снети Никола. Информатор Тодор Бојовић (60 г.).
    Живалевић, три куће. Старином су из Велике у Црној Гори. Слава Свети Алимпије. Мала слава Ђурђевдан. Информатор Ђорђе Живалевић (50 г).
    Јашовић, четири куће. Старином су из Шекулара. У Ћушку су се населили још у турско време. Претходно су живели у Набрђу и Пашином Селу. Слава Свети Јован; мапа слава Свети Јован. Информатор Алекса Јашовић (72 г.). “
    Нилевић. Раније презиме Бојовића. Информатор Тодор Бојовић.
    Шошкић, једна кућа. Старином су из Улотине у Васојевићима. Овде живе од 1960. године. Пре тога су живели у Љумбарди код Дечана. Слава Свети Никола. Информатор Вукајло Шошкић (50 г).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЉУТОГЛАВА

    Љутоглава се налази дванаест километара источно од Пећи. Село је у равници, поред железничког пута Пећ — Косово Поље. Изнад села је шумовит предео, који се протеже до сеоског пута Захаћ-Сврке и који се зове Кучевића брдо. Село се дели на пет махала: Зећину, Кољушића, Кучевића, Ћеримовића и Жукаџића малу.
    Село је имало неко старо гробље (не памте да су се у њему сахрањивали). Данас нема видљивих остатака ни цркве ни гробља. Портићи, једина српска породица у овом селу, своје мртве сахрањују у Гораждевцу, одакле су се доселили пре педесет година.
    Село нема основну школу, него српска деца уче у Главичици, а шиптарска у Трстенику.
    Поред две српске породице, у селу живи и око сто тридесет шиптарских. Портићи су се у Метохију доселили из Црне Горе пре сто годнна.
    Етници: Љутоглавчанин и Љутоглавка; ктетик: љутоглавски.
    Информатор: Обрад Портић (80 г.).
    Патронимиј а
    Портић, две куће. Пре сто година дошли из Шекулара у Гораждевац. У Љутоглави су од пре педесег година. Слава Свети Врачеви; мала слава Свети Врачеви. Информатор Обрад Портић (80 г).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТРСТЕНИК

    Трстеник се налази источно од Пећи и од ње је удаљен око петнаест километара. Село је у равници. Терен је подводан и отуда, веровагно, по растињу и име села. Село нема гробље. Сем породице Малишић (која се сахрањује у селу Црни Луг код Пећке Бање, где су прегходно живели), остали мештани се сахрањују у Будисавцима.
    Село има само четвороразредну
    основну школу за шиптарску децу, док српска деца уче у Будисавцима.
    У Трстенику поред пет српских породица живи и око тридесет шиптарских. Од пет српских породица три су пореклом из Црне Горе, док су две из Србије (насељене су 1939. године).
    Етници: Трстеничанин и Трстеничанка; ктетик: трстенички.
    Информатори: Рада Малишић (75 г.) и Александар Ристић (62).
    Презимена
    Драшковић, две куће. Пореклом су из Црне Горе. Раније су живели у селу Љешанима. Слава Николдан; мала слава Николдан. Информатор Милан Драшковић (30 г.).
    Малишић, једна кућа. Доселили су се из Велике код Плава у Црни Луг код Пећке Бање. Овде се населили 1945. године. Слава Свети Алесендрије; мала слава Свети Аранђео. Информатор Павле Малишић (34 г.).
    Ристић, две куће. Доселипи су се 1939. године из села Кунова код Владичиног Хана. Слава Свети Аранђел. Информатор Александар Ристић (62 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПЛАВЉАНЕ

    Село Плављане се налази око четири километра источно од Пећи, у равници поред Пећке Бистрице, са десне стране магистралног пута Пећ- Приштина. Терен је мочваран, често поплављен од П. Бистрице, па отуда, највероватније, и име села. Село има две махале: Горњу и Доњу.
    Један део сеоског гробља претворен је у сеоску утрину. Отуда, вероватно, и она прича (која се понавља скоро у сваком селу) о проклетству и несрећи, која прати породицу која је присвојила имање на коме су били гробље и црква. Село је, по предању, имало цркву. До пре петнаест година чувала се камена плоча (дуга око два метра) без натписа или неког знака. Верују да је она остатак поменуте цркве.
    Село нема основну школу, него српска деца уче у суседном селу Требовићу.
    Поред две српске породице, у селу живи и око 50 шиптарских. Обе српске породице кажу да су пореклом из Црне Горе и да су се овамо доселиле пре сто педесет година.
    Етници: Плављанац и Плављанка; ктетик: плављански.
    Информатори: Максим Марковић (64 г.) и Цвета Галевић (66).

