Медвеђа и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 76

Општина Медвеђа:

Богуновац, Боровац, Варадин, Велика Браина, Врапце, Газдаре, Горња Лапаштица, Горњи Бучумет, Горњи Гајтан, Грбавце, Губавце, Гургутово, Доња Лапаштица, Доњи Бучумет, Доњи Гајтан, Дренце, Ђулекаре, Капит, Леце, Мала Браина, Маровац, Маћедонце, Маћедонце (Реткоцерско), Медвеђа, Медевце, Мркоње, Негосавље, Петриље, Пороштица, Пусто Шилово, Равна Бања, Реткоцер, Рујковац, Свирце, Сијарина, Сијаринска Бања, Спонце, Средњи Бучумет, Стара Бања, Стубла, Туларе, Тупале, Црни Врх и Чокотин.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (76)

Одговорите

76 коментара

  1. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Занимљиви су родови са презименима РАДЕНКОВИЋИ, којих видим има и Медвеђи. Неких видим има са крс.сл. Св. Никола, а оних РАДЕНКОВИЋА, ПЕТРОВИЋА, СТРАХИЊИЋА су са презименом Аранђеловдан и пореклом су са Косовом, а тамо у Медвеђи се населили када и остали после одлска АРНАУТА односно ослобођења од Турака 1878.године. Они су сви пореклом из села Гаре из општине Црна Трава. Има Раденковића и у другим селима:Дарковце(Црна Трава), Крушевица(Власотинце) и Г.Дејан(Власотинце-род је нестао са женским поколењем).
    Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце

  2. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Занимљив је род ПАУНОВИЋ за кога сам утврдио у записима да је од рода ВУКА ПРАШЧЕВИЋА(Црна Гора) и да су у роду са ДИМИТРИЈЕВИЋИМА. Пауновићи(махала Габровик-с.Свође, Власотинце) а исти и Димитријевићи и Милојевићи из с. Свођа(Власотинце су у истом роду. Милојевића има и у село Козило.
    Пауновићи су досељени из Мезграје(Лужница, општина Власотинце) у с. Свође, а нашао сам историски податак учесника у Првом светском рату са одликовањем једног пауновића чији је отац се звао ДИМИТРИЈЕ(с. Стрелац-Лужница, општина Бабушница).
    Занимљиво да је један од ПАУНОВИЋА(према казивању потомака) се призетио из села Грнчар(Лужница, општина Власотинце-ја сам у предходним записима писао да се призетио из с. Свође). Занимљиво је да сам забележио да је тај род ПАУНОВИЋ у сродству са ПАУНОВИЋИМА(један Благоје пауновић био фудбалер ФК “Партизана” ) су у сродству.
    Сада је занимљиво ко је ко од овим ПАУНОВИЋА које сам ја записивао из тог рода и ових овде ПАУНОВИЋА коза које сам прочитао у коментарима.
    Мирослав Б Младеновић Мирац. етнолог и етнограф Власотинце

  3. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Umro najstariji stanovnik Medveđe
    Autor: Jugmedia 017.02.2017
    Radomir Veličković zvani Mićo iz sela Retkocer kraje Medveđe umro je ne dočekavši 102. rođendan, koji se spremao da slavi sa svojim potomcima 10. maja ove godine.

    “Umro je juče kao što je živeo, mirno, od starosti, do poslednjeg momenta je bio svestan”, rekli su Jugmedii rođaci.

    Sahrana će biti danas u 14 časova na mesnom groblju.

    A kakav je život imao ovaj najstariji stanovnik Medveđe, pročitajte OVDE.

