Порекло Ивана Клајнa

8. јун 2012.

коментара: 3

РОЂЕН: У Београду, 31. јануара 1937. године.

РОДИТЕЉИ: Отац Хуго Клајн (1894-1981), рођен у Вуковару, психоаналитичар и позоришни редитељ, професор Универзитета; мајка Стана (1905-1986), рођена у Београду, девојачко Ђурић, музиколог.

КРСНА СЛАВА: Свети Јован (Ђурићи)

О ПРЕЦИМА: Отац Хуго Клајн је рођен у Вуковару, од оца Самуила (трговца) и мајке Софије. Имао је три сестре, које су заједно са својим мужевима и децом страдале у Јасеновцу; нико из породице Клајн није преживео осим њега. Нисам га никад питао о томе, сувише је болна тема. Студирао је у Бечу, где је слушао предавања Сигмунда Фројда. За време Другог светског рата крио се по Београду под лажним именом (Урош Клајић), тако да га Немци нису ухватили. Први је, после I светског рата, увео психоанализу у Србији, дружио се са левичарском интелигенцијом тридесетих година (међу најближим пријатељима били су му Марко Ристић, у чију кућу сам ја одлазио као дете, као и Мирослав Крлежа, кога сам редовно посећивао кад сам 1961-62. служио војску у Загребу). Одувек се занимао за позориште, писао позоришне критике, па је после рата, по партијској дужности, ангажован као позоришни редитељ у Народном позоришту. Тај посао му је пружао много задовољстава, глумци су га волели, а касније је постао и професор на Позоришној академији.

Моја мајка Стана је ћерка угледног београдског трговца Михаила Ђурића, који је био председник Трговачке коморе. Њена мајка се звала Ружа (девојачко Јовановић). Сви су из Београда, али даљим пореклом из Црне Горе. Михаилов отац Лука, такође трговац, пореклом је из Катунске нахије (још даљим пореклом, наводно, из места Ђурићи у Боки которској). Што се тиче Јовановића, имам примерак „Горског вијенца“ из 1926. у коме је у списку лица, бака Ружиним рукописом, уз име војводе Милије записано „наш предак“, а уз име Томаш Мартиновић “моја баба Ивана је од Мартиновића“. Лука Ђурић се најпре доселио у Крагујевац, где је Михаило завршио основну школу, а потом је дошао у Београд, где је похађао Трговачку школу и радио као шегрт. Михаило је имао и сестру Милеву и брата Данила. Милева се у Параћину удала за извесног Јовановића (никакав род Ружи Јовановић) и изродила петоро деце, међу којима је најистакнутији Младен Јовановић, инжењер, који је конструисао тегљаче на Дунаву. Данило је постао чиновник, отишао у САД, тамо се бавио резбаријом и добро зарађивао, али би све одмах потрошио; друго о њему не знам, осим анегдоте (в. доле).

Михаило и Ружа имали су три кћери: Аницу, Љубицу и Стану (моју мајку). Аница је у браку са Србом Мијатовићем, трговцем, имала сина Павла и ћерку Ружицу (обоје покојни); Ружичин син је Дејан Савић, диригент, својевремено директор опере у Народном позоришту. Од моје тетка Љубице, која је доживела стоту или тако нешто, својевремено сам забележио највећи део ових података. Удата за Јову Живадиновића, такође трговца, родила је Димитрија Живадиновића, карикатуристу, познатог по стрипу „Клинци из моје улице“, и Михаила Живадиновића, својевремено декана Архитектонског факултета. Нико од њих, нажалост, више није у животу.

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Клајн је немачко презиме, често међу Јеврејима. Отац ми је само напоменуо да смо пореклом из Пољске, пољски Јевреји, одакле су се доселили у Вуковар.

ПОРОДИЧНА АНЕГДОТА: Данило (в. горе), отишавши у Америку, годинама се није јављао. Онда је (да ли пред Други светски рат или одмах после?) стигао пакет од њега. У пакету је био пуњени фазан. Помислили су да фазан садржи паре или драгоцености, иситнили су га на парчиће, али ништа нису нашли. Никад се није сазнало зашто је слао тај пакет.

ПОРОДИЦА: Супруга Александра (дев. Хорват). Њена мајка Маргита је Јеврејка из Куле, презивала се Швајцер, а отац Звонимир Хорват из Бјеловара. Син Оливер.

БИОГРАФИЈА: Завршио студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, где је као редовни професор предавао италијански језик и упоредну граматику романских језика. За дописног члана САНУ изабран је 1997, а за редовног 2003. године. Аутор књига: Речник језичких недоумица, Творба речи у савременом српском језику (I-II), Италијанско-српски речник, Испеци па реци… Од 1974. редовно објављује текстове у штампи који се баве проблемима савременог српског језика (у листовима Борба, Политика, Илустрована Политика и Нин). Превео је бројна књижевна дела са италијанског и енглеског језика.

ИЗВОР: Иван Клајн за портал Порекло

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Fikrija

    Moje duboko poštovanje, gospodine Klajn, za Vaš rad na polju naše lingvistike. Sve najbolje!
    Fikrija

  2. Branislav Arsa Ristovog Boskovic

    Како да нема ту и Руђера Бошковића.