    Презимена

    Барјектаревић, раније презиме Галевића. Информатор Цвета Галевић.
    Букумирић, раније презиме Марковића. Информатор Максим Марковић.
    Галевић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Досељени су пре сто педесет година. Слава Свети Никола. Информатор Цвета Галевић (66 г.).
    Марковић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. У Плављане су дошли пре сто педесет година. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Максим Марковић (64 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    БЛАГАЈЕ

    Село Благаје се налази око пет километара источио од Пећи, с десне стране пута Пећ-Будисавци, у равници која се зове Суво поље. Село се дели на две махале: Горњу и Доњу. У селу су постојали неко врло старо гробље и остаци неке грађевине. Верују да је то била црква. Данас се мештани сахрањују у Наклу и Белом Пољу.
    Село нема основну школу, па српска деца уче у суседном селу Требовићу.
    У селу живе две српске породице и око четрдесет шиптарских. Обе српске породице су пореклом из Црне Горе (насељене су 1934. године).
    Етници: Благајац и Благајка; ктетик: благајски.
    Информатор: Петар Вујовић (71 r.).
    Презимена
    Алексић, једна кућа. Старином су из Херцеговине. Досељени су из Шекулара 1929. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Анђа Алексић (78 г.).
    Вујовић, једна кућа. Чувају предање да су потомци Милоша Војиновића и да су од турског зулума из Вучитрна пребегли у Љуботин. У Благаје се доселили 1932. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Петар Вујовић (79 г.).
    Вучинић, једна кућа. Дошли из Шекулара 1937. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Величко Вучинић (45 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ОСОЈЕ

    Сепо се налази североисточно од Пећи и удаљено је од ње око десет километара. На равном је и високом платоу изнад Белог Дрима, који се оштро усеца у његово подножје. Земља је осојна, „мало заћна“
    У овом насељу, новијег датума, данас живи само девет српских породица, које су се овамо доселиле од 1924. до 1927. године.
    Село нема своје гробље. Нема ни остатака неке сгарије грађевине.
    Осоја нема своју школу, него српска деца уче у суседним селима Набрђу и Требовићу.
    Етници: Осојанин и Осојанка; ктетик: осојански / осојски.
    Информатори: Милорад Бабић (51 г.), Радун Зечевић (70) и Љубица Дашић (62).
    Презимена
    Бабић, две куће. Старином су из Херцеговине (с. Тушине). Доселили су се из Шекулара (с. Четковићи) 1925. године. Слава Ђурђевдан. Информатор Милорад Бабић (51 г.).
    Дашић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара 1925. године. Слава Свети Јован. Информатор Љубица Дашић (62 г.).
    Зечевић, три куће. Доселили су се из Виницке код Иванграда 1926. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Радун Зећевић (70 г.).
    Маслар, две куће. Доселили се 1924. године из Шекулара. Слава Свети Јован. Информатор Драгомир Маслар (40 г.).
    Рмуш, једна кућа. Доселили су се 1927. године из Шекулара. Слава Свети Јован. Информатор Апександар Рмуш (60 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ОЗРИМ

    Озрим се налази око осам километара североисточно од Пећи, с десне стране магистралног пута Пећ — Косовска Митровица. Село је лоцирано на брежуљкастом платоу изнад Белог Дрима. Дели се на три махале: Ељшан мала, Шаљ мала и Гаш мала.
    У селу постоји неко врло старо гробље (меиггани не знају коме је лри- падало). Озрим нема српско гробље. Село нема основну школу, него деца уче у Витомирици.
    Вукотић, једна кућа. Пореклом су са Чева. Касније су живели у Броћанцу код Никшића. Овде су од 1934. године. Слава Свети Аранђио; мала слава Свети Илија. Информатор Милан Вукотић (60 г.).
    Рмуш, једна кућа. Доселили су се 1934. године из Шекулара. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија. Информатор Добрица Рмуш (53 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПАШИНО СЕЛО

    Пашино Село се налази четири километра североисточно од Пећи. Село је добило име по паши Махмудбеговићу, коме је припадао читав овај крај. Село се дели на Брдо и Лоћ-малу. У центру села је један велики дуб. Он им је „записник“, заштитник села. Око њега је до скоро било сконцентрисано седам српских кућа. Данас је остала само једна. У Лоћ-мали постоје темељи неке цркве. Ту и данас Пећка патријаршија има око пет хекгара обрадиве земље. Село има неко врло старо гробље. Сачувале су се само неке плоче без натписа. У селу не постоји српско гробље, него се мештани сахрањују у Требовићу.
    У селу поред једне српске куће живи и око сто шиптарских.
    Етници: Пашинац и Пашинка; ктетик: пашински.
    Информатор: Драгутин Јашовић (48 г.).

