Порекло презимена, село Врбник (Книн)

6. јуна 2012.

коментара: 15

Порекло становништва села Врбник, стање из 1920. године

Врбничку парохију саставља Врбник, који се дели на: Љубач, Поткоње, Драга и Врбник. Још под ову парохију припадају села општине Проминске: Бободоло и Лукар, али их испуштам, јер не припадају општини Книн. Љубач је одмах, преко Атлагића моста, до Книна, а уздуж реке Крке; Поткоње је испод брда Коња, а Драга у пољу, док Врбник је на висоравни. Поткоње се налази међу Бискупијом и Калдрмом. При Врбничком пољу, које је заједно са Бискупијом, биле су назад 100 године кошаре, где су им стајали воли, а данас граде и по гдекоју кућу и станове, где станују са благом. Преко Врбника води пут за Промину, Оклај, Спљет и Шибеник. Тај су пут направили за Француза.

На овому простору хране 65 коња, 545 говеди, 5.100 оваца, 236 свиња и 59 коза. Реку је Косовчицу (приток Кркин) провео Млечић у XVIII в. посред Бискупијско-Врбничког поља, те се зато и зове »Принципова воша«. Свега је у кнежији Врбник народа 2.049 (мушких 1.039, женских 1.009) православних 1.757 а римокатолика 292. Римокатолици су у Љубчу и Поткоњу, а припадају римокатоличкој жупи у Книну.

Породице су:

Вујатовић, (20), дошли из Грахова сврхом XVII в., славе Ђурђевдан;

Амановић, (26), дошли из Босне сврхом XVII в., славе Никољдан;

Купрешанин, (6), дошли из Купреса сврхом XVII в., славе Никољдан;

Вујанић, (7), дошли из Црне Горе у XVII в., славе Ђурђевдан;

Чолаковић, (10), дошли из Куманова у XVII в., славе Ђурђевдан;

Форментоновић, (1), дошли из Босне у XVIII в.;

Дамјановић, (9), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Вукмировић, (19);

Шкарић, (9);

Шурдоља, (4);

Турић, (4);

Даничић, (10);

Вукадин, (23);

Јарамаз, (12);

Петојевић, (2);

Ђаковић, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Милош, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Василија;

Дујаковић, (13), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Шепа, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Палента, (5), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Марјановић, (20), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Ликић, (8), дошли из Лике у XVII в., славе Ђурђевдан.

Сви су православне вере.

У Љубчу су католици:

Була, (1), дошли из Промине;

Булић, (1), дошли из Далмације;

Вило, (1), дошли из Далмације;

Маџар, (1), дошли из Маџарске;

Ћачић, (1), дошли из Врпоља, сви од скора, задњих 50 година у Љубчу.

У Поткоњу су католици:

Гамбирожа, (5), су остаци Наполеонове војске;

Јелић, (6), дошли из Ковачића назад 150 год.;

Пожар-Алфиревић, (4);

Марић, (2), дошли из Ковачића назад 100 год.

Слава немају ни у једној породици.

Према горњему свега је 31 племе, од којих је 19 из Босне, 7 из Далмације, по једно из Црне Горе, Србије, Лике, Мађарске и једно племе од остатка Наполеонове војске.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 53-54), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Ines Simic

    Zdravo,prezivam se Šeat i poreklom sa Vrbnika,sva ostala prezimena su navedena osim mog,pa me zanima dali neko zna kada su dosli tamo i odakle su ili je mozda doslo do neke greske prilikom upisivanja pa su upisali Šepa umesto Šeat…Unapred zahvaljujem….

  2. Ines Simic

    Bila bih ti jako zahvalna . MOJ MAIL [email protected]. Hvala 🙂

  3. Вук

    Поздрав.Моји Марјановићи су дошли у Маглајане(Лакташи) крајем 19 вијека.Доселили су Петар и Стана звана Мута имали су 3 сина:Тодор,Илија и Лазо.Ако неко зна њихове родитеља или има неки траг био бих му захвалан.П.С.Славимо св.Ђурђа.

    • Милорад Богдановић

      Вуче,

      Знаш ли по причама одакле су дошли у Маглајане.Мислиш да су од Книна, када си се овдје огласио.

      Марјановићи који славе Ђурђевдан, спомињу се 1882 године у парохијама:
      1.Бањалука
      2.Врело (Бихаћ)
      3.Дубовик (Крупа)
      4.Мајкић Јапра
      5.Мартинац (Прњавор)
      6.Пецка (Герзово)
      7.Приједор
      8.Рибник
      9.Сарајевско поље
      10.Сочаница (Дервента)
      11.Тешањ
      12.Црквина (Сребреница)
      13.Шолаји (Мр. Град)

  4. Branka Škarić

    Škarići su, pred Turcima, došli s Kosova. Prezime im potječe od dijela zaprežnih kola, nekog drvenog klina (škarića) na kotaču. Dakle, bavili su se kolarskim zanatom kad je prezime nastalo, a od doseljenja su bili branitelji granice od Turaka. Krsna slava im je Sv. Nikola.
    Dio ih je otišao na otok Brač, gdje danas ima puno više Škarića, nego u Vrbniku. Taj dio plemena je prešao na katoličku vjeru.

  5. Zoran Šumaruna

    Prezime Šumaruna je poreklom iz sela Vrbnik, kraj Knina. Slava je Sveti Nikola.
    Naime, u knjizi Porodice Dalmatinskih Srba, zborniku za srpsku etnografiju i istoriju (knjiga 2), autor Aleksandar Bačko je naveo da je 1796. godine u jednom dokumentu registrovan izvesni Todor Šumaruna, koji je bio pravoslavne vere i slavio Svetog Nikolu. Za sada, nije poznat stariji predak od njega.
    U XX veku su se mnogi muški potomci Šumaruna raselili u druge krajeve. Tako danas Šumaruna ima i u Novim i Starim Jankovcima (kraj Vinkovaca), nešto malo u Zegrebu i Rijeci, zatim u Novom Sadu, Futogu, Sirigu i Temerinu. Dolaskom u Vojvodinu, posle I svetskog rata, su lokalne vlasti mnogim Šumarunama dodali -ić, tako da postoji i nekoliko porodica koje nose prezime Šumarunić.

  6. Sanja Stanić

    Prezime Mastela na Vrbniku bilo nekad davno pradjed rođen 1892,a prije njega otac pa djed i pradjed