    Milica Ivanović

    http://jugmedia.rs/umro-najstariji-stanovnik-medvedje/
    *

    ИНТЕРЕСУЈЕ ме одакле и из ког села је овај8сада покојни стотогодишњак) ВЕЛИЧКОВИЋ досељен у село РЕТКОЦЕР(Медвеђа) и која им је крсна слава и старо кумство.Јер ВЕЛИЧКОВИЋА им а у селима Црне Траве, Власотинца и Грделичкој клисури и врањском крају.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, етнолог и етнограф Власотинце

  4. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
    5. новембра 2013. у 17:43
    Род Пауновићи село Свође (Власотинце)
    Тако је досељавање фамилије Пауновић у махали Габровик (село Свође, општина Власотинце југ Србије) било овако: четири брата из Метеха-Перчевићи, Вука Прасца из Црне Горе, убили су Турцина за вечером, који је од њих захтевао да му обезбеде жене на спавање (обе снаје и две ћерке-два сина била момка)-побегли Велику Аду у Србију под другим презименом (син Паун Прашчевића насељен у село Свође(махала Габровик), има их и у Медвеђи) а имају родбину у Брезовици у Црној Гори.
    Има их у Белоповици код Иванграда у Будимићи.

    Од Прашчевица у Свођу је и фамилија Димитријевићи-према казивању Тихомира Димитријевица у запису 1975. године, дату локалном етнологу Мирославу Младеновићу.
    *
    Село Свође сам истраживао уопштено али када будем писао о пореклу становништва биће опширнији записи. Пошто сам ту завешио осмогодишњу школу и имао друга у одељењу Звонка Пауновића, знам да су пауновићи били веома сиромашни, па су се неки и „призећивали“ у околним селима-махала Ђорђине, село Г.Дејана, а узимали крсну славу „на земљу“.

    Добро знам да је из околине Медвеђе из тог рода Пауновић био и познати фудбалер ФК „Паризана“ 80. Година 20 века Благоје Пауновић, а и његов син Вељко Пауновић је изгледа још фудбалер а отац Благоје Пауновић чиними се да је сада тренер.

    Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, југ Србије
    5.новембар 2013.г. Власотинце, република Србија