    Презимена

    Јашовић, једна кућа. Дошли су из Шекулара у Метохију још у турско време. Извесно време су живели у Набрђу. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Драгутин Јашовић (48 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СВРКЕ

    Село се налази петнаест километара источно од Пећи и припада општини Пећ. Од магистралног пута Пећ-Приштина удаљено је око четири километра. Село је на изразитој висоравни, на њеном самом врху. Дели се на више заселака: Орнице, Трешња, Горња мала, Дољња мала, Макве и Дрпљане. У засеоку Дрпљане живе само Шиптари и има их око двадесет кућа. У центру села је врло старо гробље. Кажу да је ту била црква, а постоје и остаци неке грађевине. Данас је све то неприступачно, зарасло у трње и шипражје.
    Село има четвороразредну основну школу, а даље деца уче у Будисавцима и Главичици.
    У селу живе 33 српске породице. Двадесет и три породице порекло везују за Црну Гору (четири су се доселиле 1930. године), док је десет стариначких породица, које су овде „од памтивека“.
    Етници: Сврчанин и Сврчанка, ктетик: сврчки.
    Информатори: Дмитар Трифуновић (65 г.), Радован Мирковић (66) и Петар Кривокапић (68).
    Презимена

    Бошковић, две куће. Дошли су из Куча пре сто година. Слава Никољдан. Информатор Јана Бошковић (68 г.).
    Доганџић, четири куће. Најстарији становници села („староседеоци од памтивека“). Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Милован Доганџић (45 г).
    Дончић, две куће. Дошли су из Куча почетком прошлог века. Слава Никољдан; мала слава Никољдан. Информатор Гаврило Дончић (55 г.).
    Драговић. Раније презиме Џогазовића. Информатор Драган Џогазовић (25 г.).
    Ђуровић, једна кућа. Дошли су из Загарача 1933. године. Слава Света Петка. Информатор Госпава Ђуровић (60 г.).
    Ераковић, једна кућа. Дошли су из Бањана 1931. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Душан Ераковић (44 г.).
    Ераковић, једно дете. Живи код бабе Јане Бошковић.
    Красић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Радоје Красић (80 г.).
    Кривокапић, једна кућа. Дошли су из Цуца (с. Залут) 1932. године. Слава Свети Јован Крститељ. Информатор Петар Кривокапић (69 г.).
    Марковић, три куће. Овде су живели и у турско време. Не знају ништа поуздано о свом порекпу. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Благоје Марковић (50 г.).
    Мирковић, девет кућа. Старином су из Куча. Информаторов прадеда је пребегао у Метохију због крвне освете (убио неког Дрекаловића). Претходно су живели у Главичици и Крстовцу. Ранија слава: Митровдан. Садашња слава Николдан; мала слава Мали Николдан. Информатор Радован Мирковић (67 г.).
    Павловић, једна кућа. Старином су из Јабланице. Слава Свети Никола. Информатор Јована Павловић (57 г.).
    Пашић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Алемпије. Информатор Војислав Пашић (40 г.).
    Перишић, једна кућа.
    Поповић, једна кућа. Доселили су се из Зете 1934. године. Слава Врачевдан (Кузман и Дамјан). Информатор Вујадин Поповић (79 г.).
    Трифуновић, две куће. Порекло везују за Куче. Старије презиме им је Џогазовић. Овде су живели и у време Турака. Слава Свети Никола. Информатор Дмитар Трифуновић (65 г.).
    Џоговић, раније презиме Џогазовића. Информатор Драган Џогазовић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Stanoje

    Prezivam se Stanojević. Međutim prezime je najverovatnije nastalo po dolasku u Gornju Jablanicu-Medveđa iz okoline Peći, po nekima Prekale. U Medveđi se poštujemo sa rođacima od starine koji se prezivaju Savić.
    Slavimo slavu Sv. PETKA.
    Zanima me poreklo i odakle su se stari doselili u okolini Peći.

    Одговори
  • miladin

    moj pradeda je dosao iz okoline oko 1878 u toplicu kastrat kod kursumlije.zvao se toma lazic imao brata simu.slava je sveti jovan,ima li neko podataka odakle su dosli

    Одговори
  • miladin

    da li znate sto o stanovnicima sela krusevac

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top