Poreklo prezimena, selo Vrbnik (Knin) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Vrbnik, stanje iz 1920. godine Vrbničku parohiju sastavlja Vrbnik, koji se deli na: Ljubač, Potkonje, Draga i Vrbnik. Još pod ovu parohiju Poreklo stanovništva sela Vrbnik, stanje iz 1920. godine Vrbničku parohiju sastavlja Vrbnik, koji se deli na: Ljubač, Potkonje, Draga i Vrbnik. Još pod ovu parohiju Rating:
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Vrbnik (Knin)

Poreklo prezimena, selo Vrbnik (Knin)

Poreklo stanovništva sela Vrbnik, stanje iz 1920. godine

Vrbničku parohiju sastavlja Vrbnik, koji se deli na: Ljubač, Potkonje, Draga i Vrbnik. Još pod ovu parohiju pripadaju sela opštine Prominske: Bobodolo i Lukar, ali ih ispuštam, jer ne pripadaju opštini Knin. Ljubač je odmah, preko Atlagića mosta, do Knina, a uzduž reke Krke; Potkonje je ispod brda Konja, a Draga u polju, dok Vrbnik je na visoravni. Potkonje se nalazi među Biskupijom i Kaldrmom. Pri Vrbničkom polju, koje je zajedno sa Biskupijom, bile su nazad 100 godine košare, gde su im stajali voli, a danas grade i po gdekoju kuću i stanove, gde stanuju sa blagom. Preko Vrbnika vodi put za Prominu, Oklaj, Spljet i Šibenik. Taj su put napravili za Francuza.

Na ovomu prostoru hrane 65 konja, 545 govedi, 5.100 ovaca, 236 svinja i 59 koza. Reku je Kosovčicu (pritok Krkin) proveo Mlečić u XVIII v. posred Biskupijsko-Vrbničkog polja, te se zato i zove »Principova voša«. Svega je u knežiji Vrbnik naroda 2.049 (muških 1.039, ženskih 1.009) pravoslavnih 1.757 a rimokatolika 292. Rimokatolici su u Ljubču i Potkonju, a pripadaju rimokatoličkoj župi u Kninu.

Porodice su:

Vujatović, (20), došli iz Grahova svrhom XVII v., slave Đurđevdan;

Amanović, (26), došli iz Bosne svrhom XVII v., slave Nikoljdan;

Kuprešanin, (6), došli iz Kupresa svrhom XVII v., slave Nikoljdan;

Vujanić, (7), došli iz Crne Gore u XVII v., slave Đurđevdan;

Čolaković, (10), došli iz Kumanova u XVII v., slave Đurđevdan;

Formentonović, (1), došli iz Bosne u XVIII v.;

Damjanović, (9), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Vukmirović, (19);

Škarić, (9);

Šurdolja, (4);

Turić, (4);

Daničić, (10);

Vukadin, (23);

Jaramaz, (12);

Petojević, (2);

Đaković, (2), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Miloš, (7), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Vasilija;

Dujaković, (13), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Šepa, (10), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Palenta, (5), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Marjanović, (20), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Likić, (8), došli iz Like u XVII v., slave Đurđevdan.

Svi su pravoslavne vere.

U Ljubču su katolici:

Bula, (1), došli iz Promine;

Bulić, (1), došli iz Dalmacije;

Vilo, (1), došli iz Dalmacije;

Madžar, (1), došli iz Madžarske;

Ćačić, (1), došli iz Vrpolja, svi od skora, zadnjih 50 godina u Ljubču.

U Potkonju su katolici:

Gambiroža, (5), su ostaci Napoleonove vojske;

Jelić, (6), došli iz Kovačića nazad 150 god.;

Požar-Alfirević, (4);

Marić, (2), došli iz Kovačića nazad 100 god.

Slava nemaju ni u jednoj porodici.

Prema gornjemu svega je 31 pleme, od kojih je 19 iz Bosne, 7 iz Dalmacije, po jedno iz Crne Gore, Srbije, Like, Mađarske i jedno pleme od ostatka Napoleonove vojske.

IZVOR: Kninska krajina (str. 53-54), prota Savo Nakićenović. Priredio Vojislav Ananić


Komentari (14)

  • Ines Simic

    Zdravo,prezivam se Šeat i poreklom sa Vrbnika,sva ostala prezimena su navedena osim mog,pa me zanima dali neko zna kada su dosli tamo i odakle su ili je mozda doslo do neke greske prilikom upisivanja pa su upisali Šepa umesto Šeat…Unapred zahvaljujem….

    Odgovori
    • ljiljan

      Prezime Šeat sam sreo prelistavajući matične knjige iz Đevrski kod Kistanja. Bili su brojniji od Šepa. Mogu poslati na mail par fotografija listova iz 1830ih.

      Odgovori
  • Ines Simic

    Bila bih ti jako zahvalna . MOJ MAIL ines.simic@yahoo.fr. Hvala 🙂

    Odgovori
  • Vuk

    Pozdrav.Moji Marjanovići su došli u Maglajane(Laktaši) krajem 19 vijeka.Doselili su Petar i Stana zvana Muta imali su 3 sina:Todor,Ilija i Lazo.Ako neko zna njihove roditelja ili ima neki trag bio bih mu zahvalan.P.S.Slavimo sv.Đurđa.

    Odgovori
    • Milorad Bogdanović

      Vuče,

      Znaš li po pričama odakle su došli u Maglajane.Misliš da su od Knina, kada si se ovdje oglasio.

      Marjanovići koji slave Đurđevdan, spominju se 1882 godine u parohijama:
      1.Banjaluka
      2.Vrelo (Bihać)
      3.Dubovik (Krupa)
      4.Majkić Japra
      5.Martinac (Prnjavor)
      6.Pecka (Gerzovo)
      7.Prijedor
      8.Ribnik
      9.Sarajevsko polje
      10.Sočanica (Derventa)
      11.Tešanj
      12.Crkvina (Srebrenica)
      13.Šolaji (Mr. Grad)

      Odgovori
  • Branka Škarić

    Škarići su, pred Turcima, došli s Kosova. Prezime im potječe od dijela zaprežnih kola, nekog drvenog klina (škarića) na kotaču. Dakle, bavili su se kolarskim zanatom kad je prezime nastalo, a od doseljenja su bili branitelji granice od Turaka. Krsna slava im je Sv. Nikola.
    Dio ih je otišao na otok Brač, gdje danas ima puno više Škarića, nego u Vrbniku. Taj dio plemena je prešao na katoličku vjeru.

    Odgovori
  • Zoran Šumaruna

    Prezime Šumaruna je poreklom iz sela Vrbnik, kraj Knina. Slava je Sveti Nikola.
    Naime, u knjizi Porodice Dalmatinskih Srba, zborniku za srpsku etnografiju i istoriju (knjiga 2), autor Aleksandar Bačko je naveo da je 1796. godine u jednom dokumentu registrovan izvesni Todor Šumaruna, koji je bio pravoslavne vere i slavio Svetog Nikolu. Za sada, nije poznat stariji predak od njega.
    U XX veku su se mnogi muški potomci Šumaruna raselili u druge krajeve. Tako danas Šumaruna ima i u Novim i Starim Jankovcima (kraj Vinkovaca), nešto malo u Zegrebu i Rijeci, zatim u Novom Sadu, Futogu, Sirigu i Temerinu. Dolaskom u Vojvodinu, posle I svetskog rata, su lokalne vlasti mnogim Šumarunama dodali -ić, tako da postoji i nekoliko porodica koje nose prezime Šumarunić.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top