  5. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Draza
    1. маја 2013. у 17:01
    http://www.selo-velika.me/?p=1599
    ПАУНОВИЋИ
    “ У Велику су доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (неки и сада живе у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике.
    Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али велички Пауновићи с њима нијесу у рођачкој вези.
    Пауновићи су од Пауна (Пана) који је имао синове: Неда, Крим(в)ана и Љука.
    Од Неда је Илија а од Илије Милош и Панто.
    Од Милоша су Андрија и Радоје. Од Андрије: Јефто и Милић, од Јефта: Радомир (његови Панто и Радослав), Димитрије (његови Момчило, Вуче, Влајко, Станко, Ранко и Ратко), Љубо и Илија (чији је Станиша). Милошев је и Радоје, од кога је Радојко, његов Алекса, а Алексини: Милош (његови су Радмило, Неђељко, Радојко и Гојко), Радоје (чији су Срђан и Светозар), Мирослав и Драгослав Драго.
    Панто Илијин имао је: Јосифа, Петара, Павла и Миливоја.
    Јосифови су Вуко, Љубомир и Вукашин.Љубомир је имао Панта, Вукашин: Рада (чији су Ненад и Предраг), Радивоја (чији је Љубиша), Јосифа (чији је Блашко), Зорана (чији је Вукашин) и Миловоја (чији је Милан); Петар: Мираша и Станишу (чији су Радомир, Момчило и Бранимир); Павле: Неда, Бранислава, Добрашина (чији су Драган и Вујадин) и Бранка (његови су Добривије и Добромир).
    Од Крим(в)ана су Милета и Мина. Од Милете: Вуле, а од њега Гавро и Саво (Савови Раде, Радисав, Вуко и Војо). Од Мине: Радун (чији су Јован, Миленко и Јеремија) и Михајло (чији су Трифун и Миљан).
    Љуко (Пантов) је имао Кика, Раја и Обрада.
    Од Кика су: Радош, Милутин, Милисав и Радосав. Радошеви су Радован (његови Радош и Радомир), Радивоје (његови Драго, Милутин, Милић, Божидар, Милован и Миличко), Вукашин (његови Милан, Илија, Мирко и Милош) и Добрашин (његови Милорад и ратомир); Милутин је имао Љуба (он Момчила) и Здравка (чији су Драго, Миомир и Милоје); Милисавови су Никодин (а негови Вучеља, Манојло и Божина Боро, а Борови Милан и Даган), Вучко, Михаило (његови Веселин и Вељко), Ристо, Чедо (његови Момо и Данило), Мило (његови Радисав, Милош и Марко), Ваку, Вујадина (чији су Миладин и Миутин) и Крста (чији су Тихомир (а његови Душко и Милисав) и Велимир Зеко (чији су Мишко и Предраг).
    Рале Љуков је имао Обрада и Миленка. Обрадови су Ново, Вучић, Павић. Павићеви Мирко, Вукајло и Раде. Миркови су Миодраг (његови Драгослав и Радослав), Миодаг и Милутин; Радев је Миљан, од кога су Видоје (његови су Маринко и Мирослав) и Данило (чији су Миљан и Раде); Вућућеви су: Бацо, Никола, Радун и Угрен (који је имао Стефана).
    Миленко Ралев је имао Радивија, Михаила и Миља. Радивојеви су: Добрашин (чији су Чедо и Драго), Вујадин, Вукашин (чији су Радојица и Небојша) и Томислав (ији је Љубиша); Михаилови су Милован (а његов Зоран), Милорад (његов Дејан), Драгољуб (његов Слободан), Бранко (чији су Маринко и Мило), Момчило (који има Данила и Марка) и Сава (чији је Младен); Миљов је Божидар (а његови Благоје, Драгоје, Славко и Здравко).
    (Напомена: овај родослов је преузет из књиге Милана Пауновића -Пауновићи под Чакором).
    Као и сви Величани и Пауновићи су се у минулим временима истицали патриотизмом, јунаштвом и погибијама.
    У борбама на Чакору, након Берлинског конгреса, погинули су Вукајло П. Пауновић (погинуо у Бјелухи идући из службе, убио га син Фера Шабовића, Плављанин) и Милисав И. Пауновић, водник (погинуо на Крљама у нашем земљишту, у одбрани чобана, убили га Руговци и аскери).На Скадру, у Првом балкнаским рату, напогинули су Јован и Новица Пауновић. Из заробљеништва у Неђмеђеру нијесу се врнули Никола (65) и Батрић (32).
    Посебно су велике жртве имали у Дургом свејстком рату, односно у геноциду 28.јула.1944 гиидне. Убијени су: С. Раде, Мирко, Марта, Милосава, Станица (18), Милојка (15),Видосава (12),(Михаило), Веселин (12),(Михаило) Рабија (15, (Михаило) Кристиња (14),(Алексина) Мика (38),(Алекса) Славка (5),(Алекса), Мируна (15),(Гаврова) Анђелија, Р. Роса, Даница,(Радован) Иконија (20),Тодора (60), Јефто, (Димитријевова) Добрица (24), (Димитријевова) Славка (четири мјесеца), Станија, Рада, Крсто,Дарка,(Миодраг) Страшимир (1);
    Иначе, у том рату на страни партизана борили су се: Војо, Недо, Вуко, Добрашин, Вукота, Милун, Богдан, Драгутин, Божидар, Милка (рођ. Шошкић), Љумомир, Бранко, Милутин и Љубо. У четницима су били: Божидар, Саво, Михаило, Милован и Димитрије.
    http://www.poreklo.rs/2012/03/01/paunovi%C4%87/#comment-104086

  6. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Миграције после ослобођења од Турака (1878.г):
    После ослобођења од Турака 1878.г, за становнике калне, као и за све ноовослобођене крајеве, настаје процес поступног увођења у кнежевину Србију.
    Од посебног значаја за село било је разграничење између Србије и Бугарске, сходно одлукама Берлинског конгреса из јула 1878.године, по коме је кална била граница Србије.
    Први попис становништва у ослобођеном селу и извршен је 1878.године и то је био основ за организовање општине али и за утврђивање државног пореза и других дажбина.
    По том попису каланска општина (са селима: Преслап, Градска, Јабуковик, Кална) према броју домаћинства је изгледала овако: Преслап(49 к), Градска (34 к), Јабуковик (59 к) и кална (96 к).
    Шест година касније 1884.године према попису у општини кална је стање овакво: Преслап (44 к), Градска (34 к), Јабуковик (48 к), Кална (90 к).
    Број становника се смањио, јер је на основу закона о аграрним односима од 1879.г. су сељаци из планинских села власинскога краја напустили планинска села и купили напуштене нтурске куће и поседе турских поданика у селима у Јужном поморављу, Јабланици и Пустој Реци.
    Користећи овај Закон, иселили су се:
    Из Ј а б у к о в и к а: Стојан Цветковић и Бранко Стевановић у Реткоцер, Аранђел Крстић, Никола Соколовић, Милош Петковић, Стојилко Спасић и Стеван Раденковић у Кацабаћ, Спаса Соколовић, Димитрије Станковић и Бранко Стевановић у Бучумет, све у срезу Јабланичком.
    Из П р е с л а п а: Драга Миленковић и Никола Миљковић у Лапотинце, срез Јабланички.
    Из К а л н е: Јован Стевановић, Урош Марковић, Станко Ђорђевић, Радован Димић, Мита Јанковић, Груја Јовановић, Васа Димитријевић, Радојица Вељковић, Глигор Петковић, Јован Стојиљковић, Дина Андрејевић и Наум Стојановић, сви у Кацабаћ, Недељко Митровић и Петар Цветковић у Прекопчелице, Панта Марковић у Штулац, све у срезу Јабланичком.
    Од породица исељених из Калне, у срезу Јабланичком, настали су ови родови:
    К а ц а б а ћ: Тричковићи, 3 куће; Јовановићи-Русинчани (по баби Русији), 21 кућа; Станкоићи, 8 кућа; Тодоровићи, 7 кућа; Љубеновићи, 25 кућа; Станишићи, 7 кућа; Милошевићи, 5 кућа; Павловићи, 6 кућа; Динићи, 8 кућа, Кузмановићи, 5 кућа; Јанковићи, 2 куће; Миленковићи, 4 куће; Ђорићи, 11 кућа; Вељковићи, 9 кућа; Митровићи, 1 кућа; Анђелковићи, 9 кућа; Митићи, 11 кућа; Ђорђевићи (Стојанча), 1 кућа; Ивановићи, 5 куће; Грујићи, 2 куће; Михајловићи, 2 куће; Младеновићи, 2 куће; Илићи, 3 куће; Радојчићи (Станко), 1 кућа; пешићи (Никола), 1 кућа; и Стојковићи, 3 куће.
    Л а п о т и н ц е: Игњатовићи, 3 куће, миленковићи, 2 куће, Игњатовићи (Драгољуб) 1 кућа.
    П л а в ц е: Недељковићи, 3 куће; Ранђеловићи, 6 кућа.
    П р е к о п ч е л и ц а:– Митровићи, 3 куће; Станковићи-Чокини, 4 куће; банковићи, 2 куће.
    С т у б л а:-Пејчићи, 2 куће.
    Ћ у к о в а ц:-Тричковићи, пореклом из околине трна, ,одатле дошли у Калну, а из калне у Ћуковац, 10 кућа.
    Ш т у л а ц:– Јовановићи, трећи род 6 кућа; Драгановићи, 6 кућа; Костићи, други род, 4 куће и Костићи, трећи род, 2 куће.
    http://www.poreklo.rs/2014/01/06/poreklo-prezimena-selo-kalna-crna-trava/

  7. Милан

    Имате ли неки податак о породицама из села Рујковац (о пореклу, времену досељивања)?

  8. Ivan

    Poštovani, da li možete da mi kazete nesto vise o poreklu Nikolića iz Petrilja, Opstina Medvedja? Hvala unapred

  9. Vladimir Jovanovic

    Zanima me poreklo Jovanovica… znam da smo iz plemna kuča i da smo izbegli na svere Kosova, zatim selo Gajtan pa Topola… Deda Milutin, pradeda Zivojin pa Palve, Toma, Jovo i Andrija…

  10. Срки

    Неки подаци о насељавању и пореклу становника села Чокотин и Прпоре?
    Хвала унапред!
    [email protected]